Tazocin® 4g+0.5g prašak za rastvor za infuziju

Lek Tazocin je indikovan za lečenje sledećih infekcija kod odraslih i dece starije od 2 godine (videti odeljke 4.2 i 5.1):

Odrasli i adolescenti

• Teški oblici pneumonija uključujući nozokomijalne i pneumonije kod pacijenata na veštačkoj ventilaciji
• Komplikovane infekcije urinarnog trakta (uključujući pijelonefritis)
• Komplikovane intraabdominalne infekcije
• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva (uključujući i dijabetesno stopalo)

Terapija bakterijemije koja se javlja ili se sumnja da je povezana sa bilo kojom od gore navedenih infekcija.

Lek Tazocin se može primenjivati kod pacijenata sa neutropenijom i groznicom za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije.

Deca uzrasta od 2 do 12 godina

Komplikovane intraabdominalne infekcije

Lek Tazocin se može koristiti kod dece sa neutropenijom i groznicom za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije.

Potrebno je pridržavati se zvaničnih uputstava o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Doziranje

Doza i učestalost primene leka Tazocin zavisi od težine i lokalizacije infekcije i očekivanih patogena. Odrasli i adolescenti

Infekcije

Uobičajena doza je 4 g piperacilina/0,5 g tazobaktama na svakih 8 sati.

U terapiji nozokomijalne pneumonije i bakterijskih infekcija kod pacijenata sa neutropenijom preporučuje se primena 4 g piperacilina/0,5 g tazobaktama na svakih 6 sati.

Ovaj režim se takođe može primeniti u slučaju ostalih, posebno teških, indikovanih infekcija.

U sledećoj tabeli su sumarno prikazani dozni režimi i preporučene doze kod odraslih i adolescenata, prema indikacijama ili bolesti:

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Treba prilagoditi intravensku dozu u skladu sa stepenom oštećenja bubrežne funkcije, na sledeći način (kod svakog pacijenta treba pažljivo pratiti znake toksičnosti leka i u skladu sa tim prilagoditi i dozu i dozni interval):

Za pacijente na hemodijalizi, treba primeniti jednu dodatnu dozu piperacilin/tazobaktam od 2 g/0,25 g nakon svake dijalize, jer se u toku hemodijalize eliminiše 30% - 50% piperacilina za 4 sata.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega ili vrednostima kreatinina iznad 40 mL/min.

Pedijatrijska populacija (2 - 12 godina)

Infekcije

U sledećoj tabeli su sumarno prikazani dozni intervali i preporučene doze prema telesnoj masi kod dece uzrasta 2 - 12 godina, prema indikacijama ili bolestima:

*tako da ne prelazi maksimum od 4 g / 0,5 g po dozi u toku 30 minuta

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod svakog pacijenta treba pažljivo pratiti znake toksičnosti leka i dozu i dozni interval treba prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega na sledeći način:

Kod dece na hemodijalizi, treba primeniti jednu dodatnu dozu 40 mg piperacilin / 5 mg tazobaktam/kg nakon svake dijalize.

Primena kod dece uzrasta ispod 2 godine

Bezbednost i efikasnost primene leka Tazocin kod dece uzrasta 0 - 2 godine nije dokazana. Nema dostupnih podataka iz kontrolisanih kliničkih studija.

Trajanje terapije

Uobičajeno trajanje terapije za većinu indikacija je u rasponu od 5 - 14 dana. Međutim, trajanje terapije treba da se rukovodi težinom infekcije, vrstom uzročnika i kliničkim i bakteriološkim napretkom pacijenta.

Način primene

Lek Tazocin 4 g / 0,5 g se primenjuje putem intravenske infuzije (tokom 30 minuta). Za uputstvo za rekonstituciju leka pre primene, videti poglavlje 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, neki drugi penicilinski antibakterijski lek ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Akutna teška alergijska reakcija na neku drugu beta-laktamsku aktivnu supstancu (npr. cefalosporin, monobaktam ili karbapenem) u anamnezi.

Pri izboru piperacilin/tazobaktama za lečenje pojedinog pacijenta treba uzeti u obzir pogodnost korišćenja polusintetskih penicilina širokog spektra na osnovu faktora kao što su težina infekcije i prevalenca rezistencije na ostale pogodne antibakterijske lekove.

Pre početka lečenja lekom Tazocin, treba pažljivo ispitati da li postoji prethodna preosetljivost na peniciline, druge beta-laktamske lekove (npr. cefalosporin, monobaktam ili karbapenem) i druge alergene. Zabeležene su ozbiljne i ponekad fatalne reakcije preosetljivosti (anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije koje uključuju šok) kod pacijenata koji su primali terapiju sa penicilinima, uključujući piperacilin/tazobaktam. Ove reakcije se češće javljaju kod osoba sa preosetljivošću na više alergena u anamnezi. Ozbiljne reakcije preosetljivosti zahtevaju prestanak primene antibiotika i mogu zahtevati primenu adrenalina i drugih hitnih mera.

Tazocin može da izazove teške kožne neželjene reakcije, kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) i akutni generalizovani pustularni egzantem (AGEP) (videti odeljak 4.8). Pacijente treba pažljivo pratiti ukoliko se pojavi osip na koži, a ukoliko dođe do pogoršanja lezija primenu leka Tazocin treba prekinuti.

Pseudomembranozni kolitis izazvan primenom antibiotika može se manifestovati kao teška, uporna dijareja koja može ugroziti život. Simptomi pseudomembranoznog kolitisa mogu se javiti za vreme ili posle antibakterijskog lečenja. U ovakvim slučajevima treba prestati sa primenom leka Tazocin.

Terapija lekom Tazocin može dovesti do pojave rezistentnih organizama, što može prouzrokovati superinfekciju.

Kod nekih pacijenata koji su primali beta-laktamske antibiotike su uočena krvarenja. Ovakve reakcije su ponekad povezane sa poremećajem rezultata testova kogulacije kao što su vreme zgrušavanja krvi, agregacija trombocita i protrombinsko vreme. Veća je verovatnoća da se ovakve reakcije jave kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. Ukoliko se javi krvarenje, treba prekinuti terapiju antibiotikom i primeniti odgovarajuću terapiju.

Mogu se javiti leukopenija i neutropenija, pogotovu u toku produženog lečenja; stoga, treba sprovoditi povremene procene hematopoetske funkcije.

Kao kod primene drugih penicilina, u slučaju primene većih doza može doći do neuroloških komplikacija u vidu konvulzija, posebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Jedna bočica leka Tazocin 4 g / 0,5 g sadrži 11,35 mmol (261 mg) natrijuma. Savetuje se poseban oprez kod pacijenata koji su na dijeti i kod kojih se kontroliše unos natrijuma.

Može doći do hipokalemije kod pacijenata sa niskim rezervama kalijuma ili kod onih koji istovremeno primaju lekove koji smanjuju nivo kalijuma; kod ovakvih pacijenata se preporučuje povremeno određivanje elektrolita.

Oštećenje funkcije bubrega

Zbog potencijalne nefrotoksičnosti (videti odeljak 4.8), piperacilin/tazobaktam treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi. Intravenske doze i intervale primene treba prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

U sekundarnoj analizi u kojoj su korišćeni podaci iz velike multicentrične, randomizovano kontrolisane studije kada je ispitivan stepen glomerularne filtracije (GFR) nakon primene antibiotika koji se često koriste kod kritično bolesnih pacijenata, upotreba piperacilin/tazobaktama je povezana sa nižim stepenom poboljšanja reverzibilne GFR u poređenju sa drugim antibioticima. Ova sekundarna analiza je pokazala da je piperacilin/tazobaktam bio uzrok odloženog oporavka bubrega kod ovih pacijenata.

Istovremena primena piperacilina/tazobaktama sa vankomicinom može biti povezana sa povećanom incidencijom akutnog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.5).

Kada se koristi istovremeno sa vekuronijumom, piperacilin dovodi do produženja neuromišićne blokade vekuronijuma. Zbog sličnog mehanizma dejstva, očekuje se da bi neuromuskularna blokada izazvana primenom bilo kog nedepolarizujućeg mišićnog relaksanasa mogla da bude produžena u prisustvu piperacilina.

Oralni antikoagulansi

Tokom istovremene primene heparina, oralnih antikoagulanasa i drugih supstanci koje mogu da utiču na zgrušavanje krvi uključujući funkciju trombocita, odgovarajući testovi koagulacije treba češće da se primenjuju i redovno prate.

Metotreksat

Piperacilin može da smanji eliminaciju metotreksata i zato se kod pacijenata mora pratiti nivo metotreksata u serumu da ne bi došlo do razvoja toksičnosti.

Probenecid

Kao i kod drugih penicilina, istovremena primena probenecida i piperacilin/tazobaktama dovodi do dužeg poluvremena eliminacije i nižeg renalnog klirensa i piperacilina i tazobaktama; ipak, maksimalne koncentracije obe supstance u plazmi ostaju nepromenjene.

Aminoglikozidi

Piperacilin, sam ili sa tazobaktamom ne menja značajno farmakokinetiku tobramicina kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega ili blagim/umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Farmakokinetika piperacilina, tazobaktama i M1 metabolita takođe nije značajno izmenjena primenom tobramicina.

Inaktivacija tobramicina i gentamicina od strane piperacilina je dokazana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Za informacije vezane za primenu piperacilina/tazobaktama sa aminoglikozidima videti odeljke 6.2 i 6.6.

Vankomicin

U studijama je zabeležena povećana incidencija akutnog oštećenja funkcije bubrega kod pacijenata koji su istovremeno primali piperacilin/tazobaktam i vankomicin u poređenju sa pacijentima koji su primali samo vankomicin (videti odeljak 4.4). U nekim od ovih studija je uočeno da interakcija sa vankomicinom zavisi od primenjene doze.

Nije primećena farmakokinetička interakcija između piperacilin/tazobaktama i vankomicina.

Uticaj na rezultate laboratorijskih ispitivanja

Kao i kod drugih penicilina, neenzimske metode određivanja glukoze u urinu mogu dovesti do lažnog pozitivnog rezultata. Stoga, potrebno je vršiti enzimsko određivanje glukoze u urinu kod pacijenata koji su na terapiji lekom Tazocin.

Neke od hemijskih metoda određivanja proteina u urinu mogu dovesti do lažnog pozitivnog rezultata. Nema uticaja na merenje proteina pomoću indikatora.

Direktni Coombs-ov test može biti pozitivan.

Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testovi mogu dovesti do lažnog pozitivnog rezultata kod pacijenata koji primaju Tazocin. Prijavljene su ukrštene reakcije sa polisaharidima i polifuranozama koji nisu poreklom od Aspergillus-a pri korišćenju Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testova.

Pozitivni rezultati gore navedenih testova kod pacijenata koji primaju Tazocin treba da budu potvrđeni drugim dijagnostičkim metodama.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni leka Tazocin kod trudnica ograničeni.

Ispitivanja na životinjama su pokazala razvojnu toksičnost ali nema dokaza teratogenosti, pri dozama koje su toksične za ženke eksperimentalnih životinja (videti odeljak 5.3).

Piperacilin i tazobaktam prolaze kroz placentu. Piperacilin/tazobaktam se koristi tokom trudnoće samo ukoliko je jasno indikovana njegova upotreba tj. samo ukoliko očekivana korist prevazilazi moguće rizike za trudnicu i fetus.

Dojenje

Piperacilin se izlučuje u malim koncentracijama u majčino mleko; koncentracije tazobaktama u humanom mleku nisu bile ispitivane. Dojiljama treba davati lek samo ukoliko očekivana korist prevazilazi mogući rizik po majku i dete.

Plodnost

Ispitivanja plodnosti na pacovima nisu pokazala uticaj na plodnost i parenje posle intraperitonealne primene tazobaktama ili kombinacije piperacilin/tazobaktam (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Najčešće prijavljeno neželjeno dejstvo je dijareja (javlja se kod 1 od 10 pacijenata).

Pseudomembranozni kolitis i toksična epidermalna nekroliza spadaju među najozbiljnija neželjena dejstva i javljaju se kod 1 do 10 pacijenata od 10000. Učestalost javljanja pancitopenije, anafilaktičnog šoka i Stevens- Johnsov-ovog sindroma ne može se proceniti na osnovu trenutno dostupnih podataka.

U sledećoj tabeli, neželjena dejstva su navedena prema klasama sistema organa i MedDRA terminologiji. U okviru svakog raspona učestalosti, neželjena dejstva su predstavljena prema ozbiljnosti, po opadajućem redosledu.

* Neželjene reakcije identifikovane u postmarketinškom periodu

Terapija piperacilinom je povezana sa povećanom učestalošću groznice i osipa kod pacijenata sa cističnom fibrozom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

U postmarketinškom periodu praćenja leka bilo je izveštaja o predoziranju sa piperacilinom/tazobaktamom. U većini slučajeva dolazilo je do mučnine, povraćanja i dijareje, koji su prijavljeni i prilikom primene preporučenih doza. Kod pacijenata kod kojih se primene veće i.v. doze od preporučenih može doći do neuromuskularne ekscitacije ili konvulzija (naročito kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom).

Terapija

U slučaju predoziranja, terapija piperacilinom/tazobaktamom treba da se prekine. Ne postoji specifičan antidot.

Lečenje je suportivno i simptomatsko, u zavisnosti od kliničkog stanja pacijenta.

Prekomerne serumske koncentracije piperacilina i tazobaktama mogu biti smanjene hemodijalizom (videti odeljak 4.4).

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, kombinacija penicilina sa inhibitorima beta-laktamaze

ATC šifra: J01CR05 Mehanizam dejstva

Piperacilin, polusintetski penicilin širokog spektra ispoljava baktericidnu aktivnost inhibicijom sinteze membrane i ćelijskog zida.

Tazobaktam, beta-laktam stukturno sličan penicilinima, je inhibitor mnogih beta-laktamaza, koje obično izazivaju otpornost na peniciline i cefalosporine ali ne inhibira AmpC enzime niti metalo beta-laktamaze. Tazobaktam proširuje antibiotski spektar dejstva piperacilina i uključuje mnoge bakterije koje proizvode beta-laktamaze, a razvile su otpornost na piperacilin.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike leka

Vreme iznad minimalne inhibitorne koncentracije (TMIC) smatra se glavnom odrednicom farmakodinamske efikasnosti piperacilina.

Mehanizam rezistencije

Dva glavna mehanizma rezistencije piperacilina/tazobaktama su:

• Inaktivacija komponente piperacilina od strane onih beta-laktamaza koje nisu inhibirane tazobaktamom: beta-laktamaze molekularne klase B, C i D. Pored toga, tazobaktam ne pruža zaštitu od beta-laktamaza širokog spektra molekularne klase A i D enzimskih grupa.
• Izmena penicilin vezujućih proteina, koja dovodi do smanjenja afiniteta piperacilina za ciljne molekule bakterije.

Dodatno, promene propustljivosti ćelijske membrane bakterije, kao i ekspresija multirezistentne transportne pumpe može dovesti ili doprineti bakterijskoj rezistenciji na piperacilin/tazobaktam, naročito kod gram- negativnih bakterija.

Granične vrednosti

Granične vrednosti MIK, ustanovljene od strane EUCAST (European Committee on Antimicrobial Succeptibility Testing) za piperacilin/tazobaktam (2009-12-02, v1).

Za svrhu ispitivanja osetljivosti, koncentracija tazobaktama je 4 mg/L.

Osetljivost streptokoka je zaključena na osnovu osetljivosti za penicilin. Osetljivost stafilokoka je zaključena na osnovu osetljivosti za oksacilin.

Osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i tokom vremena za odabrane vrste i poželjno je dobiti lokalne informacije o rezistenciji, naročito kod lečenja teških infekcija. Po potrebi, treba potražiti savet stručnjaka kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da se primena leka kod nekih vrsta infekcija dovodi u pitanje.

Resorpcija

Maksimalne koncentracije piperacilina i tazobaktama posle primene 4 g / 0,5 g tokom 30 minuta intravenske infuzije su 298 mikrograma/mL odnosno 34 mikrograma/mL.

Distribucija

Vezivanje piperacilina i tazobaktama za proteine u serumu je oko 30%. Vezivanje piperacilina ili tazobaktama za proteine je nepromenjeno u prisustvu drugih supstanci. Vezivanje metabolita tazobaktama za proteine je zanemarljivo.

Piperacilin/tazobaktam se dobro distribuira u tkiva i telesne tečnosti uključujući crevnu mukozu, žučnu kesu, pluća, žuč i kosti. Srednja vrednost koncentracije u tkivima je obično 50 – 100% od one u plazmi. Kao i kod drugih penicilina, distribucija u cerebrospinalnu tečnost je niska kod pacijenata bez zapaljenja meningi.

Biotransformacija

Piperacilin se metaboliše do malo metabolički aktivnog dezetil metabolita. Tazobaktam se metaboliše do jednog metabolita za koji je ustanovljeno da nije mikrobiološki aktivan.

Eliminacija

Piperacilin i tazobaktam se eliminišu preko bubrega i to glomerularnom filtracijom i tubularnom sekrecijom.

Piperacilin se izlučuje brzo kao nepromenjena supstanca, i to 68% primenjene doze se pojavi u urinu. Tazobaktam i njegovi metaboliti se primarno eliminišu bubrežnom ekskrecijom, i to 80% primenjene doze se javlja kao nepromenjena supstanca a ostatak kao jedan metabolit. Piperacilin, tazobaktam i dezetil piperacilin se takođe izlučuju putem žuči.

Nakon jedne ili više doza piperacilin/tazobaktama kod zdravih pacijenata, poluvreme eliminacije iz plazme piperacilina i tazobaktama kreće se od 0,7 do 1,2 sata i ne zavisi od doze ni trajanja infuzije. Poluvreme eliminacije piperacilina i tazobaktama raste sa smanjenjem klirensa bubrega.

Nema značajnih promena u farmakokinetici piperacilina zbog tazobaktama. Piperacilin dovodi do neznatnog smanjenja klirensa tazobaktama.

Posebne populacije

Poluvreme eliminacije piperacilina i tazobaktama se povećava približno 25% kod pacijenata sa cirozom jetre u poređenju sa 18% kod zdravih osoba.

Poluvreme eliminacije piperacilina i tazobaktama raste sa smanjenjem klirensa kreatinina. Rast poluvremena eliminacije od dva puta za piperacilin i četiri puta za tazobaktam zabeležen je kod pacijenata kod kojih je klirens kreatinina ispod 20 mL/min u poređenju sa pacijentima sa normalnom funkcijom bubrega.

Hemodijaliza uklanja 30% do 50% piperacilin/tazobaktama sa dodatnih 5% tazobaktama koji se ukloni kao metabolit tazobaktama. Peritonealna dijaliza uklanja 6% doze piperacilina i 21% doze tazobaktama i to do 18% doze tazobaktama u obliku metabolita tazobaktama.

Pedijatrijska populacija

U populacionoj farmakokinetičkoj analizi, procenjen klirens za pacijente starosti od 9 meseci do 12 godina može se uporediti sa odraslima, sa srednjom vrednošću u populaciji (SE) od 5,64 (0,34) mL/min/kg. Procena klirensa piperacilina je 80% ove vrednosti za pedijatrijske pacijente od 2 do 9 meseci starosti. Srednja vrednost u populaciji (SE) za obim distribucije je 0,243 (0,011) L/kg i nezavisna je od starosti.

Stariji pacijenti

Srednja vrednost poluvremena eliminacije piperacilina i tazobaktama je, redom, 32% odnosno 55% duža kod starijih pacijenata u poređenju sa mlađim. Ova razlika može biti usled razlike u klirensu kreatinina kod starijih i mlađih osoba.

Rasa

Nije uočena razlika u farmakokinetici piperacilina ili tazobaktama između zdravih dobrovoljaca žute (n  9) i bele rase (n  9) koji su primili pojedinačnu dozu od 4 g / 0,5 g.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih ispitivanja ponovljene doze ne pokazuju toksičnost ni genotoksičnost za ljude. Nisu sprovedene studije kancerogenosti sa piperacilin/tazobaktamom.

Ispitivanja plodnosti i opšte ispitivanje reprodukcije na pacovima nakon intraperitonealne aplikacije tazobaktama ili kombinacije piperacilin/tazobaktam pokazalo je smanjenje u veličini ploda i povećanje broja fetusa sa odloženim okoštavanjem i promenama rebara, koje je u skladu sa dozama koje su toksične za ženke eksperimentalnih životinja. Plodnost F1 generacije i embrionog razvitka F2 generacije nisu smanjeni.

Ispitivanja teratogenosti intravenskom primenom tazobaktama ili kombinacije piperacilin/tazobaktam kod miševa i pacova pokazalo je blago smanjenje fetalne težine pri dozama koje su toksične za ženke eksperimentalnih životinja, ali nije pokazalo teratogene efekte.

Perinatalni/postnantalni razvoj je narušen (smanjena težina novorođenčeta, veći broj mrtvorođenih, povećanje smrtnosti novorođenih), uz maternalnu toksičnost posle intraperitonelane primene tazobaktama ili kombinacije piperacilin/tazobaktam kod pacova.

Dinatrijum-edetat, dihidrat Limunska kiselina, monohidrat.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Kad god se lek Tazocin koristi istovremeno sa drugim antibiotikom (npr. aminoglikozidima), ovi lekovi se moraju primenjivati odvojeno. Mešanje beta-laktamskih antibiotika sa aminoglikozidima in vitro može dovesti do značajne inaktivacije aminoglikozida.

Lek Tazocin ne treba mešati sa drugim lekovima u špricu ili boci za infuziju s obzirom na to da kompatibilnost nije utvrđena.

Zbog hemijske nestabilnosti, lek Tazocin ne treba koristiti sa rastvorima koji sadrže samo natrijum- bikarbonat.

Lek Tazocin ne treba dodavati krvnim produktima ili hidrolizatima albumina.

Neotvorene bočice: tri (3) godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon rekonstitucije sa nekim od kompatibilnih rastvarača za rekonstituciju (videti odeljak 6.6) u toku 12 sati u frižideru (na temperaturi od 2 C do 8 C).

Rok upotrebe nakon razblaživanja

Razblaživanje rekonstituisanog rastvora se izvodi sa nekim od kompatibilnih rastvarača prema preporučenim količinama za razblaženje (videti odeljak 6.6); dokazana je hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog i razblaženog rastvora u toku 12 sati u frižideru (na temperaturi od 2 C do 8 C).

Sa mikrobiološke tačke gledišta rekonstituisan i razblažen rastvor treba upotrebiti odmah.

Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 12 sati u frižideru (na temperaturi od 2 C do 8 C).

Neotvorene bočice: čuvati na temperaturi do 25 °C.

Za uslove čuvanja rekonstituisanog i razblaženog rastvora, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje: bočica od bezbojnog stakla tip I sa butil gumenim čepom, aluminijumskom kapicom i zaštitinim plastičnim poklopcem (flip-off).

Spoljašnje pakovanje: složiva kartonska kutija koja sadrži 12 bočica i Uputstvo za lek.

Rekonstitucija i razblaženje treba da budu obavljeni pod aseptičnim uslovima.

Vizuelno treba pregledati da li u rastvoru postoji onečišćenje česticama ili promena boje pre upotrebe. Rastvor treba upotrebiti samo ukoliko je bistar i bez čestica.

Intravenska upotreba

Rekonstituisati svaku bočicu sa zapreminom rastvarača prikazanom u tabeli, koristeći jedan od odgovarajućih rastvarača za rekonstituciju. Mućkati do rastvaranja. Pri konstantnom mućkanju rekonstitucija se javlja u toku od 5 do 10 minuta (za detalje rukovanja, videti dole).

* kompatibilni rastvori za rekonstituciju:

• 0,9% (9 mg/mL) rastvor natrijum-hlorida za injekciju
• sterilna voda za injekcije (1)
• 5% rastvor glukoze

(1) maksimalna preporučena zapremina sterilne vode za injekcije po dozi je 50 mL

Rekonstituisani rastvor treba da se izvuče iz bočice putem šprica. Kada je rekonstitucija urađena prema uputstvu, sadržaj bočice izvučen pomoću šprica će obezbediti označenu dozu piperacilina i tazobaktama.

Rekonstituisan rastvor se može dalje razblažiti do željene zapremine (npr. 50 mL do 150 mL) jednim od sledećih odgovarajućih rastvarača:

• 0,9% (9 mg/mL) rastvor natrijum-hlorida za injekciju
• 5% rastvor glukoze
• 6% rastvor dekstrana u 0,9% rastvoru natrijum-hlorida
• Ringer-laktat rastvor za injekciju
• Hartmanov rastvor
• Ringer acetat rastvor
• Ringer acetat/malat rastvor

Istovremena primena sa aminoglikozidima

Zbog in vitro inaktivacije aminoglikozida od strane beta-laktamskih antibiotika, preporučuje se odvojena primena leka Tazocin i aminoglikozida. Lek Tazocin i aminoglikozidi treba da budu rekonstituisani i razblaženi odvojeno kada je nepohodna prateća terapija sa aminoglikozidima.

U okolnostima kada je istovremena primena preporučena, lek Tazocin je kompatibilan za istovremenu primenu samo putem Y seta za infuziju i to sa sledećim aminoglikozidima pod sledećim uslovima:

* doza aminoglikozida treba da bude određena prema telesnoj masi pacijenta, statusu infekcije (ozbiljna ili životno ugrožavajuća) i stanju bubrega (klirens kreatinina)

Kompatibilnost leka Tazocin sa drugim aminoglikozidima nije ustanovljena. Samo koncentracije i rastvarači za amikacin i gentamicin sa dozama leka Tazocin iz gornje tabele su ustanovljeni kao odgovarajući za istovremenu primenu putem Y seta za infuziju. Istovremena primena putem Y seta za infuziju u bilo kom drugom obliku osim gore navedenog može dovesti do inaktivacije aminoglikozida od strane leka Tazocin.

Videti odeljak 6.2 za inkompatibilnost.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Za jednokratnu upotrebu.

Piperacilin pripada grupi lekova koji se nazivaju „penicilinski antibiotici širokog spektra“. On uništava mnoge vrste bakterija. Tazobaktam može sprečiti preživljavanje nekih bakterija otpornih na delovanje piperacilina. To znači da će više vrsta bakterija biti uništeno kad se piperacilin i tazobaktam primenjuju zajedno.

Tazocin je pogodan za primenu kod odraslih i adolescenata za lečenje bakterijskih infekcija, kao što su one koje zahvataju donje disajne puteve (pluća), mokraćne puteve (bubrezi i mokraćna bešika), trbuh, kožu ili krv. Tazocin se može primenjivati za lečenje bakterijskih infekcija kod pacijenata sa niskim brojem belih krvnih zrnaca (smanjena otpornost na infekcije).

Tazocin se primenjuje kod dece starosti od 2 do 12 godina za lečenje infekcija trbuha, kao što su upala slepog creva, upala trbušne maramice (infekcija tečnosti i sluzokože koja oblaže organe trbušne duplje) kao i infekcija žučne kese. Tazocin se može primenjivati za lečenje bakterijskih infekcija kod pacijenata sa niskim brojem belih krvnih zrnaca (smanjena otpornost na infekcije).

U slučaju određenih ozbiljnih infekcija, lekar može razmotriti upotrebu leka Tazocin u kombinaciji sa drugim antibioticima.

• ako ste alergični na piperacilin, tazobaktam ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• ako ste alergični na antibiotike kao što su penicilini, cefalosporini ili drugi inhibitori beta-laktamaza, jer možete biti alergični i na Tazocin.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite Tazocin:

• ako imate alergije. Ako imate više alergija, pre primene ovog leka obavezno obavestite Vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika.
• ako Vam se tokom primene ovog leka javi osip na koži ili plikovi, odmah o tome obavestite Vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika, jer to mogu biti simptomi ozbiljnih neželjenih reakcija i mogu zahtevati hitno medicinsko lečenje i prekid terapije lekom Tazocin.
• ako ste ranije imali proliv ili se javi proliv tokom ili nakon lečenja. U tom slučaju, odmah obavestite Vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika. Nemojte uzimati bilo kakav lek protiv proliva bez prethodnog savetovanja sa lekarom.
• ako imate nizak nivo kalijuma u krvi. Vaš lekar će možda hteti da proveri kako rade Vaši bubrezi pre nego što primite ovaj lek i možda će Vam redovno tokom lečenja raditi analize krvi.
• ako imate probleme sa bubrezima ili jetrom, ili ako ste na hemodijalizi. Vaš lekar će možda hteti da proveri kako rade Vaši bubrezi pre nego što primite ovaj lek i možda će Vam redovno tokom lečenja raditi analize krvi.
• ako koristite određene lekove (koji se nazivaju antikoagulansi) za sprečavanje preteranog zgrušavanja krvi (videti takođe pod Drugi lekovi i Tazocin u ovom Uputstvu) ili se za vreme lečenja javi neočekivano krvarenje. U tom slučaju odmah obavestite Vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika.
• ako se tokom lečenja jave napadi (konvulzije). U tom slučaju obavestite Vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika.
• ako mislite da ste dobili novu infekciju ili Vam se postojeća infekcija pogoršava. U tom slučaju obavestite Vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika.

Deca

Piperacilin/tazobaktam se ne preporučuje za primenu kod dece mlađe od 2 godine jer nema dovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti primene.

Drugi lekovi i Tazocin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, do nedavno ste uzimali, ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu dobiti bez lekarskog recepta.

Neki lekovi mogu ući u interakciju sa piperacilinom ili tazobaktamom. To su:

• lekovi protiv gihta (probenecid). Mogu produžiti vreme potrebno da se piperacilin i tazobaktam izluče iz Vašeg organizma.
• lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi (npr. heparin, varfarin ili acetilsalicilna kiselina).
• lekovi za opuštanje mišića tokom operacije. Obavestite Vašeg lekara da primenjujete lek Tazocin, ukoliko ćete primiti opštu anesteziju.
• metotreksat (lek za lečenje raka, artritisa ili psorijaze). Piperacilin i tazobaktam mogu produžiti vreme potrebno da se metotreksat izluči iz Vašeg organizma.
• lekovi koji smanjuju nivo kalijuma u krvi (npr. lekovi koji pospešuju mokrenje ili neki lekovi za rak).
• lekovi koji sadrže druge antibiotike, tobramicin, gentamicin ili vankomicin. Obavestite Vašeg lekara ako imate probleme sa bubrezima.

Uticaj na laboratorijska ispitivanja

Obavestite Vašeg lekara ili osoblje u laboratoriji da uzimate lek Tazocin ako treba da date uzorak krvi ili mokraće na analizu.

Trudnoća i dojenje

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre primene ovog leka. Vaš lekar će odlučiti da li je lek Tazocin odgovarajući za Vas.

Piperacilin i tazobaktam mogu proći kroz posteljicu ili se izlučiti u majčino mleko. Ako dojite, Vaš lekar će odlučiti da li je lek Tazocin odgovarajući za Vas.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne očekuje se da će primena leka Tazocin uticati na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanje mašinama.

Lek Tazocin sadrži natrijum

Tazocin 4 g / 0,5 g sadrži 11,35 mmol (261 mg) natrijuma po bočici praška za rastvor za infuziju. Savetuje se poseban oprez kod pacijenata koji su na dijeti i kod kojih se kontroliše unos natrijuma.

Vaš lekar ili drugi zdravstveni radnik će Vam davati ovaj lek putem infuzije (u trajanju od 30 min) u venu. Doza leka koju ćete dobijati zavisi od čega se lečite, Vaše starosti i toga da li imate probleme sa bubrezima.

Primena kod odraslih i adolescenata starijih od 12 godina

Uobičajena doza je 4 g piperacilina / 0,5 g tazobaktama i primenjuje se na svakih 6 do 8 sati u venu (direktno u krvotok).

Primena kod dece starosti od 2 do 12 godina

Uobičajena doza za decu sa infekcijama trbuha iznosi 100 mg / 12,5 mg piperacilin/tazobaktama po kilogramu telesne mase i primenjuje se na svakih 8 sati u venu (direktno u krvotok). Uobičajena doza za decu sa niskim brojem belih krvnih zrnaca je 80 mg / 10 mg piperacilin/tazobaktama po kilogramu telesne mase i primenjuje se na svakih 6 sati u venu (direktno u krvotok).

Vaš lekar će odrediti dozu na osnovu telesne mase Vašeg deteta, ali svaka individualna doza neće biti veća od 4 g / 0,5 g leka Tazocin.

Primaćete lek Tazocin sve dok se znaci infekcije potpuno ne povuku (5 do 14 dana).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Vaš lekar će možda smanjiti dozu leka Tazocin ili povećati vremenski interval doziranja. Vaš lekar može zatražiti analizu krvi da bi bio siguran da dobijate odgovarajuću dozu, naročito ako je potrebno da primate ovaj lek duže vreme.

Ako ste primili više leka Tazocin nego što treba

S obzirom na to da će Vam lek Tazocin davati lekar ili drugi zdravstveni radnik, mala je verovatnoća da ćete primiti pogrešnu dozu. Međutim, ukoliko osetite neželjena dejstva poput napada ili mislite da ste primili preveliku količinu leka, odmah obavestite Vašeg lekara o tome.

Ako ste zaboravili da primite lek Tazocin

Ako mislite da niste primili dozu leka Tazocin, odmah obavestite Vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah se obratite lekaru ako iskusite neka od sledećih potencijalno ozbiljnih neželjenih dejstava leka Tazocin:

Ozbiljna neželjena dejstva (sa navedenom učestalošću u zagradi) leka Tazocin su:

• ozbiljni oblici osipa [Stevens-Johnson-ov sindrom, kožne reakcije sa stvarenjem plikova – bulozni dermatitis (nepoznata učestalost), eksfolijativni dermatitis (nepoznata učestalost), toksična epidermalna nekroliza (retka)] koji se pojavljuje na trupu u obliku crvenih tačkica ili kružnih pečata često sa plikovima na sredini. Dodatni znaci uključuju afte u ustima, grlu, nosu, na ekstremitetima, genitalijama i konjunktivitis (crvene i otečene oči). Osip može napredovati do široko rasprostranjenih plikova ili ljuštenja kože i može potencijalno ugroziti život;
• teško i potencijalno fatalno alergijsko stanje (reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima) koje može zahvatiti kožu, ali i što je mnogo bitnije unutrašnje organe, kao što su bubrezi i jetra;
• stanje kože (akutni generalizovani pustularni egzantem) praćeno povišenom telesnom temperaturom, koje se sastoji od brojnih, malih plikova ispunjenih tečnošću na otekloj i pocrveneloj koži;
• otok lica, usta, jezika ili drugih delova tela (nepoznata učestalost);
• kratak dah, zviždanje u plućima ili otežano disanje (nepoznata učestalost);
• težak osip ili koprivnjača (povremena), svrab kože ili osip (česta);
• žuta prebojenost očiju ili kože (nepoznata učestalost);
• oštećenje krvnih ćelija (znaci uključuju: kratak dah kad to ne očekujete, mokraću crvene ili smeđe boje (nepoznata učestalost), krvarenje iz nosa (retka), sitne tačkaste modrice (nepoznata učestalost)), veliko smanjenje broja belih krvnih zrnaca (retka);
• težak ili uporan proliv, udružen sa groznicom ili osećajem slabosti (retka).

Ukoliko neko od sledećih neželjenih dejstava postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite Vašeg lekara, ili drugog zdravstvenog radnika.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• dijareja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• gljivična infekcija;
• smanjenje broja krvnih pločica, crvenih krvnih zrnaca ili krvnog pigmenta/hemoglobina, laboratorijski nalazi van normalnih vrednosti (pozitivni rezultat na direktnom Coombs-ovom testu), produženo vreme zgrušavanja krvi (produženo aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme);
• smanjenje belančevina u krvi;
• glavobolja, nesanica;
• bol u trbuhu, povraćanje, mučnina, zatvor, problemi sa želucem (loše varenje);
• povišene vrednosti enzima jetre;
• osip na koži, svrab;
• nalazi krvi koji se odnose na rad bubrega van normalnih vrednosti;
• groznica, reakcija na mestu primene.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje broja belih krvnih zrnaca (leukopenija), produženo vreme zgrušavanja krvi (produženo protrombinsko vreme);
• smanjenje kalijuma u krvi, smanjenje šećera u krvi;
• nizak krvni pritisak, zapaljenje vena (crvenilo ili osetljivost u zahvaćenom području), crvenilo kože;
• povišen nivo razgradnih produkata krvnih pigmenata (bilirubina);
• kožne reakcije sa crvenilom, formiranje kožnih lezija, koprivnjača;
• bol u mišićima i zglobovima;
• drhtavica.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• teško smanjenje broja belih krvnih zrnaca (agranulocitoza), krvarenje iz nosa;
• ozbiljna infekcija debelog creva, upala sluzokože usta;
• odvajanje površinskog sloja kože po celoj površini tela (toksična epidemalna nekroliza).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• teško smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i krvnih pločica (pancitopenija), smanjenje broja belih krvnih zrnaca (neutropenija), smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca usled razaranja ili degradacije nezrelih zrnaca, tačkaste modrice, produženo vreme krvarenja, povećan broj krvnih pločica, povećanje broja specifičnog tipa belih krvnih zrnaca (eozinofilija);
• alergijske reakcije i teške alergijske reakcije;
• upala jetre, žuta prebojenost kože ili beonjača;
• ozbiljna alergijska reakcija koja zahvata celo telo sa osipom na koži i sluzokožama, plikovima i erupcijama na koži (Stevens-Johnson-ov sindrom), teško alergijsko stanje koje može uključivati kožu, ali i unutrašnje organe, kao što su bubrezi i jetra (reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima), brojni mali plikovi ispunjeni tečnošću na otekloj i pocrveneloj koži praćeni povišenom telesnom temperaturom (akutni generalizovani pustularni egzantem), reakcije kože sa plikovima (bulozni dermatitis);
• oslabljena funkcija bubrega i problemi sa bubrezima;
• oblik plućne bolesti kod koje se eozinofili (tip belih krvnih zrnaca) pojavljuju u povećanom broju u plućima.

Lečenje piperacilinom je povezano sa povećanom pojavom groznice i osipa kod pacijenata sa cističnom fibrozom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Tazocin posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neotvorene bočice: čuvati na temperaturi do 25 ºC.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon rekonstitucije sa nekim od kompatibilnih rastvarača za rekonstituciju u toku 12 sati u frižideru (na temperaturi od 2 C do 8 C).

Rok upotrebe nakon razblaživanja

Razblaživanje rekonstituisanog rastvora se izvodi sa nekim od kompatibilnih rastvarača prema preporučenim količinama za razblaženje; dokazana je hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog i razblaženog rastvora u toku 12 sati u frižideru (na temperaturi od 2 C do 8 C).

Sa mikrobiološke tačke gledišta rekonstituisan i razblažen rastvor treba upotrebiti odmah.

Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 12 sati u frižideru (na temperaturi 2 °C do 8 C).

Lek je za jednokratnu upotrebu.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance su piperacillin i tazobaktam.

Jedna bočica sadrži 4 g piperacilina (u obliku piperacilin-natrijuma) i 0,5 g tazobaktama (u obliku tazobaktam-natrijuma).

Pomoćne supstance su limunska kiselina, monohidrat i dinatrijum-edetat (EDTA).

Kako izgleda lek Tazocin i sadržaj pakovanja

Prašak bele do skoro bele boje.

Unutrašnje pakovanje: bočica od bezbojnog stakla tip I sa butil gumenim čepom, aluminijumskom kapicom i zaštitinim plastičnim poklopcem (flip-off).

Spoljašnje pakovanje: složiva kartonska kutija koja sadrži 12 bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PFIZER SRB D.O.O.,

Beograd - Novi Beograd, Trešnjinog cveta 1/VI Proizvođač:

WYETH LEDERLE S.R.L., Italija, Catania, Via Franco Gorgone-Zona Industriale

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole: