Perasin 4g+0.5g prašak za rastvor za infuziju

Lek Perasinje indikovan za lečenje sledećih infekcija kod odraslih, adolescenatai dece starije od 2 godine (videti odeljke 4.2 i 5.1):

Odrasli i adolescenti

- Teški oblici pneumonija uključujući bolničku pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom

- Komplikovane infekcije urinarnog trakta (uključujućipijelonefritis) - Komplikovane intraabdominalneinfekcije

- Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva (uključujući i dijabetesnostopalo)

Terapija bakterijemije koja se javlja ili se sumnja da je povezana sa bilo kojom od prethodnonavedenih infekcija.

Lek Perasinse može primenjivatiu lečenju pacijenata sa neutropenijom koji imaju povišenu telesnu temperaturu za koju se sumnja da je izazvana bakterijskominfekcijom.

Napomena: Ne preporučuje se primena kod odraslih pacijenata sa bakterijemijom koja se javlja usled infekcije E. colikoja produkuje beta-laktamazu proširenog spektra (engl. extended-spectrum-beta-lactamase, ESBL) i K. pneumoniae (koja nije osetljiva na ceftriakson). Videti odeljak 5.1.

Deca uzrasta od 2 do 12 godina Komplikovane intraabdominalne infekcije

Lek Perasinse može primenjivati u lečenju dece sa neutropenijomkoja imaju povišenu telesnu temperaturu za koju se sumnja da je izazvana bakterijskominfekcijom.

Potrebno je pridržavati se zvaničnih uputstava o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Doziranje

Doza i učestalost primene leka Perasinzavisi od težine i lokalizacije infekcije i očekivanih patogena.

Odrasli i adolescenti

Infekcije

Uobičajena doza je 4 g piperacilina/0,5 g tazobaktama na svakih 8 sati.

Za terapiju nozokomijalne pneumonije i bakterijskih infekcija kod pacijenata sa neutropenijom preporučuje se primena 4 g piperacilina/0,5 g tazobaktama na svakih 6 sati.

Ovaj režim se takođe može primeniti u slučaju ostalih, posebno teških, indikovanih infekcija.

U sledećoj tabeli su sažeto prikazani intervali doziranja i preporučene doze kod odraslih i adolescenata, prema indikacijama ili bolesti:

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, potrebno je prilagoditi intravensku dozu u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega, na sledeći način (svaki pacijent mora biti pod strogim nadzorom zbog znakova toksičnosti; dozu i interval doziranja potrebno je prilagoditi u skladu sa stanjem funkcije bubrega):

Za pacijente na hemodijalizi, treba primeniti jednu dodatnu dozu piperacilin/tazobaktam od 2 g/0,25 g nakon svake dijalize, jer se u toku hemodijalize eliminiše 30% - 50% piperacilina za 4 sata.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa očuvanofunkcijom bubrega ili vrednostima klirensa kreatinina većim od40 mL/min.

Pedijatrijska populacija (uzrasta od 2 do 12 godina)

Infekcije

U sledećoj tabeli su sumarno prikazani intervalidoziranja i preporučene doze prema telesnoj masi kod dece uzrasta 2 do12 godina, prema indikacijama ili stanju:

*tako da ne prelazi maksimum od 4 g / 0,5 g po dozi u toku 30 minuta

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Intravensku dozu treba prilagoditi u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega na sledeći način (svaki pacijent mora biti pod strogim nadzorom zbog znakova toksičnosti; dozu i interval doziranja potrebno je prilagoditi u skladu sa stanjem funkcije bubrega):

Kod dece na hemodijalizi, treba primeniti jednu dodatnu dozu 40 mg piperacilin/5 mg tazobaktam/kg telesne mase nakon svake dijalize.

Primena kod dece mlađe od2 godine

Bezbednost i efikasnost primene leka Perasinkod dece uzrasta od 0 do 2 godine nije dokazana. Nema

dostupnih podataka iz kontrolisanih kliničkih studija.

Trajanje terapije

Uobičajeno trajanje terapije za većinu indikacija je u rasponu od 5 do14 dana. Međutim, trajanje terapije zavisi od težine infekcije, vrstom patogena i kliničkim i bakteriološkog napretka pacijenta.

Način primene

Lek Perasin, 4 g/0,5 g se primenjuje intravenskominfuzijom(u trajanju od 30 minuta).

Za uputstvo za rekonstituciju/razblaženje leka preprimene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, bilo koji drugi penicilinski antibiotikili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Teška alergijska reakcija na bilo koju drugu beta-laktamsku aktivnu supstancu (npr. cefalosporin, monobaktam ili karbapenem) u anamnezi.

Pri izboru piperacilin/tazobaktama za lečenje pojedinog pacijenta potrebno je razmotriti opravdanost primene polusintetskih penicilina širokog spektra na osnovu faktora kao što su težina infekcije i prevalenca rezistencije na drugepogodne antibakterijske lekove.

Pre početka lečenja lekom Perasin, treba pažljivo ispitati da li postoji prethodna preosetljivost na peniciline, druge beta-laktamske lekove (npr. cefalosporin, monobaktam ili karbapenem) i druge alergene. Zabeležene su ozbiljne reakcije preosetljivosti, ponekad sa smrtnim ishodom (anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije koje uključuju šok) kod pacijenata koji su primali terapiju sa penicilinima, uključujući piperacilin/tazobaktam. Ove reakcije se češće javljaju kod osoba sa preosetljivošću na više alergena u anamnezi. Ozbiljne reakcije preosetljivosti zahtevaju prestanak primene antibiotika i mogu zahtevati primenu adrenalina i drugih hitnih mera.

Lek Perasin može da izazove teške neželjene reakcije kože, kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS) i akutni generalizovani pustularni egzantem (engl. acute generalised exanthematous pustulosis, AGEP) (videti odeljak 4.8). Pacijente treba pažljivo pratiti ukoliko se pojavi osip na koži, a ukoliko dođe do pogoršanja lezija primenu leka Perasintreba prekinuti.

Hemofagocitna limfohistiocitoza (engl. Haemophagocytic lympohistiocytosis, HLH): zabeleženi su slučajevi HLH kod pacijenata lečenih piperacilinom/tazobaktamom, koji su lek primenjivali duže od 10 dana. HLH je po život opasan sindrom patološke imunološke aktivacije koji karakterišu klinički znaci i simptomi prekomernog sistemskog zapaljenja (npr. povišena telesna temperatura, hepatosplenomegalija, hipertrigliceridemija, hipofibrinogenemija, velika koncentracija feritina u serumu, citopenija i hemofagocitoza). Pacijente koji razviju rane manifestacije patološke imunološke aktivacije treba odmah proceniti. Ako se postavi dijagnoza HLH, terapiju piperacilinom/tazobaktamom treba prekinuti.

Pseudomembranozni kolitis izazvan primenom antibiotika može se manifestovati kao teška, uporna dijareja koja može ugroziti život. Simptomi pseudomembranoznog kolitisa mogu se javiti tokom ili nakon primene antibiotika. U ovakvim slučajevima treba prestati sa primenom leka Perasin.

Terapija lekom Perasin može dovesti do pojave rezistentnih mikroorganizama, što može prouzrokovati superinfekciju.

Kod nekih pacijenata koji su primali beta-laktamske antibiotike su uočena krvarenja. Ovakve reakcije su ponekad povezane sa izmenjenim rezultata testova kogulacije kao što su vreme zgrušavanja krvi, agregacija trombocita i protrombinsko vreme. Veća je verovatnoća da se ovakve reakcije jave kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. Ukoliko se javi krvarenje, treba prekinuti terapiju antibiotikom i primeniti odgovarajućuterapiju.

Može doći do pojave leukopenije i neutropenije, pogotovu u toku produženog lečenja; zato, treba sprovoditi povremene procene hematopoetske funkcije.

Kao što je slučaj i kod primene drugih penicilina, u slučaju primene većih doza može doći do neuroloških komplikacija u vidu konvulzija, posebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.( videti odeljak 4.8)

Jedna bočica leka Perasin 4 g/0,5 g sadrži 9,39 mmol (216 mg) natrijuma, što odgovara 10,8 % maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Savetuje se poseban oprez kod pacijenata koji su na dijeti i kod kojih se kontroliše unos natrijuma.

Može doći do hipokalemije kod pacijenata sa niskim rezervama kalijuma ili kod onih koji istovremeno primaju lekove koji smanjuju koncentraciju kalijuma; kod ovakvih pacijenata se preporučuje povremeno određivanje elektrolita.

Oštećenje funkcije bubrega

Zbog potencijalne nefrotoksičnosti (videti odeljak 4.8), piperacilin/tazobaktam treba primenjivati sa oprezom

kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi. Intravenske doze i interval doziranja treba prilagoditi u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

U sekundarnoj analizi u kojoj su korišćeni podaci iz velike multicentrične, randomizovano kontrolisane studije kada je vrednost glomerularne filtracije (eng. glomerular filtration rate, GFR) ispitivana nakon česte primene antibiotika kod pacijenata u kritičnom stanju, primena piperacilin/tazobaktama je bila povezana sa nižom vrednošću reverzibilnog poboljšanja GFR, u poređenju sa drugim antibioticima. Ova sekundarna analiza je pokazala da je piperacilin/tazobaktam bio uzrok produženog oporavka bubrega kod ovih pacijenata.

Istovremena primena piperacilina/tazobaktama sa vankomicinom može biti povezana sa povećanom incidencijom akutnog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.5).

Miorelaksansi koji ne izazivajudepolarizaciju

Kada se koristi istovremeno sa vekuronijumom, piperacilin dovodi do produženja neuromišićne blokade vekuronijuma. Zbog sličnog mehanizma dejstva, očekuje se da bi neuromuskularna blokada izazvana primenom bilo kog nedepolarizujućeg mišićnog relaksanasa mogla da bude produžena u prisustvu piperacilina.

Antikoagulansi

Tokom istovremene primene heparina, oralnih antikoagulanasa i drugih supstanci koje mogu da utiču na zgrušavanje krvi uključujući funkciju trombocita, odgovarajući testovi koagulacije treba češće da se primenjuju i redovno prate.

Metotreksat

Piperacilin može da smanji eliminaciju metotreksata i zato se kod pacijenata mora pratiti koncentracija metotreksata u serumu da ne bi došlo do razvoja toksičnosti.

Probenecid

Kao i kod drugih penicilina, istovremena primena probenecida i piperacilin/tazobaktama dovodi do dužeg poluvremena eliminacije i manjeg renalnog klirensa i piperacilina i tazobaktama; ipak, maksimalne koncentracije obe supstance u plazmi ostaju nepromenjene.

Aminoglikozidi

Piperacilin, dat pojedinačno ili u kombinaciji sa tazobaktamom ne menja značajno farmakokinetiku tobramicina kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega ili blagim/umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Farmakokinetika piperacilina, tazobaktama i M1 metabolita takođe nije značajno izmenjena primenom tobramicina.

Inaktivacija tobramicina i gentamicina od strane piperacilina je dokazana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcijebubrega.

Za informacije vezane za primenu piperacilina/tazobaktama sa aminoglikozidima, videti odeljke 6.2 i 6.6.

Vankomicin

U studijama je zabeležena povećana incidencija akutnog oštećenja funkcije bubrega kod pacijenata koji su istovremeno primali piperacilin/tazobaktam i vankomicin u poređenju sa pacijentima koji su primali samo vankomicin (videti odeljak 4.4). U nekim od ovih studija je uočeno da interakcija sa vankomicinom zavisi od primenjene doze.

Nije primećena farmakokinetička interakcija između piperacilin/tazobaktama i vankomicina.

Uticaj na rezultate laboratorijskih ispitivanja

Kao i kod drugih penicilina, neenzimske metode određivanja koncentracije glukoze u urinu mogu dovesti do lažnog pozitivnog rezultata. Zato, potrebno je vršiti enzimsko određivanje koncentracije glukoze u urinu kod pacijenata koji su na terapiji lekomPerasin.

Neke od hemijskih metoda određivanja proteina u urinu mogu dovesti do lažnog pozitivnog rezultata. Nema uticaja na merenje proteina pomoću indikatora.

Direktni Coombs-ov test može biti pozitivan.

Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testovi mogu dovesti do lažnog pozitivnog rezultata kod pacijenata koji primaju lek Perasin. Prijavljene su ukrštene reakcije sa polisaharidima i polifuranozama koji nisu poreklom od Aspergillus-a pri korišćenju Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testova.

Pozitivni rezultati prethodno navedenih testova kod pacijenata koji primaju lek Perasin treba da budu potvrđeni drugim dijagnostičkim metodama.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni leka Perasin kod trudnica ograničeni.

Studijena životinjama su pokazala razvojnu toksičnost ali nema dokaza teratogenosti, pri dozama koje su toksične za ženke eksperimentalnih životinja (videti odeljak 5.3).

Piperacilin i tazobaktam prolaze kroz placentu. Piperacilin/tazobaktam se koristi tokom trudnoće samo ukoliko je jasno indikovana njegova upotreba tj. samo ukoliko očekivana korist prevazilazi moguće rizike za trudnicu i fetus.

Dojenje

Piperacilin se izlučuje u malim koncentracijama u majčino mleko; koncentracije tazobaktama u humanom mleku nisu bile ispitivane. Dojiljama treba davati lek samo ukoliko očekivana korist prevazilazi mogući rizik po majku i dete.

Plodnost

Studijeplodnosti na pacovima nisu pokazala uticaj na plodnost i parenje posle intraperitonealne primene tazobaktama ili kombinacije piperacilin/tazobaktam (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Najčešće prijavljeno neželjeno dejstvo je dijareja (javlja se kod 1 od 10 pacijenata).

Pseudomembranozni kolitis i toksična epidermalna nekroliza spadaju među najozbiljnija neželjena dejstva i javljaju se kod 1 do 10 pacijenata od 10000. Učestalost javljanja pancitopenije, anafilaktičnog šoka i Stevens-Johnsov-ovog sindroma ne može se proceniti na osnovu trenutno dostupnih podataka.

U sledećoj tabeli, neželjena dejstva su navedena prema klasama sistema organa i MedDRA terminologiji. U okviru svakog raspona učestalosti, neželjena dejstva su predstavljena prema ozbiljnosti, po opadajućem redosledu.

* Neželjene reakcije identifikovane tokom postmarketinškog perioda

Terapija piperacilinom je povezana sa povećanom incidencom povišenetelesnetemperature i osipa kod pacijenata sa cističnom fibrozom.

Dejstva klase beta-laktamskih antibiotika

Beta-laktamski antibiotici, uključujući piperacilin tazobaktam, mogu dovesti do manifestacija encefalopatije i konvulzija (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

U postmarketinškom periodu praćenja leka bilo je izveštaja o predoziranju sa piperacilinom/tazobaktamom. U većini slučajeva dolazilo je do mučnine, povraćanja i dijareje, koji su prijavljeni i prilikom primene preporučenih doza. Kod pacijenata kod kojih se primene veće i.v. doze od preporučenih može doći do neuromuskularne ekscitacije ili konvulzija (naročito kod pacijenata sa bubrežnominsuficijencijom).

Terapija

U slučaju predoziranja, terapija piperacilinom/tazobaktamom treba da se prekine. Ne postoji specifičan antidot.

Lečenje je suportivno i simptomatsko, u zavisnosti od kliničkog stanja pacijenta.

Prekomerne koncentracije piperacilina i tazobaktama u serumu mogu biti smanjene hemodijalizom (videti odeljak 4.4).

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, kombinacija penicilina, uključujućii kombinacije sa inhibitorima beta laktamaze

ATC šifra: J01CR05

Mehanizam dejstva

Piperacilin je polusintetski penicilin širokog spektra dejstva čije se baktericidno dejstvo zasniva na inhibiciji sinteze septuma i ćelijskog zida bakterije.Tazobaktam, beta-laktam stukturno sličan penicilinima, je inhibitor mnogih beta-laktamaza, koje obično izazivaju rezistenciju na peniciline i cefalosporine ali ne inhibira AmpC enzime niti metalo beta-laktamaze. Tazobaktam proširuje antibiotski spektar dejstva piperacilina i uključuje mnoge bakterije koje proizvode beta-laktamaze, a razvile su otpornost na piperacilin.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike

Vreme iznad minimalne inhibitorne koncentracije (TMIC) smatra se glavnom odrednicom farmakodinamske efikasnostipiperacilina.

Mehanizam rezistencije

Dva glavna mehanizma rezistencije piperacilina/tazobaktama su:

Inaktivacija komponente piperacilina od strane onih beta-laktamaza koje nisu inhibirane tazobaktamom: beta-laktamaze molekularne klase B, C i D.

Izmena penicilin vezujućih proteina (eng. penicillin-binding proteins, PBPs), koja dovodi do smanjenja afiniteta piperacilina za ciljne molekulebakterije.

Dodatno, promene propustljivosti ćelijske membrane bakterije, kao i ekspresija efluks pumpe za više lekova (engl. multi-drug efflux pumps) može dovesti ili doprineti bakterijskoj rezistenciji na piperacilin/tazobaktam, naročito kod gram-negativnih bakterija.

Granične vrednosti

Granične vrednosti MIK, ustanovljene od strane EUCAST (European Committee on Antimicrobial Succeptibility Testing) za piperacilin/tazobaktam (Tabela graničnih vrednostiod strane EUCAST, verzija 12.0, važi od 01-01-2020).

Za svrhu ispitivanja osetljivosti, koncentracija tazobaktama je 4 mg/L.

1 Za nekoliko supstanci, EUCAST je uveo granične vrednosti kojim se „divlji tipovi“ organizama (organizmi za koje nije fenotipski ustanovljeno da su razvili mehanizam rezistencije na određenu supstancu) svrstavaju u grupu „osetljiv pri povećanoj izloženosti(I)“ umesto „osetljiv pri standardnom režimu doziranja (S)“. Granične vrednosti osetljivosti za ovakve kombinacije organizam-supstanca navedene su kao proizvoljne granične vrednosti izvan skale (engl. „off scale“) i iznose S ≤ 0,001 mg/L.

2 Većina stafilokoka sintetiše penicilinazu, a pojedine su rezistentne na meticilin. Oba mehanizma dovode do rezistencije na benzilpenicilin, fenoksimetilpenicilin, ampicilin, amoksicilin, piperacilin i tikarcilin. Stafilokoke za koje se testiranjem utvrdi da su osetljive na benzilpenicilin i cefoksitin, mogu se smatrati osetljivim na sve peniciline. Stafilokoke za koje se testiranjem utvrdi da su rezistentne na benzilpenicilin, ali

osetljive na cefoksitin, smatraju se osetljivim na kombinacije inhibitora beta-laktamaze, izoksazolilpeniciline (oksacilin, kloksacilin, dikloksacilin i flukoksacilin) i nafcilin. Kod supstanci koje se primenjuju oralno, potrebno je obratiti pažnju da se postigne dovoljna izloženost leku na mestu infekcije. Stafilokoke za koje se testiranjem utvrdi da su rezistentne na cefoksitin, rezistentne su na sve peniciline. S. saprophyticus koji su osetljivi na ampicilin, su mecA-negativni i osetljivi na ampicilin, amoksicilin i piperacilin (pojedinačnoili u kombinaciji sa inhibitorom beta-laktamaze).

3 Postojanje osetljivosti na ampicilin, amoksicilin i piperacilin (pojedinačnoili u kombinaciji sa inhibitorom beta-laktamaze) može se zaključiti na osnovu osetljivosti na ampicilin. Rezistencija na ampicilin nije uobičajena kod E. faecalis (potvrditi pomoću MIK), ali je česta kod E. faecium.

4 Postojanje osetljivosti Streptococcus grupe A, B, C i G na peniciline može se zaključiti na osnovu osetljivosti na benzilpenicilin, osim osetljivosti Streptococcus grupe B na fenoksimetilpenicilin i izoksazolil peniciline. Streptococcus grupe A, B, C i G ne sintetišu beta-laktamazu. Uvođenje inhibitora beta-laktamaze ne dovodi do kliničkog benefita.

5 Kako bi se isključilo postojanje mehanizama rezistencije na beta-laktamske antibiotike, koristi se disk difuzioni test sa 1 mikrogram oksacilina ili se određuje minimalna inhibitorna koncentracija (MIK) benzilpenicilina. Kada je rezultat testa negativan (zona inhibicije oksacilina ≥20 mm ili MIK za benzilpenicilin ≤0,06 mg/L), bez daljeg testiranja može se prijaviti osetljivost na sve beta-laktamske supstance za koje su dostupne kliničke granične vrednosti, uključujući i one sa „napomenom“, osim za cefahlor, za koji, ukoliko se prijavljuje osetljivost, prijavljuje se kao „osetljiv pri povećanoj izloženosti (I)“. Streptococcus pneumoniae ne sintetiše beta-laktamazu. Uvođenje inhibitora beta-laktamaze ne dovodi do kliničkog benefita. Osetljivost je zaključena na osnovu osetljivosti na ampicilin (MIK ili prečnik zone inhibicije).

6 Za izolatekojisuosetljivina benzilpenicilin, postojanjeosetljivostise možezaključitina osnovuosetljivosti na benzilpenicilin ili ampicilin. Za izolate koji su rezistentni na benzilpenicilin, postojanje osetljivosti se može zaključiti na osnovu osetljivosti na ampicilin.

7 Osetljivost se može zaključiti na osnovu osetljivosti na amoksicilin-klavulansku kiselinu.

Osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i tokom vremena za odabrane vrste i poželjno je dobiti lokalne informacije o rezistenciji, naročito kod lečenja teških infekcija. Po potrebi, treba potražiti savet stručnjaka kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da se primena leka kod nekih vrsta infekcija dovodi u pitanje.

Merino kliničko ispitivanje (infekcije krvi izazvane bakterijama koje proizvode ESBL)

U prospektivnom, paralelnom, objavljenom, randomizovanomkliničkomispitivanju kojim se ispituje neinferiornost terapije, definitivna (zasnovana na in vitro potvrđenoj osetljivosti) terapija kombinacijom piperacilin/tazobaktam upoređivana je sa terapijom meropenemom i nije pokazala neinferiornost u pogledu mortaliteta u toku 30 dana kod odraslih pacijenata sa infekcijama krvi izazvanim E. coli ili K. pneumoniae, koje nisu osetljive na ceftriakson.

Nakon 30 dana došlo je do smrtnog ishoda (primarni ishod) kod 23 od 187 pacijenata (12,3%) koji su randomizovani u grupu koja je primala piperacilin/tazobaktam u odnosu na 7 od 191 pacijenta (3,7%) koji su randomizovani u grupu koja je primala meropenem (razlika rizika iznosi 8,6% [1-strano 97,5% CI − ∞ do 14,5%]; P = 0,90 za neinferiornost). Ova razlika nije zadovoljila zadati kriterijum za neinferiornost od 5%.

Uticaji terapije su konzistentni i u populaciji koja je završila ispitivanje prema protokolu (engl. per-protocol population), pri čemu je 18 od 170 pacijenata (10,6%) ispunilo primarni ishod u grupi piperacilin/tazobaktam u poređenju sa 7 od 186 (3,8%) grupi koja je primala meropenem (razlika rizika iznosi 6,8% [jednostrani 97,5% CI − ∞ do 12,8%]; P = 0,76 za neinferiornost).

Do četvrtog dana došlo je do kliničkog i mikrobiološkog oporavka (sekundarni ishod) kod 121 od 177 pacijenata (68,4%) u grupi koja je primala piperacilin/tazobaktam u odnosu na 138 od 185 (74,6%) u grupi koja je primala meropenem (razlika rizika iznosi 6,2% [95% CI – 15,5 do 3,1%]; P = 0,19). Za sekundarne ishode korišćeni su 2-strani statistički testovi i P <0,05 je smatrano značajnim.

U ovom ispitivanju uočena je neravnoteža u pogledu mortaliteta između ispitivanih grupa. Pretpostavlja se da su se smrtniishodi u grupi koja je primala piperacilin/tazobaktam javljali kao posledica primarne bolesti, a ne infekcije koja se istovremeno javljala.

Maksimalne koncentracije piperacilina i tazobaktama posle primene 4 g/0,5 g tokom 30 minuta intravenske infuzije su 298 mikrograma/mL odnosno 34 mikrograma/mL.

Distribucija

Približno 30% piperacilina i tazobaktama se vezuju za proteine plazme. Na vezivanje za proteine plazme piperacilina ili tazobaktama ne utiče prisustvo druge komponente. Vezivanje metabolita tazobaktama za proteine je zanemarljivo.

Piperacilin/tazobaktam se dobro distribuira u tkiva i telesne tečnosti uključujući intestinalnu mukozu, žučnu kesu, pluća, žuč i kosti. Srednja vrednost koncentracije u tkivima je obično 50 – 100% od one u plazmi. Kao i kod drugih penicilina, distribucija u cerebrospinalnu tečnost je mala kod pacijenata bez zapaljenja meningi.

Biotransformacija

Piperacilin se metaboliše do malo metabolički aktivnog dezetil metabolita. Tazobaktam se metaboliše do jednog metabolita za koji je ustanovljeno da nije mikrobiološki aktivan.

Eliminacija

Piperacilin i tazobaktam se eliminišu preko bubrega i to glomerularnom filtracijom i tubularnom sekrecijom.

Piperacilin se izlučuje brzo kao nepromenjena supstanca, i to 68% primenjene doze se pojavi u urinu.

Tazobaktam i njegovi metaboliti se primarno eliminišu bubrežnom ekskrecijom, i to 80% primenjene doze se javlja kao nepromenjena supstanca a ostatak kao jedan metabolit. Piperacilin, tazobaktam i dezetilpiperacilin se takođe izlučuju putem žuči.

Nakon pojedinačne ili ponovljenih doza piperacilin/tazobaktama kod zdravih pacijenata, poluvreme eliminacije iz plazme piperacilina i tazobaktama kreće se od 0,7 do 1,2 sata i ne zavisi od doze ni trajanja infuzije. Poluvreme eliminacije piperacilina i tazobaktama raste sa smanjenjem renalnog klirensa.

Nema značajnih promena u farmakokinetici piperacilina zbog tazobaktama. Piperacilin dovodi do neznatnog smanjenja klirensa tazobaktama.

Posebne populacije

Poluvreme eliminacije piperacilina i tazobaktama se povećava približno 25%, odnosno 18% kod pacijenata sa cirozom jetre u odnosu na zdrave osobe.

Poluvreme eliminacije piperacilina i tazobaktama raste sa smanjenjem klirensa kreatinina. U poređenju sa pacijentima sa očuvanom funkcijom bubrega, poluvreme eliminacije se produžava dva puta za piperacilin, odnosno četiri puta za tazobaktam u slučaju kada je klirens kreatinina manji od 20 mL/min.

Hemodijaliza uklanja 30% do 50% piperacilin/tazobaktama i dodatno 5% doze tazobaktama se uklanja kao metabolit tazobaktama. Peritonealna dijaliza uklanja 6% doze piperacilina i 21% doze tazobaktama i to do 18% doze tazobaktama u obliku metabolita tazobaktama.

Pedijatrijska populacija

U populacionoj farmakokinetičkoj analizi, procenjen klirens za pacijente uzrasta od 9 meseci do 12 godina može se uporediti sa odraslima, sa srednjom vrednošću u populaciji (SE) od 5,64 (0,34) mL/min/kg. Procena klirensa piperacilina je 80% ove vrednosti za pedijatrijske pacijente uzrasta od 2 do 9 meseci. Srednja vrednost u populaciji (SE) za obim distribucije je 0,243 (0,011) L/kg i nezavisna je od uzrasta.

Stariji pacijenti

Srednja vrednost poluvremena eliminacije piperacilina i tazobaktama je, 32% odnosno 55% duža kod starijih pacijenata u poređenju sa mlađim pacijentima. Ova razlika može biti usled razlike u klirensu kreatinina kod starijih i mlađih osoba.

Rasa

Nije uočena razlika u farmakokinetici piperacilina ili tazobaktama između zdravih dobrovoljaca žute (n 9) i bele rase (n 9) koji su primili pojedinačnu dozu od 4 g/0,5 g.

Pretklinički podaci ne ukazuju na poseban rizik za ljude na osnovu konvencionalnih ispitivanja toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti. Nisu sprovedene studije kancerogenosti sa piperacilin/tazobaktamom.

Ispitivanja plodnosti i opšte ispitivanje reprodukcije na pacovima nakon intraperitonealne primene tazobaktama ili kombinacije piperacilin/tazobaktam pokazalo je smanjenje u veličini legla i povećanje broja fetusa sa odloženim okoštavanjem i promenama rebara, koje je u skladu sa dozama koje su toksične za ženke eksperimentalnih životinja. Plodnost F1 generacije i embrionog razvitka F2 generacije nisu smanjeni.

Ispitivanja teratogenosti intravenskom primenom tazobaktama ili kombinacije piperacilin/tazobaktam kod miševa i pacova pokazalo je blago smanjenje fetalne težine pri dozama koje su toksične za ženke eksperimentalnih životinja, ali nije pokazalo teratogene uticaje.

Perinatalni/postnantalni razvoj je narušen (smanjena težina okota, veći broj mrtvorođenih, povećana smrtnost okota), uz istovremenu toksičnost za majku, posle intraperitonelane primene tazobaktama ili kombinacije piperacilin/tazobaktam kodpacova.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Kad god se lek Perasin koristi istovremeno sa drugim antibiotikom (npr. aminoglikozidima), ovi lekovi se moraju primenjivati odvojeno. Mešanje beta-laktamskih antibiotika sa aminoglikozidima in vitro može dovesti do značajne inaktivacije aminoglikozida.

Lek Perasinne treba mešati sa drugim lekovima u špricu ili infuzionoj boci s obzirom na to da kompatibilnost nije utvrđena.

Zbog hemijske nestabilnosti, lek Perasinne treba koristiti sa rastvorima koji sadrže samo natrijum- bikarbonat.

Ringer laktat (Hartmanov rastvor) nije kompatibilan sa nije kompatibilan sa lekom Perasin. Lek Perasinne treba dodavati krvnim derivatima ili hidrolizatima albumina.

Neotvorene bočice: 3godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon rekonstitucije sa nekimod kompatibilnih rastvarača za rekonstituciju (videti odeljak 6.6) u toku 24 sata na 25°C i 48 sati u frižideru (na temepraturi od 2°C do8°C).

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Razblaživanjerekonstituisanog rastvora se izvodi sa nekim od kompatibilnih rastvarača prema preporučenimkoličinama za razblaženje (videti odeljak 6.6); dokazana je hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog i razblaženog rastvora u toku 24 sata na 25 °C i 48 sati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C).

Sa mikrobiološke tačke gledišta,rekonstituisan i razblažen rastvor treba upotrebiti odmah.

Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslovi čuvanja preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na 25°C i 48 sati u frižideru (na temperaturi 2°C do8°C), osim ako se rekonstitucija i razblaživanje ne obavljaju u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neotvorene bočice:

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tip I sa brombutil gumenim čepom, zapremine 48 mL, aluminijumskom kapicom i plastičnim poklopcem crvene boje.

Spoljašnje pakovanje jesloživa kartonska kutija koja sadrži 10 bočica i Uputstvo za lek.

Rekonstitucija i razblaženje treba da budu obavljeni pod aseptičnim uslovima.

Vizuelno treba pregledati da li u rastvoru postoji onečišćenje česticama ili promena boje pre upotrebe. Rastvor treba upotrebiti samo ukoliko je bistar i bez čestica.

Intravenska upotreba

Rekonstituisati svaku bočicu sa zapreminom rastvarača prikazanom u tabeli, koristeći jedan od odgovarajućih rastvarača za rekonstituciju. Mućkati do rastvaranja. Pri konstantnom mućkanju rekonstitucija se javlja u toku od 5 do 10 minuta (za detalje rukovanja, videtidole).

* kompatibilni rastvori za rekonstituciju:

- 0,9% (9 mg/mL) rastvor natrijum-hlorida zainjekciju - sterilna voda za injekcije(1)

- 5% rastvor glukoze

(1) maksimalna preporučena zapremina sterilne vode za injekcije po dozi je 50 mL

Rekonstituisani rastvor treba da se izvuče iz bočice putem šprica. Kada je rekonstitucija urađena prema uputstvu, sadržaj bočice izvučen pomoću šprica će obezbediti označenu dozu piperacilina i tazobaktama.

Rekonstituisan rastvor se može dalje razblažiti do željene zapremine (npr. 50 mL do 150 mL) jednim od sledećih odgovarajućih rastvarača:

- 0,9% (9 mg/mL) rastvor natrijum-hlorida zainjekciju - 5% rastvor glukoze

- 6% rastvor dekstrana u 0,9% rastvorunatrijum-hlorida

Videti odeljak 6.2 za inkompatibilnost.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Za jednokratnu upotrebu.

Piperacilin pripada grupi lekova koji se nazivaju „penicilinski antibiotici širokog spektra“. Može uništavati mnoge vrste bakterija. Tazobaktam može sprečiti preživljavanje nekih bakterija otpornih na delovanje piperacilina. To znači da se sposobnost uništavanja bakterija povećava kada piperacilin i tazobaktam primenjuju zajedno.

Lek Perasinse primenjuje kod odraslih i adolescenata za lečenje bakterijskih infekcija, kao što su one koje zahvataju donje disajne puteve (pluća), mokraćne puteve (bubrezi i mokraćna bešika), trbuh, kožu ili krv. Lek Perasinse može primenjivati za lečenje bakterijskih infekcija kod pacijenata sa malim brojem belih krvnih zrnaca (smanjena otpornost na infekcije).

Lek Perasinse primenjuje kod dece uzrasta od 2 do 12 godina za lečenje infekcija trbuha, kao što su zapaljenje slepog creva, zapaljenje trbušne maramice (infekcija tečnosti i sluzokože koja oblaže organe trbušne duplje) kao i infekcija žučne kese. Lek Perasin se može primenjivati za lečenje bakterijskih infekcija kod pacijenata sa malim brojem belih krvnih zrnaca (smanjena otpornost na infekcije).

U slučaju određenih teških infekcija, lekar može razmotriti upotrebu leka Perasinu kombinaciji sa drugim antibioticima.

PerasinLek Perasinne smeteprimati:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na piperacilin, tazobaktam ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku6);

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na antibiotike, uključujući peniciline, cefalosporine ili lekove koji su inhibitori beta-laktamaze, jer možete biti alergični i na lekPerasin.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Perasin:

- ako imate alergije. Ako imate više alergija, pre primene ovog leka obavezno obavestite Vašeg lekara ili drugog zdravstvenogradnika,

- ako Vam se tokom primene ovog leka javi osip na koži ili plikovi, odmah o tome obavestite Vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika, jer to mogu biti simptomi ozbiljnih neželjenih reakcija i mogu zahtevati hitno medicinsko lečenje i prekid terapije lekom Perasin(videti odeljak

Vaš lekar ili drugi zdravstveni radnik će Vam davati ovaj lek putem infuzije (u trajanju od 30 min) u venu.

Doziranje

Doza leka koju ćete primati zavisi od toga od čega se lečite, Vašeg životnog doba i toga da li imate probleme

sa bubrezima.

Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina

Uobičajena doza za odrasle je 4 g piperacilina/0,5 g tazobaktama na svakih 6 do 8 sati, primenjena u jednu od vena (direktno u krvotok).

Deca uzrasta od 2 do 12 godina

Uobičajena doza za decu sa infekcijama trbuha iznosi100 mg/12,5 mg telesne mase piperacilina/tazobaktama na svakih 8 sati, primenjena u jednu od vena (direktno u krvotok). Uobičajena doza za decu sa malim brojem belih krvnih zrnaca je 80 mg/10 mg/kg telesne mase piperacilin/tazobaktama na svakih 6 sati, primenjena u jednu od vena (direktno u krvotok).

Vaš lekar će odrediti dozu na osnovu telesne mase Vašeg deteta, ali pojedinačna doza neće biti veća od 4 g/ 0,5 g leka Perasin.

Primaćete lek Perasinsve dok se znaci infekcije potpuno ne povuku (5 do 14 dana).

Pacijenti sa oštećenjemfunkcije bubrega

Vaš lekar će možda smanjiti dozu leka Perasinili učestalost primene doze. Vaš lekar takođe može zatražiti analizu krvi da bi bio siguran da dobijate odgovarajuću dozu, naročito ako je potrebno da primate ovaj lek duže vreme.

Ako ste primili više leka Perasinnego što treba

S obzirom na to da će Vam lek Perasindavati lekar ili drugi zdravstveni radnik, malo je verovatno da ćete primiti pogrešnu dozu. Međutim ukoliko osetite neželjena dejstva kao što su napadi (konvulzije) ili mislite da ste primili veću dozu leka Perasinnego što treba, obavestite Vašeg lekara.

Ako ste zaboravili da primite lek Perasin

Ako mislite da niste primili dozu leka Perasin, odmah obavestite Vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskojsestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah se obratite lekaru ako imate bilo koji od ovih potencijalno ozbiljnih neželjenih dejstava leka Perasin.

Ozbiljna neželjena dejstva leka Perasin(sa navedenom učestalošću u zagradama) su:

- ozbiljni osip na koži [(Stevens-Johnson-ov sindrom, reakcije kože sa stvaranjem plikova-bulozni dermatitis (nepoznata učestalost), eksfolijativni dermatitis (nepoznata učestalost), toksična epidermalna nekroliza (retko)] koji se pojavljuje na trupu u obliku crvenih tačkica ili kružnih pečata često sa plikovima na sredini. Dodatni znaci uključuju afte na sluzokoži usne duplje, grlu, nosu, na ekstremitetima, genitalijama i konjunktivitis (crvene i natečene oči). Osip može napredovati do široko rasprostranjenih plikova ili ljuštenja kože i može potencijalno ugroziti život;

- ozbiljna alergijska stanja potencijalano sa smrtnim ishodom [(reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (nepoznata učestalost)] koja mogu zahvatiti kožu ili što je mnogo bitnije, unutrašnje organe, kao što su bubrezi ijetra;

- reakcijekože[akutnigeneralizovanipustulozni egzantem(nepoznata učestalost)] praćenpovišenom telesnom temperaturom, koji se sastoji od brojnih malih plikova ispunjenih tečnošću u okviru velikih otečenih i crvenih kožnihpovršina;

- otok lica, usta, jezika ili drugih delova tela (nepoznataučestalost);

- kratakdah, zviždanje u plućima ili otežano disanje (nepoznataučestalost); - težak osip ili koprivnjača (nepoznata učestalost), svrab kože ili osip(često); - žuta prebojenost beonjača ili kože (nepoznata učestalost);

- oštećenje krvnih ćelija [znaci uključuju: kratak dah kad to ne očekujete, mokraću crvene ili smeđe boje (nepoznata učestalost), krvarenje iz nosa (retko), modrice (nepoznata učestalost), veliko smanjenje broja belih krvnih ćelija (retko);

- težak ili uporan proliv, udružen sa povišenom telesnom temperaturom ili osećajem slabosti(retko).

Akoneko odnavedenih neželjenih dejstava postane ozbiljnoiliakoprimetiteneželjenodejstvokoje nije navedeno u ovom uputstvu, obavestite Vašeg lekara ili drugom zdravstvenomradniku.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): - proliv.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): - gljivičneinfekcije;

- smanjenje broja trombocita (broja krvnih pločica), crvenih krvnih ćelija ili krvnog pigmenta (hemoglobina), laboratorijski nalazi van uobičajenih vrednosti (pozitivan rezultat na direktnom Coombs-ovom testu), produženo vreme zgrušavanja krvi (produženo vreme aktivacije parcijalnogtromboplastina);

- smanjenaa vrednost proteina ukrvi; - glavobolja,nesanica;

- bol u trbuhu, mučnina, povraćanje, zatvor, otežano varenje (dispepsija); - povišene vrednosti određenih enzima jetre ukrvi;

- osip kože, svrab;

- nalazi krvi koji se odnose na funkcije bubrega van uobičajenihvrednosti; - povišena telesna temperatura, reakcija na mestuprimene.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše od 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): - smanjenjebroja belihkrvnihćelija (leukopenija),produženovremezgrušavanja krvi(produženo protrombinskovreme);

- smanjenje vrednosti kalijuma u krvi, smanjenje vrednosti šećera ukrvi;

- napadi (konvulzije), uočeno kod pacijenata kod kojih se primenjuju velike doze ili kod pacijenata sa problemima sa bubrezima;

- nizak krvni pritisak, zapaljenje vena (crvenilo ili osetljivost u zahvaćenom području), crvenilo kože, naleti vrućine;

- povišena vrednost razgradnih produkata krvnih pigmenata (bilirubina); - reakcijekožesa crvenilom,formiranjemlezija na kožiikoprivnjačom; - bol u mišićima izglobovima;

- drhtavica.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše od 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): - teškosmanjenje broja belih krvnih ćelija (agranulocitoza), krvarenje iznosa;

- teška infekcija debelog creva, zapaljenje sluzokožeusta;

- rasprostranjeni osip sa plikovima i guljenjem površinskog sloja kože na većem delu tela (toksična epidermalna nekroliza).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

- ozbiljno smanjenje broja crvenih krvnih ćelija, belih krvnih ćelija i trombocita (pancitopenija), smanjenje broja belihkrvnihćelija (neutropenija), smanjenjebroja crvenihkrvnihćelija usledprevremenerazgradnjeili degradacije, modrice, produženo vreme krvarenja, povećanje broja trombocita, povećanje broja određene vrste belih krvnih zrnaca (eozinofilija);

- alergijske reakcije i teškealergijskereakcije;

- zapaljenje jetre, žuta prebojenost kože ilibeonjača;

- ozbiljna alergijska reakcija koja zahvata celo telo sa osipom na koži i sluzokožama, plikovima i erupcijama na koži (Stevens-Johnson-ov sindrom), teško alergijsko stanje koje uključuje kožu, ali i druge unutrašnje organe kao što su bubrezi i jetra (reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima), brojni mali plikovi ispunjeni tečnošću u okviru velikih otečenih i crvenih površina kože praćeni povišenom telesnom temperaturom(akutnigeneralizovanipustulozniegzantem), reakcijekožesa plikovima (bulozni dermatitis);

- oslabljena funkcija bubrega, problemi sabubrezima;

- oblik plućnog oboljenja gde se eozinofili (vrsta belih krvnih ćelija) pojavljuju u plućima u većembroju; - akutna dezorijentacija i konfuzija(zbunjenost);

- povišena vrednost enzima jetre (gama-glutamiltransferaza).

Lečenje piperacilinom je povezanosa povećanom učestalošću pojave povišene telesne temperature i osipa kod pacijenata sa cističnom fibrozom.

Beta-laktamski antibiotici, uključujući piperacilin/tazobaktam, mogu dovesti do znakova promenjene funkcije mozga (encefalopatije) i konvulzija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221

Beograd Republika Srbija website: www.alims.gov.rs

e-mail:[email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Perasinposle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neotvorene bočice: čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti

Za uslove čuvanja rekonstituisanog i razblaženog rastvora, videti odeljak Rok upotrebe.

Rok upotrebe:

Rok upotrebe nakon rekonstitucije

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon rekonstitucije sa nekim od kompatibilnih rastvarača za rekonstituciju u toku 24 sata na 25 °C i 48 sati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C). Rok upotrebe nakon razblaživanja

Razblaživanje rekonstituisanog rastvora se izvodi sa nekim od kompatibilnih rastvarača prema preporučenim količinama za razblaženje; dokazana je hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog i razblaženog rastvora u toku 24 sata na 25 °C i 48 sati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C). Sa mikrobiološke tačke gledišta rekonstituisan i razblažen rastvor treba upotrebiti odmah.

Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na 25 °C i 48 sati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C), osim ako se rekonstitucija i razblaživanje ne obavljaju u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. Rekonstitucija i razblaženje treba da budu obavljeni pod aseptičnim uslovima.

Vizuelno treba pregledati da li u rastvoru postoji onečišćenje česticama ili promena boje pre upotrebe. Rastvor treba upotrebiti samo ukoliko je bistar i bez čestica.

Intravenska upotreba

Rekonstituisati svaku bočicu sa zapreminom rastvarača prikazanom u tabeli, koristeći jedan od odgovarajućih rastvarača za rekonstituciju. Mućkati do rastvaranja. Pri konstantnom mućkanju rekonstitucija se javlja u toku od 5 do 10 minuta.

* kompatibilni rastvori za rekonstituciju:

- 0,9% (9 mg/mL) rastvor natrijum-hlorida zainjekciju - sterilna voda za injekcije(1)

- 5% rastvor glukoze

(1) maksimalna preporučena zapremina sterilne vode za injekcije po dozi je 50 mL

Rekonstituisani rastvor treba da se izvuče iz bočice putem šprica. Kada je rekonstitucija urađena prema uputstvu, sadržaj bočice izvučen pomoću šprica će obezbediti označenu dozu piperacilina i tazobaktama.

Rekonstituisan rastvor se može dalje razblažiti do željene zapremine (npr. 50 mL do 150 mL) jednim od sledećih odgovarajućih rastvarača:

- 0,9% (9 mg/mL) rastvor natrijum-hlorida zainjekciju - 5% rastvor glukoze

- 6% rastvor dekstrana u 0,9% rastvorunatrijum-hlorida

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale

informacije Šta sadrži lekPerasin

Aktivne supstance su piperacilin-natrijum i tazobaktam-natrijum. Jedna bočica sadrži:

4 g piperacilina (u obliku piperacilin-natrijuma) i 0,5 g tazobaktama (u obliku tazobaktam-natrijuma).

Jedna bočica sadrži 9,39 mmol (216 mg) natrijuma.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Kako izgleda lek Perasini sadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za infuziju.

Beli do skoro beli rastresiti grumenili prašak.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tip I sa bromobutil gumenim čepom, zapremine 48 mL, aluminijumskom kapicom i plastičnim poklopcem crvene boje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

ATB PHARMA DOO, Hrastova 5, Sremska Kamenica

Proizvodjač

ANTIBIOTICE SA

Str. Valea Lupuluinr. 1, Iasi, jud. Iasi, Rumunija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2025.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

000461373 2023 od 16.05.2025.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Perasin je indikovan za lečenje sledećih infekcija kod odraslih, adolescenata i dece starije od 2 godine (videti odeljke Doziranje i način primenei Farmakodinamski podaciu Sažetku karakteristika leka):

Odrasli iadolescenti

- Teški oblici pneumonija uključujući bolničku pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom

- Komplikovane infekcije urinarnog trakta (uključujućipijelonefritis) - Komplikovane intraabdominalneinfekcije

- Komplikovane infekcije kožei mekih tkiva (uključujući i dijabetesnostopalo)

Terapija bakterijemije koja se javlja ili se sumnja da je povezana sa bilo kojom od prethodno navedenih infekcija.

Lek Perasin se može primenjivati u lečenju pacijenata sa neutropenijom koji imaju povišenu telesnu temperaturu za koju se sumnja da je izazvana bakterijskom infekcijom.

Napomena: Ne preporučuje se primena kod odraslih pacijenata sa bakterijemijom koja se javlja usled infekcije E. colikoja produkuje beta-laktamazu proširenog spektra (engl. extended-spectrum-beta-lactamase, ESBL) i K. pneumoniae (koja nije osetljiva na ceftriakson). Videti odeljak Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka.

Deca uzrasta od 2 do 12 godina Komplikovane intraabdominalne infekcije

Lek Perasin se može primenjivati u lečenju dece sa neutropenijomkoja imaju povišenu telesnu temperaturuza koju se sumnja da je izazvana bakterijskom infekcijom.

Potrebno je pridržavati se zvaničnih uputstava o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Doziranje i načinprimene

Doziranje

Doza i učestalost primene leka Perasin zavisi od težine i lokalizacije infekcije i očekivanih patogena.

Odrasli i adolescenti

Infekcije

Uobičajena doza je 4 g piperacilina/0,5 g tazobaktama na svakih 8 sati.

Za terapiju nozokomijalne pneumonije i bakterijskih infekcija kod pacijenata sa neutropenijom preporučuje se primena 4 g piperacilina/0,5 g tazobaktama na svakih 6 sati.

Ovaj režim se takođe može primeniti u slučaju ostalih, posebno teških, indikovanih infekcija.

U sledećoj tabeli su sažeto prikazani intervali doziranja i preporučene doze kod odraslih i adolescenata, prema indikacijama ili bolesti:

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, potrebno je prilagoditi intravensku dozu u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega, na sledeći način (svaki pacijent mora biti pod strogim nadzorom zbog znakova toksičnosti; dozu i interval doziranja potrebno je prilagoditi u skladu sa stanjem funkcije bubrega):

Za pacijente na hemodijalizi, treba primeniti jednu dodatnu dozu piperacilin/tazobaktam od 2 g/0,25 g nakon svake dijalize, jer se u toku hemodijalize eliminiše 30% - 50% piperacilina za 4 sata.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa očuvanofunkcijom bubrega ili vrednostima klirensa kreatinina većim od 40 mL/min.

Pedijatrijska populacija (uzrasta od 2 do 12 godina)

Infekcije

U sledećoj tabeli su sumarno prikazani intervali doziranja i preporučene doze prema telesnoj masi kod dece uzrasta 2 do 12 godina, prema indikacijama ili stanju:

*tako da ne prelazi maksimum od 4 g / 0,5 g po dozi u toku 30 minuta

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Intravensku dozu treba prilagoditi u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega na sledeći način (svaki pacijent mora biti pod strogim nadzorom zbog znakova toksičnosti; dozu i interval doziranja potrebno je prilagoditi u skladu sa stanjem funkcije bubrega):

Kod dece na hemodijalizi, treba primeniti jednu dodatnu dozu 40 mg piperacilin/5 mg tazobaktam/kg telesne mase nakon svake dijalize.

Primena kod dece mlađe od2 godine

Bezbednost i efikasnost primene leka Perasin kod dece uzrasta od 0 do 2 godine nije dokazana. Nema dostupnih

podataka iz kontrolisanih kliničkih studija.

Trajanje terapije

Uobičajeno trajanje terapije za većinu indikacija je u rasponu od 5 do 14 dana. Međutim, trajanje terapije zavisi od težine infekcije, vrstom patogena i kliničkim i bakteriološkog napretka pacijenta.

Način primene

Lek Perasin, 4 g/0,5 g se primenjuje intravenskom infuzijom (u trajanju od 30 minuta).

Za uputstvo za rekonstituciju/razblaženje leka preprimene, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju

materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Lista pomoćnihsupstanci

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Kad god se lek Perasin koristi istovremeno sa drugim antibiotikom (npr. aminoglikozidima), ovi lekovi se moraju primenjivati odvojeno. Mešanje beta-laktamskih antibiotika sa aminoglikozidima in vitro može dovesti do značajne inaktivacije aminoglikozida.

Lek Perasin ne treba mešati sa drugim lekovima u špricu ili infuzionoj boci s obzirom na to da kompatibilnost nije utvrđena.

Zbog hemijske nestabilnosti, lek Perasin ne treba koristiti sa rastvorima koji sadrže samo natrijum-bikarbonat.

Ringer laktat (Hartmanov rastvor) nije kompatibilan sa nije kompatibilan sa lekom Perasin. Lek Perasin ne treba dodavati krvnim derivatima ili hidrolizatima albumina.

Rokupotrebe

Neotvorene bočice: 3godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon rekonstitucije sa nekim od kompatibilnih rastvarača za rekonstituciju (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) u toku 24 sata na 25°C i 48 sati u frižideru (na temepraturi od 2°C do 8°C).

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Razblaživanje rekonstituisanog rastvora se izvodi sa nekim od kompatibilnih rastvarača prema preporučenim količinama za razblaženje (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom); dokazana je hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog i razblaženog rastvora u toku 24 sata na 25 °C i 48 sati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C).

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisan i razblažen rastvor treba upotrebiti odmah.

Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslovi čuvanja preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na 25°C i 48 sati u frižideru (na temperaturi 2°C do 8°C), osim akose rekonstitucija i razblaživanje ne obavljaju u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pričuvanju

Neotvorene bočice:

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Priroda i sadržajpakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tip I sa brombutil gumenim čepom, zapremine 48 mL, aluminijumskom kapicom i plastičnim poklopcem crvene boje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 bočica i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanjelekom)

Rekonstitucija i razblaženje treba da budu obavljeni pod aseptičnim uslovima.

Vizuelno treba pregledatida li u rastvoru postoji onečišćenje česticama ili promena boje pre upotrebe. Rastvor treba upotrebiti samo ukoliko je bistar i bez čestica.

Intravenska upotreba

Rekonstituisati svaku bočicu sa zapreminom rastvarača prikazanom u tabeli, koristeći jedan od odgovarajućih rastvarača za rekonstituciju. Mućkati do rastvaranja. Pri konstantnom mućkanju rekonstitucija se javlja u toku od 5 do 10 minuta (za detalje rukovanja, videtidole).

* kompatibilni rastvori za rekonstituciju:

- 0,9% (9 mg/mL) rastvor natrijum-hlorida zainjekciju - sterilna voda za injekcije(1)

- 5% rastvor glukoze

(1) maksimalna preporučena zapremina sterilne vode za injekcije po dozi je 50 mL

Rekonstituisani rastvor treba da se izvuče iz bočice putem šprica. Kada je rekonstitucija urađena prema uputstvu, sadržaj bočice izvučen pomoću šprica će obezbediti označenu dozu piperacilina i tazobaktama.

Rekonstituisan rastvor se može dalje razblažiti do željene zapremine (npr. 50 mL do 150 mL) jednim od sledećih odgovarajućih rastvarača:

- 0,9% (9 mg/mL) rastvor natrijum-hlorida zainjekciju - 5% rastvor glukoze

- 6% rastvor dekstrana u 0,9% rastvorunatrijum-hlorida

Videti odeljak Inkompatibilnost, za inkompatibilnost.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Za jednokratnu upotrebu.