Clindamycin-MIP 600mg/4mL rastvor za injekciju/infuziju

Klindamicin je indikovan u terapiji akutnih i hroničnih bakterijskih infekcija koje su izazvane mikroorganizmima osetljivim na klindamicin, kao što su:

- infekcije kostiju i zglobova;

- infekcije uha, grla i nosa (ORL); - infekcije zuba i vilice;

- infekcije donjih respiratornih puteva; - pelvične i peritonealne infekcije;

- infekcije genitalnih organa žena; - infekcije kože i mekih tkiva;

- šarlah;

- septikemija; - endokarditis.

Za primenu leka Clindamycin-MIP, rastvor za injekciju/infuziju jačine 600 mg/4 mL u vidu intramuskularne injekcije, lek se koristi bez razblaženja.

Za intravensku primenu, lek Clindamycin-MIP, rastvor za injekciju/infuziju jačine 600 mg/4 mL mora da se razblaži (videti Razblaženje za intravensku primenu u nastavkuteksta).

Doziranje

Odrasli i adolescenti stariji od14 godina - u slučaju umerenih infekcija:

1,2 g do 1,8 g klindamicina dnevno, podeljeno u 2 do 4 pojedinačne doze; - u slučaju teških infekcija:

2,4 g do 2,7 g klindamicina dnevno, podeljeno u 2 do 4 pojedinačne doze.

Maksimalna dnevna doza za odrasle i decu stariju od 14 godina je 4,8 g klindamicina podeljeno u 2-4 pojedinačne doze.

Deca starija od 4 nedelje do 14 godina, u zavisnosti od lokalizacije i težine infekcije, 20 mg do 40 mg klindamicina po kilogramu telesne mase intravenski, podeljeno u 3 ili 4 pojedinačne doze.

Doziranje klindamicina treba da se zasniva na ukupnoj telesnoj masi pacijenta, nezavisno od prisustva gojaznosti. Maksimalna dnevna doza ne sme premašiti dozvoljenu dozu za odrasle pacijente.

Preporuke za doziranje u posebnim slučajevima:

Doziranje u slučaju oštećenja funkcije jetre

Kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem jetre, poluvreme eliminacije klindamicina je produženo. Obično nije potrebno smanjenje doze ako se lek Clindamycin-MIP, rastvor za injekciju/infuziju jačine 600 mg/4 mL primenjuje svakih 8 sati. Međutim, ukoliko postoji ozbiljna insuficijencija jetre koncentracija leka u plazmi mora da se prati. U skladu sa rezultatima ove analize može biti potrebno smanjiti dozu ili produžiti interval doziranja leka.

Doziranje u slučaju oštećenja funkcije bubrega

Ukoliko postoji oštećenje funkcije bubrega, poluvreme eliminacije klindamicina je takođe produženo, ali smanjenje doze nije neophodno kod blagih do umerenih oštećenja. Međutim, kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom ili anurijom, koncentracija leka u krvi mora biti praćena. U skladu sa rezultatima ove analize može biti potrebno smanjitidozu ili produžitiinterval primene leka na 8 ili čak 12 sati.

Doziranje u slučaju hemodijalize

Klindamicin se ne može ukloniti iz krvi putem hemodijalize. Prema tome, dodatna doza pre ili posle dijalize nije neophodna.

Način primene

Klindamicin se može primeniti u vidu intramuskularne injekcije ili intravenske infuzije.

Pojedinačna doza koja se primenjuje kao intramuskularna injekcija ne treba da bude veća od 600 mg klindamicina.

Ni pod kojim uslovima se lek Clindamycin-MIP, 600 mg/4 mL, rastvor za injekciju/infuzijune sme primeniti nerazblažen kao intravenska injekcija!

Razblaženje za intravensku primenu i brzina intravenske infuzije

Pre intravenske primene rastvor za i.v. infuziju se mora razblažiti tako da koncentracija ne bude veća od 18 mg klindamicina po mililitru rastvora. Brzina infuzije ne treba da pređe 30 mg klindamicina/minutu. Uobičajene brzine infuzije su:

Doza 300 mg 600 mg 900 mg 1200 mg

Rastvarač Vreme 50 mL 10 min 50 mL 20 min 50 do 100 mL 30 min 100 mL 40 min

Pojedinačne infuzije ne bi trebalo da pređu 1200 mg klindamicina/sat.

Rastvarači koji mogu da se koriste su: voda za injekcije,

rastvor glukoze (5%), fiziološki rastvor i

Ringerov laktatni rastvor (videti odeljak 6.2 za inkompatibilnosti).

U slučaju suspektne ili potvrđene infekcije beta-hemolitičkim streptokokom, trajanje lečenja treba produžiti na najmanje 10 dana.

Preosetljivost na klindamicin, linkomicin (ukrštena alergijska reakcija) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije jačine 600 mg/4 mL se ne sme primenjivati kod pacijenta sa poznatom preosetljivošću na benzilalkohol ili na lokalne anestetike (npr. lidokain ili na lekove koji sadrže lidokain).

Klindamicin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa: - oštećenjemfunkcije jetre,

- poremećajima neuromuskularne transmisije (Myasthenia gravis i Parkinsonova bolest),

- gastrointestinalnim bolestima u anamnezi (npr. kod pacijenata koji su ranije imali zapaljenje debelog creva),

- atopijskim sindromom,

- alergijama i bronhijalnom astmom.

Napomena

Klindamicin ne treba koristiti za lečenje akutnih infekcija respiratornih puteva ako su uzročnici infekcije virusi.

Kod pacijenata koji su na terapiji klindamicinom prijavljene su teške reakcije preosetljivosti, uključujući teške reakcije kože sa osipom (kao što su reakcije na lek praćene eozinofilijom i sistemskim simptomima –DRESS sindrom, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza - TEN i akutna generalizovana egzematozna pustuloza – AGEP). Ukoliko dođe do pojave reakcija preosetljivosti ili teških reakcija kože odmah prekinuti dalju primenu klindamicina i primeniti odgovarajuće terapijske mere (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Kod dugotrajne terapije (duže od 10 dana), treba redovno kontrolisati krvnu sliku i funkciju jetre i bubrega.

Dugotrajna primena antibiotika može dovesti do razvoja superinfekcije kože i sluzokože, bakterijama i gljivicama otpornim na taj antibiotik.

Dijareja povezana sa Clostridioides difficile (engl. Clostridioides-difficile-associated diarrhea, CDAD) prijavljena je pri primeni skoro svih antibiotika, uključujući klindamicin, i može se ispoljiti u rasponu od blage dijareje do kolitisa sa smrtnim ishodom. Lečenje antibioticima uzrokuje promene u fiziološkom sastavu flore kolona, što dovodi do preteranog umnožavanja bakterije C. difficile.

Bakterija C. difficileproizvodi toksine A i B koji doprinose razvoju dijareje povezane sa C. difficile (CDAD) i predstavljaju glavni uzrok „kolitisa izazvanog antibioticima“.

Prekomerno stvaranje toksina koje proizvode sojevi C. difficile mogu dovesti do morbiditeta i mortaliteta, a budući da ove infekcije mogu biti rezistentne na terapiju, naročito antibotsku terapiju, može biti neophodna kolektomija. Na CDAD treba posumnjati kod svakog pacijenta kod koga se javi dijareja nakon primene antibiotika. Neophodno je pažljivo uzeti detaljnu anamnezu, jer su prijavljeni slučajevi CDAD čak 2 i više meseci nakon primene antibiotskih lekova. Iz ovoga sledi da se kolitis, uključujući i pseudomembranozni kolitis, može razviti (videti odeljak 4.8) u rasponu od blagog do smrtnog ishoda. U slučaju sumnje na dijareju izazvanu antibioticima, ili kolitis izazvan antibioticima, kao i kad se potvrdi dijareja povezane sa antibioticima i antibioticima izazvan kolitis, treba odmah prekinuti upotrebu leka, uključujući i klindamicin, i

primeniti odgovarajuće terapijske mere. Lekovi koji inhibiraju intestinalnu peristaltiku su u ovakvim slučajevima kontraindikovani.

Klindamicin nije pogodan za lečenje meningitisa, s obzirom na to da su koncentracije leka koje prolaze u cerebrospinalnu tečnost male.

Kod dugotrajne terapije, treba redovno kontrolisati parametre praćenja funkcije jetre i bubrega.

Retko su prijavljen slučajevi akutnog oštećenja bubrega, uključujući i bubrežnu insuficijenciju. Kod pacijenata sa postojećim oštećenjem funkcije bubrega ili kod kojih se istovremeno primenjuju nefrotoksični lekovi, treba razmotriti praćenje funkcije bubrega (videti odeljak 4.8).

Prilikom intravenske primene, klindamicin-fosfat se mora razblažiti i primenitiu obliku infuzije, u toku najmanje10-60 minuta, kaošto je navedeno u odeljku 4.2.

U nekim slučajevima klindamicin može biti efikasna alternativna terapija za pacijente alergične na penicilin. Ukrštena alergijska reakcija između klindamicina i penicilina nije poznata, niti se očekuje zbog razlike u strukturi ovih supstanci. Međutim, postoje podaci o pojedinačnim slučajevima anafilakse (preosetljivosti) čak i na klindamicin kod osoba koje su alergične na penicilin. Ovo treba imati u vidu kada se pacijenti alergični na penicilin leče klindamicinom.

Toksičnost benzilalkohola

Lek Clindamycin-MIP, rastvor za injekciju/infuziju sadrži benzilalkohol (9 mg/mL).

Intravenska primena benzilalkohola povezana je sa ozbiljnim neželjenim reakcijama i smrtnim ishodom kod pedijatrijskih pacijenata uključujući novorođenčad („sindrom dahtanja“).

Iako uobičajene terapijske doze ovog leka sadrže količine benzilalkohola koje su značajno manje od onih koje mogu izazvati „sindrom dahtanja”, nije poznato kolika je minimalna količina benzilalkohola kod koje se može javiti toksičnost. Rizik za pojavu toksičnih efekata benzilalkohola zavisi od količine primljenog leka i kapaciteta jetre za detoksikaciju ovih supstanci. Veća je verovatnoća za pojavu toksičnih efekata kod prevremeno rođenih beba i odojčadi sa malomtelesnom masom.

Lek ne treba primenjivati duže od nedelju dana kod male dece (mlađe od 3 godine) zbog moguće akumulacije u organizmu.

Velike količine benzilalkohola primenjivati sa oprezom i samo ukoliko je neophodno, posebno kod osoba sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, kao i kod trudnica ili dojilja, zbog povećanog rizika od akumulacije leka i razvoja toksičnosti (metabolička acidoza).

Antagonizam (inducibilna rezistencija) dokazan je in vitro između klindamicina i eritromicina protiv podgrupe bakterijskih sojeva, otpornih na makrolide. Oba leka ne treba da se primenjuju istovremeno zbog mogućeg kliničkog značaja, osim ako nisu izvršene dovoljne provere senzibiliteta.

Postoji ukrštena rezistencija sa linkomicinom.

Klindamicin-fosfat rastvor za injekcije poseduje svojstva neuromuskularnih blokatora što može pojačati aktivnost drugih neuromuskularnih blokatora (npr. etra, tubokurarina i pankuronijum halogenida). Ovaj efekat može dovesti do neočekivanih, životno ugrožavajućih incidenata tokom operacije. Zbog toga klindamicin-fosfat treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji se leče ovim lekovima.

Antagonisti vitamina K

Zabeležene su povećane vrednosti testova koagulacije (engl. Prothrombin Time, PT i engl. international normalised ratio, INR) i/ili pojačano krvarenje kod pacijenata koji su istovremeno primali klindamicin i antagonistime vitamina K (npr. varfarin, acenokumarol i flunidion). Zato treba redovno sprovoditi testove koagulacije kod pacijenata koji su na terapiji nekim od antagonista vitamina K.

Klindamicin se prevashodno metaboliše preko izoenzima CYP3A4, a u manjoj meri preko CYP3A5 do glavnog metabolita klindamicin-sulfoksida i sporednog metabolita N-desmetilklindamicina. Iz tog razloga, inhibitori CYP3A4 i CYP3A5 mogu smanjiti klirens klindamicina, dok induktori ovih izoenzima mogu uticati na povećanje klirensa. Ukoliko se istovremeno sa klindamicinom primenjuju snažni induktori izoenzima CYP3A4, kao što je rifampicin, potrebno je pratiti da li je eventualno došlo do umanjenja terapijskog efekta klindamicina.

In vitro studije ukazuju da klindamicin ne inhibira CYP1A2, CYP2C9, CYP2C19, CYP2E1 ili CYP2D6 izoenzim, a samo umereno inhibira CYP3A4. Iz tog razloga, ne očekuju se klinički značajne interakcije između klindamicina i lekova koji se metabolišu putem ovih izoenzima.

Trudnoća

Benzilalkohol može proći placentu (videti odeljak 4.4)

Velika studija koja je obuhvatila približno 650 novorođenčadi izloženih klindamicinu u prvom trimestru trudnoće, nije pokazala povećan rizik od urođenih malformacija. Ipak, podaci o bezbednosti primene klindamicina u toku trudnoće su ograničeni.

Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj i postnatalni razvoj (videti odeljak5.3).

Klindamicin prolazi placentalnu barijeru. Pretpostavlja se da se u tkivima fetusa postižu terapijski dovoljne koncentracije leka. U slučaju primene leka tokom trudnoće, potrebno je pažljivo proceniti odnos koristi i rizika.

Dojenje

Klindamicin se izlučuje u majčino mleko. Postoje izveštaji da klindamicin kod sistemske primene u humanom majčinom mleku dostiže vrednosti od <0,5 do 3,8 mikrograma/mL. To je razlog zbog čega se ne može isključiti negativno dejstvo na gastrointestinalnu floru, mogućnost razvoja dijareje ili pojave krvi u stolici, senzibilizacije, osipa i kolonizacije gljivica na sluzokožu beba hranjenih majčinim mlekom. Zbog rizika od ozbiljnih neželjenih reakcija kod ovih beba, lek Clindamycin-MIP, rastvor za injekciju/infuziju ne smeju da primaju majke koje doje.

Plodnost

Studije rađene na životinjama nisu pokazale uticaj na plodnost. Nisu dostupni podaci o uticaju klindamicina na plodnost kod ljudi.

Klindamicin ima mali do umeren uticaj na sposobnost uprvozilima ili na rukovanje mašinama. Neka od neželjenih dejstava (npr. vrtoglavica, pospanost, videti odeljak 4.8) mogu da utiču na sposobnost koncentracije i brzinu reagovanja, pa imajući u vidu ovaj efekat, lek može da ima uticati na sposobnost upravljanja vozilom ili na rukovanje mašinama.

a. Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

U tabeli, u nastavku, su navedene neželjene reakcije koje su se javile u kliničkim ispitivanjima i u post-marketinškom periodu u skladu sa klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost javljanja je definisana kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥

1/10000 do < 1/1000) i veoma retko (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Klasa sistema organa

Infekcije i infestacije

Veoma često

(≥ 1/10)

Često

(≥ 1/100 do < 1/10)

Pseudome-mbranozni kolitis*#

Povremen

o

(≥ 1/1000 do < 1/100)

Retko (≥ 1/10000 do < 1/1000)

Veoma retko

(< 1/10000)

Nepoznate učestalosti(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) Clostridioides difficile kolitis*, vaginalna infekcija*

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema

Poremećaji nervnog sistema

Kardiološki poremećaji

Vaskularni poremećaji

Agranuloci-toza*, neu-tropenija*, trombocito-penija*, leukopenija*, eozinofilija

Trombofle-bitis

Disgeuzija

,

efekat neuromus-kularne blokade Kardiopul monalni arest§

Hipoten-zija§

Povišena tempera-tura izazvana lekovima, reakcija preosetlji vosti na benzilal-kohol

Anafilaktič -ke reakcije*

Anafilaktički šok*, anafilaktoidna reakcija*, hipersenzitivnost

*

Vrtoglavica, pospanost, glavobolja

Gastro-intestinalni poremećaji

Dijareja, bolovi u stomaku, povraća-nje, mučnina

Hepatobilija rni poremećaji

Prolazno Žutica* zapaljenje

jetre sa žuticom zbog zastoja žuči

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Ispitivanja

Makulopapul ozni egzantem, egzantem nalik malim boginjama*, urtikarija

Odstupanja u rezultatima testova za ispitivanje funkcije jetre

Bol, apsces na mestu primene

Toksična epidermal na nekro-liza*, Stevens Johnson-ov sindrom*, Lyell-ov sindrom, Quincke-ov angio-edem*, eksfoli-jativni dermatitis *, bulozni dermatitis

*,

erythema multi-forme, pruritus, vaginitis

Egzantem i bulozne formacije (reakcije preosetlji-vosti)

Poliartritis

Reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl.

Drug rash with eosinophiliaand systemic symptoms, DRESS sindrom)*, akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (engl. acute generalized exanthematous pustulosis, AGEP)*

Akutna bubrežna insuficijencija #

Lokalna iritacija*

* Neželjene reakcije registrovane postmarketinški # videti odeljak4.4

§ Retko prijavljene reakcije nakon previše brze intravenske primene (videti odeljak4.2).

b. Opis odabranihneželjenih dejstava

Neželjena dejstva antibiotika (po klasama)

Za vreme lečenja klindamicinom, često se javlja pseudomembranozni kolitis. Odmah po utvrđivanju pseudomembranoznog kolitisa (kada se potvrdi dijagnoza), lekar treba da razmotri prekid lečenja klindamicinom i započne odgovarajuće lečenje (primena nespecifičnih antibiotika/hemoterapeutika, čija je efikasnost klinički dokazana). Lekovi koji usporavaju crevnu peristaltiku su kontraindikovani.

Alergijske reakcije se nekada pojave već posle prve doze leka. Prilično retko se javljaju akutne alergijske reakcije, kao što je, na primer, anafilaktički šok. U tom slučaju, lečenje klindamicinom treba odmah prekinuti i primeniti odgovarajuće terapijske mere (na primer antihistaminike, kortikosteroide, simpatikomimetike i veštačko disanje).

U slučaju brze intravenske injekcije, mogu da se jave reakcije intolerancije u obliku toplotne senzacije, mučnine ili manje često u obliku ozbiljnih kardiovaskularnih poremećaja (npr. smanjenja pritiska i srčanog zastoja). Zbog toga se klindamicin rastvor za injekciju/infuziju ne sme davati u venu putem intravenske injekcije, već samo u obliku infuzije. Zbog toga lek Clindamycin-MIP, rastvor za injekciju/infuziju pre i.v. primene treba razblažiti.

Benzilalkohol može da izazove alergijske reakcije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi predoziranja do sada nisu opisani. Klindamicin se ne može odstraniti iz krvi hemodijalizom niti peritonealnom dijalizom. Specifičan antidot nije poznat.

Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, linkozamidi ATC šifra: J01FF01

Mehanizam dejstva

Klindamicin je antibiotik iz grupe linkozamida. Mehanizam dejstva klindamicina zasnovan je na inhibiciji sinteze proteina vezivanjem za 50S subjedinice ribozoma, pri čemu utiče na skladištenje ribozoma i proces translacije. U In vitro uslovima klindamicin fosfat je neaktivan dok se u in vivo uslovina brzom hidrolizom pretvara u antibakterijski aktivni klindamicin. Klindamicin ima bakteriostatsko dejstvo u uobičajenim dozama.

Veza između farmakokinetike i farmakodinamike

Efikasnost zavisi od vremena tokom koga je koncentracija aktivne supstance u krvi iznad vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) za datog uzročnog agensa (%T/MIC).

Mehanizam rezistencije

Mehanizmi rezistencije obično se zasnivaju na mutaciji mesta vezivanja antibiotika za rRNK ili na metilaciji specifičnih nukleotida na 23S rRNK 50S subjedinice. Ove promene dovode do unakrsne rezistencije in vitro između makrolida i streptogramina B (fenotip MLSʙ). Pojedinačne promene ribozomskih proteina takođe mogu dovesti do rezistencije.

Rezistencija stafilokoka i streptokoka se uglavnom zasniva na porastu vezivanja metil-grupa za 23S rRNK (takozvana konstitutivna MLSB-rezistencija), što dovodi do značajnog slabljenja afiniteta klindamicina za ribozome.

Većina sojeva S. aureus meticilin rezistentnih (MRSA), pokazuju konstitutivni MLSB fenotip i zbog toga su rezistentne na klindamicin. Infekcije uzrokovane stafilokokama rezistentnim na makrolide, u slučaju in vitro potvrđene osetljivosti, ne treba lečiti klindamicinom, jer postoji rizik da dođe do razvoja mutiranih sojeva sa konstitutivnom MLSB rezistencijom za vreme terapije.

U slučaju sojeva sa konstitutivnom MLSB rezistencijom, postoji potpuna ukrštena rezistencija klindamicina i linkomicina, makrolida (npr. azitromicin, klaritromicin, eritromicin, roksitromicin, spiramicin), kao i Streptogramina B. Primena makrolida kod bakterijskih sojeva rezistentnih na makrolide može indukovati rezistenciju na klindamicin. Prisustvo indukovane rezistencije može se utvrditi testom difuzije na agaru (disk difuzioni test) ili metodom mikrodilucije u bujonu.

Ređe mehanizme rezistencije čine modifikacije aktivnog izbacivanja antibiotika iz ćelije (aktivni efluks). Postoji potpuna ukrštena rezistencija između klindamicina i linkomicina. Kao i u slučaju mnogih drugih antibiotika, incidenca rezistencije varira u zavisnosti od uzročnika i geografskog područja. Rezistencija na klindamicin je veća kod meticilin-rezistentnih stafilokoka i penicilin-rezistentnih pneumokoka nego kod sojeva koji su osetljivi na ove antibiotike.

Granične vrednostiza ispitivanje osetljivosti

Granične vrednosti za ispitivanje osetljivosti na klindamicin (minimalna inhibitorna koncentracija, MIC) definisane su od strane Evropskog komiteta za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Commitee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST) i dostupne su na sledećoj internet adresi: https://www.ema.europa.eu/documents/other/minimum-inhibitory-concentration-mic-breakpoints_en.xlsx

Rasprostranjenost stečene rezistencije

Rasprostranjenost stečene rezistencije kod nekih sojeva razlikuje se po mestu i vremenu. Zbog toga su, naročito zbog odgovarajućeg lečenja teških infekcija, lokalni podaci o bakterijskoj rezistenciji neophodni. U slučaju da je, na osnovu lokalnih podataka o rezistenciji, opravdanost upotrebe klindamicina pod sumnjom, treba konsultovati stručnjaka da bi se odredila odgovarajuća terapija. Naročito kod neuspešnog lečenja teških infekcija, treba da se razmotri mikrobiološka dijagnoza uzročnika i njihove osetljivosti na klindamicin.

Uobičajeno osetljivi bakterijski sojevi

Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Actinomyces israeliio

Gardnerella vaginalis°

Staphylococcus aureus (meticilin-osetljivi) Streptococcus pneumoniae

Streptococcus pyogenes≈

Streptococci „viridans“–grupe°^ Anaerobni mikroorganizmi Bacteroides spp. o (osim B.fragilis) Clostridium perfrigens o Fusobacterium necrophorum o Peptoniphilus spp. o Peptostreptococcus spp. o

Prevotella spp. Cutibacterium acnes o Veillonella spp. o Ostali mikroorganizmi

Chlamydia trachomatiso Chlamydiapneumoniae o Mycoplasma hominiso

Sojevi sa stečenom rezistencijom koja može predstavljati problem tokom terapije Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi

Staphylococcus aureus

Staphylococcus aureus (meticilin rezistentni) Staphylococcus epidermidis#

Staphylococcus haemolyticus Staphylococcus hominis Streptococcus agalactiae

Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Moraxella catarrhalis$

Anaerobni mikroorganizmi Bacteroides fragiliso

Bakterije sa urođenom rezistencijom Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Enterococcus spp.

Listeria monocytogenes

Aerobni Gram-negativni mikroorgnizmi Escherichia coli

Haemophilus influenzae Klebsiellaspp. Pseudomonas aeruginosa Anaerobni mikroorganizmi Clostridioidesdifficile

Ostali mikroorganizmi Mycoplasma pneumoniae Ureaplasma urealyticum

o U trenutku objavljivanja ove tabele aktuelni podaci nisu bili dostupni. U osnovnoj naučnoj literaturi, standardnim studijama i preporukama za terapiju, početna tačka je osetljivost.

^ Termin koji se odnosi na heterogenu grupu streptokoknih vrsta. Stopa rezistencije može varirati u zavisnosti od specifične vrste streptokoka koja je prisutna.

# U jedinicama intenzivne nege, stopa rezistencije je > 50%. ≈ U najmanje jednom regionu, stopa rezistencijeprelazi 10%

Resorpcija, distribucija i vezivanje za proteine

Vreme između primene derivata klindamicina do trenutka resorpcije i nakon cepanja estarske veze mora se razlikovati. Nakon cepanja estarske veze u organizmu se oslobađa klindamicin kao slobodna baza (aktivni princip). Prema tome, estar je prolek.

Klindamicin-2-dihidrogen-fosfat je estar rastvorljiv u vodi za parenteralnu primenu. Maksimalne koncentracije u plazmi nakon primene intramuskularne doze od 300 mg postižu se posle 3 sata i iznose oko 6 mikrograma/mL, odnosno 4 do 6 mikrograma/mL sat vremena nakon primene intravenske doze od 300 mg.

Vezivanje klindamicina za proteine plazme zavisi od koncentracije, a kod primene u terapijskom području iznosi između 60 i 94%.

Klindamicin lako prelazi u tkiva, prolazi placentalnu barijeru i javlja se u majčinom mleku. Koncentracije u cerebrospinalnom likvoru su nedovoljne za njegov terapijski efekat, čak i kod zapaljenja moždanih ovojnica. U koštanom tkivu se postižu velike koncentracije klindamicina.

Biotransformacija i eliminacija

Klindamicin se uglavnom metaboliše u jetri. Neki od derivata su mikrobiološki aktivni. Uporedna primena lekova koji indukuju enzime jetre sa klindamicinom, smanjuje poluvreme eliminacije klindamicina.

In vitro studije na mikrozomima humane jetre i creva ukazuju da se klindamicin pretežno oksidiše putem citohroma CYP3A4 uz manju uključenost CYP3A5, pri čemu nastaju klindamicin sulfoksid i sekundarni metabolit N-desmetil-klindamicin.

Eliminacija klindamicina se vrši približno 2/3 putem fecesa i 1/3 putem urina.

Poluvreme eliminacije je otprilike 3 sata kod odraslih i otprilike 2 sata kod dece. U slučajevima oštećenja funkcije bubrega i teške insuficijencije jetre poluvreme eliminacije je produženo.

Klindamicin se ne može lako ukloniti iz krvi putem hemodijalize.

Gojazni pedijatrijski pacijenti uzrasta od 2 do 18 godina i gojazne mlade odrasle osobe uzrasta od 18 do 20 godina:

Analiza farmakokinetičkih podataka kod gojaznih pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 do 18 godina i gojaznih mladih odraslih osoba uzrasta od 18 do 20 godina, pokazala je da su klirens i volumen distribucije klindamicina, kada se normalizuje na ukupnu telesnu masu, uporedivi sa vrednostima između gojaznih i negojaznih pacijenata.

Studije hronične toksičnosti ne ukazuju na bilo kakvu sumnju za pojavu do sada nepoznatih neželjenih dejstava.

In vitro i in vivo studije nisu otkrila bilo kakav mutageni potencijal klindamicina. Dugoročne studije na životinjama u pogledu tumorogenog potencijala klindamicina nisu sprovedene.

Proučavanja dejstva klindamicina na pacovima i miševima nisu ukazala na znake poremećaja fertilnosti ili embriofetotoksična svojstva.

Benzilalkohol; Dinatrijum-edetat; Natrijum-hidroksid; Voda za injekcije.

Sledeći lekovi su inkompatibilni sa lekom klindamicin-fosfat rastvor za injekciju/infuziju i ne smeju se mešati u injekciji: ampicilin, fenitoin-natrijum, barbiturati, aminofilin, kalcijum-glukonat i magnezijum-sulfat. Ako bilo koji od ovih lekova mora da se primeni parenteralno tokom lečenja, injekcije/infuzije moraju da se primenjuju odvojeno.

2 godine.

Rok upotrebe nakonprvog otvaranja:

Potvrđena je fizička i hemijska stabilnost leka u toku 48 sati na temperaturi do25 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, nakon prvog otvaranja, lek se možečuvati tokom 48 sati na temperaturi do25 °C, pod uslovom da se otvaranje i uzimanje rastvora iz bočice obavljaju u kontrolisanim i proverenim aseptičnim uslovima.

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Rok upotrebe pripremljenog rastvora za infuziju je 24 sata na temperaturi do 25 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ukoliko se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika i normalno ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 do 8 °C, osim ukoliko se razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Čuvati na temperaturi do 25 °C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlostii vlage.

Unutrašnje pakovanjeje bočica od bezbojnog stakla (staklo tip I), zatvorena gumenim čepom (brombutil guma), aluminijumskim prstenom i plastičnim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 5 staklenih bočica sa po 4 mL rastvora za injekciju/infuziju i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Kako se prima lekClindamycin-MIP