Klindamicin je indikovan u terapiji akutnih i hroničnih bakterijskih infekcija koje su izazvane mikroorganizmima osetljivim na klindamicin, kao što su:
Za primenu leka Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije jačine 600 mg/4mL u vidu i.m. injekcije, lek se koristi bez razblaženja.
Za intravensku primenu, lek Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije jačine 600 mg/4mL mora da se razblaži (videti Razblaženje za intravensku primenu u nastavku teksta).
Doziranje
Odrasli i adolescenti stariji od14 godina
1,2g do 1,8 g klindamicina dnevno, podeljeno u 2 do 4 pojedinačne doze.
2,4g do 2,7 g klindamicina dnevno, podeljeno u 2 do 4 pojedinačne doze.
Maksimalna dnevna doza za odrasle i decu stariju od 14 godina je 4,8 g klindamicina podeljeno u 2-4 pojedinačne doze.
Deca starija od 4 nedelje do 14 godina, u zavisnosti od lokalizacije i težine infekcije, 20 mg do 40 mg klindamicina po kilogramu telesne mase intravenski, podeljeno u 3 ili 4 pojedinačne doze.
Preporuke za doziranje u posebnim slučajevima:
Doziranje u slučaju oštećenja funkcije jetre
Kod pacijenata sa umerenim do jakim oštećenjem jetre, poluvreme eliminacije klindamicina je produženo. Obično nije potrebno smanjenje doze ako se Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije jačine 600 mg/4mL primenjuje svakih 8 sati. Međutim, ukoliko postoji ozbiljna insuficijencija jetre koncentracija leka u plazmi mora da se prati. U skladu sa rezultatima ove analize može biti neophodno smanjiti dozu ili produžiti interval uzimanja leka.
Doziranje u slučaju oštećenja funkcije bubrega
Ukoliko postoji oštećenje funkcije bubrega, poluvreme eliminacije klindamicina je takođe produženo, ali smanjenje doze nije neophodno kod blagih do umerenih oštećenja. Međutim, kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom ili anurijom, koncentracija leka u krvi mora biti praćena. U skladu sa rezultatima ove analize može biti potrebno da se smanji doza ili produži interval primene leka na 8 ili čak 12 sati.
Doziranje u slučaju hemodijalize
Klindamicin se ne može ukloniti iz krvi putem hemodijalize. Prema tome, dodatna doza pre ili posle dijalize nije neophodna.
Način primene
Klindamicin se može primeniti u vidu intramuskularne injekcije ili intravenske infuzije.
Pojedinačna doza koja se primenjuje kao intramuskularna injekcija ne bi trebalo da bude veća od 600 mg klindamicina.
Razblaženje za intravensku primenu i brzina intravenske infuzije
Pre intravenske primene rastvor za i.v. infuziju se mora razblažiti tako da koncentracija ne bude veća od 18 mg klindamicina po mililitru rastvora. Brzina infuzije ne treba da pređe 30 mg klindamicina/minutu. Uobičajene brzine infuzije su:
Doza | Rastvarač | Vreme |
300 mg | 50 mL | 10 min |
600 mg | 50 mL | 20 min |
900 mg | 50 do 100 mL | 30 min |
1200 mg | 100 mL | 40 min |
Pojedinačne infuzije ne bi trebalo da pređu 1200 mg klindamicina/sat. Rastvarači koji mogu da se koriste su:
voda za injekcije, rastvor glukoze (5%), fiziološki rastvor i
Ringerov laktatni rastvor (videti odeljak 6.2 za inkompatibilnosti).
Ako se pravilno njime rukuje, rok upotrebe pripremljenog rastvora za infuziju je 24 sata na temperaturi do 25°C.
U slučaju suspektne ili potvrđene infekcije beta-hemolitičkim streptokokom, trajanje lečenja treba produžiti na najmanje 10 dana.
Preosetljivost na klindamicin, linkomicin (ukrštena alergijska reakcija) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije jačine 600 mg/4mL se ne sme davati pacijentima sa poznatom preosetljivošću na benzilalkohol ili na lokalne anestetike (npr. lidokain ili na lekove koji sadrže lidokain).
Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije jačine 600mg/4mL sadrži benzilalkohol i ne sme se davati novorođenoj deci (posebno ne prevremeno rođenim bebama) (videti odeljak 4.4).
Klindamicin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa:
Napomena
Klindamicin ne treba koristiti za lečenje akutnih infekcija respiratornih puteva ako su uzročnici infekcije virusi.
Kod pacijenata koji su na terapiji klindamicinom prijavljene su teške reakcije preosetljivosti, uključujući teške kožne reakcije (kao što su reakcije na lek praćene eozinofilijom i sistemskim simptomima – DRESS sindrom, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza i akutna generalizovana egzematozna pustuloza – AGEP). Ukoliko dođe do pojave reakcija preosetljivosti odmah prekinuti dalju primenu klindamicina i primeniti odgovarajuće terapijske mere (videti odeljke 4.3 i 4.8).
Kod dugotrajne terapije (duže od 10 dana), treba redovno kontrolisati krvnu sliku i funkciju jetre i bubrega.
Dugotrajna primena antibiotika može dovesti do razvoja superinfekcije kože i sluzokože, bakterijama i gljivicama otpornim na taj antibiotik.
Dijareja povezana sa Clostridium difficile (CDAD) prijavljena je pri primeni skoro svih antibiotika, uključujući klindamicin, i može se ispoljiti u rasponu od blage dijareje do kolitisa sa letalnim ishodom. Lečenje antibioticima uzrokuje promene u fiziološkom sastavu flore kolona, što dovodi do preteranog umnožavanja bakterije Clostridium difficile.
Bakterija Clostridium difficile proizvodi toksine A i B koji doprinose razvoju dijareje povezane sa Clostridium difficile (CDAD). Prekomerno stvaranje toksina koje proizvode sojevi Clostridium difficile mogu dovesti do morbiditeta i mortaliteta, a budući da ove infekcije mogu biti rezistentne na terapiju, naročito antimikrobnu terapiju, može biti neophodna kolektomija. Na CDAD treba posumnjati kod svakog pacijenta kod koga se javi dijareja nakon primene antibiotika.
Neophodno je pažljivo uzeti detaljnu anamnezu, jer su prijavljeni slučajevi CDAD čak 2 i više meseci nakon primene antimikrobnih lekova. Iz ovoga sledi da se kolitis, uključujući i pseudomembranozni kolitis, može razviti (videti odeljak 4.8) u rasponu od blagog do letalnog. U slučaju sumnje na dijareju izazvanu antibioticima, ili kolitis izazvan antibioticima, treba odmah prekinuti upotrebu leka, uključujući i klindamicin, i primeniti odgovarajuće terapijske mere. Lekovi koji inhibiraju intestinalnu peristaltiku su kontraindikovani.
Klindamicin nije pogodan za lečenje meningitisa, s obzirom na to da su koncentracije leka koje prolaze u cerebrospinalnu tečnost male.
U slučaju dugotrajne terapije treba kontrolisati krvnu sliku i funkciju jetre i bubrega.
Prilikom intravenske primene, klindamicin fosfat se mora razblažiti i dati u obliku infuzije, u toku najmanje 10-60 minuta, kao što je navedeno u odeljku 4.2.
Klindamicin može biti efikasna alternativna terapija za pacijente alergične na penicilin pod određenim uslovima. Ukrštena alergijska reakcija između klindamicina i penicilina nije poznata, niti se očekuje zbog razlike u strukturi ovih supstanci. Međutim, postoje podaci o pojedinačnim slučajevima anafilakse (preosetljivosti) čak i na klindamicin kod osoba koje su alergične na penicilin. Ovo treba imati u vidu kada se pacijenti alergični na penicilin leče klindamicinom.
Toksičnost benzilalkohola
Clindamycin-MIP, rastvor za injekciju sadrži benzilalkohol (9 mg/mL). Prijavljena je povezanost primene benzilalkohola sa gasping sindromom ( reakcija sa smrtnim ishodom koja uključuje metaboličku acidozu, epileptične napade, bradikardiju, otežano i naporno disanje i kardiovaskularni kolaps) kod pedijatrijskih pacijenata. Iako uobičajene terapijske doze ovog leka sadrže veoma male količine benzilalkohola, kako je navedeno u okviru prijava “gasping sindroma”, nije poznato koja količina benzilalkohola izaziva ovakve reakcije. Rizik za pojavu toksičnih efekata benzilalkohola zavisi od količine primljenog leka i kapaciteta jetre za detoksikaciju ovih supstanci. Veća je verovatnoća za pojavu toksičnih efekata kod prevremeno rođenih beba i onih koje se hrane majčinim mlekom, a imaju malu telesnu masu.
Benzilalkohol može da izazove toksične i alergijske reakcije kod beba koje se hrane majčinim mlekom i dece do 3 godine (videti odeljak 4.3).
Antagonizam (inducibilna rezistencija) dokazan je in vitro između klindamicina i eritromicina protiv podgrupe bakterijskih sojeva, otpornih na makrolide. Oba leka ne bi trebalo da se primenjuju istovremeno zbog mogućeg kliničkog značaja, osim ako nisu izvršene dovoljne provere senzibiliteta.
Postoji ukrštena rezistencija sa linkomicinom.
Klindamicin-fosfat rastvor za injekcije može pojačati efekat miorelaksanasa (npr. etra, tubokurarina i pankuronijum halogenida) zahvaljujući svojstvu nervno-mišićne blokade. Ovaj efekat može dovesti do neočekivanih, životno ugrožavajućih incidenata tokom operacije. Zbog toga klindamicin-fosfat treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji se leče ovim lekovima.
Efikasnost oralnih kontraceptiva nije sigurna tokom istovremenog uzimanja sa lekom Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije jačine 600mg/4mL. Zbog toga treba preduzeti dodatne mere zaštite tokom lečenja ovim lekom.
Antagonisti vitamina K.
Zabeležene su promene testova koagulacije (produženje protrombinskog vremena i INR-a) i/ili pojačano krvarenje kod pacijenata koji su istovremeno primali klindamicin i antagonistime vitamina K (npr. varfarin, acenokumarol i flunidion). Zato treba redovno sprovoditi testove koagulacije kod pacijenata koji su na terapiji nekim od antagonista vitamina K.
Klindamicin se prevashodno metaboliše preko izoenzima CYP3A4, a u manjoj meri preko CYP3A5 do glavnog metabolita klindamicin-sulfoksida i sporednog metabolita N-desmetilklindamicina. Iz tog razloga, inhibitori CYP3A4 i CYP3A5 mogu smanjiti klirens klindamicina i posledično povećati njegovu koncentraciju u krvi, dok induktori ovih izoenzima mogu uticati na povećanje klirensa i eventualno smanjenje dejstva leka. Ukoliko se istovremeno sa klindamicinom primenjuju jaki induktori izoenzima, kao što je rifampicin, potrebno je pratiti da li je eventualno došlo do umanjenja terapijskog efekta klindamicina.
In vitro studije ukazuju da klindamicin ne inhibira CYP1A2, CYP2C9, CYP2C19, CYP2E1 ili CYP2D6 izoenzim, a samo umereno inhibira CYP3A4. Iz tog razloga, ne očekuju se klinički značajne interakcije između klindamicina i lekova koji se metabolišu putem ovih izoenzima.
Trudnoća
U velikoj studiji koja je obuhvatila trudnice i oko 650 novorođenčadi, a koje su dobijale klindamicin u prvom trimestru trudnoće, nije primećen porast malformacija. Iz tog razloga, dostupni podaci o bezbednosti primene klindamicina u toku trudnoće nisu dovoljni.
Eksperimenti na životinjama nisu pokazali da postoji direktan ili indirektan štetan uticaj na trudnoću, niti na razvoj embriona i fetusa, porođaj i razvoj deteta nakon rođenja (videti odeljak 5.3).
Klindamicin prolazi placentalnu barijeru. Pretpostavlja se da se u tkivima fetusa postižu terapijski dovoljne koncentracije leka. U slučaju primene leka tokom trudnoće, potrebno je pažljivo proceniti odnos koristi i rizika.
Dojenje
Klindamicin prelazi u majčino mleko. Postoje izveštaji da klindamicin kod sistemske primene u humanom majčinom mleku dostiže vrednosti od <0,5 do 3,8 mikrograma/mL. To je razlog zbog čega se ne može isključiti negativno dejstvo na gastrointestinalnu floru, mogućnost razvoja dijareje ili pojave krvi u stolici, senzibilizacije, osipa i kolonizacije gljivica na sluzokožu beba hranjenih majčinim mlekom. Zbog rizika od ozbiljnih neželjenih reakcija kod ovih beba, Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije ne smeju da primaju majke koje doje.
Plodnost
Studije rađene na životinjama nisu pokazale uticaj na plodnost. Humane studije o uticaju klindamicina na plodnost nisu dostupne.
Klindamicin ima mali do umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilom ili na rukovanje mašinama. Neka od neželjenih dejstava (npr. vrtoglavica, pospanost, videti odeljak 4.8) mogu da utiču na sposobnost koncentracije i brzinu reagovanja, pa imajući u vidu ovaj efekat, lek može da ima uticaja na sposobnost upravljanja vozilom ili na rukovanje mašinama.
Neželjena dejstva navedena su u daljem tekstu po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Neželjene reakcije koje su se javile u post-marketinškom periodu prikazane su kosim slovima. Učestalost javljanja je definisana kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000) i veoma retko (<1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)
Klasifikacija prema sistemu organa | Veoma često | Često | Povremen o | Retko (≥ 1/10000 | Veoma retko | Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih |
Infekcije i infestacije | Pseudome- mbranozni kolitis*# | Clostridium difficile kolitis*, vaginalna | ||||
Poremećaji krvi i | Agranuloci- toza*, neutropenija* | |||||
Poremećaji | Medika- | Anafilaktič- | Anafilaktički | |||
imunskog | mentozna | ke reakcije* | šok*, | |||
sistema | groznica, | anafilaktoidna | ||||
reakcija | reakcija*, | |||||
preosetlji | hipersenzitivnost | |||||
vosti na | * | |||||
benzilal- | ||||||
kohol | ||||||
Poremećaji nervnog sistema | Disgeuzija | Vrtoglavica, pospanost, glavobolja | ||||
Kardiološki poremećaji | Kardiopul monalni arest§ | |||||
Vaskularni poremećaji | Tromboflebit is | Hipotenzij a§ | ||||
Gastro- | Dijareja, | |||||
intestinalni | bolovi u | |||||
poremećaji | stomaku, | |||||
povraća- | ||||||
nje, | ||||||
nauzeja | ||||||
Hepatobilij | Prolazno | Žutica* | ||||
arni | zapaljenje | |||||
poremećaji | jetre sa | |||||
žuticom | ||||||
zbog | ||||||
zastoja žuči |
Poremećaji | Makulopapul | Toksična | Egzantem i | Reakcija na lek | ||
kože i | ozni | epidermal | bulozne | praćena | ||
potkožnog | egzantem, | na | formacije | eozinofilijom i | ||
tkiva | egzantem | nekroliza | (reakcije | sistemskim | ||
nalik malim | *, Stevens | preosetlji- | simptomima | |||
boginjama*, | Johnson- | vosti) | (DRESS | |||
urtikarija | ov | sindrom)*, | ||||
sindrom*, | akutna | |||||
Lyell-ov | generalizovana | |||||
sindrom, | egzantematozna | |||||
Quincke- | pustuloza | |||||
ov | (AGEP)* | |||||
angioede | ||||||
m*, | ||||||
eksfolijati | ||||||
vni | ||||||
dermatitis | ||||||
*, bulozni | ||||||
dermatitis | ||||||
*, | ||||||
erythema | ||||||
multiform | ||||||
e, | ||||||
pruritus, | ||||||
vaginitis | ||||||
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva | Poliartritis | |||||
Opšti | Bol, | Lokalna iritacija* | ||||
poremećaji | apsces na | |||||
i reakcije | mestu | |||||
na mestu | primene | |||||
primene | ||||||
Ispitivanja | Abnormalni testovi funkcije jetre |
* Neželjene reakcije registrovane postmarketinški
# videti odeljak 4.4
§ Retko prijavljene reakcije nakon previše brze intravenske primene (videti odeljak 4.2).
Za vreme lečenja klindamicinom, često se javlja pseudomembranozni kolitis. Odmah po utvrđivanju pseudomembranoznog kolitisa (kada se potvrdi dijagnoza), lekar treba da razmotri prekid lečenja klindamicinom i započne adekvatno lečenje (primena nespecifičnih antibiotika/hemoterapeutika, čija je efikasnost klinički dokazana). Lekovi koji usporavaju crevnu peristaltiku su kontraindikovani.
Alergijske reakcije se nekada pojave već posle prve doze leka. Prilično retko se javljaju akutne alergijske reakcije, kao što je, na primer, anafilaktički šok. U tom slučaju, lečenje klindamicinom treba odmah prekinuti i primeniti odgovarajuće terapijske mere (na primer antihistaminike, kortikosteroide, simpatikomimetike i veštačko disanje).
U slučaju brze intravenske injekcije, mogu da se jave reakcija intolerancije u obliku toplotne senzacije, mučnine ili manje često u obliku ozbiljnih kardiovaskularnih poremećaja (npr. smanjenja pritiska i srčanog zastoja). Zbog toga se klindamicin rastvor za injekcije ne sme davati u venu, već samo u obliku infuzije. Zbog toga lek Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije pre i.v. primene treba razblažiti.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Simptomi predoziranja do sada nisu opisani. Klindamicin se ne može odstraniti iz krvi hemodijalizom niti peritonealnom dijalizom. Specifičan antidot nije poznat.
Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; linkozamidi
ATC šifra: J01FF01
Klindamicin je polusintetski derivat piranozida. Piranozidi ne ispoljavaju nikakvo srodstvo sa do sada poznatim antibioticima.
Mehanizam antibakterijskog dejstva
Klindamicin deluje bakteriostatski, vezivanjem za 50S subjedinicu ribozoma bakterije, i na taj način inhibira biosintezu proteina.
Veza između farmakokinetike i farmakodinamike
U suštini, efikasnost zavisi od vremena tokom koga je koncentracija aktivne supstance u krvi iznad vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) za datog uzročnog agensa.
Mehanizam rezistencije
Rezistencija na klindamicin se zasniva na sledećim mehanizmima:
rezistencija stafilokoka i streptokoka se uglavnom zasniva na porastu vezivanja metil- grupa za 23S rRNK (takozvana konstitutivna MLSB-rezistencija), što dovodi do značajnog slabljenja afiniteta klindamicina za ribozome.
Većina sojeva S. aureus meticilin rezistentnih (MRSA), pokazuju konstitutivni MLSB fenotip i zbog toga su rezistentne na klindamicin. Infekcije uzrokovane stafilokokama rezistentnim na makrolide, u slučaju in vitro potvrđene osetljivosti, ne treba lečiti klindamicinom, jer postoji rizik da dođe do razvoja mutiranih sojeva sa konstitutivnom MLSB rezistencijom za vreme terapije.
U slučaju sojeva sa konstitutivnom MLSB rezistencijom, postoji potpuna ukrštena rezistencija klindamicina i linkomicina, makrolida (npr. azitromicin, klaritromicin, eritromicin, roksitromicin, spiramicin), kao i Streptogramina B.
Granične vrednosti
Ispitivanje osetljivosti klindamicina je sprovedeno koristeći dilucioni metod. Dobijene su sledeće vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija (MIC) za osetljive i rezistentne sojeve:
EUCAST (European Commitee on Antimicrobial Susceptibility testing) - vrednosti
Uzročnik | Senzitivan | Rezistentan | ||
Staphylococcus spp. | ≤ 0,25 mg/L | > 0,5 mg/L | ||
Streptococcus spp. | ≤ 0,5 mg/L | > 0,5 mg/L | ||
Streptococcus pneumoniae | ≤ 0,5 mg/L | > 0,5 mg/L | ||
Streptococcus „viridans“ grupa | ≤ 0,5 mg/L | > 0,5 mg/L | ||
Gram-negativni anaerobi | ≤ 0,4 mg/L | > 0,4 mg/L | ||
Gram-pozitivni anaerobi | ≤ 0,4 mg/L | > 0,4 mg/L |
Rasprostranjenost stečene rezistencije kod nekih sojeva razlikuje se po mestu i vremenu. Zbog toga su, naročito zbog odgovarajućeg lečenja teških infekcija, lokalni podaci o bakterijskoj rezistenciji neophodni. U slučaju da je, na osnovu lokalnih podataka o rezistenciji, opravdanost upotrebe klindamicina pod sumnjom, treba konsultovati stručnjaka da bi se odredila odgovarajuća terapija. Naročito kod neuspešnog lečenja teških infekcija, treba da se razmotri mikrobiološka dijagnoza uzročnika i njihove osetljivosti na klindamicin.
Uobičajeno osetljivi bakterijski sojevi |
Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
Actinomyces israelii o |
Staphylococcus aureus (meticilin-osetljivi) |
Streptococcus pyogenes |
Streptococci „viridans“–grupee |
Anaerobni mikroorganizmi |
Bacteroides spp. o (osim B.fragilis) |
Clostridium perfrigens o |
Fusobacterium spp. o |
Peptoniphilus spp. o |
Peptostreptococcus spp. o |
Prevotella spp. |
Propionibacterium spp. o |
Veillonella spp. o |
Ostali mikroorganizmi |
Chlamydia trachomatis o |
Chlamydophila pneumoniae o |
Gardernella vaginalis o |
Mycoplasma hominis o |
Sojevi sa stečenom rezistencijom koja može predstavljati problem tokom terapije |
Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
Staphylococcus aureus |
Staphylococcus aureus (meticilin rezistentni) |
Staphylococcus epidermidis |
Staphylococcus haemolyticus |
Staphylococcus hominis |
Streptococcus agalactiae |
Streptococcus pneumoniae |
Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi |
Moraxella catarrhalis $ |
Anaerobni mikroorganizmi |
Bacteroides fragilis o |
Bakterije sa urođenom rezistencijom |
Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
Enterococcus spp. |
Listeria monocytogenes |
Aerobni Gram-negativni mikroorgnizmi |
Escherichia coli |
Haemophilus influenzae |
Klebsiella spp. |
Pseudomonas aeruginosa |
Anaerobni mikroorganizmi |
Clostridium difficile |
Ostali mikroorganizmi |
Mycoplasma pneumoniae |
Ureaplasma urealyticum |
o U trenutku objavljivanja ove tabele aktuelni podaci nisu bili dostupni. U osnovnoj naučnoj literaturi, standardnim studijama i preporukama za terapiju, početna tačka je osetljivost.
$ Prirodna osetljivost većine izolata je u okviru srednjeg opsega.
Resorpcija, distribucija i vezivanje za proteine
Vreme između primene derivata klindamicina do trenutka resorpcije i nakon cepanja estarske veze mora se razlikovati. Nakon cepanja estarske veze u organizmu se oslobađa klindamicin kao slobodna baza (aktivni princip). Prema tome, estar je prolek.
Klindamicin-2-dihidrogen-fosfat je estar rastvorljiv u vodi za parenteralnu primenu. Maksimalne koncentracije u plazmi nakon primene intramuskularne doze od 300 mg postižu se posle 3 sata i iznose oko 6 mikrograma/mL, odnosno 4 do 6 mikrograma/mL sat vremena nakon primene intravenske doze od 300 mg.
Vezivanje klindamicina za proteine plazme u rasponu od 60 do 94% zavisi od koncentracije.
Klindamicin lako prelazi u tkiva, prolazi placentalnu barijeru i javlja se u majčinom mleku. Koncentracije u cerebrospinalnom likvoru su nedovoljne za njegov terapijski efekat, čak i kod zapaljenja moždanih ovojnica. U koštanom tkivu se postižu visoke koncentracije klindamicina.
Biotransformacija i eliminacija
Klindamicin se uglavnom metaboliše u jetri. Neki od derivata su mikrobiološki aktivni. Uporedna primena lekova koji indukuju enzime jetre sa klindamicinom, smanjuje poluvreme eliminacije klindamicina.
Eliminacija klindamicina se vrši približno 2/3 putem fecesa i 1/3 putem urina.
Poluvreme eliminacije je oko 3 sata kod odraslih i oko 2 sata kod dece. U slučajevima oštećene bubrežne funkcije i teške hepatične insuficijencije poluvreme eliminacije je produženo.
Klindamicin se ne može lako ukloniti iz krvi putem hemodijalize.
Studije hronične toksičnosti ne ukazuju na bilo kakvu sumnju za pojavu do sada nepoznatih neželjenih dejstava.
In vitro i in vivo proučavanja nisu otkrila bilo kakav mutageni potencijal klindamicina. Dugoročne animalne studije u pogledu tumorogenog potencijala klindamicina nisu sprovedene.
Proučavanja dejstva klindamicina kod pacova i miševa nisu ukazala na znake poremećaja fertilnosti ili embriofetotoksična svojstva.
Benzilalkohol Dinatrijum-edetat Natrijum-hidroksid Voda za injekcije
Sledeći lekovi su inkompatibilni sa lekom klindamicin-fosfat rastvor za injekcije i ne smeju se mešati u injekciji: ampicilin, fenitoin-natrijum, barbiturati, aminofilin, kalcijum-glukonat i magnezijum-sulfat. Ako bilo koji od ovih lekova mora da se da parenteralno tokom lečenja, injekcije/infuzije moraju da se daju odvojeno.
Rok upotrebe neotvorenog leka: 2 godine. Rok upotrebe nakon prvog otvaranja:
Potvrđena je fizička i hemijska stabilnost leka u toku 48 sati na temperaturi do 25°C.
Sa mikrobiološkog stanovišta, nakon prvog otvaranja, lek se može čuvati tokom 48 sati na temperaturi do 25°C, pod uslovom da se otvaranje i uzimanje rastvora iz bočice obavljaju u kontrolisanim i proverenim aseptičnim
uslovima.
Rok upotrebe nakon razblaživanja:
Rok upotrebe pripremljenog rastvora za infuziju je 24 sata na temperaturi do 25°C.
Sa mikrobiološkog stanovišta, proizvod treba odmah primeniti. Ako se ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika i normalno ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi 2-8°C, osim ukoliko razblaživanje nije izvedeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Čuvati na temperaturi do 25°C, zaštićeno od svetlosti i vlage.
Unutrašnje pakovanje:
Bezbojna staklena bočica (staklo tip I), zatvorena gumenim čepom (brombutil guma), aluminijumskim prstenom i plastičnim flip-off poklopcem.
Spoljašnje pakovanje:
Složiva kartonska kutija koja sadrži 5 staklenih bočica sa po 4 mL rastvora za injekciju i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Clindamycin-MIP, 600mg/4mL je antibiotik.
Rastvor klindamicin-fosfata se koristi u terapiji akutnih i hroničnih bakterijskih infekcija koje su izazvane bakterijama osetljivim na klindamicin, kao što su:
Upozorenja i mere opreza
Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije treba upotrebljavati sa posebnom pažnjom kod:
Recite svom lekaru čak i ako ste neko od ovih stanja imali ranije u prošlosti.
Kod pacijenata koji su na terapiji klindamicinom prijavljene su teške reakcije preosetljivosti, uključujući teške kožne reakcije kao što su reakcije na lek praćene porastom broja eozinofila (jednog tipa krvnih ćelija) i sistemskim simptomima – DRESS sindrom, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza i akutna generalizovana egzematozna pustuloza – AGEP. Ukoliko dođe do pojave reakcija preosetljivosti ili teških kožnih reakcija odmah treba prestati sa primenom leka i obratite se lekaru.
Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije jačine 600mg/4mL ne treba da koristite za lečenje akutnih infekcija disajnih puteva izazvanih virusima.
Dugotrajna i ponovljena upotreba klindamicina može dovesti do infekcije kože i sluzokoža bakterijama i gljivicama otpornim na dejstvo leka Clindamycin-MIP, 600mg/4mL.
Ako za vreme lečenja ovim lekom ili po završetku lečenja (dva meseca i više) dobijete jak i uporan proliv, odmah se obratite svom lekaru.
Lek Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije od 600mg/4mL nije efikasan za lečenje meningitisa, budući da koncentracije klindamicina koje dospevaju u cerebrospinalnu tečnost (likvor) nisu dovoljne za lečenje.
U slučaju dugotrajne terapije (duže od 10 dana) treba periodično kontrolisati krvnu sliku i funkciju jetre i bubrega.
Kada se daje intravenski, Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije ni pod kojim okolnostima ne sme da se primeni nerazblažen, već ga treba razblažiti prema uputstvu koje je navedeno u odeljku 3, i davati u trajanju od najmanje 10 do 60 minuta.
Klindamicin može biti alternativna terapija za pacijente alergične na penicilin pod određenim uslovima. Nije poznato da se javlja ukrštena alergijska reakcija između klindamicina i penicilina, niti se ona očekuje zbog razlike u strukturi ovih supstanci. Međutim, postoje podaci o pojedinačnim slučajevima anafilakse (preosetljivosti) čak i na klindamicin kod osoba koje su alergične na penicilin. Ovo treba imati u vidu kada se pacijenti alergični na penicilin leče klindamicinom.
Benzilalkohol može izazvati toksične i alergijske reakcije kod beba hranjenih majčinim mlekom i dece mlađe od 3 godine (videti deo “Lek Clindamycin-MIP sadrži benzilalkohol”).
Drugi lekovi i Clindamycin-MIP
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Nemojte da kombinujte lek Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije jačine 600mg/4mL sa sa makrolidnim antibioticima (npr. Eritromicin) zbog toga što umanjenje dejstva oba leka ne može da se izbegne.
Pokazana je ukrštena rezistencija bakterija na klindamicin (aktivna supstanca leka Clindamycin-MIP) i na lekove koji sadrže linkomicin.
Klindamicin, može da pojača efekat supstanci koje opuštaju mišiće (npr. etar, tubokurarin i pankuronijum- halogenid) zahvaljujući svojstvu nervno-mišićne blokade. Ovaj efekat može dovesti do neočekivanih, životno ugrožavajućih reakcija tokom operacije. Zbog toga Clindamycin-MIP, 600mg/4mL treba primenjivati sa oprezom ako već pijete ove lekove.
Efikasnost oralnih kontraceptiva (“antibebi pilula”) nije pouzdana tokom istovremenog uzimanja sa lekom Clindamycin-MIP, 600mg/4mL. Stoga treba preduzeti dodatne mere zaštite od neželjene trudnoće tokom lečenja lekom Clindamycin-MIP, 600mg/4mL.
Povećane vrednosti parametara koagulacije su prijavljene kod pacijenata lečenih klindamicinom u kombinaciji sa antagonistima vitamina K (npr. varfarin, acenokumarol i flunidion). Zato treba redovno sprovoditi testove koagulacije kod pacijenata na terapiji antagonistima vitamina K.
Posle primanja leka Clindamycin-MIP, njegova aktivna supstanca klindamicin se u ljudskom telu metaboliše pomoću enzima. Neki od lekova koji se istovremeno uzimaju mogu da utiču na delovanje klindamicina, bilo tako što će da smanje ili da pojačaju dejstvo klindamicina.
Istovremena primena rifampicina može smanjiti koncentraciju leka u krvi, jer rifampicin pojačava izlučivanje klindamicina, pa stoga lekar treba da proveri da li je eventualno došlo do umanjenja terapijskog efekta klindamicina.
Primena leka Clindamycin-MIP sa hranom ili pićima
Nema uticaja.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni, dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se svom lekaru pre nego što uzmete ovaj lek.
Trudnoća
Benzilalkohol prolazi kroz placentu (videti deo „Lek Clindamycin-MIP sadrži benzilalkohol“).
Nema dovoljno podataka o bezbednosti primene klindamicina u toku trudnoće.
Klindamicin prolazi kroz placentu. Pretpostavlja se da se u tkivima fetusa postužu terapijski dovoljne koncentracije leka.
Dojenje
Klindamicin prelazi u majčino mleko. Tokom dojenja može doći do štetnih efekata na gastro-intestinalnu floru, kao što su proliv ili pojava krvi u stolici, senzibilizacija (razvoj preosetljivosti), osip po koži i kolonizacija sluzokoža gljivicama (blastomyces). Žene koje doje ne treba da primaju klindamicin zbog rizika od ozbiljnih neželjenih dejstava koja se mogu pojaviti kod odojčadi.
Plodnost
Nema dovoljno podataka o uticaju klindamicina na plodnost.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Klindamicin ima mali do umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilom ili na rukovanje mašinama. Neka od neželjenih dejstava (npr. vrtoglavica, pospanost, videti deo 4) mogu da utiču na sposobnost koncentracije i brzinu reagovanja, pa imajući u vidu ovaj efekat, lek može da ima uticaja na sposobnost upravljanja vozilom ili na rukovanje mašinama.
Lek Clindamycin-MIP sadrži benzilalkohol
Prijavljena je povezanost primene benzilalkohola sa gasping sindromom (reakcija sa smrtnim ishodom koja uključuje metaboličku acidozu, epileptične napade, bradikardiju, otežano i naporno disanje i kardiovaskularni kolaps) kod pedijatrijskih pacijenata. Iako uobičajene terapijske doze ovog leka sadrže veoma male količine benzilalkohola, kako je navedeno u okviru prijava “gasping sindroma”, nije poznato koja količina benzilalkohola izaziva ovakve reakcije. Rizik za pojavu toksičnih efekata benzilalkohola zavisi od količine primljenog leka i kapaciteta jetre za detoksikaciju ovih supstanci. Veća je verovatnoća za pojavu toksičnih efektata kod prevremeno rođenih beba i onih koje se hrane majčinim mlekom, a imaju malu telesnu masu.
Benzilalkohol može da izazove toksične i alergijske reakcije kod beba koje se hrane majčinim mlekom i dece do 3 godine.
Ukoliko mislite da lek Clindamycin-MIP suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam, obratite se lekaru ili farmaceutu.
Za primenu u vidu intramuskularne injekcije (ubrizgavanje u mišić) lek Clindamycin-MIP, 600mg/4mL se daje nerazblažen.
Pre primene u vidu intravenske infuzije, lek Clindamycin-MIP, 600mg/4mL se mora razblažiti (videti deo:
„Razblaženje za intravensku primenu i brzina intravenske infuzije”).
Uobičajeno doziranje:
Odrasli i adolescenti iznad 14 godina dobijaju
8 mL do 12 mL Clindamycin-MIP, 600mg/4mL dnevno (što odgovara 1,2 do 1,8 g klindamicina)
16 mL do 18 mL Clindamycin-MIP, 600mg/4mL dnevno (što odgovara 2,4 do 2,7 g klindamicina) u 2 do 4 pojedinačne doze.
Maksimalna dnevna doza za odrasle i adolescente starije od 14 godina je 32 mL Clindamycin-MIP, 600mg/4mL (što odgovara 4,8 g klindamicina) podeljeno u 2-4 pojedinačne doze.
Deca starija od 4 nedelje do 14 godina dobijaju – u zavisnosti od težine i mesta infekcije – 20 mg do 40 mg klindamicina po kilogramu telesne mase intravenski u 3 ili 4 pojedinačne doze.
Preporuke za doziranje u posebnim slučajevima:
Doziranje u slučaju oštećenja funkcije jetre
Ukoliko imate umereno do jako oštećenje funkcije jetre, poluvreme eliminacije klindamicina (parametar koji meri funkciju metabolizma jetre) je produženo. Obično nije potrebno smanjenje doze ako lek Clindamycin- MIP, 600mg/4mL primate svakih 8 sati. Međutim ukoliko imate ozbiljna insuficijenciju jetre (teško oboljenje jetre), nivo leka u plazmi (koncentracija klindamicina u krvi) mora da se prati. U skladu sa rezultatima ove analize može biti neophodno smanjiti dozu ili produžiti interval primanja leka.
Doziranje u slučaju oštećenja funkcije bubrega
Ukoliko spadate u grupu pacijenata sa oštećenjem bubrega, poluvreme eliminacije (parametar za praćenje bubrežne funkcije) klindamicina je takođe produženo, ali smanjenje doze nije neophodno kod blagih do umerenih oštećenja. Međutim, ukoliko imate tešku bubrežnu insuficijenciju (težak poremećaj rada bubrega) ili ne možete da mokrite (anurija), nivo leka u plazmi (koncentracija klindamicina u krvi) mora da se prati. U skladu sa rezultatima ove analize može biti potrebno da se smanji doza ili produži vreme primanja leka sa 8 na 12 sati ili više.
Doziranje u slučaju hemodijalize
Klindamicin se ne može ukloniti iz krvi putem hemodijalize. Prema tome, dodatna doza pre ili posle dijalize nije neophodna.
Način primene
Klindamicin se može davati intramuskularno (ubrizgavanje u mišić) ili intravenski (davanje infuzije u venu). Pojedinačna doza koja se primenjuje kao intramuskularna injekcija ne bi trebalo da bude veća od 600 mg klindamicina.
Ni pod kojim uslovima se lek Clindamycin-MIP, rastvor za injekciju 600mg/4mL ne sme davati kao intravenska injekcija (injekcija u venu), već isključivo kao intravenska infuzija nakon razblaživanja.
Razblaženje za intravensku primenu i brzina intravenske infuzije
Pre intravenskog davanja injekcioni rastvor se mora razblažiti tako da koncentracija ne bude veća od 18 mg klindamicina po mililitru rastvora. Brzina ubrizgavanja ne treba da pređe 30 mg klindamicina/minutu. Uobičajene brzine infuzije su:
Doza | Rastvarač | Vreme |
300 mg | 50 mL | 10 min |
600 mg | 50 mL | 20 min |
900 mg | 50 do 100 mL | 30 min |
1200 mg | 100 mL | 40 min |
Pojedinačne infuzije ne bi trebalo da pređu 1200 mg klindamicina/sat.
Dužina primene
Dužina lečenja zavisi od osnovne bolesti i daljeg toka bolesti.
Molimo Vas da se obratite svom lekaru ako imate utisak da lek Clindamycin-MIP, 600mg/4mL suviše jako ili suviše slabo deluje na Vas.
Ako ste primili više leka Clindamycin-MIP nego što treba
Simptomi predoziranja do sada nisu uočeni.. Klindamicin se ne može odstraniti iz krvi hemodijalizom, niti peritonealnom dijalizom (ispiranje trbušne maramice). Specifičan lek za neutralisanje dejsva klindamicina nije poznat.
Ako naglo prestanete da primate lek Clindamycin-MIP
U slučaju pojave neželjenih dejstava Vaš lekar će Vas posavetovati o odgovarajućim merama za njihovo suzbijanje i o eventualnoj primeni drugih lekova pogodnih za terapiju.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.
Ukoliko primetite neko od sledećih neželjenih dejstava, odmah obavestite svog lekara ili se javite u najbližu bolnicu:
Mogu se javiti i sledeća neželjena dejstva sa navedenom učestalošću:
Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
proliv, bolovi u trbuhu, povraćanje, mučnina
Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
promene u broju ćelija krvi (agranulocitoza, neutropenija, trombocitopenija, leukopenija, eozinofilija), tačkasta ispupčenja na koži sa malim izdignutim izraslinama (makulopapulozni egzantem), egzantem nalik malim boginjama, koprivnjača, povećanje nivoa enzima jetre, zapaljenje vena sa stvaranjem krvnih ugrušaka (tromboflebitis)
Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
poremećaj čula ukusa, efekat neuromuskularne blokade (blokira se prenos nervnih impulsa do mišića), srčani i respiratorni zastoj, pad krvnog pritiska, bol i apsces (gnojna kolekcija u tkivu) na mestu primene leka
Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Quincke-ov angioedem, groznica usled uzimanja leka, reakcija preosetljivosti na benzilalkohol, Lyell-ov sindrom, pruritus (svrab), vaginitis
Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
alergijske (anafilaktičke) reakcije, egzantem i bulozne formacije (reakcije preosetljivosti), zapaljenje više zglobova (poliartritis), prolazno zapaljenje jetre sa žuticom zbog zastoja u oticanju žuči.
Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
vaginalna infekcija, vrtoglavica, pospanost, glavobolja, ulkus jednjaka, zapaljenje debelog creva praćeno groznicom, bolom i prolivom uzrokovano bakterijom Clostridium difficile, anafilaktički šok, anafilaktoidna reakcija, hipersenzitivnost, žutica, nadražaj kože na mestu davanja injekcije.
Neželjena dejstva antibiotika (po klasama)
Za vreme lečenja klindamicinom, često se javlja pseudomembranozni kolitis. Ova bolest se, pored drugih znakova, prepoznaje i po teškom, upornom prolivu. Ovo oboljenje creva može biti životno ugrožavajuće i zahteva hitno lečenje (videti „Koje mere treba sprovesti u slučaju neželjenih dejstava”).
U slučaju brze intravenske infuzije, intolerancija na lek se može ispoljiti u vidu ozbiljnih smetnji u radu srca (npr. nagli pad krvnog pritiska i zastoj srca). Zato se Clindamycin-MIP, rastvor za injekciju ne sme primenjivati intravenski, nego samo davati u vidu infuzije (puštati da lagano teče u venu). Za takvu primenu lek Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije je potrebno razblažiti pre primene.
Koje mere treba sprovesti u slučaju neželjenih dejstava
Ako imate neko od teških neželjenih dejstava opisanih u prethodnom tekstu, odmah se javite u najbližu zdravstvenu ustanovu radi lečenja. U slučaju drugih neželjenih dejstava, molimo Vas da se obratite svom lekaru radi daljeg lečenja.
Lečenje pseudomembranoznog enterokolitisa:
U ovom slučaju lekar mora da razmotri prekid lečenja klindamicinom zavisno od indikacije i ako je neophodno mora odmah da započne adekvatno lečenje (npr. davanje odgovarajućih antibiotika/hemoterapeutika čija je klinička efikasnost dokazana). Lekovi koji usporavaju aktivnost creva (crevnu peristaltiku) ne smeju se davati.
Teške akutne reakcije preosetljivosti (npr. anafilaktički šok):
U slučaju alergijskih reakcija, lečenje Clindamycin-MIP, rastvorom za injekciju treba odmah da se prekine i da se preduzmu uobičajene adekvatne hitne mere (npr. antihistaminici, kortikosteroidi, simpatomimetici, veštačko disanje ukoliko je neophodno).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Clindamycin-MIP posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanjunakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati na temperaturi do 25°C, žaštićeno od svetlosti i vlage. Rok upotrebe nakon prvog otvaranja:
Potvrđena je fzička i hemijska stabilnost leka u toku 48 sati na temperaturi do 25°C.
Sa mikrobiološkog stanovišta, nakon prvog otvaranja, lek se može čuvati tokom 48 sati na temperaturi do 25°C, pod uslovom da se otvaranje i uzimanje rastvora iz bočice obavljaju u kontrolisanim i proverenim aseptičnim uslovima.
Rok upotrebe nakon razblaživanja:
Rok upotrebe pripremljenog rastvora za infuziju je 24 sata na temperaturi do 25°C.
Sa mikrobiološkog stanovišta, proizvod treba odmah primeniti. Ako se ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika i normalno ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi 2-8°C, osim ukoliko razblaživanje nije izvedeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca je klindamicin.
4 mL rastvora za injekcije sadrži 600 mg klindamicina (u obliku klindamicin-fosfata). Pomoćne supstance su: benzilalkohol, dinatrijum-edetat, natrijum-hidroksid, voda za injekcije.
Kako izgleda lek Clindamycin-MIP i sadržaj pakovanja
Bistar, bezbojan do slabo žućkast rastvor. Unutrašnje pakovanje:
Bezbojna staklena bočica (staklo tip I), zatvorena gumenim čepom (brombutil guma), aluminijumskim prstenom i plastičnim flip-off poklopcem.
Spoljašnje pakovanje:
Složiva kartonska kutija koja sadrži 5 staklenih bočica sa po 4 mL rastvora za injekciju i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:
MIP PHARMA D.O.O. BEOGRAD, Ugrinovački put 3. deo 3, Beograd Proizvođač:
CHEPHASAAR CHEMISCH – PHARMAZEUTISCHE FABRIK GmbH, Muhlstrasse 50, St. Ingbert,
Nemačka
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Mart, 2020.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.
Broj i datum dozvole:
515-01-02154-19-001 od 26.03.2020.
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
Terapijske indikacije
Klindamicin je indikovan u terapiji akutnih i hroničnih bakterijskih infekcija koje su izazvane mikroorganizmima osetljivim na klindamicin, kao što su:
Doziranje i način primene
Za primenu leka Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije jačine 600 mg/4mL u vidu i.m. injekcije, lek se koristi bez razblaženja.
Za intravensku primenu, lek Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije jačine 600 mg/4mL mora da se razblaži (videti Razblaženje za intravensku primenu u nastavku teksta).
Doziranje
Odrasli i adolescenti stariji od14 godina
1,2g do 1,8 g klindamicina dnevno, podeljeno u 2 do 4 pojedinačne doze.
2,4g do 2,7 g klindamicina dnevno, podeljeno u 2 do 4 pojedinačne doze.
Maksimalna dnevna doza za odrasle i decu stariju od 14 godina je 4,8 g klindamicina podeljeno u 2-4 pojedinačne doze.
Deca starija od 4 nedelje do 14 godina, u zavisnosti od lokalizacije i težine infekcije, 20 mg do 40 mg klindamicina po kilogramu telesne mase intravenski, podeljeno u 3 ili 4 pojedinačne doze.
Preporuke za doziranje u posebnim slučajevima:
Doziranje u slučaju oštećenja funkcije jetre
Kod pacijenata sa umerenim do jakim oštećenjem jetre, poluvreme eliminacije klindamicina je produženo. Obično nije potrebno smanjenje doze ako se Clindamycin-MIP, rastvor za injekcije jačine 600 mg/4mL primenjuje svakih 8 sati. Međutim, ukoliko postoji ozbiljna insuficijencija jetre koncentracija leka u plazmi mora da se prati. U skladu sa rezultatima ove analize može biti neophodno smanjiti dozu ili produžiti interval uzimanja leka.
Doziranje u slučaju oštećenja funkcije bubrega
Ukoliko postoji oštećenje funkcije bubrega, poluvreme eliminacije klindamicina je takođe produženo, ali smanjenje doze nije neophodno kod blagih do umerenih oštećenja. Međutim, kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom ili anurijom, koncentracija leka u krvi mora biti praćena. U skladu sa rezultatima ove analize može biti potrebno da se smanji doza ili produži interval primene leka na 8 ili čak 12 sati.
Doziranje u slučaju hemodijalize
Klindamicin se ne može ukloniti iz krvi putem hemodijalize. Prema tome, dodatna doza pre ili posle dijalize nije neophodna.
Način primene
Klindamicin se može primeniti u vidu intramuskularne injekcije ili intravenske infuzije.
Pojedinačna doza koja se primenjuje kao intramuskularna injekcija ne bi trebalo da bude veća od 600 mg klindamicina.
Razblaženje za intravensku primenu i brzina intravenske infuzije
Pre intravenske primene rastvor za i.v. infuziju se mora razblažiti tako da koncentracija ne bude veća od 18 mg klindamicina po mililitru rastvora. Brzina infuzije ne treba da pređe 30 mg klindamicina/minutu. Uobičajene brzine infuzije su:
Doza | Rastvarač | Vreme |
300 mg | 50 mL | 10 min |
600 mg | 50 mL | 20 min |
900 mg | 50 do 100 mL | 30 min |
1200 mg | 100 mL | 40 min |
Pojedinačne infuzije ne bi trebalo da pređu 1200 mg klindamicina/sat. Rastvarači koji mogu da se koriste su:
voda za injekcije, rastvor glukoze (5%), fiziološki rastvor i
Ringerov laktatni rastvor (videti odeljak:”Inkompatibilnost”).
Ako se pravilno njime rukuje, rok upotrebe pripremljenog rastvora za infuziju je 24 sata na temperaturi do 25°C.
U slučaju suspektne ili potvrđene infekcije beta-hemolitičkim streptokokom, trajanje lečenja treba produžiti na najmanje 10 dana.
Lista pomoćnih supstanci
Benzilalkohol Dinatrijum-edetat Natrijum-hidroksid Voda za injekcije
Inkompatibilnost
Sledeći lekovi su inkompatibilni sa lekom klindamicin-fosfat rastvor za injekcije i ne smeju se mešati u injekciji: ampicilin, fenitoin-natrijum, barbiturati, aminofilin, kalcijum-glukonat i magnezijum-sulfat. Ako bilo koji od ovih lekova mora da se da parenteralno tokom lečenja, injekcije/infuzije moraju da se daju odvojeno.
Rok upotrebe
Rok upotrebe neotvorenog leka: 2 godine. Rok upotrebe nakon prvog otvaranja:
Potvrđena je fizička i hemijska stabilnost leka u toku 48 sati na temperaturi do 25°C.
Sa mikrobiološkog stanovišta, nakon prvog otvaranja, lek se može čuvati tokom 48 sati na temperaturi do 25°C, pod uslovom da se otvaranje i uzimanje rastvora iz bočice obavljaju u kontrolisanim i proverenim aseptičnim
uslovima.
Rok upotrebe nakon razblaživanja:
Rok upotrebe pripremljenog rastvora za infuziju je 24 sata na temperaturi do 25°C.
Sa mikrobiološkog stanovišta, proizvod treba odmah primeniti. Ako se ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika i normalno ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi 2-8°C, osim ukoliko razblaživanje nije izvedeno u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Posebne mere opreza pri čuvanju
Čuvati na temperaturi do 25°C, zaštićeno od svetlosti i vlage. Priroda i sadržaj pakovanja
Unutrašnje pakovanje:
Bezbojna staklena bočica (staklo tip I), zatvorena gumenim čepom (brombutil guma), aluminijumskim prstenom i plastičnim flip-off poklopcem.
Spoljašnje pakovanje:
Složiva kartonska kutija koja sadrži 5 staklenih bočica sa po 4 mL rastvora za injekciju i Uputstvo za lek.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.