Pantoprazol Farmalogist 40mg prašak za rastvor za injekciju

Refluksni ezofagitis

Gastrični i duodenalni ulkus

Zollinger-Ellison-ov sindrom i druga patološka hipersekretorna stanja

Ovaj lek treba da primenjuje zdravstveni stručnjakpod odgovarajućim medicinskim nadzorom.

Intravenska primena leka Pantoprazol Farmalogist se preporučuje samo kada oralna primena nije moguća. Dostupni su podaci o intravenskoj primeni za period do 7 dana. Zbog toga, odmah čim je to moguće, parenteralnu terapiju lekom Pantoprazol Farmalogist treba obustaviti i umesto nje uvesti oralnu primenu 40 mg pantoprazola.

Doziranje

Refluksni ezofagitis, gastrični i duodenalni ulkus

Preporučena intravenska doza je jedna bočica leka Pantoprazol Farmalogist (40 mg pantoprazola) na dan.

Zollinger-Ellison-ov sindrom i druga patološka hipersekretorna stanja

Za dugotrajnu terapiju Zollinger-Ellison-ovog sindroma i drugih patoloških hipersekretornih stanja lečenje treba započeti dnevnom dozom od 80 mg leka Pantoprazol Farmalogist. Nakon toga, doza se može titrirati po potrebi, u vidu povećanja ili smanjenja, u zavisnosti od dobijenih rezultata merenja sekrecije želudačne kiseline. U slučaju doza većih od 80 mg na dan, treba ih podeliti i dati dva puta na dan. Moguće je kratkotrajno povećavanje doze pantoprazola iznad 160 mg na dan, ali se ne sme sprovoditi duže nego što je potrebno da se postigne odgovarajuća kontrola lučenja želudačne kiseline.

U slučaju kada je potrebna brza kontrola lučenja želudačne kiseline, kod većine pacijenata dovoljna je početna doza od 2 x 80 mg leka Pantoprazol Farmalogist za postizanje smanjenja sekrecije kiseline u željenom rasponu (<10 mEq/h) u toku jednog sata.

1 od 12

Posebne populacije

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne treba prekoračiti dnevnu dozu od 20 mg pantoprazola (polovinu bočice od 40 mg) (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega nije potrebno prilagođavanjedoze (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata nije potrebno prilagođavanjedoze (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Pantoprazol Farmalogist, 40 mg, prašak za rastvor za injekciju, kod dece uzrasta mlađeg od 18 godina, nisu utvrđene. Zbog toga se primena leka Pantoprazol Farmalogist, 40 mg, prašak za rastvor za injekciju ne preporučuje za primenu kod pacijenata mlađihod 18 godina.

Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljku 5.2, međutim, ne može se dati preporuka o doziranju na osnovu zaključaka iz navedenih informacija.

Način primene

Rastvor spreman za primenu se priprema sa 10 mL 0,9% natrijum-hlorida (9 mg/mL). Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Pripremljen rastvor se može primeniti direktno ili se može primeniti nakon daljeg razblaživanja sa 100 mL 0,9%-tnog rastvora natrijum-hlorida (9 mg/mL) ili 5%-tnog rastvora glukoze (55 mg/mL).

Nakon pripreme rastvor mora biti upotrebljen u roku od 12 sati. Lek treba primeniti intravenskim putem tokom2 do 15 minuta.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Malignitet želuca

Simptomatski odgovor na terapiju pantoprazolom može maskirati simptome pojave maligniteta želuca i može odložiti postavljanje dijagnoze. U prisustvu bilo kog upozoravajućeg simptoma (npr. značajan nenameran gubitak telesne mase, rekurentno povraćanje, disfagija, hematemeza, anemija ili melena) i kada je gastrični ulkus suspektanili prisutan, potrebno je isključiti malignitet.

Ukoliko se pored odgovarajuće terapije simptomi ne povlače, potrebno je razmotriti sprovođenje dodatnih ispitivanja.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, tokom terapije pantoprazolom treba pratiti vrednosti enzima jetre. U slučaju povećanja vrednostienzima jetre, ovu terapiju treba prekinuti(videti odeljak 4.2).

Istovremena primena sa inhibitorima HIV proteaze

Ne preporučuje se istovremena primena pantoprazola i inhibitora HIV proteaze čija resorpcija zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja (kao što je atazanavir), zbog značajnog smanjenja njihove bioraspoloživosti (videti odeljak 4.5).

2 od 12

Gastrointestinalne infekcijeuzrokovane bakterijama

Terapija lekom Pantoprazol Farmalogist može dovesti do blagog povećanja rizika od pojave gastrointestinalnih infekcija uzrokovanih bakterijama kao što su Salmonella i Campylobacter ili C.difficile.

Hipomagnezemija

Težak oblik hipomagnezemije je retko prijavljen kod pacijenata koji su lečeni inhibitorima protonske pumpe (IPP), kao što je pantoprazol, u periodu od najmanje tri meseca, a u većini slučajeva tokom godinu dana. Ozbiljne manifestacije hipomagnezemije kao što su zamor, grčenje mišića, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularne aritmije se mogu javiti, ali u početku mogu biti prikrivene i zato se mogu prevideti. Hipomagnezemija može dovesti do hipokalcemije i/ili hipokalemije (videti odeljak 4.8). Kod većine ovih pacijenata, nakon nadoknade magnezijuma i prekida primene inhibitora protonske pumpe došlo je do poboljšanja hipomagnezemije(kao i hipokalcemije i/ili hipokalemije povezane sa hipomagnezemijom).

Kod pacijenata kod kojih se očekuje da će biti na dugoročnoj terapiji inhibitorima protonske pumpe ili za pacijente koji su istovremeno na terapiji digoksinom ili lekovima koji mogu uzrokovati hipomagnezemiju (npr. diuretici), lekar mora razmotriti određivanje koncentracije magnezijuma u krvipre započinjanja terapije i periodično tokom same terapije inhibitorima protonske pumpe.

Frakture kostiju

Inhibitori protonske pumpe, posebno kada se primenjuju u velikim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (duže od godinu dana), mogu umereno povećati rizik od frakture kuka, ručnog zgloba i kičme, naročito kod starijih pacijenata ili u prisustvu drugih ustanovljenih faktora rizika. Opservacione studije ukazuju da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupan rizik od frakture za 10-40%. Ovo povećanje delimično može biti posledica drugih faktora rizika. Pacijenti sa povećanim rizikom od osteoporoze zahtevaju posebnu negu, u skladu sa važećim kliničkim smernicama i uz obezbeđenje odgovarajućeg unosa vitamina D i kalcijuma.

Teške neželjene reakcije na koži (engl. severe cutaneous adverse reactions, SCARs)

Prijavljene su teške neželjene reakcije kože (SCARs) nepoznate učestalosti, uključujući multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms, DRESS) povezane sa lečenjem pantoprazolom, a koje mogu biti životno-ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8)

Pacijente je potrebno savetovati o znakovima i simptomima ovih reakcija i pažljivo ih pratiti zbog moguće pojave istih. U slučaju pojavljivanja znakova i simptoma koji upućuju na navedene reakcije, treba odmah prekinutisa primenom pantoprazola i razmotriti upotrebu druge terapije.

Subakutni kutani eritemskilupus (engl. Subacute Cutaneous Lupus Erythematosus –SCLE)

Primena inhibitora protonske pumpe je veoma retko povezana sa slučajevima SCLE. U slučaju pojave lezija, posebno na delovima kože izloženim sunčevom zračenju, i ukoliko su praćene artralgijom pacijent treba što pre da se obrati lekaru, koji treba da razmotri obustavu terapije lekom PantoprazolFarmalogist.

Pojava SCLE nakon terapije jednim inhibitorom protonske pumpe može povećati rizik od pojave SCLE pri terapiji drugim lekom iz ove grupe.

Uticaj na laboratorijska ispitivanja

Povećana koncentracija hromogranina A (CgA) može ometati ispitivanja neuroendokrinih tumora. Da bi se izbegla ova interferencija, terapiju lekom Pantoprazol Farmalogist treba obustaviti najmanje 5 dana pre određivanja koncentracije CgA (videti odeljak 5.1). Ukoliko se nakon početnog određivanja koncentracije CgA i gastrina ne vrate na referentne vrednosti, potrebno je ponoviti analizu 14 dana nakon prestanka primene terapije inhibitorom protonske pumpe.

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmoL (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

3 od 12

Lekovi čija farmakokinetika (resorpcija) zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja

Usled izražene i dugotrajne inhibicije sekrecije želudačne kiseline, primena pantoprazola može uticati na resorpciju drugih lekova čija bioraspoloživost nakon oralne primene bitno zavisi od pH želudačnog sadržaja (npr. neki azolni antimikotici kao što su ketokonazol, itrakonazol, posakonazol i drugi lekovi kao što je erlotinib).

Inhibitori HIV proteaze

Ne preporučuje se istovremena primena pantoprazola sa inhibitorima HIV proteaze, čija resorpcija zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja (kao što je atazanavir) jer može doći do značajnog smanjenja bioraspoloživostiovih lekova (videti odeljak 4.4).

Ukoliko je istovremena primena inhibitora HIV proteaze sa inhibitorom protonske pumpe neophodna, preporučuje se pažljivo kliničko praćenje (npr. virusnog opterećenja, engl. virus load). Doza pantoprazola od 20 mg na dan ne treba da se prekorači. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze inhibitora HIV proteaze.

Kumarinski antikoagulansi (fenprokumon ili varfarin)

Istovremena primena pantoprazola sa varfarinom ili fenprokumonom nije imala uticaja na farmakokinetiku varfarina, fenprokumona ili vrednost INR (engl. International Normalised Ratio). Međutim, bilo je izveštaja o povećanju vrednosti INR-a i protrombinskog vremena (PT) kod pacijenata na istovremenoj terapiji pantoprazolom i varfarinom ili fenprokumonom. Povećanja vrednosti INR i PT mogu dovesti do neuobičajenog krvarenja, čakidosmrtnog ishoda. Pacijenti koji su na terapiji pantoprazolom i varfarinom ili fenprokumonom će možda trebati medicinski nadzor u cilju praćenja eventualnog povećanja vrednosti INR i PT.

Metotreksat

Prijavljeno je da istovremena primena velikih doza metotreksata (npr. 300 mg) i inhibitora protonske pumpe dovodi do povećanja koncentracije metotreksata kod nekih pacijenata. Zbog toga će u slučajevima, kada se metotreksat primenjuje u velikoj dozi (npr. kod terapija karcinoma i psorijaze), možda biti neophodno razmatranje privremenog obustavljanja terapije pantoprazolom.

Ostale studije interakcija

Pantoprazol se intenzivno metaboliše u jetri putem sistema enzima citohroma P450. Glavni metabolički put je demetilacija putem CYP2C19, dok drugi metabolički putevi uključuju oksidaciju putemCYP3A4.

Studije interakcije sa lekovima koji se takođe metabolišu ovim putevima, kao što su karbamazepin, diazepam, glibenklamid, nifedipin i oralni kontraceptiv koji sadrže levonorgestrel i etinilestradiol nisu ukazala na klinički značajne interakcije.

Ne može se isključiti interakcija pantoprazola sa drugim lekovima ili jedinjenjima koji se metabolišu putem istog sistema enzima.

Rezultati opsežnih studija interakcija pokazale su da pantoprazol ne utiče na metabolizam aktivnih supstanci koje se metabolišu putem CYP1A2 (kao što su kofein i teofilin), CYP2C9 (kao što su piroksikam, diklofenak, naproksen), CYP2D6 (kao što je metoprolol), CYP2E1 (kao što je etanol) i ne utiče na resorpciju digoksina povezanu sa p-glikoproteinom.

Nema interakcija tokom istovremene upotrebe sa antacidima.

Takođe su sprovedene studije u kojima je istovremeno primenjivan pantoprazol sa odgovarajućim antibioticima (klaritromicin, metronidazol, amoksicilin). Nisu zabeležene klinički značajne interakcije.

Lekovi koji inhibiraju/indukuju CYP2C19:

Inhibitori CYP2C19, kao što je fluvoksamin, mogu povećati sistemsku izloženost pantoprazolu. Može se razmotriti smanjenje doze kod pacijenata na dugoročnoj terapiji velikim dozama pantoprazola, ili kod onih sa oštećenjemfunkcije jetre.

4 od 12

Induktori CYP2C19 i CYP3A4, kao što su rifampicin ikantarion (Hypericum perforatum), mogu smanjiti koncentracije inhibitora protonske pumpeu plazmi, koji se metabolišu posredstvom ovih enzima.

Interakcije lekova i laboratorijskih testova

Postoje izveštaji o lažno pozitivnim rezultatima u nekim testovima urina za tetrahidrokanabinol (THC) kod pacijenata koji primaju pantoprazol. Potrebno je razmotriti primenu druge metode za proveru pozitivnih rezultata.

Trudnoća

Ograničeni podaci kod trudnica (između 300-1000 ishoda trudnoće) ukazuju da pantoprazol nema malformativno dejstvo kao ni feto/neonatalnu toksičnost.

Studijena životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Kao mera opreza, preporučuje se izbegavanjeprimene pantoprazola tokom trudnoće.

Dojenje

Studije na životinjama su pokazale da se pantoprazol izlučuje u majčino mleko. Nema dovoljno podataka o izlučivanju pantoprazola u majčino mleko kod ljudi, iako je izlučivanje u majčino mleko kod ljudi prijavljeno. Ne može se isključitirizik za novorođenče/odojče. Zbog toga, odluka o tome da li treba prekinuti dojenje ili prekinuti/uzdržati se odterapijepantoprazolomtreba doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist terapije pantoprazolomza majku.

Plodnost

U studijama na životinjama nije bilo dokaza o umanjenoj plodnosti nakon primene pantoprazola (videti odeljak 5.3).

Pantoprazolnema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljama vozilima i rukovanja mašinama. Mogu se javiti neželjene reakcije, kao što su vrtoglavica i poremećaj vida (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave ovih neželjenih reakcija, pacijenti ne treba da upravljaju vozilom i rukuju mašinama.

Kod približno 5% pacijenata može se očekivati neželjena reakcija na lek.

U tabeli u nastavku navedene su neželjene reakcije prijavljene tokom primene pantoprazola, prema sledećoj klasifikaciji učestalosti:

veoma često(≥1/10); često (≥1/100 do <1/10);

povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko(≥1/10000 do <1/1000); veoma retko(<1/10000);

nepoznato(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Za sve neželjene reakcije koje su prijavljene tokom postmarketinškog praćenja nije moguće utvrditi učestalost, pa su zatoone navedene kao reakcijenepoznateučestalosti.

Unutar svake kategorije učestalosti, neželjene reakcije su prikazane po opadajućoj ozbiljnosti.

5 od 12

Tabela 1. –Neželjene reakcije na pantoprazol u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju

Klasa sistema organa

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema

Poremećaji metabolizma i ishrane

Psihijatrijski poremećaji

Poremećaji nervnog sistema Poremećaji oka

Gastrointesti-nalni poremećaji

Često

Benigni polipi žlezda na fundusu želuca

Povremeno

Poremećaji spavanja

Glavobolja, vrtoglavica

Dijareja, mučnina/povraća-nje, abdominalna distenzija i nadimanje, konstipacija, suva usta, bol i nelagodnost u abdomenu

Učestalost Retko

Agranulocitoza

Preosetljivost (uključujući anafilaktičke reakcije i anafilaktički šok) Hiperlipidemije i povećanje koncentracije lipida (triglicerida, holesterola), promene u telesnoj masi Depresija (sa svim pogoršanjima)

Poremećaji čula ukusa

Poremećaj vida/zamućen vid

Veoma retko

Trombocito-penija, leukopenija, pancitope-nija

Dezorijenta-cija (sa svim pogoršanjim a)

Nepoznato

Hiponatremija, hipomagne-zemija (videti odeljak 4.4), hipokalcemija(1), hipokalemija(1)

Halucinacije, konfuzija (posebno kod predisponiranih pacijenata, kao i pogoršanja kod pacijenata sa već prisutnim navedenim simptomima u anamnezi) Parestezije

Mikroskopski kolitis

6 od 12

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Opšti poremećaji i reakcije na

Trombofle-bitis na mestu

Povećane vrednostienzima jetre (transaminaze, gama-GT) Osip/egzantem/ erupcije, pruritus

Fraktura kuka, ručnog zgloba ili kičme (videti odeljak 4.4)

Astenija, zamor i slabost

Povećane koncentracije bilirubina

Urtikarija, angioedem

Artralgija, mijalgija

Ginekomastija

Povišena telesna temperatura, periferni edem

Hepatocelularno oštećenje, žutuca, hepatocelularna insuficijencija,

Stevens-Johnson sindrom, Lyell sindrom(TEN), reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), multiformni eritem, fotosenzitivnost, subakutni kutani eritemski lupus (videti odeljak 4.4)

Spazam mišića(2)

Tubulointersti-cijalni nefritis (TIN) (sa mogućom progresijom do insuficijencije bubrega)

mestu primene primene injekcije

1 Hipokalcemija i/ili hipokalemija mogu biti povezane sa pojavomhipomagnezemije 2 Mišićni spazam kao posledica disbalansa elektrolita

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

7 od 12

e-mail: [email protected]

Nema poznatih simptoma predoziranja kod ljudi.

Sistemska izloženost pantoprazolu u dozi do 240 mg koja je primenjena intravenskitokom2 minuta se dobro podnosila.

S obzirom na to da se pantoprazol u velikom procentu vezuje za proteine plazme, ne može se lako ukloniti dijalizom.

U slučaju predoziranja praćenog kliničkim znacima intoksikacije, osim simptomatske i suportivne terapije, ne mogu se primeniti druge specifične preporuke.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi za poremećaj aciditeta, inhibitori protonske pumpe

ATC šifra: A02BC02

Mehanizam dejstva

Pantoprazol je substituisani benzimidazol koji inhibira sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu putem specifične blokadeprotonske pumpe parijetalnih ćelija.

Pantoprazol prelazi u aktivni oblik u kiseloj sredini parijetalnih ćelija gde vrši inhibiciju enzima H+/K+-ATP-aze, odnosno, završne faze produkcije hlorovodonične kiseline u želucu. Stepen inhibicije je dozno zavisan i utiče kako na bazalnu tako i na stimulisanu sekreciju kiseline. Kod većine pacijenata, povlačenje simptoma se očekuje unutar dve nedelje. Kao i kod drugih inhibitora protonske pumpe i antagonista H2 receptora, terapija pantoprazolom uzrokuje smanjenu kiselost želudačnog sadržaja i time proporcionalno povećava lučenje gastina, srazmerno smanjenoj kiselosti. Povećanje sekrecije gastrina je reverzibilne prirode. Kako se pantoprazol vezuje za enzim distalno u odnosu na nivo ćelijskog receptora, to može inhibirati sekreciju hlorovodonične kiseline nezavisno od stimulacije drugim neurotransmiterima/hormonima (acetilholin, histamin, gastrin). Dejstvo nije zavisno od načina primene, tj. isto je pri oralnoj ili inravenskojprimeni leka.

Farmakodinamsko dejstvo

Pod uticajem pantoprazola povećavaju sevrednosti gastrina u stanju gladovanja. Kodkratkotrajneprimene, u većini slučajeva oni ne prelaze gornju granicu normalnih vrednosti. Kod dugoročne primene, u većini slučajeva vrednosti gastrina se udvostručuju. Ipak, do izrazitog povećanja vrednosti gastrina dolazi samo u izolovanim slučajevima. Posledično, uočeno je blago do umereno povećanje broja specifičnih endokrinih (ECL) ćelija želuca kod manjeg broja pacijenata pri dugoročnoj terapiji (jednostavna do adenomatoidna hiperplazija). Međutim, prema do sada sprovedenim ispitivanjima formiranje karcionoidnih prekursora (atipična hiperplazija) ili karcinoidi želuca otkriveni u eksperimentima na životinjama, (videti odeljak 5.3), nisu uočeni kod ljudi.

Prema rezultatima studija na životinjama ne može se potpuno isključiti uticaj dugotrajne terapije pantoprazolom (preko godinu dana) na endokrine parametre tireoidnežlezde.

Tokom terapije antisekretornim lekovima, kao odgovor na smanjeno lučenje hlorovodonične kiseline, dolazi do povećanja vrednosti gastrina u serumu. Takođe, dolazi do povećanja vrednosti CgA usled smanjenja kiselosti želudačnog sadržaja. Povećane vrednosti CgA može uticati na ispitivanja u cilju postavljanja dijagnoze neuroendokrinih tumora.

Dostupni publikovani podaci ukazuju da primenu inhibitora protonske pumpe treba prekinuti između 5 dana i 2 nedelje pre planiranog merenja vrednosti CgA, a kako bi se eventualno lažno povećane vrednosti CgA, uzrokovaneprimenom inhibitora protonske pumpe, vratileu raspon referentnih vrednosti.

8 od 12

Opšti farmakokinetički podaci

Farmakokinetika nakon pojedinačne ili ponovljene primene se ne razlikuje. U rasponu doze od 10 do 80 mg, kinetika pantoprazola u plazmi je linearna kako nakon oralne tako i nakon intaravenske primene.

Distribucija

Vezivanje pantoprazola za proteine seruma je otprilike 98%. Volumen distribucije je otprilike0,15 L/kg.

Biotransformacija

Pantoprazol se gotovo potpuno metaboliše u jetri. Glavni metabolički put je demetilacija putem izoenzima CYP2C19 praćena konjugacijom sulfata, dok drugi metabolički put uključuje oksidaciju izoenzimom CYP3A4.

Eliminacija

Terminalno poluvreme eliminacije je otprilike 1 sat, dok klirens iznosi otprilike 0,1 L/h/kg. Bilo je nekoliko slučajeva ispitanika sa odloženom eliminacijom. Zbog specifičnog vezivanja pantoprazola za enzime protonske pumpe parijetalnih ćelija, poluvreme eliminacije nije u korelaciji sa mnogo dužim trajanjem dejstva (inhibicija sekreciježeludačne kiseline).

Metaboliti pantoprazola se uglavnom eliminišu putem bubrega što predstavlja glavni put ekskrecije (otprilike 80%), ostatak se izlučuje fecesom. Glavni metabolit u serumu i urinu je desmetilpantoprazol konjugovan sulfatnom grupom. Poluvreme eliminacije dominantnog metabolita (otprilike 1,5 sat) nije mnogo duže od onog za pantoprazol.

Posebne populacije

Slabi metabolizeri

Kod približno 3% evropske populacije, javlja se nedostatak funkcionalnog enzima CYP2C19, pa se ova populacija naziva „slabi metabolizeri” (engl. poor metabolisers). Kod ovih ispitanika se metabolizam pantoprazola verovatno odvija u najvećoj meri preko izoenzima CYP3A4. Nakon primene pojedinačne doze od 40 mgpantoprazola, srednja vrednost površine ispod krive koncentracije u plazmi(PIK) bila je oko 6 puta veća kod „slabih metabolizera” nego kod osoba koje imaju funkcionalan izoenzim CYP2C19 („snažni metabolizeri”). Srednje vrednosti maksimalnih koncentracija u plazmi bile su povećane za otprilike 60%. Ovo nema uticaja na doziranje pantoprazola.

Oštećenje funkcije bubrega

Ne preporučuje se smanjenje doze pri primeni pantoprazola kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (uključujući pacijente na dijalizi). Kao i kod zdravih ispitanika, poluvreme eliminacije pantoprazola je kratko. Samo veoma male količine pantoprazola podležu dijalizi. Iako je poluvreme eliminacije glavnog metabolita umereno produženo (2-3 sata), ekskrecija je ipak dovoljno brza da ne dolazi do akumulacije.

Oštećenje funkcije jetre

Iako je kod pacijenata sa cirozom jetre (klase A i B po Child-u) došlo do produženja vrednosti poluvremena eliminacije na 7 do 9 sati, a vrednosti površine ispod krive (PIK) povećane za faktor 5-7, maksimalna koncentracija u serumu je samo blago povećana za faktor 1,5 u odnosu na zdrave osobe.

Stariji pacijenti

Blago povećanje vrednosti PIK i Cmax kod starijih u poređenju sa mlađim ispitanicima takođe nije od kliničkog značaja.

Pedijatrijska populacija

Nakon primene pojedinačnih intravenskih doza od 0,8 ili 1,6 mg/kg pantoprazola deci uzrasta 2-16 godina nije bilo značajnije povezanosti klirensa pantoprazola i uzrasta ili telesne mase. Vrednosti PIK i volumen distribucije bili su u skladu sa podacima dobijenim kod odraslihpacijenata.

9 od 12

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija o farmakološkoj bezbednosti, toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

U dvogodišnjoj studiji karcinogenog potencijala na pacovima, pronađene su neuroendokrine neoplazme. Pored toga, u prednjem delu želuca pacova pronađeni su papilomi skvamoznih ćelija. Pažljivo je ispitan mehanizam, koji putem supstituisanih benzimidazola dovodi do formiranja gastričnih karcinoida, i može se zaključiti da je to sekundarna reakcija na izrazito povećanje koncentracije gastrina u serumu, koje se javlja kod pacova tokom hronične terapije velikim dozama leka. Tokom dvogodišnje studije sprovedene na glodarima zapažen je povećan broj tumora jetre kod pacova i ženki miševa, što se pripisuje intenzivnom metabolizmu pantoprazola u jetri.

U grupi pacova koji su primali najveće doze (200 mg/kg) uočeno je blago povećanje učestalosti neoplazmatskih promena tireoidne žlezde. Pojava ovih neoplazmi povezana je sa promenama u metabolizmu tiroksina u jetri pacova, pod dejstvom pantoprazola. Kako je terapijska doza kod ljudi mala, ne očekuje se pojava štetnih uticaja na tireoidne žlezde.

U peri-postnatalnoj studiji reproduktivne toksičnosti kod pacova namenjenoj proceni razvoja kostiju, primećeni su znaci toksičnosti na potomstvo (smrtnost, manja srednja telesna masa, manji srednji porast telesne mase i smanjen rast kostiju) kod približno dvostruke kliničke izloženosti čoveka (Cmax). Na kraju faze oporavka, parametri na kostima su bili slični po grupama, a telesna masa je takođe težila reverzibilnosti nakon perioda oporavka bez leka. Povećanje mortaliteta prijavljeno je samo kod mladunaca pacova pre odvajanja (do 21 dan starosti) za koje se procenjuje da odgovaraju odojčadi do 2 godine starosti. Značaj ovog nalaza za pedijatrijsku populaciju nije jasan. Prethodno peri-postnatalno istraživanje na pacovima sa nešto manjim dozama nije pokazalo štetne uticaje pri 3 mg/kg u poređenju sa niskom dozom od 5 mg/kg u ovoj studiji.

Ispitivanja nisu pokazala uticaj na oštećenje plodnosti, niti teratogene uticaje.

Kod pacova je ispitivan prolaz leka kroz placentu, pri čemu je utvrđeno da se isti povećava u kasnijim fazama gestacije. Posledično, koncentracija pantoprazola kod fetusa je povećana neposrednopre rođenja.

Dinatrijum-edetat; Natrijum-hidroksid.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Neotvorena bočica: 2 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije i razblaživanja:

Nakon rekonstitucije ili rekonstitucije i razblaživanja fizička i hemijska stabilnost su dokazane u periodu od 12 sati na temperaturi do 25 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, uslovi i vreme čuvanja su odgovornost korisnika.

10 od 12

Uslovi čuvanja pre otvaranja Čuvati na temperaturi do 30 °C.

Čuvati u originalnompakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije i razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Pantoprazol Farmalogist, prašak za rastvor za injekciju, 1x40 mg:

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I sa hlorobutil gumenim čepom i aluminijumskom „flip-off“ kapicom.

Spoljašnje pakokovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica i Uputstvo za lek.

Pantoprazol Farmalogist, prašak za rastvor za injekciju, 50x40 mg:

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I sa hlorobutil gumenim čepom i aluminijumskom „flip-off“ kapicom.

Intermedijerno pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 25 staklenih bočica sa praškom za rastvor za injekciju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva intermedijerna pakovanja sa po 25 staklenih bočica (ukupno 50 staklenih bočica) i Uputstvo za lek.

Rastvor spreman za upotrebu se priprema ubrizgavanjem 10 mL 0,9% natrijum-hlorida (9 mg/mL), rastvora za injekciju u bočicu sa praškom. Rastvor dobijen rekonstitucijom je bistar, bezbojan do blago žućkast. Ovaj rastvor se može primeniti direktno ili se može primeniti nakon daljeg razblaživanja sa 100 mL 0,9%-tnog rastvora natrijum-hlorida (9 mg/mL) ili 5% rastvora glukoze (55 mg/mL). Za razblaživanje treba upotrebiti stakleni ili plastični kontejner.

Nakon rekonstitucije ili rekonstitucije i razblaživanja fizička i hemijska stabilnost su dokazane u periodu od 12 sati na temperaturi do 25 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah.

Lek Pantoprazol Farmalogist ne treba rekonstituisati niti mešati sa drugim rastvaračima, osim prethodno navedenih.

Lek treba primeniti intravenskim putem tokom2 do 15 minuta.

Sadržaj bočice namenjen je samo za jednokratnu upotrebu.

Svu neiskorišćenu količinu leka kao i lek koji je promenio izgled (npr. ukoliko se uoči zamućenost ili pojava taloga) treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.