- Ulkus želuca iduodenuma.
- Zollinger–Ellison-ov sindrom i druga stanja patološkehipersekrecije.
Ovaj lek treba da primenjuje zdravstveni radnik pod odgovarajućim medicinskim nadzorom.
Intravenska primena leka Ulceron preporučuje se samo ukoliko oralna primena nije moguća. Dostupni podaci o intravenskoj primeni dostupni su za period do 7 dana. Zbog toga, čim se steknu klinički uslovi, intravensku primenupantoprazola treba obustavitiizamenitijeoralnomprimenom40 mgpantoprazola.
Doziranje
Ulkus želuca i duodenuma, refluksni ezofagitis
Preporučena intravenska doza je jedna bočica leka Ulceron (40 mg pantoprazola) dnevno.
Zollinger-Ellison-ov sindrom i druga stanja patološke hipersekrecije
Za dugotrajno lečenje Zollinger-Ellison sindroma i drugih stanja patološke hipersekrecije pacijenti treba da započnu lečenje sa 80 mg pantoprazola dnevno. Doza se zatim po potrebi može povećati ili smanjiti zavisno od dobijenih rezultata merenja sekrecije želudačne kiseline. Doze veće od 80 mg dnevno treba podeliti i primenjivati dva puta dnevno. Moguće je privremeno povećanje doze na preko 160 mg pantoprazola, ali ovo ne treba praktikovati duže nego što je potrebno za adekvatnu kontrolu lučenja želudačnekiseline.
U slučaju da je potrebna brza kontrola lučenja želudačne kiseline, kod većine pacijenata dovoljna je početna doza od 2 x 80 mg pantoprazola za kontrolu smanjenja proizvodnje kiseline u željenom opsegu (<10 mEq/h) u toku jednog sata.
Posebne grupe pacijenata
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne sme se prekoračiti dnevna doza od 20 mg (polovina sadržaja bočice sa 40 mg pantoprazola) (videti odeljak 4.4).
1 od 11
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega prilagođavanje doze nije potrebno (videti odeljak 5.2).
Stariji pacijenti
Kod starijih pacijenata prilagođavanje doze nije potrebno (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost leka Ulceron nije ustanovljena kod dece mlađe od 18 godina. Zbog toga se lek Ulceron ne preporučuje za primenu kod pacijenata mlađih od 18 godina.
Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.2, ali se ne mogu dati preporuke o doziranju leka.
Način primene
Rastvor spreman za upotrebu se priprema dodavanjem 10 mL rastvora natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) u bočicu koja sadrži prašak za injekciju. Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene videti odeljak 6.6.
Pripremljen rastvor se može primeniti direktno ili se može dati nakon daljeg razblaživanja sa 100 mL rastvora natrijum-hlorida, 9 mg/mL (0,9%) ili rastvora glukoze, 55 mg/mL (5%).
Pripremljeni rastvor se mora upotrebiti u roku od 12 sati.
Lek treba primeniti intravenskim putem tokom 2 - 15 minuta.
- Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku6.1.
Gastrični malignitet
Simptomatski odgovor na pantoprazol može prikriti simptome gastričnog maligniteta i može odložiti postavljanje dijagnoze. Kod pojave bilo kog upozoravajućeg simptoma (npr. značajnog nenamernog gubitka telesne mase, učestalog povraćanja, disfagije, hematemeze, anemije ili melene) i kada je gastrični ulkus suspektan ili prisutan, potrebno je isključiti malignitet.
Ako se i pored adekvatne terapije simptomi ne povlače, potrebno je izvršiti dodatna ispitivanja.
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, tokom terapije pantoprazolom potrebno je redovno pratiti vrednosti enzima jetre. U slučaju povećanja njihovih vrednosti, terapiju treba prekinuti (videti odeljak 4.2).
Istovremena primena sa inhibitorima HIV proteaze
Istovremena primena pantoprazola i inhibitora HIV proteinaze, kod kojih resorpcija zavisi od kiselog intragastričnog pH, kao što je atazanavir, se ne preporučuje, zbog značajnog smanjenja njihove bioraspoloživosti (videti odeljak 4.5).
Gastrointestinalne bakterijske infekcije
Terapija lekom Ulceron može dovesti do blagog povećanja rizika od nastanka gastrointestinalnih infekcija prouzrokovanih bakterijama kao što su Salmonella i Campylobacter ili C. difficile.
Hipomagnezemija
Zabeleženi su retki slučajevi teške hipomagnezemije kod pacijenata koji su bili na terapiji inhibitorima protonske pumpe (IPP) kao što je pantoprazol tokom najmanje tri meseca, a u većini slučajeva tokom godinu
2 od 11
dana. Mogu se javiti ozbiljne manifestacije hipomagnezemije kao što su zamor, grčenje mišića, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularna aritmija, u početku mogu biti prikriveni i zbog toga se mogu prevideti. Hipomagnezemija može dovesti do hipokalcemije i/ili hipokalemije (videti odeljak 4.8). Kod većine ovih pacijenata, nakon nadoknade magnezijuma i obustave primene inhibitora protonske pumpe došlo je do korigovanja hipomagnezemije(ihipomagnezemijepovezane sa hipokalcemijomi/ili hipokalemijom).
Kod pacijenta za koje se očekuje da će biti na dugoročnoj terapiji ili koji primaju inhibitore protonske pumpe (IPP) istovremeno sa digoksinom ili lekovima koji mogu izazvati hipomagnezemiju (npr. diuretici), potrebno je razmotriti određivanje koncentracije magnezijuma u krvi pre započinjanja terapije IPP i periodično, tokom terapije.
Frakture kostiju
Inhibitori protonske pumpe, naročito ako se primenjuju u velikim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (duže od godinu dana), mogu umereno povećati rizik od frakture kuka, ručnog zgloba i kičme, uglavnom kod starijih pacijenata ili u prisustvu drugih prepoznatih faktora rizika. Opservacione studije ukazuju da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupan rizik od preloma za 10–40%. Neka od ovih povećanja mogu biti posledica drugih faktora rizika. Pacijente sa povećanim rizikom od osteoporoze zahtevaju posebnu negu, u skladu sa važećim kliničkim smernicama i uz obezbeđenje adekvatnog unosa vitamina D i kalcijuma.
Teške neželjene reakcije na koži (engl. Severe cutaneous adverse reactions, SCARs)
Prijavljenje su teške neželjene reakcije na koži (SCARs) sa nepoznatom učestalošću (videti odeljak 4.8), uključujući multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) koje mogu biti opasnepo život ili fatalne, a u vezi sa primenom pantoprazola.
U vreme propisivanja leka, pacijente treba obavestiti o znacima i simptomima ovih neželjenih reakcija i pažljivo ih pratiti zbog kožnih reakcija.
Ako se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, lečenje pantoprazolom treba odmah prekinuti i razmotriti alternativno lečenje.
Subakutni kožni eritemski lupus (engl. Subacute Cutaneous Lupus Erythematosus- SCLE)
Primena inhibitora protonske pumpe je povezana veoma retko sa slučajevima SCLE. Ukoliko se pojave lezije, posebno na mestima koja su direktno izložena suncu, i ukoliko su povezane pojavom artralgije, pacijentu je potrebno odmah ukazati medicinsku pomoć, a lekar bi trebalo da razmotri prekid primene pantoprazola. Pojava SCLE nakon terapije jednim inhibitorom protonske pumpe može povećati rizik od pojave SCLE pri terapiji drugim lekom iz ove grupe.
Interferencija sa laboratorijskim testovima
Povećane vrednosti Chromogranin A (CgA) može da utiče na ispitivanje prisustva neuroendokrinih tumora. Kako bi se ovo izbeglo, potrebno je prekinuti terapiju lekom Ulceron najmanje 5 dana pre određivanja vrednosti CgA (videti odeljak 5.1). Ukoliko se nakon inicijalnog merenja, vrednosti CgA i gastrina ne vrate na referentne vrednosti, potrebno je ponoviti merenje 14 dana nakon prestanka primene inhibitora protonske pumpe.
Lekovi čija farmakokinetika (resorpcija) zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja
Usled izražene i dugotrajne inhibicije lučenja želudačne kiseline, primena pantoprazola može uticati na resorpciju drugih lekova čija bioraspoloživost nakon oralne primene zavisi od pH želudačnog sadržaja, npr. antifungalni azoli kao što su ketokonazol, itrakonazol, posakonazol i drugi lekovi kao što je erlotinib.
Inhibitori HIV proteaze
Istovremena primena pantoprazola sa inhibitorima HIV proteaze čija resorpcija zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja (kao što je atazanavir) se ne preporučuje zbog značajnog smanjenja njihove bioraspoloživosti (videti odeljak 4.4).
Ako se smatra da je kombinacija inhibitora HIV proteaze sa inhibitorom protonske pumpe neizbežna, 3 od 11
preporučuje se pažljivo kliničko praćenje (npr. putem virus load). Ne sme se prekoračiti doza pantoprazola od 20 mg dnevno. Možda će biti potrebno prilagoditi dozu inhibitora HIV proteaze.
Kumarinski antikoagulansi (fenprokumon ili varfarin)
Istovremena primena pantoprazola sa varfarinom ili fenprokumonom nije imala uticaja na farmakokinetiku varfarina, fenoprokumona ili vrednosti INR (engl.International Normalised Ratio). Međutim, postoje izveštaji o povećanom INR i protrombinskom vremenu (PT) kod pacijenata koji su istovremeno primali IPP i varfarin ili fenoprokumon. Povećanje INR i protrombinskog vremena može dovesti do abnormalnih krvarenja, čak i sa smrtnim ishodom. Za pacijente koji primaju pantoprazol i varfarin ili fenprokumon će možda biti potreban medicinski nadzor u cilju praćenja vrednosti INR i protrombinskog vremena.
Metotreksat
Istovremena primena velikih doza metotreksata (npr. 300 mg) i inhibitora protonske pumpe, kod nekih pacijenata može dovesti do povećanja vrednosti metotreksata. Zbog toga, kod pacijenata kod kojih se primenjuju velike doze metotreksata, npr. kod terapije karcinoma i psorijaze, možda će biti neophodno razmatranje privremenog obustavljanja terapije pantoprazolom.
Ostale studije interakcija
Pantoprazol se intezivno metaboliše u jetri putem sistema enzima citohroma P450. Glavni metabolički put je demetilacija putem CYP2C19, dok drugi metabolički putevi uključuju oksidaciju uz pomoć CYP3A4.
Studije interakcija sa lekovima koji se takođe metabolišu ovim putevima, kao što su karbamazepin, diazepam, glibenklamid, nifedipin i oralni kontraceptivi na bazi kombinacije levonorgestrela i etinil estradiola, nisu pokazale postojanje klinički značajnih interakcija.
Ne može se isključiti interakcija pantoprazola sa drugim lekovima ili jedinjenjima koja se metabolišu pomoću istog enzimskog sistema.
Rezultati opsežnih studija interakcija pokazali su da pantoprazol ne utiče na metabolizam aktivnih supstanci koje metaboliše CYP1A2 (kao sto su kofein, teofilin), CYP2C9 (kao što su piroksikam, diklofenak, naproksen), CYP2D6 (kao što je metoprolol), CYP2E1 (kao što je etanol) i da ne utiče na resorpciju digoksina povezanu sa p-glikoproteinom.
Nema interakcija tokom istovremene upotrebe sa antacidima.
Studije interakcija su takođe sprovedene prilikom istovremene primene pantoprazola sa pojedinim antibioticima (klaritromicin, metronidazol, amoksicilin). Nisu zabeležene klinički značajne interakcije.
Lekovi koji inhibiraju ili indukuju CYP2C19:
Inhibitori CYP2C19, poput fluvoksamina, mogu povećati sistemsku izloženost pantoprazolu. Smanjenje doze se može razmotriti kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji velikim dozama pantoprazola ili kod onih sa oštećenjem funkcije jetre.
Induktori enzima CYP2C19 i CYP3A4 poput rifampicina i kantariona (Hipericum perforatum) mogu smanjiti koncentracije inhibitora protonske pumpe koji se metabolišu ovim enzimskim sistemima.
Interakcije sa rezultatima laboratorijskih testova
Bilo je izveštaja o lažno pozitivnim rezultatima u nekim testovima skrininga urina na tetrahidrokanabinol (THC) kod pacijenata koji su primali pantoprazol. Trebalo bi razmotriti alternativni metod potvrde da bi se potvrdili pozitivni rezultati.
Trudnoća
Ograničeni podaci kod trudnica (između 300-1000 ishoda trudnoće) ne ukazuje na malformativnu ili feto/neonatalnu toksičnost pantoprazola.
Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). 4 od 11
Kao mera opreza, preporučuje se izbegavanje primene leka Ulceron tokom trudnoće.
Dojenje
Ispitivanja na životinjama su pokazala da se pantoprazol izlučuje u mleko. Nema dovoljno podataka o ekskreciji pantoprazola u majčino mleko, ali je ona zabeležena kod dojilja. Upravo zbog ovoga ne može se isključiti rizik za novorođenče/odojče. Zbog toga, odluka o tome da li treba nastaviti/prekinuti dojenje ili nastaviti/prekinuti terapiju lekom Ulceron, mora se doneti uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije lekom Ulceron za majku.
Plodnost
U studijama na životinjama nije bilo dokaza o oštećenju plodnosti nakon primene pantoprazola (videti odeljak 5.3).
Pantoprazol nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Pri primeni pantoprazola mogu se javiti neželjena dejstva kao što su vrtoglavica i poremećaji vida (videti odeljak 4.8). U slučaju njihove pojave, pacijenti ne treba da upravljaju motornim vozilima i rukuju mašinama.
Kod oko 5% pacijenata može se očekivati pojava neželjenih dejstava na lek Ulceron.
Neželjena dejstva vezana za primenu pantoprazola navedena su u daljem tekstu prema klasi sistema organa i učestalosti.
Učestalosti su definisane kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Za sve neželjene reakcije prijavljene u postmarketinškom periodu, nije moguće primeniti definisanu učestalost ispoljavanja zbog čega su one svrstane u kategoriji nepoznate učestalosti.
5 od 11
Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.
Tabela 1: neželjene reakcije na pantoprazolu kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju
6 od 11
1 hipokalcemija i/ili hipokalemija može biti udružena sa hipomagnezemijom(videti odeljak 4.4) 2 mišićni spazam kao posledica disbalansa elektrolita
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Nema poznatih simptoma predoziranja kod ljudi.
Sistemska izloženost pantoprazolu u dozi do 240 mg koja je primenjena intravenskim putem tokom 2 minuta
7 od 11
dobro je tolerisana. S obzirom na to da se pantoprazol u velikom procentu vezuje za proteine plazme, ne može se lako ukloniti dijalizom.
U slučaju predoziranja praćenog kliničkim znacima intoksikacije, osim simptomatske i suportivne terapije, ne mogu se dati druge specifične preporuke kod predoziranja pantoprazolom.
Farmakoterapijska grupa: lekovi za poremećajeaciditeta; inhibitori protonske pumpe
ATC šifra: A02BC02
Mehanizam dejstva
Pantoprazol je supstituisani benzimidazol koji inhibira sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu putem specifične blokade protonske pumpe u parijetalnimćelijama.
Pantoprazol se konvertuje u svoj aktivni oblik u kiseloj sredini u parijetalnim ćelijama gde vrši inhibiciju enzima H+/K+- ATP-aze, odnosno završnu fazu produkcije hlorovodonične kiseline u želucu. Stepen inhibicije je dozno zavisan i utiče kako na osnovnu, tako i na stimulisanu sekreciju kiseline. Kod većine pacijenata povlačenje simptoma se očekuje u roku od dve nedelje. Kao i kod drugih inhibitora protonske pumpe i antagonista H2 receptora, terapija pantoprazolom uzrokuje smanjenu kiselost u želucu i tako povećava sekreciju gastrina srazmerno smanjenoj kiselosti. Povećanje sekrecije gastrina je reverzibilno. Pošto se pantoprazol vezuje za enzim distalno u odnosu na nivo ćelijskog receptora, on može inhibirati sekreciju hlorovodonične kiseline nezavisno od stimulacije drugim neurotransmiterima/hormonima (acetilholin, histamin, gastrin). Dejstvo nije zavisno od načina primene, tj. isto je pri oralnoj ili intravenskoj primeni leka.
Farmakodinamsko dejstvo
Vrednosti gastrina natašte se pod dejstvom pantoprazola povećavaju. Kod kratkotrajne primene, u većini slučajeva, ove vrednosti ne prelaze gornju graničnu vrednost. Kod dugotrajne primene, vrednosti gastrina se u većini slučajeva udvostručuju. Ipak, do izrazitog povećanja vrednosti gastrina dolazi samo u izolovanim slučajevima. Posledično, uočeno je blago do umereno povećanje broja specifičnih endokrinih ćelija (eng. Enterochromaffin-like (ECL)) želuca kod manjeg broja pacijenata pri dugoročnoj terapiji (jednostavna do adenomatoidna hiperplazija). Međutim, prema do sada sprovedenim ispitivanjima formiranje karcionoidnih prekursora (atipična hiperplazija) ili karcinoidi želuca otkriveni u eksperimentima na životinjama, (videti odeljak 5.3), nisu uočeni kod ljudi.
Prema rezultatima studija na životinjama, dugotrajna terapija pantoprazolom, duže od godinu, dana ne isključuje sasvim uticaj na endokrine parametre tireoidne žlezde.
Tokom terapije antisekretornim lekovima, kao odgovor na smanjeno lučenje hlorovodonične kiseline, dolazi do povećanja vrednosti gastrina u serumu. Takođe, dolazi do povećanja vrednosti CgA usled smanjenja kiselosti želudačnog sadržaja. Povećane vrednosti CgA mogu uticati na ispitivanja u cilju postavljanja dijagnoze neuroendokrinih tumora.
Dostupni publikovani podaci ukazuju da primenu inhibitora protonske pumpe treba obustaviti između 5 dana i 2 nedelje pre planiranog merenja vrednosti CgA, a kako bi se eventualno lažno povećane vrednosti CgA, uzrokovane primenom inhibitora protonske pumpe, vratile u referentni opseg.
Opšti farmakokinetički podaci
Farmakokinetička svojstva pantoprazola se ne razlikuju nakon jednokratne ili ponovljene primene. U rasponu doza od 10 do 80 mg, kinetika pantoprazola u plazmi je linearna i nakon oralne i nakon intravenske primene.
8 od 11
Distribucija
Vezivanje pantoprazola za proteine plazme je oko 98%. Volumen distribucije je oko 0,15 L/kg.
Biotransformacija
Pantoprazol se gotovo u potpunosti metaboliše u jetri. Glavni metabolički put je demetilacija izoenzimom CYP2C19 praćena naknadnom sulfatnom konjugacijom, dok drugi metabolički put uključuje oksidaciju izoenzimom CYP3A4.
Eliminacija
Terminalno poluvreme eliminacije je oko 1 sat, a klirens je oko 0,1 L/h/kg. Bilo je nekoliko slučajeva ispitanika sa odloženom eliminacijom. Zbog specifičnog vezivanja pantoprazola za enzime protonske pumpe parijetalnih ćelija, poluvreme eliminacije nije u korelaciji sa mnogo dužim trajanjem dejstva (inhibicija sekrecije želudačne kiseline).
Metaboliti pantoprazola se uglavnom eliminišu putem bubrega, što predstavlja glavni put ekskrecije (oko 80%) dok se ostatak izlučuje fecesom. Glavni metabolit kako u serumu tako i u urinu je demetilpantoprazol koji je konjugovan sa sulfatom. Poluvreme eliminacije glavnog metabolita (oko 1,5 sat) nije mnogo duže od poluvremena eliminacije samog pantoprazola.
Farmakokinetika u posebnim populacijama
Slabi metabolizeri
Približno 3% evropske populacije ima nedostatak funkcionalnog enzima CYP2C19 i nazivaju se „slabim metabolizerima“. Kod tih pacijenata se metabolizam pantoprazola verovatno odvija preko izoenzima CYP3A4. Nakon primenjene pojedinačne doze od 40 mg pantoprazola, srednja vrednost površine ispod krive je bila oko 6 puta veća kod „slabih metabolizera“ nego kod pacijenata koji imaju funkcionalan izoenzim CYP2C19 („snažni metabolizeri“). Srednje vrednosti maksimalnih koncentracija u plazmi bile su povećane za oko 60%. Ovi nalazi nemaju uticaj na doziranje pantoprazola.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega
Ne preporučuje se smanjenje doze pantoprazola kada se primenjuje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (uključujući pacijente na dijalizi). Kao i kod zdravih ispitanika, poluvreme eliminacije pantoprazola je kratko. Samo veoma male količine pantoprazola podležu dijalizi. Iako je poluvreme eliminacije glavnog metabolita umereno produženo (2–3 sata), izlučivanje je ipak dovoljno brzo i ne dolazi do akumulacije.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre
Iako su kod pacijenata sa cirozom jetre (klase A i B prema Child-u) vrednosti poluvremena eliminacije povećane na 7-9 sati, a vrednosti površine ispod krive (PIK) povećane za faktor 5-7, maksimalna koncentracija u serumu je samo neznatno povećana za faktor 1,5 u poređenju sa zdravim ispitanicima.
Stariji pacijenti
Neznatno povećanje vrednosti površine ispod krive (PIK) i Cmax kod starijih u poređenju sa mlađim osobama takođe nije od kliničkog značaja.
Pedijatrijska populacija
Nakon primene pojedinačnih intravenskih doza od 0,8 ili 1,6 mg/kg pantoprazola kod dece uzrasta od 2 do 16 godina nije bilo značajnije povezanosti između klirensa pantoprazola i uzrasta ili telesne mase. Vrednosti PIK i volumena distribucije bili su u skladu sa podacima dobijenimkod odraslih pacijenata.
Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija o farmakološkoj bezbednosti, toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti ne ukazuju na posebnu opasnost kod ljudi.
Tokom dvogodišnjeg ispitivanja kancerogenosti na pacovima, pronađene su neuroendokrine neoplazme. Pored toga, u predželudačnom delu kod pacova pronađene su skvamozne papilomatozne ćelije. Pažljivo je ispitan mehanizam koji putem supstituisanih benzimidazola dovodi do formiranja gastričnih karcinoida i može se
9 od 11
zaključiti da je to sekundarna reakcija na izrazito povećanje koncentracije gastrina u serumu koje se javlja kod pacova tokom hronične terapije velikim dozama. Tokom dvogodišnjeg ispitivanja zapažen je povećan broj tumora jetre na pacovima i ženki miševa, što se pripisuje intenzivnom metabolizmu pantoprazola u jetri.
U grupi pacova koji su primali najveće doze (200 mg/kg) zapažen je neznatan porast neoplazmatskih promena tireoidne žlezde. Pojava ovih neoplazmi se povezuje sa promenama u razgradnji tiroksina u jetri pacova pod dejstvom pantoprazola. Kako je terapijska doza kod ljudi mala, ne očekuje se pojava štetnih efekata na nivou tireoidne žlezde.
U peri-postnatalnoj reproduktivnoj studiji na pacovima dizajniranoj za procenu razvoja kostiju, zabeleženi su znaci toksičnosti kod potomaka (mortalitet, manja srednja telesna masa, manji srednji prirast telesne mase i smanjen rast kostiju) pri izloženosti (Cmax) približno dva puta većoj od kliničke izloženosti kod ljudi. Na kraju faze oporavka, koštani parametri su bili slični među grupama, a telesna masa je takođe težila reverzibilnosti nakon perioda oporavka bez leka. Povećani mortalitet zabeležen je samo na mladuncima pacova pre odvajanja (do 21 dana starosti), za koje se procenjuje da odgovaraju odojčadi do 2 godine starosti. Relevantnost ovog nalaza za pedijatrijsku populaciju nije jasna. Prethodna peri-postnatalna studija na pacovima sa nešto manjim dozama nije ustanovila štetne efekte pri 3 mg/kg u poređenju sa malom dozom od 5 mg/kg u ovojstudiji.
Ispitivanjima nisu dobijeni dokazi o mogućim štetnim efektima na plodnost ili pojavu teratogenih efekata.
Kod pacova je ispitivan prolazak leka kroz placentu, pri čemu je utvrđeno da se prolazak leka kroz palcentu povećava u kasnijim fazama gestacije. Posledično, koncentracija pantoprazola kod fetusa je povećana kratko prerođenja.
Ovaj lek ne sadrži pomoćne supstance.
Ovaj lek se nesme se mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.
Rok upotrebe neotvorenog leka: 36 meseci
Hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora je potvrđena za 12 sati na temperaturi do 25°C. S mikrobiološke tačke gledišta razblaženi rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme iuslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 – 8°C, osim ako se rastvaranje/razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Čuvati na temperaturi do 25ºC u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je providna, bezbojna bočica od stakla (tip I) zapremine 12 mL, zatvorena tamnosivim hlorbutil gumenim čepom(20 mm) i aluminijumskom kapicom sa plastičnim poklopcem(filp-off) sive boje.
Spoljašnjepakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 staklenihbočica i Uputstvo za lek.
10 od 11
Rastvor spreman za upotrebu priprema se ubrizgavanjem 10 mL fiziološkog rastvora (sterilnog rastvora natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%)) u bočicu sa praškom. Rastvor dobijen rekonstitucijom je bistar žućkast rastvor. Ovaj rastvor se može koristiti direktno ili se može primeniti nakon razblaživanja upotrebom 100 mL fiziološkog rastvora (natrijum-hlorid 9 mg/mL (0,9%)) ili 5% rastvora glukoze (55 mg/mL). Za razblaživanje treba upotrebiti stakleni ili plastičnikontejner.
Nakon rekonstitucije ili rekonstitucije i razblaživanja fizička i hemijska stabilnost su dokazane u toku 12 sati na temperaturi do 25°C.
Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba odmah upotrebiti.
Lek Ulceron ne treba rekonstituisati niti mešati sa drugim rastvaračima, osim gorenavedenih. Lek Ulceron treba primeniti intravenskim putem tokom 2 do 15 minuta.
Sadržaj bočice služi isključivo za jednokratnu upotrebu. Svu neiskorišćenu količinu leka kao i rastvor promenjenog izgleda (na primer ako se uoči zamućenost ili taloženje) potrebno je odbacitiu skladu sa važećim propisima.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.
Lek Ulceron kao aktivnu supstancu sadrži pantoprazol. Lek Ulceron je selektivni inhibitor protonske pumpe (IPP), koji smanjuje količinu želudačne kiseline koja se luči u Vašem želucu.
Koristi se za lečenje bolesti želuca i creva izazvanih povećanim lučenjem želudačne kiseline.
Ovaj lek se primenjuje direktno u venu i biće primenjen samo ako Vaš lekar smatra da su injekcije pantoprazola trenutno za Vas pogodnije od pantoprazol tableta. Čim Vaš lekar proceni, izvršiće zamenu injekcija tabletama.
Lek Ulceron se primenjuje za lečenje:
• refluksnog ezofagitisa - zapaljenje jednjaka (organ cevaste strukture koji povezuje grlo i želudac) praćeno vraćanjem kiselog sadržaja iz želuca,
• čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu,
• Zollinger–Ellison sindroma i drugih stanja pri kojima se u želucu stvara previše želudačne kiseline.
Lek Ulceron ne smete da primate:
- ako ste alergični (preosetljivi) na pantoprazol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
- ako ste alergični (preosetljivi) na bilo koji od lekova iz grupe inhibitora protonske pumpe.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što uzmete lek Ulceron:
- ako imate teške probleme sa jetrom, ili ste ranije imali oboljenja jetre, jer će Vas u tom slučaju lekar češće upućivati na laboratorijske analize krvi, kojima će proveravati vrednosti enzima jetre (što ukazuje na stanje ovog organa). Ukoliko dođe do povećanja vrednosti enzima jetre u krvi, Vaš lekar će najverovatnije prekinuti lečenje ovim lekom;
- ako uzimate lekove koji se koriste u terapiji HIV infekcije (lekovi iz grupe inhibitora HIV proteaze, npr. atazanavir), u isto vreme kada primate pantoprazol;
- ako uzimate lekove iz grupe inhibitora protonske pumpe kao što je pantoprazol, posebno tokom perioda dužeg od godinu dana, jer tada može doći do blagog povećanja rizik od preloma kuka, ručnog zgloba ili kičme. Obavestite Vašeg lekara ako imate osteoporozu (smanjena gustina kostiju) ili ako Vam je rečeno da imate povećan rizik od pojave osteoporoze (na primer ako uzimate kortikosteroide, koji utiču na gustinu kostiju);
- ako primate lek Ulceron duže od tri meseca, jer tada može doći do smanjenja koncentracije magnezijuma u krvi. Ovo se može manifestovati kao zamor, nevoljna grčenja mišića, dezorijentacija, epileptični napadi (konvulzije), vrtoglavica, ubrzan srčani ritam. Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma, odmah se obratite lekaru. Smanjena vrednost magnezijuma takođe može voditi ka smanjenju vrednosti kalijuma ili kalcijuma u krvi. Lekar Vas može uputiti na redovne analize krvi u cilju praćenja vrednosti magnezijuma;
- ako ste ikada imali reakcije na koži nakon primene lekova sličnih leku Ulceron, koji smanjuju lučenje želudačne kiseline;
- ako dobijete osip na koži, posebno na delovima tela koji su izloženi suncu, što pre se obratite lekaru jer će možda biti neophodno da se obustavi terapija lekom Ulceron. Zapamtite da kažete svom lekaru naročito ako je ovo stanje praćeno pojavom bola u zglobovima;
- ako je potrebno da uskoro radite specifičnu analizu krvi, radi utvrđivanja vrednosti hromogranina A.
Odmah obavestite Vašeg lekara, pre ili nakon uzimanja ovog leka, ukoliko primetite bilo koji od sledećih simptoma, jer oni mogu ukazivati na drugo mnogo ozbiljnije oboljenje:
- neplaniran gubitak telesne mase,
- povraćanje, posebno ako se ponavlja,
- povraćanje krvi (može izgledati kao talog tamne kafe),
- pojava krvi u stolici, (stolica može biti crna ili poput katrana),
- otežano gutanje ili bol prilikom gutanja,
- bledilo kože i osećate se malaksalo (anemija), - bol u grudima,
- bol u želucu,
- težak i/ili uporan proliv (dijareja), pošto je ovaj lek povezan sa blagim povećanjem broja infektivnih
2 od 8
proliva.
Vaš lekar će odlučiti da li je potrebno da uradite dodatne analize kako bi se isključilo prisustvo malignog oboljenja, jer primena pantoprazola može da maskira simptome karcinoma i odložiti postavljanje dijagnoze. Ukoliko se simptomi nastavljaju uprkos terapiji, lekar će razmotriti sprovođenje dodatnih ispitivanja.
Deca i adolescenti
Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 18 godina, zbog toga što nije dokazano da deluje u ovoj populacionoj grupi.
Drugi lekovi i lek Ulceron
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.
Lek Ulceron može da utiče na efikasnost drugih lekova, te je potrebno da obavestite lekara ukoliko uzimate:
- lekove kao što su ketokonazol, itrakonazol i posakonazol (lekovi za lečenje gljivičnih infekcija) ili erlotinib (lek koji se koristi za lečenje nekih vrsta karcinoma), zato što lek Ulceron može da umanji dejstvo ovih lekova; - varfarin i fenprokumon, (lekovi koji sprečavaju pojavu krvnih ugrušaka). Možda ćete morati da uradite dodatne analize krvi;
- lekove koji se koriste za lečenje HIV infekcije, kao što jeatazanavir;
- metotreksat (lek koji se koristi za lečenje reumatoidnog artritisa, psorijaze ili karcinoma). Ukoliko ste na terapiji ovim lekom, Vaš lekar će možda privremeno obustaviti primenu leka Ulceron zato što pantoprazol može dovesti do povećanja vrednosti metotreksata u krvi;
- fluvoksamin (lek koji se koristi u lečenju depresije i drugih psihijatrijskih poremećaja). Ukoliko uzimate fluvoksamin, lekar će možda prilagoditi dozu pantoprazola;
- rifampicin (lek koji se koristi u terapiji bakterijskihinfekcija);
- preparati na bazi kantariona (Hypericum perforatum) koji sekoristi u terapiji blagih oblika depresije.
Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete pantoprazol ako treba da imate specifičan test urina (za THC; tetrahidrokanabinol).
Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.
Nema odgovarajućih podataka o upotrebi pantoprazola u trudnoći. Postoje podaci o izlučivanju pantoprazola u majčino mleko.
Ovaj lek treba da Vam bude primenjen samo ukoliko Vaš lekar smatra da je korist od lečenja za Vas veća od potencijalnog rizika po Vaše nerođeno dete ili novorođenče.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Ulceron nema ili ima zanemarljiv uticaj na upravljanje vozilima i rukovanje mašinama. Ukoliko Vam se jave neželjena dejstva kao što su vrtoglavica ili poremećaji vida, ne treba da upravljate vozilima ili rukujete mašinama.
Vaš lekar ili medicinska sestra će Vam primeniti dnevnu dozu putem injekcije u venu, tokom perioda od 2 do 15 minuta.
Preporučena doza leka za odrasle je:
refluksni ezofagitis, čir želuca i dvanaestopalačnog creva: jedna bočica (40 mg pantoprazola) dnevno;
dugotrajno lečenje Zollinger-Ellison-ovog sindroma i drugih stanja koja se odlikuju prevelikim lučenjem želudačne kiseline: dve bočice (80 mg pantoprazola) na dan. Vaš lekar će u daljem toku lečenja možda prilagoditi Vašu dozu, zavisno od količine lučenja kiseline u želucu. Ako Vam je
3 od 8
propisano više od 2 bočice (80 mg) na dan, lek će Vam biti primenjen u dve jednake doze. Vaš lekar može kao privremenu dozu propisati više od četiri bočice (160 mg) dnevno. U slučajevima kada je potrebna brza kontrola lučenja želudačne kiseline, početna doza od 160 mg (četiri bočice) treba da bude dovoljna za uspešno smanjenje količine želudačne kiseline.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre
Ako imate teško oštećenje funkcije jetre, dnevno doza treba da bude 20 mg (pola bočice).
Primena kod dece i adolescenata
Ne preporučuje se primena leka Ulceron kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.
Ako ste primili više leka Ulceron nego štotreba
Malo je verovatno da će Vam biti primenjeno veća doza leka, jer će doziranje kontrolisati Vaš lekar ili medicinska sestra. Nisu poznati simptomi predoziranja.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Ukoliko primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava, odmah o tome obavestite Vašeg lekara ili se obratite najbližoj službi hitne medicinske pomoći:
- Ozbiljne alergijske reakcije (retka učestalost: mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): oticanje jezika i/ili grla, teškoće pri gutanju, koprivnjača, otežano disanje, alergijski otok lica (Quincke-ov edem/angioedem), jaka vrtoglavica praćena ubrzanim srčanim radom i obilnimznojenjem.
- Ozbiljni poremećaji kože (nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): možete primetiti jednu ili više od navedenih pojava - pojava plikova na koži i brzo pogoršanje opšteg stanja organizma, erozija (uključujući i blago krvarenje) očiju, nosa, usta/usana ili genitalija i osetljivost kože/osip pogotovu na delovima kože koji su izoženi suncu. Takođe možete osetiti bolove u zglobovima i simptome slične gripu, povećanje telesne temperature, otečene žlezde (npr. u pazuhu) i analize krvi mogu pokazati promene belih krvnih zrnaca ili enzima jetre.
- crvenkaste mrlje na koži, u obliku mete ili kružne mrlje na trupu, često sa središnjim mehurićima, ljuštenjem kože, čirevima u ustima, grlu, nosu, na genitalijama i očima. Ovim ozbiljnim kožnim osipima mogu prethoditi groznica i simptomi slični gripu (Stevens-Johnsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza). rasprostranjeni osip, visoka telesna temperatura i uvećani limfni čvorovi (DRESS sindrom ili sindrom preosetljivosti na lekove).
- Drugi ozbiljni poremećaji (nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): žuta prebojenost kože ili beonjača očiju (teško oštećenje ćelija jetre, žutica) ili povišena telesna temperatura, osip na koži, uvećanje bubrega ponekad praćeno bolnim mokrenjem i bolom u donjem delu leđa (ozbiljno zapaljenje bubrega), što može da dovede do otkazivanja funkcije bubrega (insuficijencija bubrega).
Ostala neželjena dejstva:
- Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): zapaljenje (inflamacija) zida vene i pojava zgrušavanja krvi (tromboflebitis) na mestu primene injekcije, benigni polipi u želucu.
- Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): glavobolja; vrtoglavica; proliv; mučnina; povraćanje; nadimanje i nadutost (gasovi); otežano pražnjenje creva; suva usta; bol i nelagodnost u stomaku; osip po koži, generalizovani osip (egzantem, erupcije); svrab; osećaj slabosti, iscrpljenosti ili opšte malaksalosti; poremećaj spavanja; prelomi kuka, ručnog zgloba ili kičme.
- Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimajulek):
oštećenje ili potpuni nedostatak funkcije čula ukusa; smetnje sa vidom kao što je zamućen vid; koprivnjača;
4 od 8
bol u zglobovima; bolovi u mišićima; promena telesne mase; porast telesne temperature; groznica (visoka telesna temperatura); oticanje nogu (periferni edem); alergijske reakcije; depresija; uvećanje dojki kod muškaraca.
- Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): dezorijentacija.
- Nepoznato (ne može se procenti na osnovu dostupnih podataka):
halucinacije, konfuzija (posebno kod pacijenata koji su ove simptome imali i ranije); osećaj trnjenja, bockanja i peckanja ili utrnulosti kože, osip uz mogućnost pojave bola u zglobovima, zapaljenje debelog creva koje dovodi do upornih učestalih vodenastih dijareja.
Neželjena dejstva utvrđena na osnovu laboratorijskih analiza krvi:
- Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): povećanje vrednosti enzima jetre.
- Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimajulek):
povećanje vrednosti bilirubina, povećanje vrednosti masti u krvi, izraziti nagli pad jedne vrste belih krvnih zrnaca (granulocita) u cirkulaciji, praćen povišenom telesnom temperaturom.
- Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimajulek):
smanjenje broja krvnih pločica (trombocita) što može prouzrokovati pojavu krvarenja ili modrica češće nego obično, smanjenje broja belih krvnih ćelija (leukocita) što može prouzrokovati češću pojavu infekcija, istovremeno smanjenje broja crvenih i belih krvnih ćelija, kao i trombocita.
- Nepoznato (ne može se procenti na osnovu dostupnih podataka):
smanjene vrednosti natrijuma, magnezijuma, kalcijuma ili kalijuma u krvi (videti odeljak 2).
Ako primetite bilo koja neželjena dejstva, a koja nisu navedena u ovom uputstvu obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati van domašaja i vidokruga dece.
Ne smete koristiti lek Ulceron posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati na temperaturi do 25ºC u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.
Hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora je potvrđena za 12 sati na temperaturi do 25°C. S mikrobiološke tačke gledišta razblaženi rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 - 8°C, osim ako se rastvaranje/razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
5 od 8
Nemojte primenjivati lek Ulceron ukoliko primetite da se izgled rastvora promenio (npr. zamućenje ili pojava taloga).
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Šta sadrži lekUlceron
Aktivna supstanca: pantoprazol-natrijum, seskvihidrat.
Jedna bočica sadrži 45,1 mg pantoprazol-natrijum, seskvihidrata, što je ekvivalentno 40 mg pantoprazola. Lek Ulceron ne sadrži pomoćne supstance.
Kako izgleda lek Ulceron i sadržaj pakovanja
Lek Ulceron je beo do skoro beo liofilizovani prašak.
Unutrašnje pakovanje je providna, bezbojna bočica od stakla (tip I) zapremine 12 mL, zatvorena tamnosivim hlorbutil gumenim čepom (20 mm) i aluminijumskom kapicom sa plastičnim poklopcem (filp-off) sive boje.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 staklenih bočica i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole RHEI LIFE DOO,
Beogradskog bataljona 4, Beograd-Čukarica
Proizvođač
ANFARM HELLAS S.A.
61st km Nat.Rd. Athens-Lamia Schimatari Viotias, Grčka
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno April, 2024.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.
Broj i datum dozvole: 000461111 2023 od 22.04.2024.
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA
Terapijske indikacije - Refluksni ezofagitis.
- Ulkus želuca i duodenuma.
- Zollinger–Ellison-ov sindrom i druga stanja patološkehipersekrecije.
Doziranje i način primene
Ovaj lek treba da primenjuje zdravstveni radnik pod odgovarajućim medicinskim nadzorom.
Intravenska primena leka Ulceron preporučuje se samo ukoliko oralna primena nije moguća. Dostupni podaci o intravenskoj primeni dostupni su za period do 7 dana. Zbog toga, čim se steknu klinički uslovi, intravensku primenu pantoprazola treba obustaviti i zameniti je oralnom primenom 40 mg pantoprazola.
6 od 8
Doziranje
Ulkus želuca i duodenuma, refluksni ezofagitis
Preporučena intravenska doza je jedna bočica leka Ulceron (40 mg pantoprazola) dnevno.
Zollinger-Ellison-ov sindrom i druga stanja patološke hipersekrecije
Za dugotrajno lečenje Zollinger-Ellison sindroma i drugih stanja patološke hipersekrecije pacijenti treba da započnu lečenje sa 80 mg pantoprazola dnevno. Doza se zatim po potrebi može povećati ili smanjiti zavisno od dobijenih rezultata merenja sekrecije želudačne kiseline. Doze veće od 80 mg dnevno treba podeliti i primenjivati dva puta dnevno. Moguće je privremeno povećanje doze na preko 160 mg pantoprazola, ali ovo ne treba praktikovati duže nego što je potrebno za adekvatnu kontrolu lučenja želudačnekiseline.
U slučaju da je potrebna brza kontrola lučenja želudačne kiseline, kod većine pacijenata dovoljna je početna doza od 2 x 80 mg pantoprazola za kontrolu smanjenja proizvodnje kiseline u željenom opsegu (<10 mEq/h) u toku jednog sata.
Posebne grupe pacijenata
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne sme se prekoračiti dnevna doza od 20 mg (polovina sadržaja bočice sa 40 mg pantoprazola) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka Sažetka karakteristika leka).
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega prilagođavanje doze nije potrebno (videti odeljak Farmakokinetički podaci Sažetka karakteritika leka).
Stariji pacijenti
Kod starijih pacijenata prilagođavanje doze nije potrebno (videti odeljak Farmakokinetički podaci Sažetka karakteritika leka).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost leka Ulceron nije ustanovljena kod dece mlađe od 18 godina. Zbog toga se lek Ulceron ne preporučuje za primenu kod pacijenata mlađih od 18 godina.
Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku Farmakokinetički podaci Sažetka karakteritika leka, ali se ne mogu dati preporuke o doziranju leka.
Način primene
Rastvor spreman za upotrebu se priprema dodavanjem 10 mL rastvora natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) u bočicu koja sadrži prašak za injekciju. Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).
Pripremljen rastvor se može primeniti direktno ili se može dati nakon daljeg razblaživanja sa 100 mL rastvora natrijum-hlorida, 9 mg/mL (0,9%) ili rastvora glukoze, 55 mg/mL (5%).
Pripremljeni rastvor se mora upotrebiti u roku od 12 sati.
Lek treba primeniti intravenskim putem tokom 2 - 15 minuta.
Lista pomoćnihsupstanci
Ovaj lek ne sadrži pomoćne supstance.
Inkompatibilnost
Ovaj lek se ne sme se mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku Posebne mere
7 od 8
opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).
Rok upotrebe
Rok upotrebe neotvorenog leka: 36 meseci
Hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora je potvrđena za 12 sati na temperaturi do 25°C. S mikrobiološke tačke gledišta razblaženi rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 – 8°C, osim ako se rastvaranje/razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Posebne mere opreza pri čuvanju
Čuvati na temperaturi do 25ºC u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja, videti odeljak Rok upotrebe.
Priroda i sadržaj pakovanja
Unutrašnje pakovanje je providna, bezbojna bočica od stakla (tip I) zapremine 12 mL, zatvorena tamnosivim hlorbutil gumenim čepom (20 mm) i aluminijumskom kapicom sa plastičnim poklopcem (filp-off) sive boje.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 staklenih bočica i Uputstvo za lek.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
Rastvor spreman za upotrebu priprema se ubrizgavanjem 10 mL fiziološkog rastvora (sterilnog rastvora natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%)) u bočicu sa praškom. Rastvor dobijen rekonstitucijom je bistar žućkast rastvor. Ovaj rastvor se može koristiti direktno ili se može primeniti nakon razblaživanja upotrebom 100 mL fiziološkog rastvora (natrijum-hlorid 9 mg/mL (0,9%)) ili 5% rastvora glukoze (55 mg/mL). Za razblaživanje treba upotrebiti stakleni ili plastični kontejner.
Nakon rekonstitucije ili rekonstitucije i razblaživanja fizička i hemijska stabilnost su dokazane u toku 12 sati na temperaturi do 25°C.
Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba odmah upotrebiti.
Lek Ulceron ne treba rekonstituisati niti mešati sa drugim rastvaračima, osim gore navedenih. Lek Ulceron treba primeniti intravenskim putem tokom 2 do 15 minuta.
Sadržaj bočice služi isključivo za jednokratnu upotrebu. Svu neiskorišćenu količinu leka kao i rastvor promenjenog izgleda (na primer ako se uoči zamućenost ili taloženje) potrebno je odbaciti u skladu sa važećim propisima.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.
8 od 8