Intratect 100mg/mL rastvor za infuziju

Supstituciona terapija kod odraslih, kao i kod dece i adolescenata (0-18 godina) kod:

- Sindroma primarne imunodeficijencije (PID) sa oštećenom produkcijom antitela

- Sekundarne imunodeficijencije (SID) kod pacijenata koji boluju od teških oblika ili recidivnih infekcija, kod kojih antibiotska terapija nije efikasna i kod kojih je ili dokazano neuspešno stvaranje specifičnih antitela (PSAF– proven specific antibody failure)* ili je nivo IgG u serumu < 4 g/L.

*PSAF = Neuspeh dostizanja najmanje dvostrukog porasta titra IgG antitela na pneumokokni polisaharid i polipeptidni antigen vakcina

Imunomodulacija kod odraslih, kao i kod dece i adolescenata (0-18 godina) kod:

- Primarne imune trombocitopenije (idiopatske trombocitopenijske purpure, ITP) kod pacijenata sa visokimrizikom od krvarenja ili pre operacijezbogkorekcije broja trombocita.

- Guillain Barré-ovogsindroma.

Kawasaki-jevebolesti(uz istovremenu upotrebu acetilsalicilne kiseline, videti odeljak 4.2). - Hronične inflamatorne demijelinizirajuća poliradikuloneuropatije (CIDP)

1 od 12

- Multifokalne motorne neuropatije (MMN)

Supstitucionu terapiju treba započeti i sprovoditi pod nadzorom lekara sa iskustvom u terapiji imunodeficijencija.

Doziranje

Doza irežim doziranja zavise od indikacija.

Doziranje mora biti individualno određeno za svakog pacijenta zavisno od kliničkog odgovora. Doze određene na osnovu telesne mase može biti potrebno prilagoditi kod pacijenata sa nedovoljnom odnosno prekomernom telesnom masom.

Sledeći režimi doziranja su dati kao smernice.

Supstituciona terapija kod sindroma primarne imunodeficijencije

Režim doziranja treba da postigne najniži nivo (engl. trough level) IgG (izmeren pre sledeće infuzije) od najmanje 6 g/L ili unutar normalnog referentnog raspona za starosnu populaciju. Potrebno je tri do šest meseci od početka terapije da se uspostavi ravnoteža (stanje dinamičke ravnoteže nivoa IgG). Preporučena početna doza iznosi 0,4-0,8 g/kg, data jednokratno koju treba slediti sa najmanje 0,2 g/kg svake tri do četiri nedelje.

Doza potrebna da se postigne najniži nivo IgG od 6 g/L iznosi 0,2-0,8 g/kg mesečno. Interval doziranja nakon postizanja stanja ravnoteže varira od 3 do 4 nedelje.

Najniže nivoe IgG u plazmi treba meriti i procenjivati u vezi sa učestalosti infekcije. Da bi se smanjila učestalost javljanja bakterijskih infekcija, može biti potrebno da se doza poveća i da se teži ka postizanju većih najnižih nivoa.

Sekundarne imunodeficijencije(definisane u odeljku 4.1)

Preporučena doza je 0,2 –0,4 g/kgsvake tri do četiri nedelje.

Najniže nivoe IgG potrebno je meriti i procenjivati u odnosu na učestalost infekcije. Dozu je potrebno prilagoditi prema potrebi kako bi se postigla optimalna zaštita od infekcija, te kod pacijenata sa perzistentnim infekcijama može biti potrebno povećati dozu, a o smanjenju doze može se razmišljati kada pacijent bude bez infekcije.

Primarna imuna trombocitopenija Postoje dva alternativna režima doziranja:

- 0,8-1 g/kg prvogdana, ova doza se može ponoviti jedanput u okviru 3 dana

- 0,4 g/kg dnevno tokom dva do pet dana. Terapija se može ponoviti ako se javi relaps.

Guillain Barré sindrom

- 0,4 g/kg dnevno u toku 5 dana. (terapija se može ponoviti u slučaju relapsa).

Kawasaki bolest

- 2,0 g/kg treba primenjivatikao pojedinačnu dozu. Pacijenti treba istovremeno da primaju i acetilsalicilnu kiselinu.

Hronična inflamatorna demijelinizirajuća poliradikuloneuropatija (CIDP) Početna doza: 2g/kg podeljeno tokom 2-5 uzastopnih dana

Doza održavanja: 1g/kg tokom 1-2 uzastopna dana svake 3 nedelje

Efikasnost lečenja treba proceniti nakon svakog ciklusa: ako se terapijski efekat ne primeti nakon 6 meseci, lečenje se mora prekinuti.

2 od 12

Ako je lečenje efikasno, dužinu trajanja lečenja određuje lekar prema sopstvenom nahođenju, zavisno od odgovora pacijenta na početnu dozu i doze održavanja. Doziranje i razmak između primene može biti potrebno prilagoditi prema individualnom toku bolesti.

Multifokalna motorna neuropatija (MMN)

Početna doza: 2g/kg podeljeno tokom 2-5 uzastopnih dana

Doza održavanja: 1 g/kg svake 2-4 nedelje ili 2 g/kg svakih 4-8 nedelja.

Efikasnost lečenja treba proceniti nakon svakog ciklusa; ako se terapijski efekat ne primeti nakon 6 meseci, lečenje se mora prekinuti.

Ako je lečenje efikasno, dužinu trajanja lečenja određuje lekar prema sopstvenom nahođenju, zavisno od odgovora pacijenta na početnu dozu i doze održavanja. Doziranje i razmak između primene može biti potrebno prilagoditi prema individualnom toku bolesti.

Preporuke za doziranje su date zbirno u sledećoj tabeli:

3 od 12

Pedijatrijska populacija

Doziranje kod dece i adolescenata (0-18 godina) nije različito od doziranja kod odraslih, jer je doziranje za svaku indikaciju izraženo po kilogramu telesne mase i prilagođeno kliničkom ishodu prethodno pomenutih stanja.

Oštećenje funkcije jetre

Nema dokaza o potrebi prilagođavanja doze.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavati dozu, osim ako je to klinički indikovano, videti odeljak 4.4

Stariji

Nije potrebno prilagođavati dozu, osim ako je to klinički indikovano, videti odeljak 4.4.

Način primene Intravenska upotreba.

Lek Intratect se primenjuje intravenskom infuzijom uz početnu brzinu, ne veću od 0,3 mL/kg/h u toku 30 minuta. Videti odeljak 4.4. U slučaju pojave neželjenih reakcija potrebno je smanjiti brzinu primene ili prekinuti infuziju.

Ukoliko se dobro podnosi, brzina infuzije se može postepeno povećavati do najviše1,9 mL/kg/h.

Supstituciona terapija

Kod pacijenata koji brzinu od 1,9 mL/kg/h podnose dobro, brzina infuzije se može postepeno povećavati do 6 mL/kg/h i ako je podnošljivost i dalje dobra može se postepeno dalje povećavati do maksimalne brzine od 8 mL/kg/h.

Generalno, doziranje i brzina infuzije moraju se individualno određivati u skladu sa potrebama pacijenta (videti odeljak4.4).

Preosetljivost na aktivnu supstancu (humane imunoglobuline) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. (videti odeljke4.4. i 6.1)

Pacijenti sa selektivnom imunodeficijencijom IgA koji su razvili antitela na IgA, jer primena proizvoda koji sadrži IgA može uzrokovati anafilaksu.

Sledljivost

U cilju poboljšanja sledljivosti bioloških lekova, naziv i serijski broj primenjenog leka mora biti jasno zabeležen.

Mere opreza

Moguće komplikacije se često mogu izbeći ako se obezbedi sledeće:

4 od 12

- da pacijenti nisu osetljivi na humani normalni imunoglobulin tako što će prvo početi sa sporim injektovanjem proizvoda, početnom brzinom od 0,3 mL/kg/h što odgovara 0,005mL/kg/min.

- da su pacijenti pažljivo posmatrani tokom celog perioda infuzije na pojavu bilo kog simptoma. Posebno, pacijenti koji prethodno nisu primali humani normalan imunoglobulin, pacijenti koji su ranije primali neki drugi i.v.Ig proizvod, ili kada je prošlo mnogo vremena od prethodne infuzije, treba da se prate u kontrolisanim kliničkim uslovima tokom prve infuzije i tokom prvog sata nakon prve infuzije kako bi se otkrili mogući neželjeni znaci i obezbedila neposredna primena urgentne terapije u slučaju pojave problema. Sve ostale pacijente treba pratiti najmanje 20 minuta nakon primene.

Kod svih pacijenata, primena i.v.Ig zahteva:

odgovarajuću hidrataciju pre započinjanja infuzije i.v. Ig praćenje količine izlučenogurina

praćenje nivoa kreatinina u serumu

izbegavanje istovremene primene diuretika Henleove petlje(videti odeljak 4.5)

U slučaju pojave neželjenih reakcija potrebno je smanjiti brzinu primene ili prekinuti infuziju. Potreban tretman zavisi od prirode i težine neželjene reakcije.

Reakcija na infuziju

Određene neželjene reakcije (npr. glavobolja, crvenilo, drhtavica, mijalgija, šištanje, tahikardija, bol u donjem delu leđa, mučnina i hipotenzija) mogu biti povezane sa brzinom infuzije. Potrebno je pažljivo slediti upustvo o preporučenoj brzini infuzije navedene u odeljku 4.2. Pacijente je potrebno pažljivo nadgledati i pratiti sve vreme tokom primene infuzije zbog moguće pojave simptoma.

Neželjene reakcije se mogu češće javiti:

- Kod pacijenata koji humani normalni imunoglobulin primaju po prvi put ili, u retkim slučajevima, kada je jedan humani normalni immunoglobulin zamenjen drugim ili kada postoji duži vremenski period od prethodne infuzije

- Kod pacijenata sa nelečenom infekcijom ili postojećimhroničnimzapaljenjem

Preosetljivost

Reakcije preosetljivosti su retke.

Anafilaksa se može razviti kod pacijenata:

- Koji imaju anti IgA antitela, ali se njihov nivo ne može utvrditi jer je prenizak

- Koji su dobro podneli prethodno lečenje normalnim humanim imunoglobulinom

U slučaju šoka mora seprimeniti standardni medicinski postupak lečenja.

Tromboembolizam

Postoje klinički dokazi o povezanosti primene i.v.Ig i tromboembolijskih događaja kao što su infarkt miokarda, cerebrovaskularni događaj (uključujući moždani udar), plućna embolija i duboka venska tromboza za koje se smatra da su povezani sa relativnim povećanjem viskoznosti krvi preko pojačanog priliva imunoglobulina kod pacijenata sa postojećim rizikom. Treba biti oprezan prilikom propisivanja i primene i.v.Ig kod gojaznih pacijenata i pacijenata sa već postojećim faktorima rizika za trombotičke događaje (kao što su starost, hipertenzija, dijabetes melitus i istorija vaskularnog oboljenja ili trombotičkih epizoda, pacijenti sa stečenim ili naslednim trombofiličnim poremećajima, pacijenti sa produženim periodom imobilizacije, pacijenti sa teškom hipovolemijom, pacijenti sa oboljenjima koja povećavaju viskoznost krvi).

5 od 12

Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od tromboembolijskih neželjenih reakcija, i.v.Ig proizvode bi trebalo primenjivati minimalnom brzinom i u najnižoj primenljivoj dozi.

Akutna bubrežna insuficijencija

Prijavljeni su slučajevi akutne bubrežne insuficijencije kod pacijenata koji su primali i.v.Ig terapiju. U većini slučajeva identifikovani su faktori rizika, kao što je postojeća bubrežna insuficijencija, dijabetes melitus, hipovolemija, prekomerna telesna masa, istovremeno primenjeni nefrotoksični lekovi ili starost iznad 65 godina.

Pre i.v. infuzije imunoglobulina potrebno je proveriti parametre funkcije bubrega, naročito kod pacijenata za koje se smatra da mogu imati povećan rizik za razvoj akutne bubrežne insuficijencije, te njihovo određivanje ponavljati u odgovarajućim vremenskim razmacima. Kod pacijenata sa povećanim rizikom od nastanka akutne bubrežne insuficijencije, intravenske humane imunoglobuline treba primeniti sa minimalnom brzinom infuzije i u najmanjoj mogućoj dozi.

U slučaju oštećenja funkcijebubrega treba razmotriti prekid primene i.v.Ig.

Iako su izveštaji o disfunkciji bubrega i akutnoj bubrežnoj insuficijenciji bili povezivani sa upotrebom mnogih licenciranih i.v.Ig proizvoda, koji sadrže različite pomoćne supstance kao što su saharoza, glukoza ili maltoza, broj onih koji sadrže saharozu kao stabilizator je nesrazmerno visok. Kod pacijenata sa rizikom treba razmatrati upotrebu i.v.Ig lekova koji ne sadrže navedene pomoćne supstance. Lek Intratect, 100 mg/mL, ne sadrži saharozu, maltozu ili glukozu.

Sindrom aseptičnog meningitisa (AMS)

Zabeleženo je da se sindrom aseptičkog meningitisa javlja udružen sa terapijom i.v.Ig.

Sindrom obično počinje u toku nekoliko sati do 2 dana posle lečenja i.v.Ig. Studije cerebrospinalne tečnosti su često pozitivne sa pleocitozom do nekoliko hiljada ćelija po mm3, prvenstveno iz granulocitne loze, i povećanim nivoom proteina do nekoliko stotina mg/dL.

Sindrom aseptičnog meningitisa se češće može pojaviti udružen sa visokim dozama (2 g/kg) i.v. Ig.

Pacijenti kod kojih su se pojavili takvi znaci i simptomi, moraji se podvrgnuti detaljnom neurološkom pregledu, uključujući analizu cerebrospinalne tečnosti, kako bi se isključili drugi uzroci meningitisa.

Prekid lečenja intravenskim humanim imunoglobulinima rezultirao je remisijom AMS-a nakon nekoliko dana, bez posledica.

Hemolitička anemija

Proizvodi i.v.Ig mogu sadržati antitela na krvne grupe koji mogu delovati kao hemolizini i indukovati in vivo oblaganje eritrocita imunoglobulinima, prouzrokujući pozitivnu direktnu antiglobulinsku reakciju (Coombs-ov test) i retko, hemolizu. Hemolitička anemija se može razviti sledstveno terapiji sa i.v.Ig usled povećane sekvestracije eritrocita. Pacijente koji primaju i.v.Ig treba pratiti kako bi se otkrili klinički znakovi i simptomi hemolize (videti odeljak 4.8).

Neutropenija/Leukopenija

Prolazno smanjenje broja neutrofila i/ili epizode neutropenije, ponekad teške, zabeležene su nakon lečenja intravenskim humanim imunoglobulinima. Ovo se obično dešava nakon nekoliko sati ili dana nakon primene intravenskog humanog imunoglobulina i spontano prolazi nakon 7 do 14 dana.

Akutno oštećenje pluća povezano sa transfuzjom(engl. transfusion related acute lung injury -TRALI)

Kod pacijenata koji su primali intravenske humane imunoglobuline zabeleženi su slučajevi akutnog ne kardiogenog edema pluća (Akutno oštećenje pluća uzrokovano transfuzijom (TRALI). TRALI karakteriše teška hipoksija, dispneja, tahipneja, cijanoza, temperatura i hipotenzija. Simptomi se tipično razvijaju tokom ili u roku od 6 sati od primene transfuzije, često u roku od 1-2 sata. Stoga se pacijenti koji si primili intravenske humane imunoglobuline moraju nadgledati i intravenska infuzija humanog imunoglobulina se mora odmah prekinuti u slučaju pojave plućnih neželjenih reakcija. TRALI može biti životno ugrožavajuće stanje koje zahteva hitno lečenje u jedinici intenzivne nege.

6 od 12

Interferencija sa serološkim ispitivanjima

Nakon primene imunoglobulina, privremeno povećanje raznih pasivno prenetih antitela u krvi pacijenta može dovesi do lažnopozitivnih rezultata serološkihtestova.

Pasivna transmisija antitela na antigene eritrocita, npr. A, B, D može interferirati sa pojednim serološkim testovima za antitela na crvene krvne ćelije npr. direktni antiglobulinski test (DAT, direktni Coombs-ov test).

Prenosivi agensi

Standardne mere za prevenciju infekcija usled upotrebe lekova proizvedenih od humane krvi ili plazme uključuju selekciju donora, ispitivanje prisutnosti specifičnih markera infekcije u pojedinačnim donacijama i sveukupnoj prikupljenoj (engl. pool) plazmi, kao i uvođenje efektivnih proizvodnih koraka za inaktivaciju/uklanjanje virusa. Bez obzira na to, kada se primenjuju lekovi pripremljeni od humane krvi ili plazme, mogućnost prenosa infektivnih agenasa se ne može u potpunosti isključiti. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili novootkrivene viruse i druge patogene.

Preduzete mere se mogu smatrati efektivnim za viruse sa omotačem kao što su HIV, HBV i HCV. Preduzete mere protiv virusa bez omotača, kao što su HAV i parvovirus B19 mogu biti ograničene vrednosti.

Postoji uverljivo kliničko iskustvo o tome da se hepatitis A ili parvovirus B19 ne prenose imunoglobulinima, a takođe se pretpostavlja da prisutna antitela daju važan doprinos odbrani od virusa.

Pedijatrijska populacija

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi koji su navedeni za odrasle moraju se razmotriti i za pedijatrijsku populaciju.

Žive atenuisane virusne vakcine

Primena imunoglobulina može umanjiti efikasnost živih atenuisanih virusnih vakcina kao što su vakcine protiv morbila, rubele, zaušaka i varičeleu periodu od najmanje 6 nedelja do 3 meseca. Nakon primene ovog leka, mora da prođe period od tri meseca pre vakcinacije živim atenuisanim virusnim vakcinama. U slučaju morbila, ovo smanjenje efikasnosti može da potraje do 1 godine. Zbog toga, pacijentima koji primaju vakcinu protiv morbila treba prethodno proveriti status antitela.

Diuretici Henleove petlje

Izbegavati istovremenu primenu sa diureticima Henleove petlje.

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da se iste interakcije navedene kod odraslih mogu javitiiu pedijatrijskoj populaciji.

Trudnoća

Bezbednost primene ovog leka u trudnoći nije utvrđena kontrolisanim kliničkim ispitivanjima i zato trudnicama treba da se daje samo uz oprez. Pokazano je da i.v.Ig lekovi prolaze placentu, povećano tokom trećeg trimestra.

Klinička iskustva sa imunoglobulinima pokazuju da ne treba očekivati štetne efekte na trudnoću, plod ili novorođenče.

Dojenje

Bezbednost primene ovog leka u trudnoći nije utvrđena kontrolisanim kliničkim ispitivanjima i zato, dojiljama, treba da se daje samo uz oprez. Imunoglobulini se izlučuju u majčino mleko. Ne očekuje se štetan efekat na novorođenčad/odojčad nakon dojenja.

7 od 12

Plodnost

Klinička iskustva sa imunoglobulinima pokazuju da ne treba očekivati štetne efekte na plodnost.

Lek Intratect ima mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijenti kod kojih se tokom terapije jave neželjene reakcije, pre upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama treba da sačekaju da se neželjene reakcije povuku.

Sažetak bezbednosnog profila

Kod huumanih normalnih imunoglobulina primećene su sledeće neželjene reakcije (po opadajućoj učestalosti; videti odeljak 4.4.):

drhtavica, glavobolja, vrtoglavica, groznica, povraćanje, alergijske reakcije, mučnina, artralgija, hipotenzija i umeren bol u donjem delu leđa.

reverzibilna hemolitička reakcija; posebno kod pacijenata koji imaju krvnu grupu A,B, i (retko) hemolitička anemija koja zahteva transfuziju

(retko) iznenadni pad krvnog pritiska, i u izolovanim slučajevima, anafilaktički šok, čak i kod pacijenata koji nisu pokazivali preosetljivost pri prethodnoj infuziji

(retko) prolazne kožne reakcije (uključujući kožni eritemski lupus- učestalost nepoznata)

(veoma retko) tromboembolijske reakcije kao što su infarkt miokarda, šlog, plućna embolija, duboka venska tromboza

slučajevi reverzibilnog aseptičnog meningitisa

slučajevi porasta koncentracije kreatinina u serumu i /ili slučajevi akutne bubrežne insuficijencije slučajevi akutnog oštećenja funkcije pluća uzrokovanog transfuzijom (TRALI)

Za bezbednost u pogledu prenošenja infektivnih agenasa, videti odeljak4.4.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije iz završenih kliničkih studija

Sprovedene su tri kliničke studije sa lekom Intratect (50 mg/mL): dve kod pacijenata sa primarnim imuno deficijencijama (PID) i jedna kod pacijenata sa imunom trombocitopeničnom purpurom (ITP). U dve PID studije ukupno 68 pacijenata je bilo lečeno lekom Intratect (50 mg/mL) i evaluirana je bezbednost. Lečenja su trajala 6 i 12 meseci. ITP studija je sprovedena kod 24 pacijenta.

Ovih 92 pacijenta je primilo ukupno 830 infuzija leka Intratect (50 mg/mL); pri čemu je zabeleženo ukupno 51 neželjena reakcija na lek.

Jedna klinička studija je sprovedena sa lekom Intratect 100 mg/mL kod pacijenata sa PID. 30 pacijenata je lečeno lekom Intratect 100 mg/mL u toku 3 do 6 meseci i procenjivana je bezbednost. Ovih 30 pacijenata je primilo 165 infuzija leka Intratect 100 mg/mL, od kojih je ukupno 19 infuzija (11,5%) bilo povezano sa neželjenimreakcijama na lek.

Većina ovih neželjenih reakcija bila je blaga do umerena i samoograničavajuća. Tokom ispitivanja nisu zabeležene ozbiljne neželjene reakcije.

Tabela u nastavku teksta je u skladu sa MedDRA klasifikacijom sistema organa (SOC lista i preporučeni termini). Učestalost je procenjena prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10);

8 od 12

povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥ 1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Učestalost neželjenih reakcija na lek u kliničkim studijama sa lekom Intratect (50 mg/mL), indikacije PID i ITP (učestalost je računata na osnovu broja primljenih infuzija (n=830) i broja lečenih pacijenata (n=92)).

Učestalost neželjenih reakcija na lek iz kliničkih studija sa lekom Intratect 100 mg/mL, indikacija PID (učestalost je računata na osnovu broja primljenih infuzija (n=165) i broja lečenih pacijenata (n=30)).

9 od 12

Neželjene reakcije na osnovu spontanog prijavljivanja:

Učestalost: Nepoznata učestalost(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) Kardiološkiporemećaji: angina pektoris

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene: rigor

Poremećaji imunskog sistema: anafilaktički šok(veoma retko), alergijske reakcije Ispitivanja: hipotenzija

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva: bol u leđima Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: dispnea Vaskularni poremećaji: šok

Poremećaji krvi i limfnog sistema: leukopenija

Opis odabranih neželjenih reakcija

Prijavljene neželjene reakcije na lek Intratect su u okviru očekivanog profila za humane normalne imunoglobuline.

Pedijatrijska populacija

Za učestalost, tip i ozbiljnost neželjenih reakcija kod dece se očekuje da budu iste kao kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje može dovesti do preopterećenja tečnošću i hiperviskoziteta, naročito kod pacijenata sa rizikom, uključujući starije pacijente, ili pacijente sa oštećenom funkcijomsrca ili bubrega. (videti odeljak 4.4.)

Farmakoterapijska grupa: Imunoserumi i imunoglobulini: imunoglobulini, nespecifični ATC šifra: J06BA02

Humani normalni imunoglobulin sadrži uglavnom imunoglobulin G (IgG) sa širokim spektrom antitela protiv infektivnih agenasa.

Humani normalni imunoglobulin sadrži IgG antitela prisutna u normalnoj populaciji. Obično se priprema iz sveukupno prikupljene (,,pula”) plazme od ne manje od 1000 donacija. Distribucija podklasa IgG je blisko proporcionalna onoj u nativnoj humanoj plazmi.

Odgovarajuće doze ovog leka mogu da povrate abnormalno niske nivoe imunoglobulina G do normalnih vrednosti.

Mehanizam dejstva, osim u indikaciji supstitucione terapije nije u potpunosti razjašnjen, ali uključuje imunomodulatorne efekte.

10 od 12

Pedijatrijska populacija

Za farmakodinamske osobine kod pedijatrijske populacije se očekuje da su iste kao i kod odraslih.

Humani normalni imunoglobulin je odmah i kompletno bioraspoloživ u cirkulaciji pacijenta posle intravenske primene. Distribuira se relativno brzo između plazme i ekstravaskularne tečnosti, a posle oko 3-5 dana dostiže se ravnoteža između intra- i ekstravaskularnih kompartmenta. Lek Intratect ima poluvreme eliminacije od oko 34 dana. Ovo poluvreme eliminacije varira od pacijenta do pacijenta, naročito kod primarne imunodeficijencije.

IgG i IgG-kompleksi se razgrađuju u ćelijama retikuloendotelnog sistema.

Imunoglobulini su prirodni konstituenti ljudskogorganizma.

Toksikološke studije kod životinja sa jednom dozom nemaju smisla jer dovode do preopterećenja. Studije toksičnosti ponavljanih doza, kao i studije embrio-fetalne toksičnosti, nisu primenljive zbog indukcije stvaranja antitela i interferencije sa antitelima. Efekti ovog leka na imunski sistem novorođenčadi nisu ispitivani.

Kako kliničko iskustvo ne daje nikakvu naznaku tumorogenih i mutagenih efekata imunoglobulina, eksperimentalne studije, posebno na heterolognim vrstama se ne smatraju neophodnim.

Voda za injekcije.

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

3 godine

Posle prvog otvaranja, lekupotrebiti odmah.

Ne zamrzavati.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanjejebočica, staklena (staklo tip II) sa čepom (brombutil) i aluminijumskim zatvaračem u kojoj se nalazi 50 mL, 100 mL ili 200 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje jesloživa kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica, staklena i Uputstvo za lek.

11 od 12

Proizvod treba da bude zagrejan na sobnu ili temperaturu tela pre upotrebe. Rastvor treba da bude bistar ili blago opalescentan i bezbojan do blago žut. Ne koristiti rastvore koji su zamućeni ili sadrže talog.

Svu neiskorišćenu količinu leka iliotpadnog materijala nakon njegove upotrebetreba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Intratect je lek koji se dobija iz krvi ljudi i koji sadrži antitela (proteine krvi koji pomažu odbrambenom sistemu organizma) na uzročnike bolesti, a dostupan je u obliku rastvora za infuziju. Rastvor je spreman za infuziju u venu („kap po kap”).

Lek Intratect sadrži humani normalni immunoglobulin (antitela) iz krvi koju su donirali davaoci iz širokog spektra stanovništva i koja verovatno sadrži antitela na najčešće zarazne (infektivne) bolesti. Odgovarajuće doze leka Intratecta mogu da ponovo uspostave normalne vrednosti imunoglobulina G kada su one niske.

Lek Intratect je namenjen za lečenje odraslih, dece i adolescenata (0-18 godina) koji nemaju dovoljno antitela (terapija nadoknade) u sledećim slučajevima:

• Pacijenti sa urođenim nedostatkom antitela (sindrom primarne imunodeficijencije).
• pacijenti* koji boluju od teških oblika ili recidivnih infekcija, kod kojih antibiotska terapija nije efikasna, a imaju nedostatak antitela (sekundarna imunodeficijencija)

*pacijenti sa dokazanim nedostatkom stvaranja specifičnih antitela ili sa nivom IgG< 4g/l

Lek Intratect se takođe koristi kod odraslih, dece i adolescenata (0-18 godina) sa određenim zapaljenskim poremećajima (imunomodulacija) u sledećim slučajevima:

• Idiopatska trombocitopenijska purpura (ITP), stanje gde je značajno smanjen broj trombocita (krvnih pločica) u krvotoku. Trombociti čine važni deo procesa zgrušavanja krvi i smanjenje njihovog broja može da prouzrokuje neželjena krvarenja i modrice. Lek se takođe koristi kod pacijenata sa visokim rizikom od krvarenja ili pre hirurške intervencije da bi se korigovao broj trombocita.
• Guillain Barré-ov sindrom, pri kojem imunski sistem oštećuje nerve i sprečava njihov ispravan rad.
• Kawasaki-jeva bolest, bolest kod dece gde dolazi do povećanja krvnih sudova (arterija) u organizmu uz istovremenu primenu sa acetilsalicilnom kiselinom.
• Hronične inflamatorne demijelinizirajuća poliradikuloneuropatije (CIDP). To je hronična bolest koju karakteriše zapaljenje perifernih nerava koja uzrokuje mišićnu slabost i/ili utrnulost uglavnom nogu i gornjih ekstremiteta.
• Multifokalne motorne neuropatije (MMN). To je retko stanje koje karakteriše spora progresivna asimetrična slabost ekstremiteta, bez gubitka osećaja.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na humani normalni imunoglobulin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• ako imate deficijenciju (nedostatak) imunoglobulina A, a naročito ako su se razvila antitela na imunoglobulin A u Vašoj krvi, jer to može da dovede do anafilakse.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Intratect:

• ako se lek Intratect primenjuje prvi put, ili ako se daje umesto drugog leka koji sadrži humani normalni imunoglobulin (i.v.Ig), ili ako je prošlo mnogo vremena od poslednje infuzije (npr. nekoliko nedelja). Pažljivo će Vas nadzirati tokom primene infuzije, kao i jedan sat posle završetka infuzije.
• ako ste nedavno primali lek Intratect. Pažljivo će Vas nadzirati tokom primene, kao i najmanje 20 minuta posle završetka infuzije.
• ako imate nelečenu infekciju ili postojeće hronično zapaljenje
• ako ste nekad imali reakciju na druga antitela (u retkim slučajevima možete imati rizik od alergijskih reakcija).
• ako imate ili ste imali bolest bubrega
• ako primate lekove koji oštećuju bubrege (ako se funkcija Vaših bubrega pogoršava, može biti potrebno da se prekine lečenje lekom Intratect).

U pojedinim slučajevima, imunoglobulini mogu da povećaju rizik od pojave infarkta srca, moždanog udara, plućne embolije ili duboke venske tromboze, iz razloga što dovode do povećanja viskoziteta krvi. Stoga će Vaš lekar obratiti posebnu pažnju ukoliko ste gojazni, ukoliko ste stariji, ukoliko bolujete od šećerne bolesti (dijabetesa), ukoliko bolujete od povišenog krvnog pritiska (hipertenzije), ukoliko Vam je dosta smanjen volumen krvi (hipovolemija), ukoliko bolujete od bolesti koja uzrokuje da je Vaša krv gušća (viskoznija), ukoliko ste duže vreme bili nepokretni (vezani za postelju), ukoliko imate ili ste imali probleme sa krvnim sudovima (vaskularna oboljenja) ili druge rizike za nastanak tromba (krvnog ugruška).

Molimo Vas obratite pažnju na neželjene reakcije!

U toku infuzije leka Intratect, bićete pažljivo praćeni na pojavu neželjenih reakcija (npr.anafilaksa). Vaš lekar će se pobrinuti da brzina infuzije leka Intratect prilagodi Vama.

Ako osetite neku neželjenu reakciju u toku infuzije, npr. glavobolja, navale crvenila, groznica, bol u mišićima, zviždanje prilikom disanja, ubrzani otkucaji srca, bol u donjem delu leđa, mučnina, nizak krvni pritisak odmah recite Vašem lekaru. Brizina infuzije se može smanjiti ili se lečenje može potpuno prekinuti. Nakon infuzije leka Intratect možete imati nisku konentraciju belih krvnih zrnaca (neutropeniju) što će se spontano povući tokom 7 do 14 dana. Ukoliko niste sigurni o simptomima, obratite se Vašem lekaru.

U vrlo retkim slučajevima nakon primene imunoglobulina može nastati akutno oštećenje pluća povezano sa transfuzijom (transfusion-related acute lung injury- TRALI). Ono dovodi do nakupljanja tečnosti u vazdušnim prostorima pluća koje nije uzrokovano poremećajem rada srca (nekardiogeni plućni edem).

Osetićete jako otežano disanje (respiratorni distres), ubrzano disanje (tahipneja), abnormalno nizak nivo kiseonika u krvi (hipoksija) i povišenu telesnu temperaturu. Simptomi se obično pojavljuju 1 do 6 sati nakon primljenog leka. Odmah se obratite Vašem lekaru ako ove simptome primetite tokom primanja infuzije leka Intratect i on će je odmah prekinuti.

Informacije o prenosu infektivnih agenasa

Lek Intratect se dobija iz humane plazme (tečni deo krvi). Kada se lekovi dobijaju iz humane krvi ili plazme preduzimaju se određene mere kako bi se sprečio prenos infekcija na pacijenta. Ove mere uključuju pažljiv odabir donora krvi i plazme, kako bi se uverili da su osobe rizične za prenos infekcija isključene, kao i ispitivanje svake donacije i sveukupne prikupljene plazme („pool”) na prisustvo virusa. Proizvođači ovakvih lekova takođe preduzimaju korake tokom obrade krvi ili plazme koji mogu inaktivirati ili ukloniti patogene. Uprkos ovim merama, kada se primenjuju lekovi pripremljeni iz humane krvi ili plazme, ne može se u potpunosti isključiti mogućnost prenosa infekcije. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili novootkrivene viruse ili na druge vrste infekcija.

Preduzete mere se mogu smatrati efektivnim za viruse sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), hepatitis B virus i hepatitis C virus.

Preduzete mere protiv virusa bez omotača, kao što su hepatitis A virus i parvovirus B19 mogu biti ograničene vrednosti.

Imunoglobulini nisu povezani sa infekcijama virusima hepatitisa A i parvovirusa B19 verovatno zato što lek sadrži antitela protiv ovih infekcija, koja deluju zaštitno.

Izbegavajte istovremenu upotrebu diuretika Henleove petlje i leka Intratect.

Uticaj na analize krvi

Lek Intratect može da utiče na rezultate analiza krvi. Ukoliko ćete raditi analize krvi nakon primanja leka Intratect, obavestite lekara ili laboranta da ste primili ovaj lek.

Drugi lekovi i lek Intratect

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Intratect može da smanji efikasnost nekih vrsta vakcina (vakcine sa živim oslabljenim virusima), kao što su vakcine protiv:

• malih boginja
• rubele
• zaušaka
• ovčijih boginja

Možda ćete morati da sačekate do 3 meseca pre nego što budete mogli da primate neke vakcine ili do jedne godine pre nego što budete mogli da primate vakcinu protiv malih boginja.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Vaš lekar će odlučiti da li lek Intratect može da se primeni u periodu trudnoće i dojenja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Intratect ima mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijenti kod kojih se tokom terapije jave neželjene reakcije, pre upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama treba da sačekaju da se neželjene reakcije povuku.

Lek Intratect je namenjen za intravensku primenu (infuzijom u venu). Lek Intratect će Vam dati Vaš lekar ili medicinska sestra. Doza zavisi od Vašeg zdravstvenog stanja i telesne mase. Vaš lekar će odrediti koja je količina potrebna za Vas.

Na početku infuzije primaćete lek Intratect manjom brzinom protoka infuzije. Ukoliko je budete dobro podnosili, Vaš lekar može postepeno povećati brzinu infuzije.

Brzina infuzije i učestalost zavise od razloga zbog kojih primate lek Intratect.

Primena kod dece i adolescenata

Doziranje kod dece i adolescenata (0-18 godina) se ne razlikuje od doziranja kod odraslih jer je doziranje za svaku indikaciju dato prema telesnoj masi i prilagođeno kliničkom ishodu prethodno pomenutih stanja.

Pacijenti sa slabim imunskim sistemom (primarna ili sekundarna imunodeficijencija) koji lek primaju kao supstitucionu terapiju (terapiju nadoknade) primaće infuziju svake 3 do 4 nedelje.

Za lečenje zapaljenskih poremećaja (imunomodulacija) infuzije se mogu primenjivati na sledeći način: Idiopatska trombocitopenijska purpura za lečenje akutne epizode infuzija se daje prvog dana i ova doza se može ponavljati jednom u tri dana. Alternativno, niža doza se može davati jednom dnevno u toku 2 do 5 dana.

Guillain Barre-ov sindrom: infuzija se daje tokom 5 dana.

Kawasaki-jeva bolest: infuziju treba primenjivati kao jednokratnu dozu, uz istovremenu primenu sa acetilsalicilnom kiselinom.

Hronična inflamatorna demijelinizirajuća poliradikuloneuropatija i multifokalna motorna neuropatija: efekat tretmana mora se procenitit nakon svakog ciklusa primene.

Ako ste primili više leka Intratect nego što treba

Predoziranje može da dovede do preopterećenja tečnošću i hiperviskoziteta (povećana gustina krvi), posebno kod starijih pacijenata ili pacijenata sa oštećenom funkcijom srca i bubrega. Ako mislite da ste primili previše leka Intratect, obavestite Vašeg lekara, koji će odlučiti da li je potrebno prekinuti primenu infuzije i propisati Vam drugo lečenje.

Ako ste zaboravili da primite lek Intratect

Lekar ili medicinska sestra će Vam dati lek Intratect u bolnici, tako da je malo verovatno da ćete propustiti primenu infuzije. Međutim, obavestite Vašeg lekara ako mislite da ste propustili infuziju.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Učestalosti navedene u nastavku teksta, uglavnom su izračunate na osnovu broja lečenih pacijenata, ako drugačije nije navedeno, npr. prema broju infuzija.

Ako primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava, odmah se obratite Vašem lekaru:

• osip
• svrab
• zviždanje prilikom disanje
• oteženo disanje
• oticanje očnih kapaka, lica, usana, grla ili jezika
• izuzetno nizak krvni pritisak sa simptomima kao što su vrtoglavica, zbunjenost, nesvestica, ubrzan puls.

Ovo mogu biti znaci alergijske reakcije, ozbiljne alergijske reakcije (anafilaktički šok) ili reakcije presetljivosti.

Sledeća neželjena dejstva su prijavljena tokom kliničkih ispitivanja sa lekom Intratect, 100 mg/mL: Česta neželjena dejstva (mogu da se jave najviše kod 1 od 10 primljenih infuzija):

• abnormalno lupanje srca (palpitacije)
• nelagodnost
• reakcije povezane sa primenom infuzije
• glavobolja
• bol u zglobovima
• bol u leđima
• bol u kostima

Povremena neželjena dejstva (mogu se da se jave najviše kod 1 od 100 primljenih infuzija):

• preosetljivost
• umor
• drhtavica
• smanjena temperatura tela (hipotermija)
• poremećaj čula
• bol u mišićima
• bol u koži
• osip
• prekomeran protok krvi u organima ili tkivima
• povišen krvni pritisak
• proliv
• bol u stomaku

Sledeća neželjena dejstva su prijavljena spontano pri lečenju lekom Intratect: Nepoznate učestalosti: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka:

• ozbiljan bol u grudima ili pritisak u grudima (angina pektoris)
• trešenje i drhtanje (rigor)
• anafilaktički šok, alergiske reakcije
• teškoće pri disanju (dispnea)
• nizak krvni pritisak
• bol u leđima
• smanjen broj belih krvnih zrnaca (leukopenija)

Primena preparta humanih imunoglobulina, uopšte, može da izazove sledeće neželjene efekte (prema opadajućoj učestalosti):

• groznica, glavobolja, vrtoglavica, povišena telesna temperature, povraćanje, alergijske reakcije, mučnina, bol u zglobovima, nizak krvni pritisak i umeren bol u leđima
• smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca zbog njihovog raspadanja u krvnim sudovima (reverzibilne hemolitičke reakcije) i (retko) hemolitička anemija koja zahteva transfuziju
• (retko) iznenadni pad krvnog pritiska i u izolovanim slučajevima, anafilaktički šok
• (retko) prolazne kožne reakcije (uključujući kožni eritemski lupus- učestalost nepoznata)
• (veoma retko) tromboemolijske reakcije poput srčanog udara (infarct miokarda), moždanog udara, krvnih ugrušaka u krvnim sudovima (plućna embolija), krvni ugrušci u veni (duboka venska

tromboza)

• slučajevi prolaznog akutnog zapaljenja zaštitnih membrana mozga i kičmene moždine (reverzibilni aseptični meningitis)
• slučajevi u kojima rezultati analiza krvi ukazuju da je funkcija bubrega oštećena i/ili akutno otkazivanje

funkcije bubrega

• slučajevi akutnog oštećenja pluća povezanog sa transfuzijom (TRALI), videti odeljak ,,Upozorenja i mere opreza’’

Ako se pojave neželjena dejstva, potrebno je smanjiti brzinu infuzije ili prekinuti infuziju. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Intratect posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe odnosi se na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 °C. Ne zamrzavati.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Posle prvog otvaranja, lek upotrebiti odmah.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je humani normalni imunoglobulin za intravensku upotrebu.

Jedan mL sadrži: 100 mg humanog normalnog imunoglobulina (čistoće najmanje 96% IgG).

Jedna bočica od 50 mL sadrži 5 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu (i.v.Ig). Jedna bočica od 100 mL sadrži 10 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu (i.v.Ig). Jedna bočica od 200 mL sadrži 20 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu (i.v.Ig).

Raspodela IgG po potklasama (približne vrednosti):

Maksimalan sadržaj IgA je 1800 mikrograma/mL Lek je proizveden iz humane plazme donora.

Pomoćne supstance su: glicin i voda za injekciju.

Kako izgleda lek Intratect i sadržaj pakovanja

Rastvor za infuziju.

Rastvor je bistar do blago opalescentan i bezbojan do bledožut.

Unutrašnje pakovanje je bočica, staklena (staklo tip II) sa čepom (brombutil) i aluminijumskim zatvaračem u kojoj se nalazi 50 mL, 100 mL ili 200 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica, staklena i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

MEDIS PHARMA D.O.O. BEOGRAD,

Milutina Milankovića 11b, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač

BIOTEST PHARMA GMBH,

Landsteinerstrasse 5, Dreieich, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Intratect, rastvor za infuziju, 1 x 50 mL: 515-01-01594-22-001 od 16.06.2023.

Intratect, rastvor za infuziju, 1 x 100 mL: 515-01-01595-22-001 od 16.06.2023.

Intratect, rastvor za infuziju, 1 x 200 mL: 515-01-01598-22-001 od 16.06.2023.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Supstituciona terapija kod odraslih, kao i kod dece i adolescenata (0-18 godina) kod:

• Sindroma primarne imunodeficijencije (PID) sa oštećenom produkcijom antitela
• Sekundarne imunodeficijencije (SID) kod pacijenata koji boluju od teških oblika ili recidivnih infekcija, kod kojih antibiotska terapija nije efikasna i kod kojih je ili dokazano neuspešno stvaranje specifičnih antitela (PSAF – proven specific antibody failure)* ili je nivo IgG u serumu < 4 g/L.

*PSAF = Neuspeh dostizanja najmanje dvostrukog porasta titra IgG antitela na pneumokokni polisaharid i polipeptidni antigen vakcina

Imunomodulacija kod odraslih, kao i kod dece i adolescenata (0-18 godina) kod:

• Primarne imune trombocitopenije (idiopatske trombocitopenijske purpure, ITP) kod pacijenata sa visokim rizikom od krvarenja ili pre operacije zbog korekcije broja trombocita.
• Guillain Barré-ovog sindroma.

Kawasaki-jeve bolesti (uz istovremenu upotrebu acetilsalicilne kiseline, videti odeljak „Doziranje i način primene”).

• Hronične inflamatorne demijelinizirajuća poliradikuloneuropatije (CIDP)
• Multifokalne motorne neuropatije (MMN)

Doziranje i način primene

Supstitucionu terapiju treba započeti i sprovoditi pod nadzorom lekara sa iskustvom u terapiji imunodeficijencija.

Doziranje

Doza i režim doziranja zavise od indikacija.

Doziranje mora biti individualno određeno za svakog pacijenta zavisno od kliničkog odgovora. Doze određene na osnovu telesne mase može biti potrebno prilagoditi kod pacijenata sa nedovoljnom odnosno prekomernom telesnom masom.

Sledeći režimi doziranja su dati kao smernice.

Supstituciona terapija kod sindroma primarne imunodeficijencije

Režim doziranja treba da postigne najniži nivo (engl. trough level) IgG (izmeren pre sledeće infuzije) od najmanje 6 g/L ili unutar normalnog referentnog raspona za starosnu populaciju. Potrebno je tri do šest meseci od početka terapije da se uspostavi ravnoteža (stanje dinamičke ravnoteže nivoa IgG). Preporučena početna doza iznosi 0,4-0,8 g/kg, data jednokratno koju treba slediti sa najmanje 0,2 g/kg svake tri do četiri nedelje.

Doza potrebna da se postigne najniži nivo IgG od 6 g/L iznosi 0,2-0,8 g/kg mesečno. Interval doziranja nakon postizanja stanja ravnoteže varira od 3 do 4 nedelje.

Najniže nivoe IgG u plazmi treba meriti i procenjivati u vezi sa učestalosti infekcije. Da bi se smanjila učestalost javljanja bakterijskih infekcija, može biti potrebno da se doza poveća i da se teži ka postizanju većih najnižih nivoa.

Sekundarne imunodeficijencije (definisane u odeljku „Terapijske indikacije”) Preporučena doza je 0,2 – 0,4 g/kg svake tri do četiri nedelje.

Najniže nivoe IgG potrebno je meriti i procenjivati u odnosu na učestalost infekcije. Dozu je potrebno prilagoditi prema potrebi kako bi se postigla optimalna zaštita od infekcija, te kod pacijenata sa perzistentnim infekcijama može biti potrebno povećati dozu, a o smanjenju doze može se razmišljati kada pacijent bude bez infekcije.

Primarna imuna trombocitopenija

Postoje dva alternativna režima doziranja:

• 0,8-1 g/kg prvog dana, ova doza se može ponoviti jedanput u okviru 3 dana
• 0,4 g/kg dnevno tokom dva do pet dana. Terapija se može ponoviti ako se javi relaps.

Guillain Barré sindrom

• 0,4 g/kg dnevno u toku 5 dana. (terapija se može ponoviti u slučaju relapsa).

Kawasaki bolest

• 2,0 g/kg treba primenjivati kao pojedinačnu dozu. Pacijenti treba istovremeno da primaju i acetilsalicilnu kiselinu.

Hronična inflamatorna demijelinizirajuća poliradikuloneuropatija (CIDP)

Početna doza: 2g/kg podeljeno tokom 2-5 uzastopnih dana

Doza održavanja: 1g/kg tokom 1-2 uzastopna dana svake 3 nedelje

Efikasnost lečenja treba proceniti nakon svakog ciklusa: ako se terapijski efekat ne primeti nakon 6 meseci, lečenje se mora prekinuti.

Ako je lečenje efikasno, dužinu trajanja lečenja određuje lekar prema sopstvenom nahođenju, zavisno od odgovora pacijenta na početnu dozu i doze održavanja. Doziranje i razmak između primene može biti potrebno prilagoditi prema individualnom toku bolesti.

Multifokalna motorna neuropatija (MMN)

Početna doza: 2g/kg podeljeno tokom 2-5 uzastopnih dana

Doza održavanja: 1 g/kg svake 2-4 nedelje ili 2 g/kg svakih 4-8 nedelja.

Efikasnost lečenja treba proceniti nakon svakog ciklusa; ako se terapijski efekat ne primeti nakon 6 meseci, lečenje se mora prekinuti.

Ako je lečenje efikasno, dužinu trajanja lečenja određuje lekar prema sopstvenom nahođenju, zavisno od odgovora pacijenta na početnu dozu i doze održavanja. Doziranje i razmak između primene može biti potrebno prilagoditi prema individualnom toku bolesti.

Preporuke za doziranje su date zbirno u sledećoj tabeli:

Pedijatrijska populacija

Doziranje kod dece i adolescenata (0-18 godina) nije različito od doziranja kod odraslih, jer je doziranje za svaku indikaciju izraženo po kilogramu telesne mase i prilagođeno kliničkom ishodu prethodno pomenutih stanja.

Oštećenje funkcije jetre

Nema dokaza o potrebi prilagođavanja doze.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavati dozu, osim ako je to klinički indikovano, videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka.

Stariji

Nije potrebno prilagođavati dozu, osim ako je to klinički indikovano, videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka.

Način primene Intravenska upotreba.

Lek Intratect se primenjuje intravenskom infuzijom uz početnu brzinu, ne veću od 0,3 mL/kg/h u toku 30 minuta. Videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka. U slučaju pojave neželjenih reakcija potrebno je smanjiti brzinu primene ili prekinuti infuziju.

Ukoliko se dobro podnosi, brzina infuzije se može postepeno povećavati do najviše 1,9 mL/kg/h. Supstituciona terapija

Kod pacijenata koji brzinu od 1,9 mL/kg/h podnose dobro, brzina infuzije se može postepeno povećavati do 6 mL/kg/h i ako je podnošljivost i dalje dobra može se postepeno dalje povećavati do maksimalne brzine od 8 mL/kg/h.

Generalno, doziranje i brzina infuzije moraju se individualno određivati u skladu sa potrebama pacijenta (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Lista pomoćnih supstanci

Glicin,

Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Rok upotrebe

3 godine

Posle prvog otvaranja, lek upotrebiti odmah.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25 °C. Ne zamrzavati.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica, staklena (staklo tip II) sa čepom (brombutil) i aluminijumskim zatvaračem u kojoj se nalazi 50 mL, 100 mL ili 200 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica, staklena i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Proizvod treba da bude zagrejan na sobnu ili temperaturu tela pre upotrebe. Rastvor treba da bude bistar ili blago opalescentan i bezbojan do blago žut. Ne koristiti rastvore koji su zamućeni ili sadrže talog.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.