Lek Hemomycin je indikovan za lečenje sledećih infekcija, ukoliko se zna ili se sumnja da su izazvane sa jednim ili više osetljivih mikroorganizama (videti odeljak 5.1):
Potrebno je uzeti u obzir zvanične farmakoterapijske vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.
Doziranje
Odrasli, uključujući starije pacijente i decu telesne mase > 45 kg
U lečenju infekcija gornjih i donjih disajnih puteva i infekcija kože i mekih tkiva (sa izuzetkom erythema migrans) ukupna doza azitromicina iznosi 1500 mg, a daje se tokom tri dana (500 mg jednom dnevno).
U lečenju erythema migrans, ukupna doza azitromicina iznosi 3 g, a treba je dati na sledeći način: 1g (4 kapsule odjednom) prvog dana, a zatim po 500 mg (2 kapsule jednom dnevno) od drugog do petog dana.
U lečenju nekomplikovanih genitalnih infekcija uzrokovanih bakterijom Chlamidia trachomatis propisuje se jednokratna terapija od 1 g (4 kapsule, jednom dnevno).
U lečenju infekcija želuca i duodenuma uzrokovanih bakterijom H.pylori doza iznosi 1 g dnevno, u kombinaciji sa antisekretornim lekom i ostalim lekovima, u skladu sa odlukom lekara.
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (GFR 10 - 80 mL/min) nije potrebno prilagođavanje doze.
Potreban je oprez prilikom primene azitromicina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR
< 10 mL/min) (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Oštećenje funkcije jetre
Pošto se azitromicin metaboliše u jetri i izlučuje putem žuči, lek se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Kod ovakvih pacijenata nisu sprovedena ispitivanja sa azitromicinom.
Starije osobe
Kod starijih pacijenata primenjuje se ista doza kao kod odraslih. Budući da stariji pacijenti mogu biti pacijenti sa proaritmijskim stanjima, preporučuje se poseban oprez zbog rizika od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes (videti odeljak 4.4).
Način primene
Lek Hemomycin, kapsule, tvrde, 250 mg, uzima se jednom dnevno. Kapsule treba progutati cele. Lek Hemomycin, kapsule, tvrde, treba uzeti najmanje jedan sat pre ili dva sata posle jela.
Lek Hemomycin je kontraindikovan kod:
Preosetljivost
Kao i u slučaju primene eritromicina i drugih makrolida u retkim slučajevima prijavljene su: ozbiljne alergijske reakcije, uključujući angioedem i anafilaksu (retko sa smrtnim ishodom), reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS), akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP), Stevens-Jonhson–ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN) (retko sa smrtnim ishodom). Neke od ovih reakcija sa azitromicinom izazvale su rekurentne simptome i zahtevale su dužu opservaciju i lečenje.
Hepatotoksičnost
S obzirom na to da je jetra glavni put eliminacije azitromicina, potreban je oprez za vreme primene kod pacijenata sa značajnim oboljenjem jetre. Kod primene azitromicina su zabeleženi slučajevi fulminantnog hepatitisa koji može da dovede do insuficijencije jetre opasne po život (videti odeljak 4.8). Neki pacijenti su već imali prethodno oboljenje jetre ili su uzimali druge hepatotoksične lekove.
Ukoliko postoje znaci i simptomi poremećaja funkcije jetre, poput brzog razvoja astenije povezane sa žuticom, tamne prebojenosti urina, sklonosti ka krvarenju ili hepatične encefalopatije, neophodno je sprovesti laboratorijsko ispitivanje funkcionalnih testova jetre. U slučaju poremećaja funkcije jetre, mora da se prekine primena azitromicina.
Derivati ergotamina
Kod pacijenata na terapiji derivatima ergotamina, zabeleženi su slučajevi ergotizma pri istovremenoj primeni nekih makrolidnih antibiotika. Ne postoje podaci o mogućoj interakciji derivata ergot alkaloida sa azitromicinom. Međutim, usled teorijske mogućnosti za nastanak ergotizma, azitromicin i derivati ergotamina ne smeju se primenjivati istovremeno.
Superinfekcija
Kao i u slučaju primene drugih antibiotika, preporučuje se praćenje znakova razvoja sekundarnih infekcija neosetljivim mikroorganizmima, uključujući i gljivične infekcije.
Dijareja udružena sa Clostridium difficile
Pri upotrebi skoro svih antibiotika uključujući i azitromicin, zabeležena je dijareja udružena sa Clostridium difficile, koja po težini može da varira od blage dijareje do smrtonosnog kolitisa. Lečenje antibakterijskim lekovima menja normalnu crevnu floru i dovodi do preteranog rasta C.difficile.
Sojevi C. difficile proizvode toksine A i B koji doprinose razvoju dijareje udružene sa Clostridium difficile. Sojevi C.difficile koji proizvode hipertoksine uzrokuju povećani morbiditet i mortalitet s obzirom na to da ove infekcije mogu biti rezistentne na antimikrobnu terapiju i zahtevati kolektomiju. Zbog toga treba voditi računa o pojavi dijareje udružene sa Clostridium difficile kod pacijenata kod kojih se dijareja javila nakon primene antibiotika. Neophodna je detaljna anamneza, s obzirom na to da su zabeleženi slučajevi dijareje udružene sa Clostridium difficile i dva meseca nakon primene antibiotika.
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 10 mL/min), zabeleženo je povećanje sistemske izloženosti azitromicinu za 33% (videti odeljak 5.2).
Produženje QT intervala
Pri terapiji drugim makrolidima, uključujući i azitromicin, zabeleženi su produžena srčana repolarizacija i QT interval koji povećavaju rizik od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes (videti odeljak 4.8). S obzirom na to da sledeće situacije mogu dovesti do povećanog rizika od razvoja ventrikularne aritmije (uključujući torsade de pointes), što može dovesti do srčanog zastoja, azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa postojećim proaritmičnim stanjima (posebno kod žena i starijih osoba) kao što su pacijenti:
Miastenija gravis
Kod pacijenata na terapiji azitromicinom je zabeležena egzacerbacija simptoma miastenije gravis ili nastanak sindroma miastenije (videti odeljak 4.8).
Strepokokne infekcije
Penicilin je obično prvi lek izbora pri lečenju faringitisa/tonzilitisa izazvanih sa Streptococcus pyogenes, kao i u profilaksi akutne reumatske groznice. Uopšteno, azitromicin je efikasan protiv streptokoka u orofarinksu, ali ne postoje podaci o efikasnosti azitromicina u prevenciji akutne reumatske groznice.
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost intavenske primene azitromicina u terapiji kod dece nije utvrđena.
Bezbednost i efikasnost primene u prevenciji ili terapiji infekcija uzrokovanih Mycobacterium Avium Complex kod dece nije utvrđena.
Pomoćne supstance
Lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne treba da uzimaju ovaj lek.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po kapsuli, odnosno suštinski je „bez natrijuma”.
Antacidi: u farmakokinetičkoj studiji efekata istovremene primene antacida i azitromicina, nisu zabeleženi bilo kakva dejstva na ukupnu biološku raspoloživost, iako su maksimalne koncentracije u serumu bile smanjene za oko 25%. Pacijenti kojima je propisana terapija azitromicinom i antacidima, ne smeju uzimati ove lekove istovremeno.
Cetirizin: kod zdravih ispitanika, istovremena primena azitromicina u trajanju od 5 dana i cetirizina u dozi od 20 mg, u stanju ravnoteže, nije dovela do farmakokinetičkih interakcija, kao ni do značajnih promena QT intervala.
Didanozin (Dideoksinozin): istovremena primena azitromicina u dozi od 1200 mg/dan i didanozina u dozi od 400 mg/dan, kod šest HIV pozitivnih ispitanika, nije uticala na farmakokinetiku didanozida, u poređenju sa placebom.
Digoksin i kolhicin (supstrati P-glikoproteina): postoje izveštaji da istovremena primena makrolidnih antibiotika, uključujući i azitromicin, sa supstratima P-glikoproteina kao što su digoksin i kolhicin dovodi do porasta nivoa supstrata P-glikoproteina u serumu. Zbog toga, ako se azitromicin i supstrati P-glikoproteina kao što je digoksin primenjuju istovremeno, treba uzeti u obzir mogući porast koncentracije supstrata u serumu. Kliničko praćenje, i ukoliko je moguće praćenje koncentracija digoksina u serumu je potrebno tokom terapije sa azitromicinom, kao i nakon prekida terapije.
Zidovudin: pojedinačna doza od 1000 mg i višestruke doze od 1200 mg ili 600 mg azitromicina su imale slabije dejstvo na farmakokinetiku u plazmi ili urinarnu ekskreciju zidovudina ili njegovog metabolita glukuronida. Međutim, primena azitromicina je povećala koncentracije fosforilisanog zidovudina, klinički aktivnog metabolita, u mononuklearnim ćelijama periferne krvi. Klinički značaj ovih nalaza nije jasan, ali mogao bi biti koristan za pacijente.
Nema značajnih interakcija između azitromicina i hepatičkog citohroma P 450. Ne smatra se da podleže farmakokinetičkoj interakciji koja se može videti sa eritromicinom i ostalim makrolidima. Indukcija ili inaktivacija hepatičkog citohroma P450 putem citohrom-metaboličkog kompleksa se ne dešava sa azitromicinom.
Derivati ergotamina: ne preporučuje se istovremena primena azitromicina i derivata ergotamina, zbog teoretske mogućnosti nastanka ergotizma (videti odeljak 4.4).
Ispitivanja farmakokinetičkih interakcija su sprovedena sa azitromicinom i sledećim lekovima za koje se zna da se metabolišu posredstvom citohroma P 450.
Atorvastatin: istovremena primena atorvastatina (10 mg dnevno) i azitromicina (500 mg dnevno) nije dovela do promene koncentracije atorvastatina u plazmi (na osnovu određivanja inhibicije HMG CoA-reduktaze). Ipak, u postmarketinškom praćenju zabeleženi su slučajevi rabdomiolize kod pacijenata koji su uzimali azitromicin sa statinima.
Karbamazepin: u farmakokinetičkoj studiji interakcija, sprovedenoj na zdravim ispitanicima, azitromicin nije imao značajno dejstvo na koncentraciju karbamazepina ili njegovog aktivnog metabolita u plazmi.
Cimetidin: u farmakokinetičkoj studiji efekta pojedinačne doze cimetidina, primenjene 2 sata pre azitromicina, na farmakokinetiku azitromicina, nije zabeležena promena u farmakokinetici azitromicina.
Oralni kumarinski antikoagulansi: u ispitivanju farmakokinetičkih interakcija, azitromicin nije doveo do promene antikoagulantnog dejstva pojedinačne doze varfarina od 15 mg kod zdravih ispitanika. Tokom postmarketinških ispitivanja, zabeleženi su slučajevi potenciranja antikoagulantnog dejstva nakon istovremene primene azitromicina i oralnih kumarinskih antikoagulanasa. Iako uzročno-posledična povezanost nije utvrđena, potrebno je razmotriti učestalije praćenje protrombinskog vremena kod pacijenata na istovremenoj terapiji azitromicinom i oralnim kumarinskim antikoagulansima.
Ciklosporin: u farmakokinetičkoj studiji sa zdravim ispitanicima, koji su primali azitromicin per os u dozi od 500 mg/dan tokom 3 dana, a zatim jednu dozu ciklosporina per os od 10 mg/kg, dokazano je da dolazi do značajnog povećanja vrednosti Cmax i PIK0-5 ciklosporina. Zbog toga se preporučuje oprez prilikom razmatranja istovremene primene ova dva leka. Ukoliko je istovremena primena neophodna, potrebno je pratiti koncentracije ciklosporina u plazmi i u skladu sa tim prilagoditi dozu.
Efavirenz: istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 600 mg i 400 mg efavirenza dnevno tokom 7 dana, nije dovela do klinički značajnih farmakokinetičkih interakcija.
Flukonazol: istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 1200 mg nije uticala na farmakokinetiku pojedinačne doze flukonazola od 800 mg. Ukupna izloženost i poluvreme eliminacije azitromicina nisu bili promenjeni kod istovremene primene sa flukonazolom. Međutim, uočeno je klinički beznačajno smanjenje vrednosti Cmax (18%) azitromicina.
Indinavir: istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 1200 mg nije imala statistički značajno dejstvo na farmakokinetiku indinavira primenjenog u pojedinačnoj dozi od 800 mg tri puta na dan, tokom 5 dana.
Metilprednizolon: u studiji farmakokinetičkih interakcija kod zdravih ispitanika, azitromicin nije imao značajno dejstvo na farmakokinetiku metilprednizolona.
Midazolam: kod zdravih ispitanika, istovremena primena azitromicina u dozi 500 mg/dan tokom 3 dana, nije uzrokovala klinički značajne promene u farmakokinetici i farmakodinamici pojedinačne doze midazolama od 15 mg.
Nelfinavir: istovremena primena azitromicina (1200 mg) i nelfinavira u stanju ravnoteže (750 mg tri puta dnevno), rezultirala je povećanjem koncentracije azitromicina u stanju ravnoteže. Nisu zabeležena klinički značajna neželjena dejstva i nije potrebno posebno prilagođavanje doze.
Rifabutin: istovremena primena azitromicina i rifabutina nije uticala na njihove koncentracije u serumu.
Neutropenija je zabeležena kod ispitanika koji su istovremeno primali azitromicin i rifabutin. Iako je neutropenija povezana sa primenom rifabutina, nije utvrđena uzročno-posledična veza u kombinaciji sa azitromicinom (videti odeljak 4.8).
Sildenafil: kod zdravih ispitanika muškog pola, nije bilo dokaza o uticaju azitromicina (500 mg dnevno tokom 3 dana) na vrednosti PIK i Cmax sildenafila ili njegovog glavnog metabolita u krvi.
Terfenadin: u farmakokinetičkim studijama nisu pronađeni dokazi o interakcijama između azitromicina i terfenadina. Prijavljeni su retki slučajevi u kojima se mogućnost ovih interakcija nije mogla potpuno isključiti. Međutim, ne postoje specifični dokazi da je do takvih interakcija i došlo.
Teofilin: pri istovremenoj primeni azitromicina i teofilina, kod zdravih ispitanika, nema dokaza o klinički značajnim farmakokinetičkim interakcijama ova dva leka.
Triazolam: kod 14 zdravih ispitanika, istovremena primena azitromicina u dozi od 500 mg prvog dana i 250 mg azitromicina sa 0,125 mg triazolama drugog dana, nije značajno uticala na farmakokinetičke parametre triazolama u odnosu na istovremenu primenu triazolama i placeba.
Trimetoprim/sulfametoksazol: istovremena primena trimetoprima/sulfametoksazola DS (160 mg/800 mg) tokom 7 dana i azitromicina u dozi od 1200 mg, 7. dana, nije imala značajno dejstvo na maksimalne koncentracije, ukupnu izloženost ili urinarnu eliminaciju trimetoprima/sulfametoksazola.
Koncentracije azitromicina u serumu su bile slične onima zabeleženim u drugim ispitivanjima.
Hidroksihlorohin: Azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje je poznato da produžavaju QT interval sa potencijalom da izazovu srčanu aritmiju, npr. hidroksihlorohin.
Trudnoća
Nisu sprovedene adekvatne i kontrolisane studije kod trudnica. Ispitivanja reproduktivne toksičnosti na životinjama su pokazala da azitromicin prolazi kroz placentu, ali nisu uočeni teratogeni efekti. Bezbednost primene azitromicina nije potvrđena s obzirom na primenu aktivne supstance tokom trudnoće. Dakle, azitromicin treba koristiti tokom trudnoće samo ako korist nadmašuje rizik.
Dojenje
Primećeno je da se azitromicin izlučuje u majčino mleko, ali nisu sprovedena adekvatna i dobro kontrolisana klinička ispitivanja kod dojilja čiji bi cilj bio karakterizacija farmakokinetike izlučivanja azitromicina u majčino mleko.
Plodnost
U ispitivanjima plodnosti na pacovima zabeležene su smanjene stope trudnoće nakon primene azitromicina. Nije poznat značaj tih nalaza za ljude.
Moguć je razvoj neželjenih dejstava kao što su derilijum, halucinacije, vrtoglavica, somnolencija, sinkopa, konvulzije, koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
U tabeli u nastavku navedena su neželjena dejstva prijavljena tokom kliničkih ispitivanja i nakon stavljanja leka u promet, a navedena su prema klasi sistema organa i učestalosti.
Neželjena dejstva su klasifikovana prema učestalosti na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Unutar svake kategorije učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.
Neželjena dejstva koja su možda ili verovatno povezana sa azitromicinom na osnovu kliničkih ispitivanja ili praćenja leka na tržištu:
Sistem organa | Veoma | Često | Povremeno | Retko | Veoma | Nepoznata |
Infekcije i | kandidijaza, | pseudomembranozn | ||||
infestacije | vaginalna | i kolitis (videti | ||||
infekcija, | odeljak 4.4) | |||||
pneumonija, | ||||||
gljivična | ||||||
infekcija, | ||||||
bakterijska | ||||||
infekcija, | ||||||
faringitis, | ||||||
gastroenteritis, | ||||||
poremećaji | ||||||
disanja, | ||||||
rinitis, oralna | ||||||
kandidijaza | ||||||
Poremećaji | leukopenija, | trombocitopenija, |
krvi i limfnog sistema | neutropenija, | hemolitička anemija | ||||
Poremećaji | angioedem, preosetljivost | anafilaktička | ||||
Poremećaji metabolizma i | anoreksija | |||||
Psihijatrijski poremećaji | nervoza, nesanica | agitacija | agresija, anksioznost, delirijum, | |||
Poremećaji nervnog sistema | glavobolja | ošamućenost, somnolencija, disgeuzija, parestezije | sinkopa, konvulzije, hipoestezija, psihomotorna hiperaktivnost, anosmija, ageuzija, parosmija, | |||
Poremećaji | oštećenje vida | |||||
Poremećaji uha i labirinta | poremećaji uha, vrtoglavica | oštećenje sluha, uključujući gluvoću | ||||
Kardiološki poremećaji | palpitacije | torsade de pointes (videti odeljak 4.4), aritmija (videti odeljak 4.4), uključujući ventrikularnu tahikardiju, produženje QT intervala na elektrokardiogramu | ||||
Vaskularni poremećaji | naleti vrućine | hipotenzija | ||||
Respiratorni, torakalni i | dispnea, epistaksa | |||||
Gastrointestin alni poremećaji | dijareja | povraćanje, bol u abdomenu, mučnina | konstipacija, gasovi, dispepsija, | pankreatitis, diskoloracija jezika |
Hepatobilijarn i poremećaji | poremećaj funkcije jetre, holestatsk a žutica | insuficijencija jetre (što retko rezultuje smrtnim ishodom) (videti odeljak 4.4), fulminantni hepatitis, nekroza | ||||
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | osip, svrab, urtikarija, dermatitis, suva koža, hiperhidroza | fotosenzit ivna reakcija, akutna generalizo vana egzantem atozna pustuloza | Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, multiformni eritem, reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima | |||
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i | osteoartritis, mialgija, bol u leđima, bol u vratu | artralgija | ||||
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | dizurija, bol u predelu bubrega | akutna insuficijencija bubrega, intersticijumski | ||||
Poremećaji reproduktivno g sistema i | metroragija, poremećaj testisa | |||||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | edem, astenija, malaksalost, zamor, | |||||
Ispitivanja | smanjen broj limfocita, povećan broj eozinofila, smanjene vrednosti bikarbonata u krvi, povećan broj bazofila, povećan broj | povećane vrednosti aspartat aminotransferaze, povećane vrednosti alanin aminotransferaze, povećane vrednosti bilirubina u krvi, povećane vrednosti uree u krvi, povećane vrednosti kreatinina u krvi, neuobičajene |
povećan broj neutrofila | kalijuma u krvi, povećane | |||||
Povrede, trovanja i proceduralne | post proceduralne komplikacije |
Neželjena dejstva koja mogu biti ili su verovatno povezana sa profilaksom i lečenjem infekcija uzrokovanih Mycobacterium Avium Complex zasnivaju se na podacima iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja. Ta neželjena dejstva se, bilo po vrsti ili po učestalosti, razlikuju od onih zabeleženih kod primene formulacija sa trenutnim ili produženim oslobađanjem:
Sistem organa | Veoma često | Često | Povremeno |
Poremećaji | anoreksija | ||
Poremećaji nervnog sistema | vrtoglavica, glavobolja, parestezija, | hipoestezija | |
Poremećaji oka | oštećenje vida | ||
Poremećaji uha i labirinta | gluvoća | oštećenje sluha, tinitus | |
Kardiološki poremećaji | palpitacije | ||
Gastrointestinalni poremećaji | dijareja, bol u abdomenu, mučnina, gasovi, nelagodnost u | ||
Hepatobilijarni poremećaji | hepatitis | ||
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | osip, svrab | Stevens-Johnson-ov | |
Poremećaji mišićno- | artralgija |
koštanog sistema i vezivnog tkiva | |||
Opšti poremećaji i | zamor | astenija, malaksalost |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Neželjena dejstva koja su se javila pri dozama većim od preporučenih, bila su slična onim prilikom primene preporučenih doza. Uobičajeni simptomi predoziranja makrolidnim antibioticima uključuju reverzibilni gubitak sluha, tešku mučninu, povraćanje i dijareju. U slučaju predoziranja, ukoliko je potrebno, indikovana je primena medicinskog uglja i opšta simptomatska terapija, kao i suportivne mere.
Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, makrolidi
ATC šifra: J01FA10 Mehanizam dejstva
Azitromicin je antibiotik širokog spektra dejstva, prvi predstavnik nove grupe makrolidnih antibiotika zvane azalidi. Strukturu molekula čini pridodati atom azota laktonskom prstenu eritromicina A. Hemijsko ime azitromicina je 9-deoksi-9a-aza-9a-metil-9a-homoeritromicin A. Molekulska masa iznosi 749,0.
Mehanizam dejstva azitromicina se zasniva na inhibiciji sinteze bakterijskog proteina, vezivanjem za 50 S subjedinicu ribozoma i inhibicijom translokacije peptida.
Mehanizam rezistencije
Rezistencija na azitromicin može biti inherentna ili stečena. Postoje tri osnovna mehanizma rezistencije bakterija: izmena na ciljnom mestu, izmena transporta antibiotika i modifikacija antibiotika.
Potpuna ukrštena rezistencija na eritromicin, azitromicin, druge makrolide i linkozamide postoji kod sledećih mikroorganizama: Streptococcus pneumoniae, beta-hemolitičkog streptokoka grupe A, Enterococcus faecalis i Staphylococcus aureus, uključujući meticilin-rezistentni S. aureus (MRSA).
Antimikrobni spektar azitromicina uključuje različite gram-pozitivne i gram-negativne mikroorganizme, anaerobe, intracelularne i klinički atipične mikroorganizme.
MIC90 0,01 – 0,1 mikrograma/mL | |
Moraxella catarrhalis | Propionibacterium acnes |
Gardnerella vaginalis | Actinomyces species |
Bordetella pertussis | Borrelia burgdorferi |
Mobiluncus species | |
MIC900,1 – 2,0 mikrograma/mL | |
Haemophilus influenzae | Streptococcus pyogenes |
Haemophilus parainfluenzae | Streptococcus pneumoniae |
Legionella pneumophila | Streptococcus agalactiae |
Neisseria meningitidis | Streptococcus viridans |
Neisseria gonorrhoeae | Streptococcus group C, F, G |
Helicobacter pylori | Peptococcus species |
Campylobacter jejuni | Peptostreptococcus species |
Pasteurella multocida | Fusobacterium necrophorum |
Pasteurella haemolytica | Clostridium perfringens |
Brucella melitensis | Bacteroides bivius |
Bordetella parapertussis | Chlamydia trachomatis |
Vibrio cholerae | Chlamydia pneumoniae |
Vibrio parahaemolyticus | Ureaplasma urealyticum |
Plesiomonas shigelloides | Listeria monocytogenes |
Staphylococcus epidermidis | |
Staphylococcus aureus* | |
MIC902,0 – 8,0 mikrograma/mL | |
Escherichia coli | Bacteroides fragilis |
Salmonella enteritidis | Bacteroides oralis |
Salmonella typhi | Clostridium difficile |
Shigella sonnei | Eubacterium lentum |
Yersinia enterocolitica | Fusobacterium nucleatum |
Acinetobacter calcoaceticus | Aeromonas hydrophilia |
* eritromicin - osetljivi soj.
Osetljivost
Prevalencija stečene rezistencije može da varira geografski i sa vremenom za odabrane vrste pa su poželjne lokalne informacije o otpornosti, naročito pri lečenju teških infekcija. Prema potrebi, stručni savet potrebno je potražiti kada je lokalna prevalencija rezistencije takva da se korist leka u barem nekim vrstama infekcija dovodi u pitanje.
UGLAVNOM OSETLJIVI SOJEVI |
Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi |
Staphylococcus aureus |
Streptococcus pneumoniae |
Streptococcus pyogenes (Grupa A) |
Aerobni gram-negativni mikroorganizmi |
Heamophilus influenzae Haemophilus parainfluenzae |
Legionella pneumophila |
Moraxella catarrhalis |
Pasteurella multocida |
Anaerobni mikroorganizmi |
Clostridium perfrigens |
Fusobacterium spp. |
Prevotella spp. |
Porphyriomonas spp. |
Drugi mikroorganizmi |
Chlamydia trachomatis |
SOJEVI KOD KOJIH STEČENA REZISTENCIJA MOŽE PREDSTAVLJATI PROBLEM |
Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi |
Streptococcus pneumoniae |
INHERENTNO REZISTENTNI MIKROORGANIZMI |
Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi |
Enterococcus faecalis |
Staphylococci MRSA, MRSE* |
Anaerobni mikroorganizmi |
Grupa Bacteroides fragilis |
*Meticilin rezistentne stafilokoke imaju visoku prevalenciju stečene rezistencije na makrolide i grupisani su u ovoj grupi zbog njihove retke osetljivosti na azitromicin.
Nakon procene ispitivanja sprovedenih kod dece, primena azitromicina se ne preporučuje u terapiji malarije, ni kao monoterapija, ni u kombinaciji sa lekovima na bazi hlorohina ili artemisinina, budući da nije ustanovljeno bolje dejstvo u odnosu na antimalarijske lekove preporučene u lečenju nekomplikovane malarije.
Resorpcija
Bioraspoloživost nakon oralne primene iznosi oko 37%. Maksimalne koncentracije u plazmi postižu se za 2 - 3 sata nakon uzimanja leka.
Distribucija
Oralno primenjen azitromicin brzo prelazi iz plazme u tkiva i organe. Farmakokinetičke studije su pokazale da azitromicin u tkivima postiže koncentracije i do 50 puta veće nego u plazmi, što ukazuje na to da se lek snažno vezuje za tkiva.
Vezivanje za proteine u serumu varira u zavisnosti od koncentracije u plazmi i kreće se u rasponu od 12% pri 0,5 mikrograma/mL do 52% pri 0,05 mikrograma/mL seruma.
Srednja vrednost volumena distribucije azitromicina u stanju ravnoteže (VVss) je 31 L/kg.
Eliminacija
Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme odražava poluvreme eliminacije iz tkiva i iznosi 2-4 dana.
Oko 12% intravenski primenjene doze azitromicina izlučuje se nepromenjeno urinom tokom sledeća 3 dana. Posebno velike koncentracije nepromenjenog azitromicina, detektovane su u ljudskoj žuči. U žuči je takođe nađeno deset metabolita, koji su nastali N- i O-demetilacijom, hidroksilacijom dezozamina i aglikonskog prstena i degradacijom kladinoznih konjugata. Poređenjem rezultata tečne hromatografije i mikrobiološke analize, dokazano je da metaboliti azitromicina nisu mikrobiološki aktivni.
U ispitivanjima na životinjama, velike koncentracije azitromicina nađene su u fagocitima. Takođe je utvrđeno da se veće koncentracije azitromicina oslobađaju za vreme aktivne fagocitoze, nego za vreme inaktivne fagocitoze. U ispitivanjima na životinjama, to rezultira velikim koncentracijama azitromicina na mestima inflamacije.
U ispitivanjima na životinjama, u kojima su primenjene doze azitromicina bile i do 40 puta veće od kliničkih doza, azitromicin je uzrokovao reverzibilnu fosfolipidozu, ali po pravilu nisu uočene toksikološke posledice s tim u vezi.
Azitromicin nije uzrokovao toksične reakcije kod pacijenata kada se davao u skladu sa preporukama.
Karcinogeni potencijal
Karcinogenost azitromicina nije ispitivana, s obzirom na predviđenu kratkotrajnu primenu kod ljudi i odsutnost znakova karcinogenog potencijala.
Mutageni potencijal
Azitromicin nije pokazao mutageni potencijal u standardnim in vitro i in vivo ispitivanjima genske i hromozomske mutagenosti.
Reproduktivna toksičnost
Embriotoksičnost je ispitivana na miševima i pacovima. Nije zabeleženo teratogeno dejstvo azitromicina. Kod skotnih pacova, doze azitromicina od 100 i 200 mg/kg telesne mase/dnevno su dovele do smanjenog dobijanja na telesnoj masi i blagog usporavanja fetalne osifikacije. U perinatalnim i postnatalnim ispitivanjima toksičnosti na pacovima, blaga retardacija fizičkog razvoja se javljala kao posledica doza azitromicina ≥ 50 mg/kg/dan.
Sadržaj kapsule
Sastav kapsule
Nije primenljivo.
3 godine.
Čuvati u originalnom pakovanju na temperaturi do 25 °C radi zaštite od svetlosti i vlage.
Unutrašnje pakovanje leka je PVC/Aluminijumski blister sa 6 kapsula.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Hemomycin sadrži aktivnu supstancu azitromicin, koja pripada grupi antibiotika koji se nazivaju makrolidi i koriste se za lečenje infekcija.
Lek Hemomycin se koristi za lečenje sledećih infekcija, ukoliko se zna ili se sumnja da su izazvane sa jednim ili više mikroorganizama osetljivim na azitromicin:
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Hemomycin ukoliko imate ili ste imali:
Kao i u slučaju primene eritromicina i drugih makrolida u retkim slučajevima prijavljene su ozbiljne alergijske reakcije (retko sa smrtnim ishodom), kao što su angioedem, anafilaksa i reakcije na koži.
Ukoliko se kod Vas javi alergijska reakcija, prestanite da uzimate lek Hemomycin i odmah se obratite svom lekaru.
Potrebno je da odmah obavestite Vašeg lekara ako osetite da Vam srce ubrzano lupa, ili da Vam se javi vrtoglavica, nesvestica ili patite od slabosti mišića tokom uzimanja ovog leka (miastenija gravis).
U slučaju pojave proliva ili meke stolice tokom ili nakon završetka lečenja, obratite se svom lekaru. Nemojte uzimati nikakve lekove za lečenje proliva pre nego što proverite sa Vašim lekarom. Ako proliv potraje, molimo Vas da obavestite svog lekara.
Deca i adolescenti
Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece čija je telesna masa manja od 45 kg.
Drugi lekovi i lek Hemomycin
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Pre početka terapije potrebno je da obavestite svog lekara, ukoliko uzimate bilo koji od navedenih lekova:
Lek Hemomycin treba uzimati najmanje jedan sat pre ili dva sata posle uzimanja antacida.
Uzimanje leka Hemomycin sa hranom
Lek Hemomycin treba uzeti najmanje jedan sat pre ili dva sata posle jela. Za detaljnije informacije u načinu primene ovog leka, vidite odeljak 3.
Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Lek Hemomycin se tokom trudnoće i dojenja može koristiti samo kada je neophodno.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Moguć je razvoj neželjenih dejstava kao što su delirijum, halucinacije, vrtoglavica, izrazita pospanost, gubitak svesti, konvulzije, koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Lek Hemomycin sadrži laktozu i natrijum
U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po kapsuli, odnosno suštinski je „bez natrijuma”.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Doziranje
Odrasli, uključujući starije pacijente i decu telesne mase > 45 kg
U lečenju infekcija gornjih i donjih disajnih puteva i infekcija kože i mekih tkiva (sa izuzetkom erythema migrans) ukupna doza azitromicina iznosi 1500 mg, a daje se tokom tri dana (500 mg jednom dnevno).
U lečenju erythema migrans, ukupna doza azitromicina iznosi 3 g, a treba je dati na sledeći način: 1 g (4 kapsule odjednom) prvog dana, a zatim po 500 mg (2 kapsule jednom dnevno) od drugog do petog dana.
U lečenju nekomplikovanih genitalnih infekcija uzrokovanih bakterijom Chlamidia trachomatis propisuje se jednokratna terapija od 1 g (4 kapsule, jednom dnevno).
U lečenju infekcija želuca i dvanaestopalačnog creva uzrokovanih bakterijom H. pylori doza iznosi 1 g na dan, u kombinaciji sa antisekretornim lekom i ostalim lekovima, prema odluci lekara.
Primena kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre ili bubrega
Recite Vašem lekaru ako imate problema sa jetrom ili bubrezima, jer to može uticati na dozu leka koju ćete uzimati.
Primena kod dece
Ovaj lek pogodan je za decu telesne mase veće od 45 kg, kod kojih se primenjuju doze za odrasle. Kod dece čija je telesna masa manja od 45 kg ovaj lek se ne sme primenjivati.
Način primene
Lek Hemomycin, kapsule se uzimaju jednom dnevno. Kapsule treba progutati cele. Ovaj lek treba uzeti najmanje jedan sat pre ili dva sata posle jela.
Ako ste uzeli više leka Hemomycin nego što treba
Ako greškom uzmete preveliku dozu leka Hemomycin, odmah se obratite Vašem lekaru.
Uobičajeni simptomi predoziranja su reverzibilni gubitak sluha, teška mučnina, povraćanje i proliv. Potrebno je izazvati povraćanje i što pre potražiti medicinsku pomoć.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Hemomycin
Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.
Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je čim se setite. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Hemomycin
Nemojte prekidati terapiju lekom Hemomycin, čak i ako se osećate bolje, osim ako Vam lekar to ne savetuje. Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Ukoliko se javi neko od sledećih neželjenih dejstava, prestanite sa uzimanjem leka i odmah se obratite Vašem lekaru, jer ova neželjena dejstva mogu postati ozbiljna:
Sledeća neželjena dejstva su zabeležena pri uzimanju leka Hemomycin:
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
proliv.
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Hemomycin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon
„Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati u originalnom pakovanju na temperaturi do 25 °C radi zaštite od svetlosti i vlage.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
-Aktivna supstanca je azitromicin, dihidrat.
Jedna kapsula, tvrda sadrži 250 mg azitromicina (u obliku azitromicin, dihidrata).
Sadržaj kapsule: laktoza, bezvodna; skrob, kukuruzni; natrijum-laurilsulfat; magnezijum-stearat.
Sastav kapsule: želatin; titan-dioksid (E171) C.I. 77891; Patent Blue V (E131) C.I. 42051.
Kako izgleda lek Hemomycin i sadržaj pakovanja
Prašak bele boje u dvodelnim, tvrdim, neprovidnim, svetloplavim želatinskim kapsulama, veličine N00.
Unutrašnje pakovanje leka je PVC/Aluminijumski blister sa 6 kapsula.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Novembar, 2023.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
515-01-04797-22-001 od 27.11.2023.
NAPOMENA: Ovo Uputstvo za lek je ispravljeno u skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 000085939 2024 59010 003 000 515 035 04 001 od 26.01.2024. godine.