Azibiot® 500mg film tableta

Azitromicin je indikovan za lečenje sledećih infekcija kada je poznato ili je verovatno da su one izazvane jednim ili više osetljivih mikroorganizama (videti odeljak 5.1.):

• bronhitis;
• vanbolnička pneumonija;
• sinuzitis;
• faringitis/tonzilitis (videti odeljak 4.4. gde se spominju streptokokne infekcije);
• otitis media;
• infekcije kože i mekih tkiva;
• nekomplikovane genitalne infekcije izazvane bakterijom Chlamidia trachomatis.

Treba uzeti u obzir zvanične preporuke za racionalnu primenu antibiotika

Azibiot film tablete se primenjuju jednom dnevno. Tablete treba progutati cele. Azibiot film tablete mogu se uzimati sa ili bez hrane.

Deca telesne mase preko 45 kg i odrasli, uključujući i starije pacijente

Ukupnu dozu azitromicina od 1500 mg treba primeniti u okviru tri dana (500 mg jednom dnevno).

U lečenju nekomplikovanih genitalnih infekcija izazvanih bakterijom Chlamidia trachomatis, primenjuje se pojedinačna doza azitromicina od 1000 mg.

Deca telesne mase manje od 45 kg

Lek Azibiot, tablete 500 mg, nije namenjen za primenu kod dece telesne mase manje od 45 kg.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze leka kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (GFR 10-80 mL/min). Treba biti posebno obazriv prilikom primene azitromicina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GRF < 10mL/min) (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

S obzirom da se azitromicin metaboliše u jetri i izlučuje putem žuči, lek ne treba primenjivati kod pacijenata sa teškim oboljenjem jetre. Kod ovih pacijenata nisu sprovedene odgovarajuće studije sa azitromicinom (videti odeljak 4.4).

Azitromicin je kontraindikovan kod pacijenata koji su preosetljivi na aktivnu supstancu azitromicin kao i na neki od makrolidnih ili ketolidnih antibiotika, eritromicin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Hepatotoksičnost

S obzirom da je jetra glavni put eliminacije azitromicina, azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Prijavljeni su slučajevi poremećaja funkcije jetre, hepatitisa, holestatske žutice, nekroze jetre i zatajenja jetre od kojih su neki bili fatalni (videti odeljak 4.8). Moguće je da su neki od ovih pacijenata već imali oboljenje jetre ili su uzimali neki drugi hepatotoksični lek.

U slučajevima kada se jave znaci i simptomi poremećaja funkcije jetre, kao što su brz razvoj astenije udružene sa pojavom žutice, tamna prebojenost urina, sklonost ka krvarenju ili hepatička encefalopatija, treba sprovesti funkcionalna ispitivanja/analize jetre. Primenu azitromicina treba prekinuti ako dođe do poremećaja funkcije jetre.

Dečija hipertrofična stenoza pilorusa (engl. IHPS) Zabeleženi su slučajevi dečije hipertrofične pilorične stenoze (engl. IHPS) nakon upotrebe azitromicina kod novorođenčadi (lečenje u roku od 42 dana nakon rođenja). Roditelje treba podsticati da se jave lekaru ako se tokom hranjenja javi povraćanje ili iritacija.

Dijareja povezana sa bakterijom Clostridium difficile Kod primene skoro svih antibiotika, uključujući azitromicin, prijavljena je dijareja izazvana bakterijom Clostridium difficile (engl. CDAD), i po težini se može kretati od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Terapija antibioticima oštećuje normalnu floru creva vodeći do prekomernog rasta bakterije C. difficile.

C. difficile produkuje toksine A i B koji doprinose razvoju CDAD. Hipertoksini koje produkuju vrste C. difficile uzrokuju povećani morbiditet i mortalitet, s obzirom da ove infekcije mogu biti rezistentne na antimikrobnu terapiju i mogu zahtevati kolektomiju. Pojava CDAD se mora uzeti u obzir kod svih pacijenata kod kojih se javi dijareja nakon upotrebe antibiotika. Neophodno je pažljivo uzeti anamnestičke podatke s obzirom da je prijavljeno da se CDAD javlja i nakon više od dva meseca posle primene antibiotika.

Pseudomembranozni kolitis

Pseudomembranozni kolitis je prijavljen tokom primene makrolidnih antibiotika. Stoga je važno ispitati pojavu pseudomembranoznog kolitisa kod pacijenata kod kojih se javila dijareja nakon početka terapije azitromicina ili otprilike 3 nedelje nakon lećčenja azitromicinom. Antiperistaltici su kontraindikovani kod pseudomembranoznog kolitisa izazvanog primenom leka Azibiot.

Kao i prilikom primene bilo kog antibiotika, neophodno je praćenje pojave superinfekcije uzrokovane neosetljivim mikroorganizmima (gljivicama). Ukoliko dođe do superinfekcije, može biti potrebno da se obustavi primena leka Azibiot i da se primene odgovarajuće mere.

Ukrštena rezistencija

Zbog ukrštene rezistencije sa gram-pozitivnim sojevima, koji su otporni na eritromicin i većinu sojeva stafilokoka, koje su rezistentne na meticilin, lek Azibiot ne bi trebalo uzimati u navedenim slučajevima. Treba razmotriti regionalnu situaciju u pogledu rezistencije na azitromicin i druge antibiotike.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa brzinom glomerularne filtracije <10 mL/min, film tablete leka Azibiot treba koristiti sa oprezom, jer je kod ovih pacijenata primećeno povećanje koncentracije azitromicina od 33% (videti odeljak 5.2).

Teške infekcije

Lek Azibiot nije pogodan za lečenje teških infekcija kod kojih se moraju brzo postići visoke koncentracije antibiotika u krvi.

Nema podataka o efikasnosti i bezbednosti dugotrajne upotrebe azitromicina u gore pomenutim oblastima primene. Stoga treba razmotriti lečenje primenom drugih antibiotika u slučaju infekcija koje se često ponavljaju.

Faringitis/tonzilitis

Azitromicin nije lek izbora u terapiji faringitisa i tonzilitisa uzrokovanih bakterijom Streptococcus pyogenes.

Za ovu indikaciju, kao i za profilaksu akutne reumatske groznice, lek izbora je penicillin.

Sinuzitis

Azitromicin često nije prva linija terapije sinuzitisa.

Akutni otitis media

Azitromicin često nije izabrani lek za lečenje akutnih upala srednjeg uha.

Opekotine udružene sa infekcijom

Azitromicin nije indikovan za lečenje opekotina koje su udružene sa infekcijom.

Polno prenosive bolesti

U slučaju polno prenosivih bolesti, mora se isključiti istovremena infekcija bakterijom Treponema pallidum.

Neurološka ili psihijatrijska oboljenja

Azitromicin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa neurološkim i psihijatrijskim poremećajima.

Alergijske reakcije

Retko su zabeležene ozbiljne alergijske reakcije, uključujući angioneurotski edem i anafilaksu (retko fatalne), dermatološke reakcije uključujući akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (engl. AGEP), Stevens-Johnson-ov sindrom, toksičnu epidermalnu nekrolizu (engl. TEN) (retko fatalnu) i reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. DRESS). Neke od ovih reakcija izazvale su rekurentne simptome i zahtevale su dužu opservaciju i lečenje.

Ukoliko se javi alergijska reakcija, treba prekinuti sa primenom leka i primeniti odgovarajuću terapiju. Lekari treba da budu svesni da po prestanku simptomatske terapije može doći do ponovne pojave alergijskih simptoma.

Ergot alkaloidi i azitromicin

Kod pacijenata lečenih ergot derivatima, ergotizam može biti izazvan istovremenom primenom nekih makrolidnih antibiotika. Nema poznatih podataka o mogućnostima interakcije između ergot derivata i azitromicina. Međutim, zbog teoretske mogućnosti ergotizma, azitromicin i ergot derivate ne treba istovremeno primenjivati (videti odeljak 4.5).

Produženje QT intervala

Produžena srčana repolarizacija i QT interval, koji su udruženi sa rizikom od srčane aritmije i torsades de pointes, zabeleženi su tokom terapije makrolidima. Slični efekti azitromicina se ne mogu u potpunosti isključiti kod pacijenata sa povećanim rizikom od produžene srčane repolarizacije (videti odeljak 4.8); Kada se procenjuje odnos rizika i koristi azitromicina u rizičnim grupama pacijenata, treba uzeti u obzir rizik od produženja QT interval, s obzirom da produžen QT interval može voditi ka srčanom udaru (koji može biti fatalan).

Rizične grupe uključuju:

• Pacijente sa kongenitalnim ili dokazanim produženim QT intervalom
• Pacijente koji su trenutno na terapiji drugim lekovima (za koje se zna da produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase IA (hinidin i prokainamid) i klase III (dofetilid, amjodaron i sotalol), cisaprid i terfenadin; antipsihotici kao što je pimozid; antidepresivi kao što je citalopram; i fluorohinoloni kao što su moksifloksacin i levofloksacin;
• Pacijente sa elektrolitnim disbalansom, posebno u slučaju hipokalemije i hipomagnezijemije;
• Pacijente sa klinički relevantnom bradikardijom, srčanom aritmijom ili teškom srčanom insuficijencijom.
• Žene i starije osobe sa postojećim proaritmijama.

Miastenija gravis

Kod pacijenata koji dobijaju azitromicin prijavljeno je pogoršanje simptoma miastenije gravis i novi početak mijasteničnog sindroma (videti odeljak 4.8).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Azibiot sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Mineralne antacide ne treba uzimati istovremeno sa film tabletama azitromicina, jer je u jednom ispitivanju pokazano da su PIK koncentracije azitromicina smanjene do 24%, tokom istovremene primene. Zbog toga je potrebno napraviti razmak od 2 do 3 sata između primene mineralnih antacida i azitromicina. Međutim, površina ispod krive (engl. AUC) nije bila smanjena.

Cimetidin nije uticao na količinu i brzinu resorbovanog azitromicina, tako da se može uzimati istovremeno sa film tabletama azitromicina.

Cetirizin

Kod zdravih dobrovoljaca, istovremena petodnevna primena azitromicina i cetirizina u dozi od 20 mg u ravnotežnom stanju nije dovela do farmakokinetičkih interakcija kao ni do značajnih promena QT intervala.

Ergot alkaloidi

Iako do sada ne postoji dovoljno ispitivanja, ne može se isključiti vazokonstriktivni efekat kod poremećaja cirkulacije, naročito na prstima ruku i nogu, tokom istovremene primene film tableta leka Azibiot sa dihidroergotaminom ili nehidrogenizovanim ergot alkaloidima. Iz bezbednosnih razloga treba izbegavati istovremenu primenu navedenih lekova (videti odeljak 4.4).

Antivirusni lekovi

Ne postoje odgovarajući podaci o interakcijama sa antivirusnim lekovima, da bi se moglo predložiti prilagođavanje doze. Sledeći lekovi su ispitivani:

Zidovudin

Pojedinačna doza od 1000 mg zidovudina i višestruka primena 1200 mg ili 600 mg azitromicina je imala slabe efekte na farmakokinetiku u plazmi ili bubrežnu eliminaciju zidovudina ili njegovog metabolita

glukuronida. Međutim, primena azitromicina je povećala koncentraciju fosforilisanog zidovudina, klinički aktivnog metabolita, u mononuklearnim ćelijama periferne krvi. Klinički značaj ovog nalaza nije jasan, ali on može biti koristan za pacijente.

Didanozin

Istovremena primena 1200 mg azitromicina i 400 mg/dan didanozina kod 6 HIV-pozitivnih ispitanika nije imala uticaj na farmakokinetiku didanozina u ravnotežnom stanju, u poređenju sa placebom.

Rifabutin

Istovremena primena azitromicina i rifabutina nije uticala na serumske koncentracije bilo koja od ova dva leka.

Neutropenija je uočena kod ispitanika na istovremenoj terapiji azitromicina i rifabutina. Iako je neutropenija bila povezana sa primenom rifabutina, nije utvrđena uzročna povezanost sa kombinacijom sa azitromicinom (videti odeljak 4.8).

Digoksin i Kolhicin (supstrati P-glikoproteina): Postoje izveštaji da istovremena primena makrolidnih antibiotika uključujući azitromicin, sa supstratima P-glikoproteina, kao što su digoksin i kolhicin, dovodi do porasta koncentracije supstrata P-glikoproteina u serumu. Zbog toga, ako se azitromicin i supstrati P- glikoproteina kao što je digoksin primenjuju istovremeno, treba uzeti u obzir mogući porast serumske koncentracije digoksina. Kliničko praćenje, i ukoliko je moguće praćenje nivoa digoksina u serumu je potrebno tokom terapije sa azitromicinom kao i nakon prekida terapije.

Azitromicin ne stupa u značajnu interakciju sa hepatičkim sistemom enzima P450. Ne smatra se da podleže farmakokinetičkoj interakciji koja se može videti sa eritromicinom i ostalim makrolidima. Indukcija ili inaktivacija hepatičkog citohroma P450 putem citohrom-metaboličkog kompleksa se ne dešava sa azitromicinom. Sledeći lekovi, koji se metabolišu preko citohroma P450, u kliničkim ispitivanjima nisu pokazali značajne interakcije sa azitromicinom: atorvastatin, karbamazepin, efavirenz, flukonazol, indinavir, metilprednizolon, midazolam, sildenafil, triazolam, trimetoprim/sulfametoksazol.

Međutim, treba postojati oprez kada se ovi lekovi uzimaju istovremeno sa azitromicinom.

Atorvastatin

Istovremena primena atorvastatina (10 mg dnevno) i azitromicina (500 mg dnevno) nije menjala koncentraciju atorvastatina u plazmi (bazirano na ispitivanju inhibicije HMG CoA – reduktaze). Ipak, u postmarketinškom periodu zabeleženi su slučajevi rabdomiolize kod pacijenata koji su uzimali azitromicin sa statinima.

Teofilin

Nema dokaza o klinički značajnoj farmakokinetičkoj interakciji pri istovremenoj primeni azitromicina i teofilina. S obzirom da su opisane interakcije između teofilina i nekih makrolida, treba obratiti pažnju na karakteristične znake povišene koncentracije teofilina, kada se uzima istovremeno sa azitromicinom.

Oralni antikoagulansi tipa kumarina

U studiji farmakokinetičke interakcije, azitromicin nije menjao antikoagulantne efekte varfarina primenjenog u vidu pojedinačne doze od 15 mg kod zdravih dobrovoljaca. U postmarketinškom periodu dobijeni su izveštaji o pojačanom antikoagulantnom efektu nakon istovremene primene azitromicina i oralnih antikoagulanasa tipa kumarina. Iako uzročna povezanost nije utvrđena, treba obratiti pažnju na praćenje protrombinskog vremena.

Ciklosporin

U farmakokinetičkoj studiji sa zdravim dobrovoljcima koji su primali 500 mg/dan oralne doze azitromicina tokom 3 dana, a zatim jednu dozu od 10 mg/kg/dan ciklosporina, Cmax i PIK0-5 vrednosti ciklosporina bile su značajno povišene. Zbog toga je potreban oprez pre razmatranja upotrebe ova dva leka istovremeno. Ako je istovremena primena neophodna, potrebno je pratiti vrednosti ciklosporina i u skladu sa tim korigovati dozu.

Terfenadin

U farmakokinetičkim studijama nisu pronađeni dokazi o interakciji između azitromicina i terfenadina. Prijavljeni su retki slučajevi u kojima se ne može u potpunosti isključiti mogućnost ove interakcije, međutim, nije bilo specifičnih dokaza da se ovakva interakcija desila. Potreban je oprez pri uzimanju azitromicina u kombinaciji sa terfenadinom.

Ostali antibiotici

Treba obratiti pažnju na moguću paralelnu rezistenciju između azitromicina i makrolidnih antibiotika (npr. eritromicin), kao i linkomicina i klindamicina. Stoga se ne preporučuje istovremena primena nekoliko preparata iz ove grupe supstanci.

Lekovi koji produžavaju QT interval

Azitromicin se ne sme primenjivati istovremeno sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval (videti odeljak 4.4).

Nelfinavir

Istovremena primena azitromicina (1200 mg) i nelfinavira u ravnotežnom stanju (750 mg tri puta dnevno) je dovela do porasta koncentracije azitromicina. Nisu uočeni klinički značajni neželjeni efekti i nije bilo potrebno prilagođavanje doze.

Trudnoća

Nema dovoljno podataka o upotrebi leka Azibiot kod trudnica. Studije reproduktivne toksičnosti na životinjama pokazale su da azitromicin dospeva do fetusa preko placente, ali nisu primećeni teratogeni efekti leka Azibiot (videti odeljak 5.3). Lek Azibiot može se davati trudnicama samo ako je indikacija jasna, jer konačna procena bezbednosti ove terapije još uvek nije moguća.

Laktacija

Dostupni podaci pokazuju da se azitromicin izlučuje u majčino mleko, a procenjena najviša srednja doza je 0,1-0,7 mg / kg / dan. Nisu primećeni ozbiljni štetni efekti azitromicina na decu koja doje. Lekar mora da proceni da li treba prekinuti dojenje, odustati od terapije azitromicinom ili prekinuti lečenje. Treba uzeti u obzir i korist od dojenja za dete i terapijsku korist za ženu. Između ostalog, dojeno dete može postati senzibilizirano i crevna flora nadražena i može doći do kolonizacije gljiva.

Plodnost

U studijama plodnosti na pacovima, utvrđeno je smanjenje stope trudnoće nakon primene azitromicina. Značaj ovog rezultata za ljude nije poznat.

Prema dosdašnjem iskustvu, azitromicin generalno nema uticaj na koncentraciju i reagovanja. Međutim, pojava neželjenih efekata (videti odeljak 4.8) može promeniti sposobnost reagovanja i oslabiti sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

U tabeli ispod navedena su neželjena dejstva zabeležena iz iskustva kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja prema sistemima organa i učestalosti. Procena neželjenih dejstava je zasnovana na sledećim podacima o učestalosti: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10); povremena (≥1/1000 do < 1/100); retka (≥1/10000 do < 1/1000); veoma retka (< 1/10000); nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Približno oko 13% pacijenata uključenih u klinička ispitivanja prijavilo je neželjene događaje, a najčešći su gastrointestinalni poremećaji.

Neželjena dejstva koja su moguće ili verovatno povezana sa azitromicinom na osnovu iskustva

kliničkih studija i postmarketinškog praćenja:

Neželjena dejstva koja mogu biti ili su verovatno povezana sa profilaksom i lečenjem infekcija uzrokovanih Mycobacterium Avium Complex zasnivaju se na podacima iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja. Ta se neželjena dejstva, bilo po vrsti ili po učestalosti, razlikuju od onih zabeleženih kod primene formulacija s trenutnim ili produženim oslobađanjem:

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

Fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Neželjena dejstva uočena kod primene doza većih od preporučenih, slična su onima koje susrećemo kod korišćenja uobičajnih doza.

Karakteristični simptomi predoziranja makrolidima su: reverzibilni gubitak sluha, teška mučnina, povraćanje i proliv.

U slučaju predoziranja, potrebno je primeniti medicinski ugalj i opšte simptomatsko lečenje, kao i mere za održavanje vitalnih funkcija.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; Makrolidi, linkozamidi i

streptogramini; Makrolidi

ATC kod: J01FA10

Mehanizam delovanja

Mehanizam dejstva azitromicina se zasniva na inhibiciji biosinteze proteina, vezivanjem za 50S podjedinicu bakterijskog ribozoma, što najčešće ima bakteriostatski efekat.

Farmakokinetička/farmakodinamička povezanost

Efikasnost zavisi od odnosa površine ispod krive (engl. AUC) i minimalne inhibitorne koncentracije (engl. MIC) patogena.

Mehanizam rezistencije

Mogući mehanizmi rezistencije na azitromicin:

• Efluks: Rezistencija može biti uzrokovana povećanim brojem efluksnih pumpi u citoplazmatskoj membrani, što ima uticaj samo na makrolide čiji se prsten sastoji od 14 ili 15 članova (M fenotip).
• Promene u ciljnoj strukturi: Metilacija 23S ribozomalne rRNK smanjuje afinitet za mesta vezivanja ribozoma, što rezultuje u rezistenciji na makrolide, linkozamide i B grupu streptogramina (SB) (MLSB fenotip).
• Enzimska inaktivacija makrolida, koja ima mali klinički značaj.

Prisutna je potpuna ukrštena rezistencija između azitromicina i klaritromicina, kao i eritromicina i roksitromicina, kod M fenotipa. Kod MLSB fenotipa, prisutna je dodatna ukrštena rezistencija na klindamicin i streptogramin B. Delimična ukrštena rezistencija postoji i kod spiramicina, makrolida čiji se prste sastoji od 16 članova.

Granične vrednosti

Azitromicin je ispitivan uobičajenim serijskim razblaženjima. Sledeće minimalne inhibitorne koncentracije su određene za osetljive i rezistentne mikroorganizme:

Table 3: EUCAST (Evropska komisija za ispitivanje antimikrobne osetljivosti)granične vrednosti.

1 Eritromicin se može korisiti kao test supstanca u ispitivanju osetljivosti na azitromicin.

2 Limit vrednosti se odnose na pojedinačnu dozu od 2 g u monoterapiji.

Prevalenca stečene rezistencije

Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i vremenski za selektovane vrste. Lokalne informacije o rezistenciji su poželjne, naročito kada se radi o terapiji ozbiljnih infekcija. Kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da se dovodi u pitanje korisnost azitromicina, treba tražiti savet stručnjaka, naročito u slučaju ozbiljnih infekcija ili kada se terapija pokaže kao neuspešna, treba težiti mikrobiološkoj dijagnozi uz detekciju patogena i njegove osetljivosti na azitromicin.

Tabela 4 : Prevalenca stečene rezistencije u Nemačkoj na osnovu podataka nacionalnih projekata praćenja rezistencije u poslednjih pet godina i ispitivanja (od februara 2018.).

° U vreme objavljivanja nije bilo podataka. U primarnoj literaturi, pretpostavljeni su podaci iz standardnog rada i lečenja prema vodičima za racionalnu upotrebu antibiotika.

$ Većina izolovanih vrsta pokazuje prirodnu srednju osetljivost.

+ Rezistencija veća od 50% u bar jednoj oblasti.

Ω U slučaju izolata invazivnih bolesti, stepen rezistencije je manji od 10%.

Resorpcija

Pikovi koncentracija u plazmi postižu se za 2-3 sata posle uzimanja leka. Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme precizno oslikava poluvreme eliminacije iz tkiva od 2 do 4 dana. Kod starijih pacijenata (>65 godina), nakon petodnevne terapije, uočene su blago povećane vrednosti površine ispod krive (AUC), u odnosu na osobe mlađe od 40 godina. Klinički značaj ovoga je neznatan, tako da nije potrebno prilagođavanje doze.

U eksperimentima sa životinjama, primećene su visoke koncentracije azitromicina u fagocitima, a veće koncentracije primećenesu i tokom aktivne fagocitoze u eksperimentalnim studijama, nego u nestimulisanim fagocitima. U animalnim modelima ovo je rezultovalo višim koncentracijama azitromicina na mestu infekcije.

Nelinearnost

Podaci iz ispitivanja su pokazali nelinearnu farmakokinetiku azitromicina u terapijskom području.

Distribucija

Azitromicin dostiže 50 puta veće koncentracije u tkivima nego u plazmi, što jasno pokazuje visok afinitet azitromicina za tkiva. U ciljnim tkivima, kao što su pluća, krajnici i prostata, koncentracije iznad MIC90 kod očekivanih patogena su dostignute nakon jedne doze od 500 mg.

Vezivanje za proteine plazme varira u zavisnosti od koncentracije u plazmi, i u rasponu je od 12% (pri koncentraciji 0,5 mikrograma/mL) do 52% (pri koncentraciji od 0,05 mikrograma azitromicina u mL seruma).

Srednja vrednost volumena distribucije u stanju ravnoteže (VVss) iznosi 31 L/kg

Eliminacija

U ispitivanju višestrukim dozama kod 12 pojedinaca koji su jednom dnevno primali infuziju od 500 mg azitromcina (koncentracija 1 mg/mL), u trajanju od jednog sata, tokom pet dana, količina azitromicina izlučenog urinom tokom 24 sata bila je oko 11% nakon prve doze i 14% nakon pete doze. Ove vrednosti su veće u odnosu na prijavljene vrednosti oralno unetog azitromicina (6% azitromicina je izlučeno u nepromenjenom obliku).

Približno 12% azitromicina primenjenog intravenski izluči se u nepromenjenom obliku urinom u toku sledeća 3 dana. Naročito visoke koncentracije nepromenjenog azitromicina prisutne su u humanoj žuči. Takođe, u žuči je nađeno deset metabolita nastalih N- i O-demetilacijom, hidroksilacijom dezozamina i aglikonskog prstena i cepanjem kladinoznih konjugata. Poređenjem rezultata dobijenih tečnom hromatografijom i mikrobioloških analiza, dolazi se do zaključka da metaboliti azitromicina nisu mikrobiološki aktivni.

Farmakokinetičko/farmakodinamička povezanost

Kod pacijenata sa vanbolnički stečenom pneumonijom, koji su primali svakodnevno intravensku infuziju od 500 mg azitromicina, u trajanju od jednog sata, u koncentraciji 2 mg/mL, od 2 do 5 dana, srednja vrednost Cmax je bila 3,63 ± 1,60 mikrograma/mL a AUC24 je bila 9,60 ± 4,80 mikrograma x h/mL.

Kod pacijenata koji su primali intravensku infuziju od 500 mg azitromicina, u trajanju od tri sata, u koncentraciji od 1 mg/mL, srednje vrednosti Cmax i AUC24 bile su 1,14 ± 0,14 mikrograma/mL i 8,03 ±

0.86 mikrograma x h/mL.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata kod kojih je brzina glomerularne filtracije od 10 do 80 mL/min, farmakokinetički parametric se nisu promenili nakon jedne doze azitromicina od 1 g, unetog oralno. Kod pacijenata kod kojih je brzina glomerularne filtracije < 10 mL/min, postojale su statistički značajne razlike u AUC0-120 (8,8 µg x h/ml u odnosu na 11,7 mikrograma x h/mL), Cmax (1,0 mikrograma/mL u odnosu na 1,6 mikrograma/mL) i CLr (2,3 mL/min/kg u odnosu na 0,2 mL/min/kg), u poređenju sa pacijentima kod kojih je funkcija bubrega normalna.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim (Child-Pugh klasa A) do umerenim (Child-Pugh klasa B) oštećenjem funkcije jetre, nema dokaza o promenjenoj farmakokinetici azitromicina u poređenju sa pacijentima sa normalnom funkcijom jetre. Kod ovih pacijenata, izlučivanje preko bubrega je povećano, verovatno da bi se kompenzovao smanjen hepatički klirens.

Fosfolipidoza (intraćelijsko nakupljanje fosfolipida) je primećena u nekoliko tkiva (npr. oči, jetra, žučna kesa, bubrezi, slezina i/ili pankreas) kod miševa, pacova i pasa posle višestrukog davanja azitromicina. Fosfolipidoza sličnog obima, zabeležena je u tkivima novorođenih pacova i pasa.

Fosfolipidoza je reverzibilna, i nestaje nakon prekida terapije azitromicinom. Značaj primećenih nalaza kod životinja i kod ljudi nije poznat.

Elektrofiziološka ispitivanja nisu pokazala da azitromicin produžava QT interval.

Nema dokaza o potencijalu za genetske i hromozomalne mutacije, na in vivo i in vitro test modelima.

Karcinogeni potencijal

Ispitivanja kancerogenosti azitromicina nisu sprovedena., s obzirom na to da je indikovana samo kratkotrajna primena azitromicina, kao i da nije došlo do pojave znakova koji bi ukazivali na postojanje mutagenog ili karcinogenog potencijala leka.

Reproduktivna toksičnost

Prilikom ispitivanja embriotoksičnih efekata na životinjama, azitromicin nije ispoljio teratogene efekte na miševima i pacovima. Primenjen kod pacova, u dozama od 100 i 200 mg/kg/dan, azitromicin je izazivao smanjenu fetalnu osifikaciju i smanjeno dobijanje na težini. Pri ispitivanju perinatalne i

postnatalne toksičnosti kod pacova, zabeleženo je blago usporenje fizičkog razvoja kada je azitromicin primenjivan u dozi od 50 mg/kg/dan.

U neonatalnim ispitivanjima, pacovi i psi nisu pokazali veću osetljivost na azitromicin u odnosu na odrasle životinje istih vrsta.

Jezgro tablete:

Skrob, preželatinizovani; Krospovidon;

Kalcijum-hidrogenfosfat; Natrijum-laurilsulfat; Magnezijum-stearat.

Film obolga tablete:

Hipromeloza;

Titan-dioksid (E171); Laktoza, monohidrat; Triacetin.

Nije primenljivo.

5 godina.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje: Blister (PVC/Al) sa 3 film tablete.

Spoljašnje pakovanje: Složiva kartonska kutija sa 1 blisterom koji sadrži 3 tablete i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Azitromicin pripada azalidima, potklasi makrolidnih antibiotika, koji inhibiraju rast osetljivih bakterija. Lek Azibiot se koristi u terapiji sledećih bakterijskih infekcija kada su uzročnici infekcija osetljivi na azitromicin:

• bronhitis (zapaljenje bronha);
• vanbolnička pneumonija (zapaljenje pluća koji nije stečeno u bolničkim uslovima) ;
• sinuzitis (zapaljenje sinusa);
• faringitis/tonzilitis (zapaljenje ždrela i krajnika)
• otitis media (zapaljenje srednjeg uha);
• infekcije kože i mekih tkiva;
• nekomplikovane polno prenosive infekcije izazvane bakterijom Chlamydia trachomatis; Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke za racionalnu upotrebu antibiotika.

• ako ste alergični (preosetljivi) na azitromicin, eritromicin, druge makrolidne ili ketolidne antibiotike, ili na bilo koju pomoćnu supstancu leka (videti poglavlje 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Azibiot. Upozorite Vašeg lekara ili farmaceuta ako:

• imate probleme sa jetrom, ako dođe do pojave simptoma oslabljene funkcije jetre (npr. iscrpljenost koja brzo napreduje, uz istovremenu pojavu žutice, tamno prebojen urin, povećana sklonost ka krvarenju ili specifično oboljenje mozga (hepatička encefalopatija). Vaš lekar će možda morati da prati funkciju Vaše jetre ili da prekine sa terapijom ukoliko je to neophodno;
• imate poremećaj funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije < 10 mL/min), konsultujte se sa Vašim lekarom;
• imate neuroze ili psihijatrijska oboljenja;
• istovremeno uzimate alkaloide ili ergot alkaloide: Istovremena upotreba ergot alkaloida i makrolidnih antibiotika (grupa antibiotika kojoj pripada azitromicin) ubrzava pojavu toksičnih efekata ergot alkaloida (ergotizam); Stoga ne bi trebalo da uzimate azitromicin i ergot alkaloide istovremeno;
• imate poremećaj srčanog ritma. Drugi makrolidi se povezuju sa produženom srčanom repolarizacijom i produženim QT intervalom, što može prouzrokovati aritmije i torsade de pointes. Sličan efekat ne može se u potpunosti isključiti kada je u pitanju azitromicin (videti odeljak 4);
• imate seksualno prenosivo oboljenje uzrokovano određenim patogenom (Treponema pallidum, patogeni koji su uzročnici sifilisa).

Stoga bi se trebalo pridržavati navedenog:

• Lek Azibiot ne treba da koriste pacijenti kod kojih je već produžen QT interval;
• Lek Azibiot ne treba primenjivati istovremeno sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval, kao što su određeni antiaritmici, cisaprid, terfenadin, određeni antipsihotici, antidepresivi i antibiotici (fluorohinoloni);
• Lek Azibiot ne treba da koriste pacijenti koji imaju elektrolitni disbalans, naročito ako su im smanjene vrednosti kalijuma i magnezijuma u krvi;
• Lek Azibiot ne treba da koriste pacijenti sa određenim oboljenjima srca (klinički značajna bradikardija, srčana aritmija ili teška srčana insuficijencija), kao ni žene i starije osobe sa već pristunim proaritmijama;
• Lek Azibiot treba koristiti sa posebnim oprezom kod starijih pacijenata jer oni mogu biti osetljiviji na uticaj leka na QT interval;
• Lek Azibiot ne treba koristiti u slučaju infekcije sojevima gram-pozitivnih bakterija rezistentnim na eritromicin (ukrštena rezistencija), kao i većine sojeva meticilin rezistentnih stafilokoka;
• Ako je prisutna infekcija sa drugim patogenim mikroorganizmima (sposobnim da izazovu infekciju). Treba obratiti pažnju na moguće simptome sekundarne infekcije uzrokovane neosetljivim patogenim mikroogranizmima kao što su gljive.

Ozbiljno zapaljenje površinskog sloja creva (pseudomembranozni kolitis) prijavljeno je nakon primene makrolidnih antibiotika (grupa antibiotika kojoj pripada azitromicin). Treba biti oprezan kod pacijenata kod kojih se javi dijareja nakon što započnu terapiju azitromicinom. Ako se javi ozbiljna i uporna dijareja tokom ili nakon terapije lekom Azibiot, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom.

Nema dokaza o bezbednosti i efikasnosti dugotrajne upotrebe azitromicina kod potvrđenih indikacija. Ako se infekcija brzo vrati, treba razmotriti terapiju drugim antibiotikom.

Pojava novih simptoma ili vraćanje (egzacerbacija) simptoma mišićne slabosti (miastenija gravis) prijavljena je kod pacijenata koji su uzimali lek Azibiot.

Kod pacijenata koji su uzimali lek Azibiot, u retkim slučajevima, prijavljene su ozbiljne alergijske reakcije (retko fatalne), praćene oticanjem i zadržavanjem vode u koži (angioedem), ili padom krvnog pritiska, vrtoglavicom, mučninom i mogućim kratkim dahom (anafilaksa), kao i ozbiljne reakcije na koži. Neke od ovih reakcija su bile povezane sa ponovnom pojavom simptoma i zahtevale su dugoročno praćenje i terapiju. Odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko dođe do reakcije preosetljivosti (alergijska reakcija). U tom slučaju treba obustaviti terapiju lekom Azibiot i primeniti odgovarajuću terapiju.

Lek Azibiot nije terapija prve linije kod lečenja upale sinusa (sinuzitis), akutnog zapaljenja srednjeg uha (otitis media), ždrela, krajnika, kao ni kao preventivna terapija kod akutne reumatske groznice.

Lek Azibiot nije namenjen za lečenje opekotina udruženih sa infekcijom.

Deca i adolescenti

Prijavljeni su slučajevi suženja otvora želuca do početnog dela tankog creva (engl. IHPS- dečija hipetrofična stenoza pilorusa), kod novorođenčadi (terapija do 42. dana života), prateći upotrebu azitromicina, aktivnog sastojka leka Azibiot. Obavestite Vašeg lekara ako se kod Vašeg deteta ili deteta o kome Vi brinete jave povraćanje ili razdražljivost pri hranjenju.

Drugi lekovi i lek Azibiot

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

• Poznate su različite interakcije makrolidnih antibiotika sa drugim lekovima, zasnovane na mogućem poremećaju razgradnje različitih lekova, naročito u jetri, kada se uzimaju istovremeno sa azitromicinom. Ovo može značiti da ovi lekovi mogu biti dovesti do određenih neželjenih efekata. Azitromicin se različito ponaša u različitim okolnostima, ali u određenim slučajevima nema dovoljno informacija o tome. Dihidroergotamin (za terapiju niskog krvnog pritiska) ili nehidrogenizovane ergot alkaloide (za terapiju raznih oboljenja);
• Digoksin (za lečenje srčane slabosti);
• Kolhicin (koristi se u terapiji gihta i porodične mediteranske groznice);
• Ciklosporin (koristi se za suzbijanje imunskog sistema kako ne bi došlo do odbacivanja transplantiranog organa ili koštane srži);
• Zidovudin (lek za lecenje HIV-a);
• Rifabutin (za lečenje tuberkuloze);

Suprotno ovome, odgovarajuća ispitivanja su pokazala da lekovi navedeni u sledećoj listi ne pokazuju interakcije koje su već poznate pri istovremenoj primeni sa makrolidima:

• Teofilin (za probleme sa disanjem);
• Varfarin ili neki drugi kumarinski antikoagulantni lek (za sprečavanje zgrušavanja krvi);
• Terfenadin (za visoku temperaturu ili kožne alergije);
• Antacide (za loše varenje i gorušicu);
• Cimetidin (za terapiju gorušice ili čira na želucu);
• Nelfinavir, didanozin (za terapiju HIV infekcije);

Uzimanje leka Azibiot sa hranom i pićima i alkoholom

Lek Azibiot se može uzimati nezavisno od obroka.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, ili ukoliko dojite, nemojte uzimati lek Azibiot pre nego što razgovarate sa Vašim lekarom.

Još uvek nema dovoljno iskustva u terapiji azitromicinom, aktivnom supstancom leka Azibiot, kod trudnica. Kao meru opreza, upotrebu azitromicina kod trudnica treba ograničiti na izuzetne situacije, o ćemu će odlučiti Vaš lekar.

Lek Azibiot se tokom dojenja može koristiti samo ukoliko je to neophodno. Ukoliko imate neka pitanja, obratite se Vašem lekaru. Vaš lekar će odlučiti da li smete da uzimate lek Azibiot tokom dojenja. Aktivna supstanca leka Azibiot (azitromicin) prolazi u majčino mleko. Do sada nisu primećena ozbiljna neželjena dejstva kod odojčadi koja su dojena. Kod ovih odojčadi, mogu se javiti, između ostalog, preosetljivost, poremećaj crevne flore i kolonizacija gljivicama.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Na osnovu dosadašnjeg iskustva, azitromicin u suštini nema uticaj na sposobnost koncentracije i reagovanja. Međutim, pojava neželjenih efekata (videti odeljak 4 “Moguća neželjena dejstva”) može promeniti sposobnost reagovanja i može oslabiti sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Azibiot sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se svom lekaru pre upotrebe ovog leka.

Azibiot film tablete se primenjuju jednom dnevno. Tablete treba progutati cele.

Deca telesne mase preko 45 kg i odrasli, uključujući i starije pacijente

Ukupnu dozu azitromicina od 1500 mg treba primeniti u okviru tri dana (500 mg jednom dnevno).

U lečenju nekomplikovanih genitalnih infekcija izazvanih bakterijom Chlamidia trachomatis, primenjuje se pojedinačna doza azitromicina od 1000 mg.

Deca telesne mase manje od 45 kg

Lek Azibiot, tablete 500 mg, nije namenjen za primenu kod dece telesne mase manje od 45 kg.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze leka kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (GFR 10-80 mL/min). Treba biti posebno obazriv prilikom primene azitromicina kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega (GRF < 10mL/min).

Oštećenje funkcije jetre

S obzirom da se azitromicin metaboliše u jetri i izlučuje putem žuči, lek ne treba primenjivati kod pacijenata sa teškim oboljenjem jetre. Kod ovih pacijenata nisu sprovedene odgovarajuće studije sa azitromicinom

Kako se uzima lek Azibiot

Lek Azibiot se može uzeti uz hranu ili bez nje. Film tabletu progutati celu, uz dovoljno tečnosti.

Ako ste uzeli više leka Azibiot nego što treba

Ako ste uzeli preveliku dozu leka Azibiot odmah se obratite Vašem lekaru. Uobičajeni simptomi predoziranja su reverzibilni gubitak sluha, jaka mučnina, povraćanje i proliv.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Azibiot

Ukoliko ste zaboravili da uzmete svoju dozu leka Azibiot, uzmite je čim se setite. Sledeću dozu uzmite u odgovarajuće vreme. Nikada ne uzimajte dve doze odjednom da biste nadoknadili propuštenu dozu. U jednom danu ne smete da uzmete više od jedne doze leka.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Azibiot

Vaš lekar će Vas savetovati kada da prestanete sa terapijom.

Uvek uzimajte lek do kraja terapijskog perioda, čak iako se osećate bolje. Ako prekinete da uzimate lek pre vremena, infekcija se može ponovo javiti. Takođe, bakterije mogu postati neosetljive na lek što će otežati dalje lečenje.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva su rangirana prema učestalosti javljanja na sledeći način: Veoma često (češće od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek);

Često (kod 1-10 na 100 pacijenata koji uzimaju lek); Povremeno (kod 1-10 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek); Retko (kod 1-10 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek); Veoma retko (ređe od 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek);

Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna

Prestanite sa uzimanjem leka Azibiot i odmah obavestite svog lekara ukoliko primetite:

• iznenadno zviždanje pri disanju, otežano disanje, oticanje kapaka, lica, usana, svrab (naročito ako zahvata celo telo) – ovo mogu biti znaci ozbiljne alergijske reakcije;
• teški ili dugotrajni proliv (u kojem se može nalaziti krv ili sluz) tokom lečenja lekom Azibiot – ovo može biti znak ozbiljnog zapaljenja creva koje je u vezi sa primenom antibiotika;
• težak osip na koži, praćen crvenilom i ljuštenjem - to može biti znak ozbiljne kožne reakcije kao što je Steven-Johnson- ov sindrom (bolest kože i sluznica koja se odlikuje povišenom telesnom temperaturom, ranicama u ustima, teškim zapaljenjem oka i kožnim promenama po celom telu) ili toksična epidermalna nekroliza (oštećenje kože i sluznica usne šupljine, očiju i polnih organa, sluznice creva i disajnih puteva);
• ubrzane ili nepravilne otkucaje srca;
• izrazito nizak krvni pritisak, što može dovesti do nesvestice i šoka. Druga moguća neželjena dejstva zabeležena pri uzimanju azitromicina:

Veoma česta neželjena dejstva: proliv.

Česta neželjena dejstva:

glavobolja,

povraćanje, bol u trbuhu, mučnina,

smanjen broj određenih ćelija bele krvne loze (limfocita),

povećan broj određenih ćelija bele krvne loze (eozinofila, bazofila, monocita, neutrofila), promene u nekim laboratorijskim nalazima (snižene vrednosti bikarbonata u krvi).

Povremena neželjena dejstva:

kandidijaza- gljivična infekcija usta i vagine,

pneumonija, bakterijska infekcija grla, zapaljenje sistema za varenje, poremećaji disanja, zapaljenje sluznice nosa,

promene broja belih krvnih zrnaca (leukopenija, neutropenija, eozinofilija), otok očnih kapaka, lica ili usana (angioedem), alergijske reakcije,

gubitak apetita (anoreksija), nervoza, poremećaj sna (insomnija),

ošamućenost, pospanost (somnolencija), poremećaj čula ukusa (disgeuzija), osećaj bockanja ili utrnulosti (parestezija),

oštećenje vida,

oštećenje sluha, vrtoglavica (vertigo), osećaj lupanja srca (palpitacije), naleti vrućine,

iznenadno zviždanje u plućima, krvarenje iz nosa, zatvor, gasovi, poremećaj varenja, zapaljenje sluznice želuca (gastritis), teškoće pri gutanju (disfagija), otežano pražnjenje creva, nadutost, suva usta, podrigivanje, ulceracije u ustima, pojačano lučenje pljuvačnih žlezda, meka stolica,

osip, svrab, koprivnjača, zapaljenje kože, suva koža, prekomerno znojenje (hiperhidroza), zapaljenje zglobova (osteoarthritis), bol u mišićima, bol u leđima, bol u vratu,

teškoće pri mokrenju, bol u bubrezima, nepravilno i često krvarenje iz materice, poremećaj testisa, edem, malaksalost, osećaj opšte slabosti, oticanje lica, bol u grudima, groznica, bol, periferni edem, poremećaj vrednosti laboratorijskih nalaza (npr. nalazi krvi ili jetre),

komplikacije nakon određenih procedura.

Retka neželjena dejstva:

uznemirenost,

poremećaj funkcije jetre, žutica (žuta prebojenost kože i beonjača), reakcije preosetljivosti na svetlo,

erupcije na koži koje se karakterišu brzim nastankom površina crvene kože na kojima su pustule (mali plikovi puni bele/žute tečnosti),

osip sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom).

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti:

pseudomembranozni kolitis (vrsta zapaljenja debelog creva uzrokovana primenom antibiotika), smanjen broj trombocita (krvne pločice odgovorne za zgrušavanje krvi),

smanjen broj crvenih krvnih zrnaca usled povećanog oštećenja ćelija (hemolitička anemija), ozbiljna alergijska reakcija (anafilaksa, anafilaktički šok),

agresivnost, anksioznost (teskoba),

pojačana psihomotorna aktivnost (delirijum),

halucinacije (kada vidite, čujete ili osećate stvari, koje nisu prisutne), iznenadan gubitak svesti,

konvulzije (napadi), smanjena osetljivost kože, gubitak osećaja mirisa, gubitak osećaja ukusa, poremećaj spavanja,

miastenija gravis (autoimuna bolest koja se odlikuje zamaranjem i slabošću mišića), oštećenje sluha uključujući gluvoću i/ili zujanje u ušima,

poremećaji srčanog ritma, zapaljenje pankreasa (gušterače), promena boje jezika, insuficijencija (slabost) jetre, zapaljenje jetre,

teško oštećenje jetre,

težak osip na koži, praćen crvenilom i ljuštenjem - to može biti znak ozbiljne kožne reakcije kao što je Steven-Johnson- ov sindrom (bolest kože i sluznica koja se odlikuje povišenom telesnom temperaturom, ranicama u ustima, teškim zapaljenjem oka i kožnim promenama po celom telu) ili toksična epidermalna nekroliza (oštećenje kože i sluznica usne šupljine, očiju i polnih organa, sluznice creva i disajnih puteva), bol u zglobovima,

akutno popuštanje funkcije bubrega, zapaljenje bubrega. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.

Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nemojte koristiti lek Azibiot posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je azitromicin. Jedna film tableta sadrži 500 mg azitromicina u obliku azitromicin,

dihidrata.

• Pomoćne supstance u jezgru tablete su skrob, preželatinizovani; krospovidon; kalcijum- hidrogenfosfat; natrijum-laurilsulfat; magnezijum-stearat. Pomoćne supstance koje ulaze u sastav filma tablete su hipromeloza; titan-dioksid (E171); laktoza, monohidrat; triacetin.

Kako izgleda lek Azibiot i sadržaj pakovanja

Film tablete su bele i ovalne, sa utisnutom podeonom linijom sa obe strane. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje: Blister (PVC/Al) sa 3 film tablete.

Spoljašnje pakovanje: Složiva kartonska kutija sa 1 blisterom koji sadrži 3 tablete i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA, D.D. NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija KRKA POLSKA SP. Z.O.O., Rownolegla 5, Warsaw, Poljska

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-04194-19-001 od 01.10.2020.