Azinocin® 500mg film tableta

Lek Azinocin je indikovan u terapiji sledećih infekcija, ako se zna ili je verovatno da su one izazvane jednim ili više mikroorganizama osetljivih na azitromicin (videti odeljak 5.1):

 infekcije gornjih disajnih puteva: faringitis/tonzilitis, sinuzitis, otitis media;

 infekcije donjih disajnih puteva: akutna egzacerbacija hroničnog bronhitisa, vanbolnički stečena pneumonija;

 infekcija kože i mekih tkiva: umereni oblik acne vulgaris, erythema migrans (prvi stadijum lajmske bolesti), erizipel, impetigo i piodermija;

 polno prenosive bolesti: nekomplikovani uretritis/cervicitis izazvan bakterijom Chlamydia trachomatis;

 infekcije želuca i duodenuma uzrokovane bakterijom Helicobacter pilory;  hronični prostatitis uzrokovan bakterijom Chlamydia trachomatis.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o odgovarajućoj upotrebi antibiotika. 4.2. Doziranje i način primene

Doziranje

Odrasli, starije osobe, deca i adolescenti sa telesnom masom većom od 45 kg

U terapiji infekcija gornjih i donjih disajnih puteva, infekcija kože i mekih tkiva (osim erythema migrans) ukupna doza azitromicina iznosi 1500 mg, a daje se tokom 3 dana (500 mg jednom dnevno).

U terapiji umerenog oblika acne vulgaris, za ukupnu dozu od 6 g preporučuje se sledeći način doziranja: jedna tableta od 500 mg jednom dnevno tokom 3 dana, a nakon toga nastaviti lečenje primenom jedne tablete od 500 mg jednom nedeljno, tokom narednih 9 nedelja. U drugoj nedelji terapije, dozu treba uzeti 7 dana nakon prve primenjene tablete, a narednih osam doza takođe treba uzeti u vremenskim intervalima od 7 dana.

U lečenju erythema migrans ukupna doza azitromicina iznosi 3 grama, koju treba propisati na sledeći način: 1 g (2 tablete po 500 mg odjedanput) prvog dana, a potom po 500 mg jednom dnevno, od drugog do petog dana terapije.

Kod nekomplikovanih polno prenosivih bolesti izazvanih bakterijom Chlamydia trachomatis doza je 1000 mg i ona se primenjuje kao jedna doza.

U terapiji infekcija želuca i duodenuma uzrokovanih bakterijom Helicobacter pilory doza iznosi 1 g na dan, u kombinaciji sa antisekretornim lekovima i ostalim lekovima, po preporuci lekara.

U lečenju hroničnog prostatitisa uzrokovanog bakterijom Chlamydia trachomatis, ukupna doza azitromicina iznosi 4,5 grama i primenjuje se na sledeći način: jedna tableta od 500 mg jednom dnevno tokom 3

1 od 13

uzastopna dana, što treba ponoviti tokom tri uzastopne sedmice (1,5 grama sedmično, tj. ukupno 4,5 grama tokom 3 sedmice).

Pedijatrijska populacija

Lek Azinocin, film tablete, može se primenjivati samo kod dece telesne mase veće od 45 kg i tada treba koristiti uobičajenu dozu za odrasle.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem bubrega (GFR 10 – 80 mL/min). Potreban je oprez pri primeni azitromicina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 10 mL/min) (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Budući da se azitromicin metaboliše u jetri i izlučuje putem žuči, lek se ne sme propisivati pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Kod ovih pacijenata nisu sprovedena ispitivanja terapije azitromicinom.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata se primenjuju iste doze kao kod odraslih. S obzirom da stariji pacijenti mogu imati proaritmijska stanja, preporučuje se poseban oprez, usled rizika od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes (videti odeljak 4.4).

Način primene Oralna primena.

Tablete se primenjuju jednom dnevno. Tablete treba progutati cele. Lek se može primenjivati nezavisno od obroka.

Azitromicin je kontraindikovan kod pacijenata preosetljivih na azitromicin, eritromicin, drugi makrolidni ili ketolidni antibiotik ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljaku 6.1.

Kao i pri upotrebi eritromicina i drugih makrolida, retko su zabeležene ozbiljne alergijske reakcije, uključujući angioedem i anafilaksu (retko fatalne), reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS - engl. Drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms), akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP), Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) (retko fatalno). Neke od ovih reakcija izazvale su rekurentne simptome i zahtevale su dužu opservaciju i lečenje.

Hepatotoksičnost

S obzirom da je jetra glavni put eliminacije azitromicina, azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa teškim oboljenjem jetre. Pri primeni azitromicina prijavljeni su slučajevi fulminantnog hepatitisa, koji potencijalno može dovesti do životno ugrožavajuće insuficijencije jetre (videti odeljak 4.8). Moguće je da su neki od ovih pacijenata već imali oboljenje jetre ili su uzimali neki drugi hepatotoksični lek.

U slučajevima kada se jave znaci i simptomi disfunkcije jetre, kao što su brz razvoj astenije udružene sa pojavom žutice, tamna prebojenost urina, sklonost ka krvarenju ili hepatička encefalopatija, treba sprovesti funkcionalna ispitivanja/analize jetre. Primenu azitromicina treba prekinuti ako se jave znaci poremećaja funkcije jetre.

Ergot derivati i azitromicin

Istovremena primena ergot derivata i makrolidnih antibiotika ubrzava nastanak ergotizma. Nema podataka o mogućnostima interakcije između ergot derivata i azitromicina. Međutim, zbog teoretske mogućnosti ergotizma, azitromicin i ergot derivate ne treba primenjivati istovremeno.

Superinfekcije

2 od 13

Kao i prilikom primene bilo kog drugog antibakterijskog leka, preporučuje se praćenje pojave superinfekcije uzrokovane neosetljivim mikroorganizmima, uključujući gljivice.

Dijareja izazvana bakterijom Clostridium difficile

Kod primene skoro svih antibiotika, uključujući azitromicin, prijavljena je dijareja izazvana bakterijom Clostridium difficile (engl. Clostridium difficile associated diarrhea, CDAD), i po težini se može kretati od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Primena antibiotika menja normalnu bakterijsku floru creva i može dovesti do preteranog rasta C.difficile.

C. difficile produkuje toksine A i B koji doprinose razvoju CDAD. Sojevi C. difficile koji proizvode hipertoksine povezani su sa većim morbiditetom i mortalitetom, s obzirom da ove infekcije mogu biti rezistentne na antimikrobnu terapiju i mogu zahtevati kolektomiju. Pojava CDAD se mora uzeti u obzir kod svih pacijenata kod kojih se javi dijareja nakon upotrebe antibiotika. Neophodno je pažljivo uzeti anamnestičke podatke, s obzirom da je prijavljeno da se CDAD javlja i dva meseca posle primene antibiotika.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 10 mL/min), zabeleženo je povećanje sistemske raspoloživosti azitromicina za 33%.

Produženje QT intervala

Produžena srčana repolarizacija i QT interval, koji su udruženi sa rizikom od srčane aritmije i torsades de pointes, zabeleženi su tokom terapije makrolidima, uključujući i azitromicin (videti odeljak 4.8). Ovo povećava rizik od ventrikularnih aritmija (uključujući torsades de pointes), što može dovesti do srčanog zastoja. Zbog toga je neophodan oprez pri lečenju pacijenata sa proaritmogenim stanjima (posebno kod žena i starijih osoba) kao što su:

 kongenitalni ili dokazano produžen QT interval;

 istovremena terapija drugim lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase IA (hinidin i prokainamid) i klase III (dofetilid, amjodaron, sotalol), cisaprid i terfenadin, antipsihotici (pimozid), antidepresivi (citalopram), fluorohinoloni (moksifloksacin, levofloksacin);

 elektrolitni disbalans, posebno u slučaju hipokalemije i hipomagnezemije;

 klinički značajna bradikardija, srčana aritmija ili teška srčana insuficijencija.

Miastenija gravis i azitromicin

Kod pacijenata koji su koristili azitromicin prijavljeno je pogoršanje simptoma miastenije gravis i novi početak miasteničnog sindroma (videti odeljak 4.8).

Streptokokne infekcije

Penicilin je obično lek prvog izbora u terapiji faringitisa/tonzilitisa izazvanih bakterijom Streptococcus pyogenes, kao i u profilaksi akutne reumatske groznice. Azitromicin je uopšteno efikasan protiv streptokoknih infekcija farinksa, ali ne postoje podaci koji ukazuju na njegovu efikasnost u profilaksi akutne reumatske groznice.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost intravenske primene azitromicina u lečenju infekcija kod dece nije utvrđena.

Efikasnost i bezbednost primene azitromicina u prevenciji i lečenju infekcija izazvanih bakterijom Mycobacterium Avium Complex kod dece nije utvrđena.

Antacidi: U farmakokinetičkoj studiji efekata istovremene primene antacida i azitromicina, nisu zabeleženi efekti na ukupnu biološku raspoloživost, iako je maksimalna koncentracija u serumu bila smanjena za približno 25%. Kod pacijenata kojima je propisana terapija azitromicinom i antacidima, ove lekove ne treba primenjivati istovremeno.

3 od 13

Cetirizin: Kod zdravih dobrovoljaca, istovremena petodnevna primena azitromicina i cetirizina u dozi od 20 mg u ravnotežnom stanju nije dovela do farmakokinetičkih interakcija niti do značajnih promena QT intervala.

Didanozin (Dideoksinozin): Istovremena primena 1200 mg azitromicina i 400 mg didanozina dnevno kod 6 HIV-pozitivnih ispitanika nije imala uticaj na farmakokinetiku didanozina, u poređenju sa placebom.

Digoksin i kolhicin (P-gp supstrati): Postoje podaci da istovremena primena makrolidnih antibiotika, kao što je azitromicin, sa supstratima P-glikoproteina kao što su digoksin i kolhicin, dovodi do povećanja koncentracije P-gp supstrata u serumu. Treba imati na umu mogućnost povećanja koncentracije digoksina kod pacijenata na istovremenoj terapiji azitromicinom. Tokom terapije azitromicinom i nakon obustave njegove primene, potrebno je kliničko praćenje, a po mogućnosti i praćenje koncentracije digoksina u serumu.

Zidovudin: Pojedinačna doza od 1000 mg zidovudina i višestruka primena 1200 mg ili 600 mg azitromicina je imala manje efekte na farmakokinetiku u plazmi ili eliminaciju zidovudina putem bubrega ili njegovog metabolita glukuronida. Međutim, primena azitromicina je povećala koncentraciju fosforilisanog zidovudina, klinički aktivnog metabolita, u mononuklearnim ćelijama periferne krvi. Klinički značaj ovog nalaza nije jasan, ali on može biti koristan za pacijente.

Azitromicin ne stupa u značajnu interakciju sa hepatičkim sistemom enzima P450. Ne smatra se da podleže farmakokinetičkim interakcijama, za razliku od eritromicina i ostalih makrolida. Azitromicin ne dovodi do indukcije ili inaktivacije hepatičkog citohroma P450 putem citohrom-metaboličkog kompleksa.

Derivati ergotamina: Zbog teoretske mogućnosti pojave ergotizma, ne preporučuje se istovremena primena azitromicina i derivata ergotamina (videti odeljak 4.4).

Sprovedene su farmakokinetičke studije azitromicina sa sledećm lekovima koji se metabolišu dejstvom citohroma P450.

Atorvastatin: Istovremena primena atorvastatina (10 mg dnevno) i azitromicina (500 mg dnevno) nije dovela do promene koncentracije atorvastatina u plazmi (zasnovano na ispitivanju inhibicije HMG CoA – reduktaze). Ipak, tokom postmarketinškog praćenja su prijavljeni slučajevi rabdomiolize kod pacijenata koji su istovremeno primali azitromicin i statine.

Karbamazepin: U studiji farmakokinetičke interakcije kod zdravih dobrovoljaca, nije uočen značajan efekat azitromicina na koncentracije karbamazepina ili njegovog aktivnog metabolita u plazmi.

Cimetidin: U farmakokinetičkoj studiji koja je ispitivala efekte pojedinačne doze cimetidina primenjene 2 sata pre azitromicina na farmakokinetiku azitromicina, nisu uočene promene u farmakokinetici azitromicina.

Oralni antikoagulansi tipa kumarina: U studiji farmakokinetičke interakcije, azitromicin nije menjao antikoagulantne efekte varfarina primenjenog u vidu pojedinačne doze od 15 mg kod zdravih dobrovoljaca. U postmarketinškom periodu, dobijeni su izveštaji o pojačanom antikoagulantnom efektu nakon istovremene primene azitromicina i oralnih antikoagulanasa tipa kumarina. Iako uzročna povezanost nije utvrđena, treba razmotriti češće praćenje protrombinskog vremena kada se azitromicin primenjuje kod pacijenata koji koriste oralne antikoagulanse tipa kumarina.

Ciklosporin: U farmakokinetičkoj studiji sa zdravim dobrovoljcima koji su oralno primali 500 mg/dan azitromicina tokom 3 dana, a zatim jednu dozu od 10 mg/kg/dan ciklosporina, uočen je značajan porast Cmax i PIK0-5 ciklosporina. Zbog toga je potreban oprez pri istovremenoj primeni ova dva leka. Ako je istovremena primena neophodna, potrebno je pratiti koncentracije ciklosporina i u skladu sa tim korigovati dozu.

Efavirenz: Istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 600 mg i 400 mg efavirenza dnevno tokom 7 dana nije dovela do klinički značajnih farmakokinetičkih interakcija.

Flukonazol: Istovremena primena pojedinačne doze od 1200 mg azitromicina nije menjala farmakokinetiku pojedinačne doze flukonazola od 800 mg. Ukupna izloženost i poluvreme eliminacije bili su nepromenjeni pri istovremenoj primeni flukonazola, međutim, uočeno je klinički neznačajno smanjenje Cmax (18%) azitromicina.

Indinavir: Istovremena primena pojedinačne doze od 1200 mg azitromicina nije imala statistički značajan efekat na farmakokinetiku indinavira primenjenog u dozi od 800 mg tri puta dnevno tokom 5 dana.

4 od 13

Metilprednizolon: U studiji farmakokinetičke interakcije kod zdravih dobrovoljaca, azitromicin nije imao značajan efekat na farmakokinetiku metilprednizolona.

Midazolam: Kod zdravih dobrovoljaca, istovremena primena azitromicina 500 mg/dan tokom tri dana nije uzrokovala klinički značajne promene u farmakokinetici i farmakodinamici midazolama primenjenog u pojedinačnoj dozi od 15 mg.

Nelfinavir: Istovremena primena azitromicina (1200 mg) i nelfinavira u ravnotežnom stanju (750 mg tri puta dnevno) je dovela do porasta koncentracije azitromicina. Nisu uočena klinički značajna neželjena dejstva i nije bilo potrebno prilagođavanje doze.

Rifabutin: Istovremena primena azitromicina i rifabutina nije uticala na serumske koncentracije bilo kog od ova dva leka.

Neutropenija je uočena kod ispitanika na istovremenoj terapiji azitromicinom i rifabutinom. Iako je neutropenija bila povezana sa primenom rifabutina, nije utvrđena uzročna povezanost sa kombinacijom sa azitromicinom (videti odeljak 4.8).

Sildenafil: Kod zdravih muških dobrovoljaca, nije bilo dokaza o uticaju azitromicina (500 mg/dan, tokom 3 dana) na vrednosti PIK i Cmax sildenafila ili njegovog glavnog metabolita u krvi.

Terfenadin: U farmakokinetičkim studijama nisu pronađeni dokazi o interakciji između azitromicina i terfenadina. Prijavljeni su retki slučajevi u kojima se ne može u potpunosti isključiti mogućnost ove interakcije, međutim, nije bilo specifičnih dokaza da se ovakva interakcija desila.

Teofilin: Nema dokaza o klinički značajnoj farmakokinetičkoj interakciji pri istovremenoj primeni azitromicina i teofilina kod zdravih dobrovoljaca.

Triazolam: Kod 14 zdravih dobrovoljaca, istovremena primena azitromicina 500 mg prvog dana i 250 mg drugog dana sa 0,125 mg triazolama drugog dana nije imala značajne efekte na farmakokinetičke parametre triazolama, u poređenju sa istovremenom primenom triazolama i placeba.

Trimetoprim/sulfametoksazol: Istovremena primena trimetoprim/sulfametoksazola (160 mg/800 mg) tokom 7 dana sa 1200 mg azitromicina sedmog dana nije imala značajan efekat na maksimalne koncentracije, ukupnu izloženost ili urinarnu ekskreciju trimetoprima niti sulfametoksazola.

Koncentracije azitromicina u plazmi bile su slične onima koje su viđene u drugim studijama.

Hidroksihlorohin: Azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju lekovi koji produžuju QT interval i potencijalno mogu izazvati srčane aritmije, poput hidroksihlorohina.

Nema adekvatnih i kontrolisanih studija kod trudnica. U studijama reproduktivne toksičnosti kod životinja, pokazano je da azitromicin prolazi placentu, ali nije bilo dokaza o teratogenom dejstvu. Nije potvrđena bezbednost primene azitromicina u trudnoći. Stoga, azitromicin u trudnoći treba koristiti samo ukoliko korist primene leka prevazilazi rizik.

Dojenje

Azitromicin se izlučuje u mleko, ali nisu sprovedene adekvatne i dobro kontrolisane studije kojima bi se procenila farmakokinetika azitromicina kod dojilja.

Plodnost

U studijama plodnosti sprovedenim na pacovima, primećena je manja učestalost trudnoća nakon primene azitromicina. Značaj ovog nalaza kod ljudi nije potvrđen.

Moguća je pojava neželjenih reakcija kao što su delirijum, halucinacije, ošamućenost, somnolencija, sinkopa i konvulzije, koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

5 od 13

U tabeli u nastavku teksta navedena su neželjena dejstva zabeležena tokom kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja, prema sistemima organa i učestalosti. Procena neželjenih dejstava je zasnovana na sledećim podacima o učestalosti: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka). U svakoj grupi učestalosti, neželjena dejstva su prikazana od najozbiljnih ka najblažim.

Neželjene reakcije koje su moguće/verovatno povezane sa azitromicinom, podaci iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja

6 od 13

7 od 13

Neželjene reakcije povezane sa profilaksom i terapijom Mycobacterium Avium kompleksa (zasnovano na podacima iz kliničkih studija i postmarketinškog praćenja). Ove reakcije se razlikuju po tipu reakcije i učestalosti.

8 od 13

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Neželjena dejstva uočena pri dozama višim od preporučenih, bila su slična neželjenim dejstvima prilikom primene normalnih doza. Uobičajeni simptomi predoziranja makrolidnim antibioticima uključuju reverzibilni gubitak sluha, jaku mučninu, povraćanje i dijareju. U slučaju predoziranja, ukoliko je potrebno, indikovana je primena medicinskog uglja, opšte simptomatske terapije, kao i suportivnih mera.

Farmakoterapijska grupa: makrolidi ATC šifra: J01FA10

Azitromicin je antibiotik širokog spektra dejstva. Pripada grupi azalida, podgrupi makrolidnih antibiotika. Molekul nastaje dodavanjem azota na laktonski prsten eritromicina A. Hemijsko ime je 9-deoksi-9a-aza-9a-metil-9a-homo-eritromicin A. Molekulska masa je 749.0.

Mehanizam delovanja

Vezivanjem za 50S subjedinicu ribozoma, azitromicin inhibira translokaciju peptidnog lanca i sintezu bakterijskih proteina.

Mehanizam rezistencije:

Rezistencija na azitromicin može biti prirodna ili stečena. Tri osnovna mehanizma bakterijske rezistencije su: promena ciljnog mesta, modifikacija antibiotika i promene u transportu antibiotika (efluks).

Potpuna ukrštena rezistencija postoji između Streptococcus pneumoniae, beta-hemolitičkog streptokoka grupe A, Enterococcus faecalis i Staphylococcus aureus, uključujući i meticilin-rezistentan S.aureus (MRSA) na eritromicin, azitromicin, druge makrolide i linkozamide.

Antimikrobni spektar azitromicina uključuje različite gram-pozitivne i gram-negativne mikroorganizme, anaerobe, kao i intracelularne i klinički atipične uzročnike.

Granične koncentracije

Granične koncentracije osetljivosti azitromicina za tipične bakterije EUCAST (European Committee on Antibacterial Subceptibilty Testing)

MIC90 ≤ 0.01 mikrogram/mL

Mycoplasma pneumoniae Haemofilus ducrei

9 od 13

Moraxella catarrhalis Gardnerella vaginalis Bordetella pertussis Mobiluncus species

Haemophilus influenzae Haemophilus parainfluenzae Legionella pneumophila Neisseria meningitidis Neisseria gonorrhoeae Helicobacter pylori Campylobacter jejuni Pasteurella multocida Pasteurella haemolytica Brucella melitensis Bordetella parapertussis Vibrio cholerae

Vibrio parahaemolyticus Plesiomonas shigelloides Staphylococcus epidermidis Staphylococcus aureus*

Escherichia coli Salmonella enteritidis Salmonella typhi Shigella sonnei Yersinia enterocolitica

Acinetobacter calcoaceticus * Eritromicin – osetljivi soj

Osetljivost:

MIC90 0.01 – 0.1 mikrogram/mL

MIC90 0.1 – 2.0 mikrogram/mL

MIC90 2.0 – 8.0 mikrogram/mL

Propionibacterium acnes Actinomyces species Borellia burgdorferi

Streptococcus pyogenes Streptococcus pneumoniae Streptococcus agalactiae Streptococcus viridans Streptococcus group C, F, G Peptococcus species Peptostreptococcus species Fusobacterium necrophorum Clostridium perfringens Bacteroides bivius Chlamydia trachomatis Chlamydia pneumoniae Ureaplasma urealyticum Listeria monocytogenes

Bacteroides fragilis Bacteroides oralis Clostridium difficile Eubacterium lentum Fusobacterium nucleatum

Aeromonas hydrophilia

Prevalenca stečene rezistentnosti može da varira geografski kao i sa vremenom kod odabranih sojeva, tako da je poželjno imati lokalne informacije o rezistenciji, posebno pri lečenju teških infekcija. Ukoliko je potrebno, treba zatražiti savet stručnjaka onda kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da dovodi u pitanje korist primene leka u lečenju nekih oblika infekcije.

Antimikrobni spektar azitromicina: Uzročnici koji su obično osetljivi Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi Staphylococcus aureus

10 od 13

Meticilin-osetljivi Streptococcus pneumoniae

Penicilin-osetljivi Streptococcus pyogenes (grupa A)

Aerobni gram-negativni mikroorganizmi Haemophilus influenzae

Haemophilus parainfluenzae Legionella pneumophila Moraxella catarrhalis Pasteurella multocida Anaerobni mikroorganzimi Clostridium perfringens Fusobacterium spp. Prevotella spp. Porphyriomonas spp.

Ostali mikroorganizmi Chlamydia trachomatis

Vrste kod kojih stečena rezistencija može biti problem Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi

Streptococcus pneumoniae

Penicilin-intermedijarni sojevi Penicilin-rezistentni sojevi

Prirodno rezistentni mikroorganizmi Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi Enterococcus faecalis

Staphylococci MRSA, MRSE* Anaerobni mikroorganizmi Bacteroides fragilis grupa

* Meticilin-rezistentne stafilokoke imaju visoku prevalenciju stečene rezistencije na makrolide i ovde su navedene jer su retko osetljive na azitromicin.

Nakon procene studija sprovedenih u pedijatrijskoj popualciji, primena azitromicina se ne preporučuje za lečenje malarije, ni u vidu monoterapije niti u okviru kombinovane terapije sa hlorohinom ili artemisinom, budući da nije ustanovljena veća efikasnost u odnosu na antimalarike preporučene za terapiju nekomplikovane malarije.

Posle oralne primene, biološka raspoloživost azitromicina iznosi približno 37%. Maksimalne koncentracije u plazmi se dostižu posle 2 – 3 sata.

Distribucija

11 od 13

Oralno primenjen azitromicin brzo prelazi iz plazme u tkiva i organe. Farmakokinetičke studije su pokazale do 50 puta više koncentracije u tkivima u odnosu na koncentracije u plazmi, što ukazuje da se aktivna supstanca u velikoj meri vezuje u tkivima.

Vezivanje azitromicina za proteine u serumu zavisi od koncentracije u plazmi i kreće se od 12%, pri koncentraciji od 0,5 mikrogram/mL, do 52%, pri koncentraciji od 0,05 mikrogram/mL.

Srednja vrednost volumena distribucije azitromicina u stanju dinamičke ravnoteže iznosi 31 L/kg. Eliminacija

Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme blisko odražava poluvreme eliminacije iz tkiva i iznosi 2 – 4 dana. Oko 12% intravenski primenjene doze se izlučuje urinom u nepromenjenom obliku u roku od 3 dana. Naročito visoke koncentracije nepromenjenog azitromicina prisutne su u humanoj žuči. U žuči je takođe identifikovano 10 metabolita, formiranih N- i O-demetilacijom, hidroksilacijom dezosamina i aglikonskog prstena, kao i cepanjem konjugata klanidoze. Ispitivanja HPLC i mikrobiološkom metodom ukazuju da metaboliti nisu mikrobiološki aktivni.

U ispitivanjima na životinjama nađene su visoke koncentracije azitromicina u fagocitima. Takođe je utvrđeno da se više koncentracije azitromicina oslobađaju za vreme aktivne fagocitoze, nego za vreme inaktivne fagocitoze. Zbog toga je, u ispitivanjima na životinjama, izmerena visoka koncentracija azitromicina u centrima zapaljenja.

U studijama na životinjama, u kojima su primenjene doze azitromicina bile i do 40 puta više od kliničkih doza, azitromicin je uzrokovao reverzibilnu fosfolipidozu, generalno bez vidljivih toksikoloških posledica.

Azitromicin nije uzrokovao toksične reakcije kod pacijenata kada se primenjivao u skladu sa preporukama. Karcinogeni potencijal

Kancerogenost azitromicina nije ispitana, s obzirom na predviđenu kratkotrajnu primenu kod ljudi i odsustvo znakova karcinogenog potencijala.

Mutageni potencijal

Azitromicin nije pokazao mutageni potencijal u standardnim in vitro i in vivo ispitivanjima genske i hromozomske mutagenosti.

Reproduktivna toksičnost

Nisu zabeleženi teratogeni efekti u životinjskim studijama embriotoksičnosti kod miševa i pacova. Kod gravidnih ženki pacova su doze azitromicina od 100 i 200 mg/kg telesne težine/dan dovele do slabijeg dobijanja na težini i slabije fetalne osifikacije. U peri/postnatalnim studijama na pacovima, pri primeni doza ≥ 50 mg/kg/dan zabeležena je blaga retardacija fizičkog razvoja.

Jezgro tablete:

Kalcijum-hidrogenfosfat,dihidrat; Skrob preželatinizirani,;

Povidon;

Kroskarmeloza-natrijum; Natrijum laurilsulfat; Magnezijum-stearat Film obloga: Hipromeloza;

12 od 13

Makrogol;

Titan-dioksid (E171)

Čuvati na temperaturi do 30 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. 6.5. Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je transparetni PVC-Alu/PVC blister. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister sa 3 film tablete i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Azinocin pripada grupi antibiotika koji se nazivaju makrolidi i koristi se za lečenje infekcija.

Lek Azinocin se koristi u terapiji sledećih infekcija, ako se zna ili je verovatno da su one izazvane jednim ili više mikroorganizama osetljivih na azitromicin:

- infekcije gornjih disajnih puteva: zapaljenje grla (faringitis), krajnika (tonzilitis), sinusa (sinusitis), i zapaljenje srednjeg uha (otitis media),

- infekcije donjih disajnih puteva: akutno pogoršanje hroničnog bronhitisa, zapaljenje pluća (pneumonija),

- infekcije kože i mekih tkiva: umereni oblik akni, erythema migrans (prvi stadijum lajmske bolesti), erizipel, impetigo i piodermija,

- polno prenosive bolesti: nekomplikovana zapaljenje uretre/grlića materice izazvana bakterijom Chlamydia trachomatis,

- infekcije želuca i dvanaestopalačnog creva uzrokovane bakterijom Helicobacter pylori, - hronična zapaljenje prostate uzrokovana bakterijom Chlamydia trachomatis.

Lek Azinocin ne smete uzimati ako:

- ste alergični (preosetljivi) na azitromicin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka (navedene u odeljku 6),

- ste ranije imali alergijsku reakciju, osip ili otežano disanje nakon primene azitromicina ili nekog drugog makrolidnog antibiotika, kao što je eritromicin.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Azinocin ukoliko imate ili ste ikada imali:

- srčane poremećaje, - probleme sa jetrom,

- probleme sa bubrezima.

Odmah obavestite lekara ako osetite promenjen ritam srca ili Vam se jave ošamućenost, nesvestica ili patite od mišićne slabosti tokom primene ovog leka.

U slučaju pojave dijareje ili meke stolice tokom ili nakon završetka lečenja, obratite se svom lekaru. Ne uzimajte lekove za terapiju dijareje pre nego proverite sa svojim lekarom. Ako dijareja potraje, obavestite svog lekara.

Deca i adolescenti

Ovaj lek se može primeniti samo kod dece teže od 45 kilograma koja su u stanju da progutaju tabletu. Drugi lekovi i lek Azinocin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Pre uzimanja leka Azinocin, obavestite lekara ukoliko uzimate neke od sledećih lekova: - varfarin ili druge oralne antikoagulanse (lekovi protiv zgrušavanja krvi),

- ciklosporin (koristi se za supresiju imunskog sistema u cilju sprečavanja odbacivanja organa ili kostne srži nakon transplantacije),

- digoksin (lek za terapiju srčane slabosti),

- kolhicin (lek za terapiju gihta i familijarne mediteranske groznice), - antacide (kod povećane količine kiseline u želucu),

- terfenadin (za polensku kijavicu ili kožnu alergiju), - ergot ili ergotamin (za lečenje migrene),

- hidroksihlorohin (koristi se za lečenje zapaljenskih bolesti).

Uzimanje leka Azinocin sa hranom i pićima

2 od 7

Lek Azinocin se može uzimati nezavisno od obroka. Za detaljne informacije o načinu primene leka Azinocin pogledajte odeljak 3.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete lek Azinocin.

Azinocin se u toku trudnoće i dojenja može koristiti samo kada je neophodno. Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom primene leka Azinocin mogu se javiti delirijum, halucinacije (kada čujete, vidite ili osećate stvari koje nisu prisutne), ošamućenost, izražena pospanost, gubitak svesti i konvulzije (napadi), koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Azinocin uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje

Odrasli (uključujući starije osobe), deca i adolescenti telesne težine veće od 45 kg

Za lečenje infekcija gornjih i donjih disajnih puteva, infekcija kože i mekih tkiva (osim erythema migrans), ukupna doza azitromicina iznosi 1500 mg, a uzima se tokom 3 dana (500 mg jednom dnevno).

Pri lečenju umerenog oblika akni, za ukupnu dozu od 6 grama preporučuje se sledeće doziranje: 500 mg jednom dnevno tokom 3 dana, nakon toga 500 mg jednom sedmično tokom narednih 9 sedmica. U drugoj sedmici lečenja, dozu treba uzeti 7 dana nakon prve tablete, a sledećih 8 doza u vremenskim razmacima od po 7 dana.

Za lečenje erythema migrans ukupna doza azitromicina iznosi 3 grama, a uzima se na sledeći način: 1 gram (odjednom 2 tablete od 500 mg) prvog dana, a od drugog do petog dana po 500 mg jednom dnevno.

Za lečenje nekomplikovanih polno prenosivih oboljenja izazvanih bakterijom Chlamydia trachomatis, doza je 1 gram, jednokratno.

Za lečenje infekcija želuca i duodenuma uzrokovanih sa H.pylori, doza iznosi 1 gram na dan, u kombinaciji sa antisekretornim lekom i ostalim lekovima, po preporuci lekara.

Za lečenje hroničnog zapaljenja prostate izazvane bakterijom Chlamydia trachomatis, ukupna doza azitromicina iznosi 4,5 grama i uzima se na sledeći način: jedna tableta od 500 mg jednom dnevno tokom 3 uzastopna dana; isto se ponovi tokom tri uzastopne sedmice (po 1,5 gram sedmično tokom 3 sedmice, tj. ukupno 4,5 grama).

Primena kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre ili bubrega

Obavestite svog lekara ukoliko imate problema sa jetrom ili bubrezima, jer će Vam lekar možda promeniti dozu.

Primena kod dece i adolescenata

Tablete azitromicina su pogodne samo za decu težu od 45 kg, kod kojih se može primeniti doza za odrasle.

Način primene

Tablete se uzimaju jednom dnevno. Tabletu progutajte celu. Lek možete uzimati nezavisno od obroka.

Ako ste uzeli više leka Azinocin nego što treba

Ako ste uzeli preveliku dozu leka Azinocin odmah se obratite Vašem lekaru.

3 od 7

Uobičajeni simptomi predoziranja su reverzibilni gubitak sluha, jaka mučnina, povraćanje i proliv. Potrebno je izazvati povraćanje i što pre potražiti lekarsku pomoć.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Azinocin

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste propustili i da uzmete lek!

Ukoliko ste propustili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.

U jednom danu ne smete uzeti više od jedne doze leka. Ako naglo prestanete da uzimate lek Azinocin

Uvek uzimajte lek do kraja terapijskog perioda, čak iako se osećate bolje. Ako prekinete da uzimate lek pre vremena, infekcija se može ponovo javiti. Takođe, bakterije mogu postati neosetljive na lek što će otežati dalje lečenje.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu. 4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Prestanite sa primenom leka i odmah se javite u najbližu zdravstvenu ustanovu ukoliko se jave sledeća neželjena dejstva:

- iznenadno zviždanje pri disanju, otežano disanje, oticanje kapaka, lica, usana, svrab (naročito ako zahvata celo telo), jer to mogu biti znaci teške alergijske reakcije,

- teška ili dugotrajna dijareja (sa tragovima krvi i sluzi) tokom primene leka, jer to može biti znak ozbiljnog zapaljenja creva,

- težak osip po koži koji uzrokuje crvenilo i ljuštenje, - ozbiljne kožne reakcije:

 Stevens-Johnson-ov sindrom - bolest kože i sluznica koja se odlikuje povišenom telesnom temperaturom, erozijama u ustima, teškim zapaljenjem oka i kožnim promenama po celom telu,

 toksična epidermalna nekroliza - oštećenje kože i sluznica usne šupljine, očiju i polnih organa, sluznice creva i disajnih puteva,

 reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) – osip po koži praćen simptomima kao što su povišena telesna temperatura, otečene žlezde i povećan broj eozinofila (vrsta belih krvnih ćelija). Osip se javlja u vidu malih crvenih kvržica koje svrbe.

 akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) – pojava kožnih promena (erupcija) koju karakteriše brza pojava crvenila kože sa malim pustulama (mali mehurići ispunjeni belom/žutom tečnošću),

- ubrzani ili nepravilni otkucaji srca, - nizak krvni pritisak.

Druga moguća neželjena dejstva koja su zabeležena pri primeni azitromicina:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): - proliv.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): - glavobolja,

- mučnina i povraćanje, bol u stomaku,

- snižen broj određene vrste belih krvnih zrnaca (limfocita), povećan broj određene vrste belih krvnih zrnaca (eozinofila), snižena vrednost bikarbonata u krvi, povećan broj određenih vrsta belih krvnih zrnaca (bazofili, monociti, neutrofili).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): - vaginalne infekcije,

- zapaljenje pluća, - gljivična infekcija,

4 od 7

- bakterijska infekcija, - zapaljenje grla,

- zapaljenje želuca, - otežano disanje,

- zapaljenje sinusa,

- gljivična infekcija usta,

- smanjen broj belih krvnih zrnaca (leukocita), - preosetljivost,

- gubitak apetita, - nervoza,

- nesanica,

- ošamućenost,

- izrazita pospanost, - poremećaj ukusa,

- osećaj trnjenja i žarenja (parestezija), - oštećenje vida,

- poremećaji uha, - vrtoglavica,

- osećaj lupanja srca, - napadi crvenila,

- otežano disanje,

- krvarenje iz nosa,

- zatvor, gasovi, poremećaj varenja,

- zapaljenje sluznice želuca (gastritis), - otežano gutanje,

- nadutost, - suva usta,

- podrigivanje,

- ulceracije u ustima,

- pojačano lučenje pljuvačke, - osip,

- svrab,

- koprivnjača (urtikarija),

- zapaljenje kože (dermatitis), - suva koža,

- prekomerno znojenje,

- zapaljenje zglobova (osteoartritis), - bol u mišićima,

- bol u leđima, - bol u vratu,

- bol pri mokrenju, - bol u bubregu,

- nepravilno i često krvarenje iz materice, - poremećaj testisa,

- otoci (edem), - opšta slabost, - umor,

- otok lica,

- bol u grudima,

- povišena telesna temperatura, - bol,

- oticanje nogu (edemi),

- poremećaj vrednosti enzima jetre i drugih parametara krvi.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): - uznemirenost,

- promene u funkciji jetre,

5 od 7

- žutica (žuta prebojenost kože i beonjača), - reakcije preosetljivosti na svetlo.

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

- smanjen broj trombocita (krvnih pločica), - anemija,

- agresija,

- uznemirenost,

- jaka konfuzija (delirijum),

- halucinacije (kada se vide, čuju ili osećaju stvari koje ne postoje), - nesvestica,

- konvulzije,

- smanjen osećaj dodira, - pojačana aktivnost,

- gubitak čula mirisa, gubitak čula ukusa, - poremećaji u spavanju,

- miastenija gravis (autoimunska bolest koja se karakteriše zamaranjem i slabošću mišića), - poremećaji sluha, uključujući gubitak sluha i/ili zujanje u ušima,

- poremećaji srčanog ritma, - zapaljenje pankreasa,

- promena boje jezika,

- insuficijencija jetre, zapaljenje jetre, značajno oštećenje funkcije jetre, - bol u zglobovima,

- akutna insuficijencija (oslabljena funkcija) bubrega, zapaljenje bubrega.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta.

Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Azinocin posle isteka roka upotrebe označenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon "Važi do". Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30 °C, u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je azitromicin,dihidrat. Jedna film tableta sadrži 500 mg azitromicina (u obliku azitromicin dihidrata)

6 od 7

Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; skrob, preželatinizirani ; povidon; kroskarmeloza-natrijum; natrijum laurilsulfat;magnezijum-stearat.

Film obloga:hipromeloza; makrogol;titan-dioksid (E171) Kako izgleda lek Azinocin i sadržaj pakovanja Ovalne, bikonveksne film tablete, bele boje.

Unutrašnje pakovanje je transparentni PVC-Alu/PVC blister.Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister sa 3 film tablete i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA ADBEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept. Broj i datum dozvole:

000457609 2023 od 04.04.2024.

7 od 7