SINACILIN® 250mg/5ml prašak za oralnu suspenziju

Amoksicilin je indikovan u terapijisledećih infekcija kod odraslih i dece (videtiodeljke4.2, 4.4 i 5.1):

- akutni bakterijski sinuzitis,

- akutni otitis media,

- akutni streptokokni tonzilitis i faringitis, akutno pogoršanje hroničnog bronhitisa, vanbolnička pneumonija,

akutni cistitis,

asimptomatska bakteriurija u trudnoći, akutni pijelonefritis,

tifoidna i paratifoidna groznica,

dentalni apsces sa celulitisom koji se širi, infekcije veštačkih zglobova,

eradikacija infekcije Helicobacter pylori, Lajmska bolest.

Amoksicilin je takođe indikovan u profilaksi endokarditisa.

Potrebno je poštovati zvanične smernice o pravilnoj primeni antibakterijskih lekova.

Doziranje

Prilikom doziranja leka Sinacilin, prašakza oralnu suspenziju, za lečenje pojedinačnih infekcija, treba uzeti u obzir:

• očekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4);

• težinu i mesto infekcije;

• uzrast, telesnu masu i funkciju bubrega kod pacijenata, u skladu sa podacima navedenimu nastavku.

Trajanje terapije treba odrediti u zavisnosti od tipa infekcije i odgovora pacijenta, generalno treba da bude što je moguće kraće. Neke infekcije zahtevaju duže lečenje (videti odeljak 4.4 Produžena terapija).

Odrasli i deca ≥ 40 kg

Indikacije*

Akutni bakterijski sinuzitis Asimptomatska bakteriurija u trudnoći Akutni pijelonefritis

Dentalni apsces sa celulitisom koji se širi Akutni cistitis

Akutni otitis media

Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis

Akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa

Vanbolnička pneumonija Tifoidna i paratifoidna groznica Infekcija veštačkog zgloba Profilaksa endokarditisa

Eradikacija Helicobacter pylori

Doze*

250 mg do 500 mg svakih 8 sati ili 750 mg do 1 g svakih 12 sati

Za teške infekcije 750 mg do 1 g svakih 8 sati Akutni cistitis se može lečiti sa 3 g dva puta dnevno tokom jednog dana

500 mg na svakih 8 sati, 750 mg do 1 g na svakih 12 sati

Za teške infekcije 750 mg do 1 g na svakih 8 sati tokom 10 dana

500 mg do1 g na svakih 8 sati 500 mg do2 g na svakih 8 sati 500 mg do1 g na svakih 8 sati

2 g oralno, pojedinačna doza 30 do 60 minuta pre procedure

750 mg do 1 g dva puta dnevno u kombinaciji sa

inhibitorom protonske pumpe (npr.omeprazol, lansoprazol) i drugim antibioticima (npr.klaritromicin, metronidazol) tokom 7 dana

Lajmska bolest (videti odeljak 4.4) Rani stadijum: 500 mg do 1 g svakih 8 sati do maksimalno4 g dnevno u podeljenim dozama tokom 14 dana (10 do 21 dana)

Kasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti):

500 mg do 2 g svakih 8 sati do maksimalno 6 g dnevno u podeljenim dozama tokom 10 do 30 dana

*Treba uzeti u obzir zvanične terapijske smernice za svaku indikaciju

Deca telesne mase < 40 kg

Deca mogu biti lečena lekom Sinacilin, kapsuleili lekom Sinacilin, prašakza oralnu suspenziju. Kod dece mlađe od šest meseci života preporučuje se upotreba praška za oralnu suspenziju.

Za decu telesne mase40 kg ili više propisuju se doze kao kod odraslih.

Preporučene doze: Indikacije+

Akutni bakterijski sinuzitis

Doze+

20 do 90 mg/kg/dan u podeljenim dozama*

Akutni otitis media Vanbolnička pneumonija Akutni cistitis

Akutni pijelonefritis

Dentalni apsces sa celulitisom koji se širi Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis Tifoidna i paratifoidna groznica

40 do 90 mg/kg/dan u podeljenim dozama* 100 mg /kg/dan u 3 podeljene doze

Profilaksa endokarditisa 50 mg/kg oralno, pojedinačna doza 30 do 60 minuta pre procedure

Lajmska bolest (videti odeljak4.4) Rani stadijum: 25 do 50 mg/kg/dan u 3 podeljene doze tokom 10 do 21 dana

Kasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti): 100 mg/kg/dan u 3 podeljene doze tokom 10 do 30 dana

+Treba uzeti u obzir zvanične terapijske smernice za svaku indikaciju.

* Dva puta dnevno doziranje treba razmotriti ukoliko je doza u gornjem opsegu.

Starije osobe

Nije neophodno prilagođavanje doze.

Oštećenje funkcije bubrega: GFR (mL/min)

Veći od 30

Odrasli i deca ≥ 40 kg

Nije neophodno prilagođavanje doze

Deca< 40 kg#

Nije neophodno prilagođavanje doze

10 – 30 Maksimalna doza 500 mg dva puta dnevno

15 mg/kg dva puta dnevno (maksimalna doza 500 mg dva puta dnevno)

Manji od 10 Maksimalna doza 500 mg/dan 15 mg/kg dato kao jedna doza (maksimalna doza 500 mg)

# U većini slučajeva prednost se dajeparenteralnojterapiji.

Kod pacijenata na hemodijalizi

Amoksicilin se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom.

Odrasli i deca telesne mase veće od40 kg

Hemodijaliza

500 mg svakih 24 sata.

Pre hemodijalize treba da se primeni jedna dodatna doza od 500 mg. Kako bi se obnovio nivo leka u cirkulaciji, treba da se primeni još jedna doza amoksicilina od 500 mg nakon hemodijalize.

Deca telesne manje od40 kg

mase 15 mg/kg/dan se daje kao jedna dnevna doza (maksimalna doza 500 mg).

Pre hemodijalize treba da se primeni jedna dodatna doza od 15 mg/kg. Kako bi se obnovio nivo leka u cirkulaciji, treba da se primeni još jedna doza od 15 mg/kg nakon hemodijalize.

Kod pacijenata koji su na peritonealnoj dijalizi Maksimalna doza amoksicilina je 500 mg/dan.

Oštećenje funkcije jetre

Lek primenitiuz oprez i pratiti funkciju jetre u pravilnim vremenskim intervalima (videti odeljke 4.4 i 4.8.).

Način upotrebe

Lek Sinacilin, prašak za oralnu suspenziju, namenjen je za oralnu upotrebu.

Hrana ne utiče na resorpciju amoksicilina.

Terapija se može započeti primenom parenteralnog oblika u skladu sa preporukama za doziranje za datu intravensku formulaciju i nastavitisa primenom oralnog oblika.

Za uputstvo za pripremu suspenzije pre upotrebe, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, bilo koji penicilin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Teške neposredne reakcije preosetljivosti (npr. anafilaksa) na druge beta-laktamske lekove (npr. cefalosporin, karbapenem ili monobaktam) u anamnezi.

Reakcije preosetljivosti

Pre započinjanja terapije amoksicilinom treba pažljivo ispitati da li postoje prethodne reakcije preosetljivosti na peniciline i cefalosporineili druge beta-laktamske lekove (videti odeljke4.3 i 4.8).

Ozbiljne i ponekad reakcije preosetljivosti sa smrtnim ishodom (uključujući anafilaktoidne i teške kožne neželjene reakcije) prijavljene su kod pacijenata na terapiji penicilinima. Ove reakcije se češće javljaju kod osoba koje u istoriji bolesti imaju reakciju na penicilin kao i osoba atopijske konstitucije. Ako se alergijska reakcija pojavi, treba prekinuti upotrebu amoksicilina i započetidrugu odgovarajuću terapiju.

Neosetljivi mikroorganizmi

Amoksicilin nije pogodan za lečenje nekih tipova infekcije osim ako je već dokumentovano i poznato da je patogen osetljiv ili postoji velika verovatnoća da bi upotreba amoksicilina bila odgovarajuća za lečenje tog patogena (videti odeljak 5.1.). Ovo se posebno primenjuje kada se razmatra lečenje pacijenata sa infekcijom urinarnog trakta i teškim infekcijama uva, nosa i grla.

Konvulzije

Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata koji primaju velike doze leka, kao i kod onih sa predisponirajućim faktorima (npr. napadi u istoriji bolesti, lečena epilepsija ili poremećaji moždanih ovojnica) (videti odeljak4.8.).

Oštećenja funkcija bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, dozu treba prilagoditi prema stepenu oštećenja (videti odeljak 4.2).

Kožne reakcije

Pojava generalizovanog eritema praćenog groznicom i pustulama na početku terapije može biti simptom akutne generalizovane egzantematozne pustuloze (AGEP, videti odeljak 4.8.). Ova reakcija zahteva prekid terapije amoksicilinom i kontraindikaciju svakenaredneprimene leka.

Upotrebu amoksicilina treba izbegavati ako se sumnja na infektivnu mononukleozu jer je pojava morbiliformnog osipa povezana sa ovim stanjem nakon upotrebeamoksicilina.

Jarisch-Herxheimer reakcija

Reakcija Jarisch-Herxheimer je primećena nakon terapije amoksicilinom u lečenju Lajmske bolesti (videti odeljak 4.8.). Ona je direktna posledica baktericidne aktivnosti amoksicilina na bakteriju koja je uzročnik Lajmske bolesti, spirohetu Borrelia burgdorferi. Pacijente treba uveriti da je to česta i obično posledica antibiotskog lečenja Lajmske bolestikoja se spontano povlači.

Prekomoran rast neosetljivih mikroorganizama

Produžena upotreba može povremeno dovesti doprekomernograsta neosetljivih mikroorganizama.

Kolitis povezan sa primenom antibiotika prijavljen je kod skoro svih antibakterijskih lekova, a po težini kliničke slike može varirati od blage do životno ugrožavajuće (videti odeljak 4.8.). Zato je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata koji prijave dijareju tokom ili neposredno nakon primene bilo kog antibiotika.

Ako se javi kolitis povezan sa primenom antibiotika, treba odmah prekinuti primenu amoksicilina, konsultovati se sa lekarom i započeti odgovarajuću terapiju. U ovoj situaciji kontraindikovani su antiperistaltički lekovi.

Produžena terapija

Tokom produžene terapije preporučuje se periodično procenjivanje funkcije sistema organa, uključujući funkciju bubrega i jetre i hematopoetsku funkciju. Zabeležene su povećane vrednosti enzima jetre i promene vrednosti u krvnoj slici (videtiodeljak4.8).

Antikoagulansi

Produženo protrombinsko vreme je retko prijavljeno kod pacijenata koji primaju amoksicilin. Neophodno je sprovesti odgovarajuće praćenje kada se istovremeno propisuju antikoagulansi. Prilagođavanje doze oralnih antikoagulanasa može biti neophodno za održavanja željenog nivoa antikoagulantnog dejstva (videti odeljke 4.5 i 4.8.).

Kristalurija

Kod pacijenata sa smanjenim izlučivanjem urina, vrlo retko je zapažena kristalurija, pretežno pri parenteralnoj primeni amoksicilina. Ako se primenjuju veće doze amoksicilina, savetuje se održavanje unosa dovoljne količine tečnosti i izlučivanja urina, kako bi se smanjila mogućnost nastanka amoksicilinske kristalurije. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom treba redovno proveravati prohodnost katetera (videte odeljke 4.8. i 4.9.).

Uticaj na dijagnostičke testove

Povećane koncentracije amoksicilina u serumu i urinu će verovatno uticati na određene rezultate laboratorijskih testova. Zbog velikih koncentracija amoksicilina u urinu, lažno pozitivni nalazi su česti kod primene hemijskih metoda.

Pri ispitivanju prisustva glukoze u urinu tokom terapije amoksicilinom, preporučljivo je, da se koriste enzimskeglukoza-oksidaze metode.

Prisustvo amoksicilina može izmeniti rezultate testa za estriol kod trudnica.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Sinacilin, prašak za oralnu suspenziju sadrži saharozu.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharoza – izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lek sadrži natrijum benzoat (E 211) koji može povećati rizik od pojave žutice kod novorođenčadi (uzrasta do 4 sedmice).

Probenecid

Ne preporučuje se istovremena primena probenecida. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena primena ova dva leka može da dovede do povećanja koncentracije amoksicilina i produženja vremena prisustva amoksicilina u krvi.

Alopurinol

Istovremenom primenom alopurinola i amoksicilina povećava se verovatnoća razvoja kožnih alergijskih reakcija.

Tetraciklini

Tetraciklini i drugibakteriostatskilekovi mogu ometati baktericidno dejstvo amoksicilina.

Oralni antikoagulansi

Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici su u širokojupotrebiu kliničkoj praksi bez prijava interakcija.

Međutim, u literaturi postoje slučajevi produženog internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. international normalised ratio, INR) kod pacijenata na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom i propisanoj terapiji amoksicilinom. Ukoliko je kombinovana primena neophodna, treba pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR pri uvođenju ili povlačenju amoksicilina iz terapije. Osim toga, možda će biti potrebno prilagođavanje doze oralnih antikoagulanasa (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Metotreksat

Penicilini mogu smanjiti izlučivanje metotreksata uzrokujući potencijalno povećanje toksičnosti.

Trudnoća

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktno ili indirektno štetno dejstvo u pogledu reproduktivne toksičnosti. Ograničeni podaci o primeni amoksicilina tokom trudnoće ne ukazuju na povećan rizik od kongenitalnih malformacija. Amoksicilin se može primeniti u trudnoći kada potencijalna korist od terapije prevazilazi potencijalni rizik.

Dojenje

Amoksicilin se izlučuje u majčino mleko u malim količinama, sa potencijalnim rizikom od preosetljivosti. Posledično, moguća je pojava dijareje i gljivične infekcije mukoznih membrana kod odojčeta, zbog čega će dojenje možda morati da se prekine. Amoksicilin se može primeniti tokom dojenja samo nakon procene odnosa koristi i rizika od strane nadležnog lekara.

Plodnost

Nema podataka o uticaju amoksicilina na plodnost kod ljudi. Studije reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu pokazale uticaj na plodnost.

Nisu sprovedene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Međutim, mogu se javiti neželjena dejstva (npr.alergijske reakcije, vrtoglavica, konvulzije) koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama (vidite odeljak 4.8.).

Najčešće prijavljena neželjena dejstva su dijareja, mučnina i osip po koži.

Neželjena dejstva zabeležena u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju primene amoksicilina prikazana su u nastavku, prema MedDRA klasifikaciji sistema organa.

Sledeći termni su korišćeni za klasifikaciju učestalosti javljanja neželjenih dejstava: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (>1/10000 do <1/1000), veoma retka (<1/10000) inepoznata (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Infekcije i infestacije

Veoma retko:Mukokutana kandidijaza

Poremećaji krvi i limfnog sistema:

Veoma retko:Reverzibilna leukopenija (uključujući tešku neutropeniju ili agranulocitozu), reverzibilna

trombocitopenija i hemolitička anemija.

produženo vreme krvarenja i protrombinsko vreme(videti odeljak 4.4).

Poremećajiimunskog sistema:

Veoma retko:Teškealergijskereakcije, uključujući angioneurotski edem,

anafilaksu, serumsku bolest i hipersenzitivni vaskulitis (videti odeljak 4.4).

Nepoznata učestalost: Jarisch-Herxheimer reakcija (videti odeljak 4.4.)

Poremećaji nervnog sistema:

Veoma retko:Hiperkinezija, vrtoglavica i konvulzije(videti odeljak 4.4.).

Gastrointestinalni poremećaji: Podaci iz kliničkih studija *Često : Dijareja i mučnina. *Povremeno:Povraćanje.

Postmarketinški podaci

Veoma retko: Kolitis povezan sa upotrebom antibiotika, uključujući pseudomembranozni kolitis i hemoragični

kolitis (videti odeljak 4.4).

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma retko:Hepatitis i holestatski ikterus. Umereno povećanje vrednosti AST i/ili ALT.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva: Podaci iz kliničkih studija :

*Često : Kožni osip. *Povremeno: Urtikarija i pruritus.

Postmarketinški podaci:

Veoma retko:Kožne reakcije kao što su erythema multiforme, Stevens Johnson-ov sindrom, toksična

epidermalna nekroliza, bulozni i eksfolijativni dermatitis i akutna generalizovana

egzantematozna pustuloza (AGEP) (videti odeljak 4.4) i reakcija na lek sa eozinofilijom i

sistemskimsimptomima (DRESS).

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema: Veoma retko :Intersticijalni nefritis.

Kristalurija (videti odeljke 4.4. i 4.9 Predoziranje).

*Incidenca navedenih neželjenih dejstava izvedena je iz kliničkih studija koje su ukupno obuhvatile oko 6000

odraslih i pedijatrijskih pacijenata na terapiji amoksicilinom.

Zabeležena je površinska diskoloracija zuba kod dece. Dobrom oralnom higijenom može se sprečiti ova

pojava, a prebojenost se može ukloniti pranjem zuba.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi i znaci predoziranja

Mogu se javiti gastrointestinalni simptomi (poput mučnine, povraćanja i dijareje), kao i poremećaji ravnoteže tečnosti i elektrolita. Zapažena je kristalurija, koja u nekim slučajevima, može dovesti do insuficijencije bubrega.

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod onih koje primaju velike doze mogu se javiti konvulzije(videti odeljke4.4. i 4.8.).

Terapija intoksikacije

Gastrointestinalni simptomi se mogu lečitisimptomatski, uz održavanje ravnoteže vode i elektrolita.

Amoksicilin se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijskilekovi za sistemsku primenu, penicilini širokogspektra

ATC šifra: J01CA04

Mehanizam dejstva

Amoksicilin je polusintetski penicilin (beta-laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (koji se nazivaju prenicilin-vezujući proteini, engl. penicillin-binding proteins, PBPs) u biosinetskom putu baktericidnog peptidoglikana koji je integralna strukturna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana dovodi do slabljenja ćelijskog zida, koji je obično praćen lizom ćelije i ćelijskom smrću.

Amoksicilin je podložan degradaciji beta-laktamazama, koje stvaraju rezistentne bakterije i stoga spektar aktivnostiamoksicilina kao monoterapije ne uključuje mikroorganizme koji proizvode ove enzime.

Farmakokinetički/farmakodinamski odnos

Vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T˃MIK) se smatra najznačajnijim faktorom efikasnosti amoksicilina.

Mehanizam rezistencije

Glavni mehanizmi rezistencije na amoksicilin su:

• Inaktivacija bakterijskim beta-laktamazama,

• Izmena PBPs, koje smanjuje afinitet antibakterijskog leka prema ciljnoj strukturi.

Nepropustljivost bakterija ili mehanizma efluks pumpe mogu prouzrokovati ili doprineti u bakterijskoj rezistenciji, posebno kod Gram - negativnih bakterija.

Granične vrednosti

Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija za amoksicilin (MIK) određene su od strane Evropske komisije za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial susceptibility Testing (EUCAST)) - verzija 5.0).

Organizmi

Enterobacteriaceae Staphylococcus spp. Enterococcus spp3 Streptococcus A, B, C i G Streptococcus pneumoniae Streptococcus viridans Haemophilus influenzae

MIK granične Osetljivi ≤

81 Beleška2

4

Beleška4 Beleška5 0,5

26

vrednosti (mg/L) Rezistentni >

8

Beleška2

8

Beleška4 Beleška5

2

26

Moraxella catarrhalis Neisseria meningitidis

Gram pozitivni anaerobi sem Clostridium dificile8

Gram negativni anaerobi8 Helicobacter pylori Pasteurella multocida

Beleška7 0,125

4

0,5 0,1259

1

Beleška7

1

8

2

0,1259

1

Granične vrednosti koje nisu 2 8 vezane sa vrstama10

1 Divlji sojevi (wild type) Enterobacteriaceae su kategorisani kao osetljivi na aminopeniciline.

Pojedine zemlje radije kategorizuju izolate divljih sojeva E.coli i P. mirabilis kao umereno osetljive. U tom slučaju, granična vrednost MIK-a za osetljive bakterije iznosi ≤ 0,5 mg/L.

2 Većina stafilokoka proizvodi penicilinaze, koje su rezistentne na amoksicilin. Meticilin-rezistentni izolati su, sa par izuzetaka, rezistentni na sve beta-laktamske lekove.

3 Osetljivost na amoksicilin se može utvrditi na osnovu osetljivosti na ampicilin.

4 Osetljivost streptokoka grupe A, B, C i G na peniciline se može zaključiti na osnovu osetljivosti na benzilpenicilin.

5 Granične vrednosti se odnose samo na ne-meningitisne izolate. Kod izolata koji su kategorisani kao umereno osetljivi na ampicilin, treba izbegavati peroralnu primenu amoksicilina. Osetljivost se može utvrditi na osnovu MIK granične vrednosti na ampicilin.

6 Granične vrednosti su zasnovane na intravenskoj primeni. Izolati pozitivni na beta-laktamazu se smatraju rezistentnim.

7 Bakterije koje proizvode beta laktamazu treba da se prijave kao rezistentne.

8 Osetljivost na amoksicilin se može zaključiti iz osetljivosti na benzilpenicilin.

9 Granične vrednosti su bazirane na epidemiološkim graničnim vrednostima (ECOFFs), kojerazlikuju izolate divljih sojeva od onih sa smanjenom osetljivošću.

10 Granične vrednosti osetljivosti nezavisne od vrste se baziraju na dozama od najmanje 0,5 gx 3 ili 4 doze dnevno (1,5 do 2 g/dan).

Prevalenca rezistencije možeda varira geografski i tokom vremena kod određenih vrsta mikroorganizama, te su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno prilikom primene leka u terapiji teških infekcija. Ukoliko je neophodno, kada je prevalenca rezistencije na lokalnom nivou takva da se dovodi u pitanje korist primene leka u terapiji pojedinih tipova infekcija, trebalo bi potražiti savet lekara.

In vitro osetljivost mikroorganizama na amoksicilin Često osetljive vrste

Gram pozitivni aerobi:

Enterococcus faecalis

Beta hemolitičkestreptokoke(grupe A, B, C i G) Lysteria monocytogenes

Vrste kod kojih stečena rezistencija može biti problem

Gram pozitivni aerobi: Koagulaza negativne stafilokoke Staphylococcus aureus

Viridans grupa streptokoka Streptococcus pneumoniae

Gram-negativni aerobi Escherichia coli Haemophilus influenzae Helicobacter pylori

Proteus mirabilis Salmonella typhi Salmonella paratyphi Pasteurella multocida

Gram pozitivni anaerobi:

Clostridium spp.

Gram negativni anaerobi:

Fusobacterium spp.

Ostali:

Borrelia burgdorferi

Prirodno rezistentni mikroorganizmi+ Gram negativni aerobi:

Acinetobacter spp. Enterobacter spp. Klebsiella spp. Pseudomonas spp.

Gram-pozitivni aerobi Enterococcus faecium+

Gram negativni anaerobi:

Bacteroides spp. (mnogi sojevi Bacteroides fragilis su rezistentni)‚

Ostali: Chlamidia spp. Mycoplasma spp. Legionella spp.

+ Prirodna intermedijarna osetljivost u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije.

£ Skoro svi sojevi S. aureus su rezistentni na amoksicilin usled stvaranja penicilinaza. Dodatno, svi meticilin rezistentni sojevi su rezistentni na amoksicilin.

Resorpcija

Amoksicilin u potpunosti disosuje u vodenom rastvoru pri fiziološkoj pH. Amoksicilin se dobro i brzo resorbuje nakon oralne primene. Nakon oralne primene, bioraspoloživost amoksicilina iznosi približno 70%. Vreme dopostizanja maksimalne koncentracije u plazmi (Tmax) iznosi približnooko 1 sat.

Farmakokinetski rezultati ispitivanja, nakon primene amoksicilina kod zdravih dobrovoljaca u dozi od 250 mg 3 puta dnevno, našte, navedeni su u sledećoj tabeli:

Cmax

(mikrogram/mL)

3,3 ± 1,12 *Medijana (opseg)

PIK-površina ispod krive

Tmax*

(sat)

1,5(1,0 -2,0)

PIK (0-24 sata)

(mikrogram.sat/mL)

26,7 ± 4,56

T ½

(sat)

1,36 ± 0,56

T ½ -poluvreme eliminacije

U opsegu od 250 do 3000 mg bioraspoloživost je linearna, srazmerna dozi (mereno kroz Cmax i PIK). Istovremeno uzimanje hrane ne utiče na resorpciju.

Amoksicilin se može eliminisati iz cirkulacije hemodijalizom.

Distribucija

Od ukupne količine prisutne u plazmi, za proteine plazme je vezano približno 18% amoksicilina. Prividni volumen distribucije iznosi oko 0,3-0,4 L/kg. Nakon intravenske primene, amoksicilin je pronađen u žučnoj kesi, abdominalnom tkivu, koži, masnom tkivu, mišićnom tkivu, sinovijalnoj i peritonealnoj tečnosti, žuči i gnoju. Amoksicilin se ne distribuira u dovoljnoj meri u cerebrospinalnu tečnost.

Na osnovu studija na životinjama zaključeno je da ne postoje dokazi o značajnom zadržavanju u tkivu, iz materijala uzetog za uzorkovanje leka. Amoksicilin se, kao i većina penicilinskih lekova, može naći u majčinom mleku. (videtiodeljak 4.6.).

Amoksicilin prolazi placentalnu barijeru (videti odeljak 4.6).

Biotransformacija

Amoksicilin se delom izlučuje urinom kao neaktivna peniciloinska kiselina u količinama ekvivalentnim do10 do 25% inicijalne doze.

Eliminacija

Glavni put eliminacije amoksicilina je preko bubrega.

Srednje poluvreme eliminacije amoksicilina je približno1 sat, a srednji ukupni klirens iznosi približno 25 L/satu kod zdravih dobrovoljaca. Približno 60 do 70% amoksicilina se u nepromenjenom obliku izluči urinomtokom prvih 6 sati nakon primene pojedinačne doze od 250 ili 500 mg amoksicilina. Različita ispitivanja su pokazala da je vrednost urinarne ekskrecije amoksicilina 50-85% tokom perioda od 24 sata.

Istovremena primena probenecida odlaže ekskreciju amoksicilina (videti odeljak 4.5).

Starost

Poluvreme eliminacije amoksicilina je slično kod dece uzrasta od3 meseca do 2 godine, kod starije

dece i odraslih. Kod veoma male dece (uključujući novorođenčad rođenu pre termina) tokom prve nedelje života, učestalost primene leka ne bi trebalo da prelazi dva puta dnevno, usled nerazvijenosti renalnih puteva eliminacije. Kod starijih pacijenata se, s obzirom na veću verovatnoću smanjene funkcije bubrega, savetuje oprez prilikom odabira doze leka, a može biti korisno praćenje funkcije bubrega.

Pol

Nakon oralne primene amoksicilina kod zdravih ispitanika muškog i ženskog pola, utvrđeno je da pol nema značajnog uticaja na farmakokinetiku amoksicilina.

Oštećenje funkcije bubrega

Ukupni serumski klirens amoksicilina se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.2. i 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Savetuje se oprez prilikom određivanja doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre uz redovno praćenje funkcije jetre.

Pretklinički podaci ne pokazuju poseban rizik za ljude na osnovu ispitivanja farmakološke bezbednosti, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, reproduktivne i razvojne toksičnosti.

Studije kancerogenosti nisu sprovedene sa amoksicilinom.

Silicijum-dioksid, koloidni; natrijum-benzoat (E211); natrijum-citrat, bezvodni; limunska kiselina, monohidrat; saharoza;

gliceridi masnih kiselina; silikonski antipenušavac 40%; lecitin;

aroma banane 85509-H; aroma ananasa S 1277-14.

Nije primenljivo.

3 godine

Rekonstituisana oralna suspenzija se čuva na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju najduže 7 dana.

Uslovi čuvanja leka pre prvog otvaranja: čuvati na temperaturi do 25 °C , u originalnom pakovanju.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je boca od stakla smeđe boje III hidrolitičke grupe, sa zatvaračem od aluminijuma i uloškom od polietilena sa 51,93 g praška za oralnu suspenziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze staklena boca sa praškom za oralnu suspenziju, kašičica za doziranje i Uputstvo za lek.

Kašičica za doziranje je od polietilena bele boje, zapremine 5 mL (sa graduisanim oznakama za 1,25 mL i 2,5 mL).

Oralnu suspenziju pripremiti neposredno pre upotrebe dodavanjem 66 mL prečišćene vode u dva dela i svaki put dobro promućkati.

Pre svake upotrebe bočicu sa oralnom suspenzijom dobro promućkati.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.