Prilenap® HL 10mg+12.5mg tableta

Lek Prilenap HL indikovan je u terapiji blage do umerene hipertenzije kod pacijenata kod kojih je krvni pritisak adekvatno kontrolisan istovremenom primenom enalapril-maleata i hidrohlortiazida, u dozama koje se mogu postići pomoću leka Prilenap HL (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Doziranje

Esencijalna hipertenzija

Odrasli

Uobičajena doza je jedna tableta jednom dnevno.

Oštećenje funkcije bubrega

Tiazidni diuretici mogu biti neodgovarajući diuretici za primenu kod pacijenata sa oštećenjem funkcijebubrega i nisu efikasni pri vrednostima klirensa kreatinina od 30 mL/min (videti odeljak 4.3).

Stariji pacijenti

U kliničkim ispitivanjima efikasnost i podnošljivost enalapril-maleata i hidrohlortiazida, primenjenih zajedno, bila je slična i kod starijihi kod mlađih hipertenzivnih pacijenata.

1 od 19

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost kod dece nisu utvrđene.

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Preosetljivost na aktivne supstance, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku odeljku 6.1),

teško oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 30 ml/min), anurija,

angioedem u istoriji bolesti kao posledica prethodne primene ACE inhibitora, nasledni ili idiopatski angioedem,

preosetljivost na derivate sulfonamida,

drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6), teško oštećenje funkcije jetre,

stenoza bubrežne arterije,

lek Prilenap HL se ne sme istovremeno upotrebljavati sa lekovima koji sadrže aliskiren kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije, GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1),

kontraindikovana je istovremena primena sa kombinacijom sakubitril/valsartan. Lek Prilenap HL se ne sme primeniti ukoliko je prošlo manje od 36 sati od poslednje primenjene doze leka sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Enalapril maleat - hidrohlortiazid

Hipotenzija i disbalans elektrolita/tečnosti

Simptomatska hipotenzija retko se javlja kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom. Kod hipertenzivnih pacijenata koji uzimaju lek Prilenap HL, simptomatska hipotenzija se češće može javiti ako je pacijent hipovolemičan, npr. zbog terapije diureticima, režima ishrane sa ograničenim unosom soli, ili usled dijareje ili povraćanja (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod ovakvih pacijenata preporučuje se redovno određivanje elektrolita u serumu u odgovarajućim intervalima. Posebnu pažnju treba obratiti na pacijente sa ishemijskombolešću srca ili cerebrovaskularnim oboljenjem, jer kod ovih pacijenata preveliki pad krvnog pritiska može da izazove infarkt miokarda ili cerebrovaskularni insult. Simptomatska hipotenzija je zabeležena kod hipertenzivnih pacijenata sa insuficijencijom srca udruženom sa renalnom insuficijencijom ili bez nje. Ovo može češće da se javi kod pacijenata sa težim stepenom insuficijencije srca, kao posledice uzimanja većih doza diuretika Henleove petlje, kao i kod onih sa hiponatremijom ili poremećajem funkcije bubrega. Kod ovih pacijenata terapiju treba započeti pod medicinskim nadzorom i pacijente treba pažljivo pratiti kada se prilagođava doza leka Prilenap HL i/ili diuretika. Slične mere opreza se mogu primeniti i kod pacijenata sa ishemijom srca ili cerebrovaskularnim oboljenjem, jer kod ovih pacijenata preveliki pad krvnog pritiska može da izazove infarkt miokarda ili cerebrovaskularni događaj.

Ukoliko se javi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i, ukoliko je potrebno, primeniti intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzivna reakcija ne predstavlja kontraindikaciju za dalje doziranje leka, koji se nesmetano može nastaviti nakon što je došlo do povećanjem krvnogpritiska povećanjem volumena.

Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, dodatno sniženje sistemskog krvnog pritiska se može postići lekom Prilenap HL. Ovaj efekat je

2 od 19

očekivan, i obično ne predstavlja razlog za prekid terapije. Ukoliko hipotenzija postanesimptomatska, može biti neophodnosmanjenje dozei/ili prestanak primene diuretka i/ili leka Prilenap HL.

Oštećenje funkcije bubrega

Insuficijencija bubrega, vezana za enalapril, zabeležena je prevashodno kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili osnovnim oštećenjem bubrega, uključujući i stenozu bubrežne arterije. Ako se odmah prepozna i leči na odgovarajući način, insuficijencija bubrega povezana sa terapijom enalaprilom je običnoreverzibilna.

Lek Prilenap HL ne treba primenjivati kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina <80 mL/min i >30 mL/min) sve dok titriranje enalaprila ne ukaže na potrebu da se primennjuju doze prisutneu tableti sa fiksnom kombinacijom(videtiodeljak4.2).

Kod nekih hipertenzivnih pacijenata, bez vidljivog ranije postojećeg oboljenja bubrega, javilo se povećanje vrednosti uree i kreatinina u krvi, kada je enalapril primenjivan istovremeno sa diureticima (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Oštećenje funkcije bubrega; Hidrohlortiazid, Oštećenje funkcije bubrega u odeljku 4.4). Ako do ovoga dođe, terapiju lekom Prilenap HL treba prekinuti. Ova situacija povećava mogućnost manifestacije ranije postojeće stenoze bubrežne arterije (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Renovaskularna hipertenzijau odeljku 4.4).

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Iz tog razloga se ne preporučuje dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom RAAS sistema smatra neophodnom, može se sprovesti isključivo pod nadzorom lekara specijaliste i uz redovno kontrolisanje funkcije bubrega, određivanje, koncentracije elektrolita i vrednosti krvnog pritiska.

ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II se ne smeju primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Hiperkalemija

Kombinovana primena enalaprila i diuretika u malim dozama ne isključuje mogućnost pojave hiperkalemije (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Hiperkalemija u odeljku 4.4).

Litijum

Ne preporučuje se istovremena primena litijuma sa enalaprilomi diureticima (videti odeljak4.5).

Pedijatrijska upotreba

Bezbednost i efikasnost primene leka kod dece nisu utvrđene.

Enalapril maleat

Stenoza aorte/hipertrofična kardiomiopatija

Kao i sve vazodilatatore, ACE inhibitore treba primenjivati sa oprezom pacijentima sa levom ventrikularnom valvularnom opstrukcijom i opstrukcijom u izlaznom delu leve komore i izbegavati u slučajevima kardiogenog šoka i hemodinamski značajne opstrukcije.

3 od 19

Oštećenje funkcije bubrega

Insuficijencija bubrega, vezana za enalapril, zabeležena je prevashodno kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili osnovnim oštećenjem funkcije bubrega, uključujući i stenozu bubrežne arterije. Ako se prepozna na vreme i leči na odgovarajući način, insuficijencija bubrega koja je povezana sa terapijom enalaprilom, obično je reverzibilna (videti odeljak 4.2 i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat – hidrohlortiazid, Poremećaj u funkciji bubrega; Hidrohlortiazid, Poremećaj u funkciji bubrega u odeljku 4.4).

Renovaskularna hipertenzija

Postoji povećan rizik od hipotenzije i insuficijencije bubrega kada se pacijenti sa bilateralnom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom arterije jedinog bubrega koji je u funkciji, leče ACE inhibitorima. Gubitak funkcije bubrega može da se javi sa samo blagim promenama kreatinina u serumu. Kod ovih pacijenata terapija treba da se započne pod strogim medicinskim nadzorom, malim dozama, uz pažljivo titriranje dozei praćenje funkcije bubrega.

Pacijenti na hemodijalizi

Primena enalaprila nije indikovana kod pacijenata kojima je potrebna dijaliza, usled insuficijencije bubrega. Kod pacijenata na dijalizi uz korišćenje visoko propusnih membranama (npr. AN 69®), koji su istovremeno uzimali ACE inhibitor, zabeležene su anafilaktoidne reakcije. Kod ovih pacijenata treba razmotriti primenu drugog tipa membrane za dijalizu ili druge vrste antihipertenzivnihlekova.

Transplantacija bubrega

Nema iskustava u pogledu primene enalaprila kod pacijenata sa nedavno presađenim bubregom. Zbog toga se terapija enalaprilom ne preporučuje.

Insuficijencija jetre

ACE inhibitori se retko dovode u vezu sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom ili hepatitisom i koji se razvija do fulminantne hepatičke nekroze, a (ponekad) i do smrti. Mehanizam ovog sindroma nije razjašnjen. Pacijenti koji su uzimali ACE inhibitore i kod kojih se javila žutica ili izraženo povećanje koncentracije enzima jetre treba da prekinu uzimanje ACE inhibitora i da se na odgovarajući način medicinski prate (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Hidrohlortiazid, Oboljenje jetre u odeljku 4.4).

Neutropenija/agranulocitoza

Kod pacijenata koji uzimaju ACE inhibitore zabeležene su neutropenija/agranulocitoza, trombocitopenija i anemija. Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, kod kojih nema drugih faktora rizika, neutropenija se retko javlja. Lek Prilenap HL treba veoma obazrivo propisivati kod pacijenata sa kolagenim oboljenjem krvnih sudova, kod pacijenata koji su na imunosupresivnoj terapiji, zatim na terapiji alopurinolomili prokainamidom, kod onih kod kojih je prisutna kombinacija ovih faktora rizika, naročito ukoliko od ranije postoji oštećenje funkcije bubrega. Kod nekih od ovih pacijenata razvila se i ozbiljna infekcija, koja u nekoliko slučajeva nije mogla da se suzbije intenzivnom terapijom antibioticima. Ako se enalapril primenjuje kod ovih pacijenata, savetuje se periodično praćenje broja belih krvnih ćelija, a pacijente treba uputiti da prijave svaki znak pojave infekcije.

Hiperkalemija

Povećanje koncentracije kalijuma u serumu je zabeleženo kod nekih pacijenata lečenih ACE inhibitorima, uključujući enalapril. Faktori rizika za razvoj hiperkalemije uključuju renalnu insuficijenciju, oslabljenu funkciju bubrega, pacijente starije životne dobi (> 70 godina), dijabetes melitus, interkurentna stanja, a posebno stanja kao što su dehidratacija, akutna srčana dekompenzacija, metabolička acidoza i istovremena primena diuretika koji štede kalijum (npr. spironolakton, eplerenon, triamteren ili amilorid), suplemenata kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum, ili pacijente koji uzimaju druge lekove povezane sa povećanjem koncentracije kalijuma u serumu (npr. heparin, lekovi koji sadrže trimetoprim kao što je kotrimoksazol). Primena suplemenata kalijuma, diuretika koji štede kalijum, zamena za so koje sadrže kalijum ili drugih lekova koji mogu

4 od 19

da uzrokuju povećanje koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, može dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Hiperkalemija može da izazove teške, ponekad aritmije sa smrtnim ishodom. Ukoliko se istovremena primena enalaprila i prethodno navedenih lekova/suplemenata smatra neophodnom, potrebno ih je primenjivati sa oprezom i preporučuje se često praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat – hidrohlortiazid, Hiperkalemija; Hidrohlortiazid, Metabolička i endokrina dejstva u odeljku 4.4 i odeljak 4.5).

Hipoglikemija

Pacijentima sa dijabetesom koji se leče oralnim antidijabeticima ili insulinom, prilikom započinjanja terapije ACE inhibitorom, treba reći da obrate pažnju na znake hipoglikemije, naročito tokom prvog meseca od započinjanja kombinovane terapija (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Hidrohlortiazid, Metabolička i endokrina dejstvau odeljku 4.4 i odeljku 4.5).

Preosetljivost/angioedem

Tokom lečenja ACE inhibitorima, uključujući enalapril-maleat, prijavljeni su slučajevi angioedema lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili grla. Angioedem može da se pojavi u bilo kom trenutku primene terapije. Ukoliko se angioedem pojavi, terapiju lekom Prilenap HL treba odmah prekinuti i uvesti odgovarajuće praćenje da bi se obezbedilo potpuno povlačenje simptoma pre otpuštanja pacijenta. Čak i u slučajevima kada se pojavi samo oticanje jezika bez respiratornih problema, može biti potreban produžen nadzor pacijenta, jer lečenje antihistaminicima i kortikosteroidima možda neće biti dovoljno.

Veoma retko su zabeleženi i smrtni ishodi prouzrokovani angioedemom povezanim sa edemom larinksa ili jezika. Kod pacijenata sa edemom koji zahvata jezik, glotis ili larinks može da dođe do opstrukcije disajnih puteva, pogotovo kod onih pacijenata kod kojih je u prošlosti na disajnim putevima obavljena neka hirurška intervencija. Kada je prisutan angioedem jezika, glotisa i grla, koji verovatno može da izazove opstrukciju disajnih puteva, treba odmah primeniti odgovarajuću terapiju adrenalinom (0,3 mL do 0,5 mL rastvora adrenalina 1:1000, supkutano) i/ili merama koje obezbeđuju prohodnost disajnih puteva.

Kod pacijenata crne rase koji su uzimali ACE inhibitore zabeležena je češća pojava angioedema u poređenju sa pacijentima bele rase. Međutim, uopšteno deluje da pacijenti crne rase imaju povećan rizik od pojave angioedema.

Pacijenti koji su ranije imali angioedem koji nije povezan sa uzimanjem ACE inhibitora imaju povećan rizik za pojavu angioedema tokom primene terapije ACE inhibitorima (videti odeljak4.3).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, m-TOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika od angioedema (npr. oticanje disajnih puteva ili jezika, sa ili bez oštećenja respiratorne funkcije) (videti odeljak 4.5). Potreban je oprez prilikom uvođenja u terapiju racekadotrila, m-TOR inhibitora (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptina kod pacijenta koji već uzimaju ACE inhibitor.

Istovremena primena enalaprila u kombinaciji sa sakubitril/valsartanom je kontraindikovana zbog povećanog rizika od angioedema (videti odeljak 4.3). Lečenje sa kombinacijom sakubitril/valsartan ne sme se započeti pre isteka 36 sati od poslednjedoze enalaprila. Lečenje enalprilom ne sme se započeti pre isteka 36 sati od poslednje doze kombinacije sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Anafilaktoidne reakcije tokom desenzibilizacije na otrov himenoptera

Kod pacijenata koji su bili na terapiji ACE inhibitorima tokom desenzibilizacije na otrov himenoptera, retko su se javljale anafilaktoidne reakcije opasne po život. Ove reakcije se mogu izbeći privremenim obustavljanjem terapije ACE inhibitorima pre svake desenzibilizacije.

5 od 19

Anafilaktoidne reakcije tokom LDL afereze

Retko se kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima tokom LDL – afereze dekstran-sulfatom mogu javiti anafilaktoidne reakcije koje su životno ugrožavajuće. Ove reakcije se mogu izbeći privremenim prekidom terapije ACE inhibitorom pre svake afereze.

Kašalj

Kašalj je prijavljen tokom primene terapije ACE inhibitora. Karakteristično je da je kašalj neproduktivan, uporan kao i da prestaje sa obustavom terapije. Kašalj izazvan primenom ACE inhibitora mora da se uzme u obzir pri diferencijalnojdijagnozikašlja.

Hirurške intervencije/anestezija

Enalapril blokira stvaranje angiotenzina II i kod pacijenata koji se podvrgavaju velikim hirurškim intervencijama ili tokom primene anestezije lekovima koji dovode do hipotenzije, onemogućava kompenzatorne mehanizme sistemom renin-angiotenzin. Hipotenzija nastala kao posledica ovog mehanizma može da se koriguje nadoknadom tečnosti(videti odeljak4.5).

Trudnoća

ACE inhibitore ne treba uvoditi u terapiju tokom trudnoće. Osim ako se ne smatra da je nastavak terapije ACE inhibitorima neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na neku od alternativnih antihipertenzivnih terapija, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Kada se utvrdi trudnoća, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i, ukoliko je moguće, primeniti odgovarajuću alternativnu terapiju (videti odeljke4.3 i 4.6).

Etničke razlike

Kao i drugi ACE inhibitori, enalapril je očigledno manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne nego kod drugih populacija, verovatno zato što je kod osoba crne rase koje su obolele odhipertenzije preovladava stanje malih vrednostirenina.

Hidrohlortiazid

Oštećenje funkcije bubrega

Tiazidi možda nisu odgovarajući diuretici za primenu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i nisu efikasni pri klirensu kreatinina od 30 mL/min ili manjem (tj. umerena do teška insuficijencija bubrega) (videti odeljak 4.2 i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat –hidrohlortiazid, Oštećenje funkcije bubrega; Enalapril-maleat, Oštećenje funkcije bubrega u odeljku 4.4).

Lek Prilenap HL ne treba primenjivati kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina <80 mL/min) dok titracija pojedinačnih sastojaka ne pokaže potrebu za dozama koje se nalaze u ovoj kombinovanoj tableti.

Oboljenje jetre

Tiazide treba oprezno primenjivati kod pacijenta sa oštećenom funkcijom jetre ili progresivnim oboljenjem jetre, pošto male promene ravnoteže tečnosti i elektrolita mogu da ubrzaju hepatičku komu (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, enalapril-maleat, Insuficijencija jetre u odeljku 4.4).

Metabolička i endokrina dejstva

Terapija tiazidima može da umanji toleranciju na glukozu. Može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetika, uključujući insulin (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, enalapril-maleat, pacijenti sa dijabetesom u odeljku 4.4). Tiazidi mogu da smanje koncentracije natrijuma, magnezijuma ikalijuma u serumu.

6 od 19

Povećanje koncentracije holesterola i triglicerida može biti povezano sa terapijom tiazidnim diureticima, međutim, sa dozom hidrohlortiazida od 12,5 mg, zabeležena su minimalna dejstva ili ih uopšte nije bilo. Osim toga, u kliničkim studijama sa 6 mg hidrohlortiazida nisu zabeležena klinički značajna dejstva na koncentraciju glukoze, holesterola, triglicerida, natrijuma, magnezijuma ili kalijuma u serumu.

Tiazidi mogu da smanje izlučivanje kalcijuma preko urina i da izazovu povremeno blago povećanje njegove koncentracije u serumu čak i ako ne postoji poznat poremećaj metabolizma kalcijuma. Izražena hiperkalcemija može biti dokaz postojanja latentnog hiperparatireoidizma. Terapiju tiazidima treba prekinuti pre ispitivanja funkcije paratiroidnih žlezda.

Terapija tiazidima može precipitirati pojavu hiperurikemije i/ili gihta kod nekih pacijenata. Izgleda da je ovo dejstvo na hiperurikemiju zavisno od doze. Osim toga, enalapril može da poveća koncentraciju mokraćne kiseline u urinu i tako umanji hiperurikemično dejstvo hidrohlortiazida.

Kao tokom svake terapije diureticima, potrebno je periodično određivanje koncentracija elektrolita u serumu.

Tiazidi (uključujući i hidrohlortiazid) mogu izazvati disbalans elektrolita (hipokalemija, hiponatremija i hipohloremična alkaloza). Znakovi upozorenja disbalansa tečnosti ili elektrolita su kserostomija (neuobičajeno suva usta), žeđ, slabost, letargija, pospanost, uznemirenost, bol u mišićima ili grčenje mišića, zamor mišića, hipotenzija, oligurija, tahikardija i poremećaji u gastrointestinalnom traktu kao što su mučnina i povraćanje.

Iako se hipokalemija može razviti tokom upotrebe tiazidnih diuretika, istovremena terapija enalaprilom može da umanji hipokalemiju izazvanu diureticima. Rizik od pojave hipokalemije veći je kod pacijenata sa cirozom jetre, kod pacijenata sa brzom diurezom, pacijenata koji ne unose oralno dovoljno elektrolita, kao i onih koji istovremeno dobijaju terapiju kortikosteroidima ili kortikotropinom (ACTH) (videti odeljak4.5).

Kod edematoznih pacijenata može da se pojavi hiponatremija u toplim vremenskim uslovima. Manjak hlorida je generalno blag i obično ne zahteva terapiju.

Pokazalo se da tiazidi pojačavaju urinarnu eliminaciju magnezijuma, što može da dovede do hipomagnezemije.

Poremećaji oka – efuzija horoidee, akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla

Lekovi koji sadrže sulfonamide ili derivate sulfonamida mogu izazvati idiosinkratsku reakciju, koja može dovesti do efuzije horoidee sa defektima u vidnom polju, prolazne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. Simptomi uključuju akutnu pojavu smanjene oštrine vida i bola u oku, i obično se javljaju u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja od početka terapije. Nelečeni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Osnovna terapija je obustava primene leka što je pre moguće. Ukoliko intraokularni pritisak ne bude pod kontrolom, može biti potrebno razmotriti blagovremeno uvođenje simptomatske terapije ili hirurška intervencija. Faktori rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla mogu da uključe alergijsku reakciju na sulfonamide i peniciline u anamnezi.

Akutna respiratorna toksičnost

Nakon uzimanja hidrohlortiazida prijavljeni su veoma retki teški slučajevi akutne respiratorne toksičnosti, uključujući akutni respiratorni distres sindrom (ARDS). Plućni edem obično se razvija u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon uzimanja hidrohlortiazida. Na početku simptomi uključuju dispneju, povišenu telesnu temperaturu, pogoršanje funkcije pluća i hipotenziju. Ukoliko se sumnja na ARDS, treba prekinuti terapiju sa lekom Prilenap HL i primeniti odgovarajuću terapiju. Hidrohlortiazid se ne sme propisivati pacijentima koji su prethodno imali ARDS nakon primene hidrohlortiazida.

7 od 19

Antidoping test

Hidrohlortiazidkoji se nalazi u ovom leku može dati pozitivan rezultat na antidoping testu

Preosetljivost

Kod pacijenata koji su na terapiji tiazidima, mogu se javiti reakcije preosetljivosti, bilo da postoji ili ne alergija ili bronhijalna astma u anamnezi. Tokom terapije tiazidima, prijavljeno je pogoršanje ili aktiviranje sistemskog eritemskog lupusa.

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (engl. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (engl. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (engl. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlortiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzibilizirajuće dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlortiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi uočili pojavu svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlortiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Prilenap HL sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktoze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Enalapril-maleat/hidrohlortiazid

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povezana sa povećanom učestalošću neželjenih efekata kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena funkcija bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS sistem(videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Drugi antihipertenzivni lekovi

Istovremena primena ovih lekova može pojačati hipotenzivno dejstvo enalaprila i hidrohlortiazida. Istovremena primena nitroglicerina i drugih nitrata ili drugih vazodilatatora može dodatno smanjiti krvni pritisak.

Litijum

Reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i povećanje njegove toksičnosti zabeleženi su tokom istovremene terapije litijumom i ACE inhibitorima. Istovremena primena tiazidnih diuretika može dalje da poveća koncentraciju litijuma i da poveća rizik od toksičnosti litijuma sa ACE inhibitorima.

Ne preporučuje se upotreba enalaprila sa litijumom istovremeno, ali ako se ovakva kombinacija pokaže kao neophodna, koncentracije litijuma u serumu pacijenta treba pažljivo pratiti (videti odeljak 4.4).

8 od 19

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (COX-2)

Istovremena primena leka Prilenap HL i nesteroidnih antiinflamatornih lekova uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (COX-2 inhibitore), mogu da smanje dejstvo diuretika kao i drugih antihipertenzivnih lekova. Dakle, antihipertenzivno dejstvo antagonista receptora angiotenzina II, ACE inhibitora ili diuretika može biti smanjeno dejstvom lekova NSAIL grupe, uključujući selektivne COX-2 inhibitore.

Istovremena primena lekova NSAIL grupe (uključujući COX-2 inhibitore) i antagonista receptora angiotenzina II (ARA) ili ACE inhibitora aditivno deluje na povećanje koncentracije kalijuma u serumu, što može da izazove slabljenje funkcije bubrega. Ove pojave su obično reverzibilne. Retko se može javiti akutna insuficijencija bubrega, naročito kod pacijenata kod kojih je bubrežna funkcija već ugrožena, (kao štosu stariji pacijrenti ili hipovolemični pacijenti, uključujući one na terapiji diureticima). Zbog toga se ova kombinacija mora oprezno primenjivati kod pacijenata sa ugroženom funkcijom bubrega.

Enalapril-maleat

Diuretici koji štede kalijum ili suplementi koji sadrže kalijum ili drugi lekovi koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u serumu

ACE inhibitori smanjuju gubitak kalijuma izazvan diureticima. Diuretici koji štede kalijum (npr. spironolakton, eplerenon, triamteren ili amilorid), suplementi kalijuma ili zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum, ili drugi lekovi koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu (npr. heparin, lekovi koji sadrže trimetoprim kao što je kotrimoksazol) mogu dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Ako je istovremena primena enalaprila i bilo kog od navedenih agenasa potrebna, potreban je oprez i često praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Diuretici (tiazidi ili diuretici Henleove petlje)

Prethodna terapija velikim dozama diuretika može da dovede do smanjenja volumena tečnosti i rizika od hipotenzije prilikom započinjanja terapije enalaprilom (videti odeljke 4.2 i 4.4). Hipotenzivna dejstva mogu se smanjiti obustavljanjem terapije diuretika, povećanjem volumena ili povećanjem unosa soli.

Triciklični antidepresivi/antipsihotici/anestetici

Istovremena primena određenih anestetika, tricikličnih antidepresiva i antipsihotika sa ACE inhibitorima može da izazove dodatno sniženje krvnog pritiska (videti odeljak4.4).

Zlato

Retko su zabeležene nitritoidne reakcije (simptomi uključuju crvenilo lica, mučninu, povraćanje i hipotenziju) kod pacijenata na terapiji parenteralnim preparatima zlata (npr. natrijum-aurotiomalat) i istovremenoj terapiji ACE inhibitorom, uključujući i enalapril.

Lekovi koji povećavaju rizik od pojave angioedema

Istovremena upotreba ACE inhibitora i kombinacije sakubitril/valsartan je kontraindikovana usled povećanog rizika za razvoj angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Pacijenti koji su na istovremenoj primeni ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika za razvoj angioedema (videti odeljak 4.4).

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu da smanje antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora.

Alkohol

9 od 19

Tokom terapije ACE inhibitorima pacijente treba savetovati da ne konzumiraju alkohlna pića, zbog toga što alkoholna pića mogu da pojačaju antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora.

Antidijabetici

Rezultati epidemioloških studija navode na zaključak da istovremena primena ACE inhibitora i antidijabetika (insulini, oralni hipoglikemici) može da prouzrokuje veće smanjenje koncentracije glukoze u krvi uz rizik od nastanka hipoglikemije. Izgleda da se ovaj fenomen češće javlja tokom prvih nedelja primene kombinovane terapije i kod pacijenata sa oštećenom funkcijombubrega (videti odeljke4.4 i 4.8).

Acetilsalicilna kiselina, trombolitici i beta-blokatori

Enalapril se bezbedno može primenjivati istovremeno sa acetilsalicilnom kiselinom (u kardiološkim dozama), tromboliticima i beta-blokatorima.

Hidrohlortiazid

Nedepolarizujući miorelaksansi

Tiazidni diuretici mogu pojačati odgovor organizma na tubokurarin.

Alkohol, barbiturati ili opioidni analgetici

Može doći do potenciranja ortostatske hipotenzije.

Antidijabetici (oralni antidijabeticii insulin)

Primena antidijabetika i tiazidnih diuretika može zahtevati prilagođavanje doze antidijabetika (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Holestiramin i holestipol

Resorpcija hidrohlortiazida se smanjuje u prisustvu jonoizmenjivačkih smola. Pojedinačne doze holestiramina ili holestipola vezuju hidrohlortiazid i smanjuju njegovu resorpciju iz gastrointestinalnog trakta i do 85% (holestiramin) i 43% (holestipol).

Produženje QT-intervala (npr. hinidin, prokainamid, amjodaron, sotalol) Povećan rizik od pojave torsades de pointes.

Glikozidi digitalisa

Hipokalemija može da senzibilizuje ili da pojača odgovor srca na toksična dejstva digitalisa (npr. pojačana ventrikularna iritabilnost).

Kortikosteroidi, ACTH

Mogu da dovedu do povećanog gubitka elektrolita, naročito do hipokalemije.

Diuretici koji ne štede kalijum (npr. furosemid), karbenoksolon ili zloupotreba laksativa Hidrohlortiazid može da poveća gubitak kalijuma i/ili magnezijuma.

Presorni amini (npr. noradrenalin)

Moguć je smanjen odgovor na presorne amine(videti odeljak 4.5).

Citostatici (npr. ciklofosfamid, metotreksat)

Tiazidi mogu da smanje renalnu ekskreciju citotoksičnih lekova i da pojačaju njihovo mijelosupresivno dejstvo.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija su rađene samo kod odraslih pacijenata.

10 od 19

Trudnoća

ACE inhibitori

Primena ACE inhibitora se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena ACE inhibitora je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Na osnovu epidemioloških podataka koji se odnose na rizik od teratogenog dejstva nakon izloženosti ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće nije se mogao doneti konačan zaključak; ipak, ne sme se isključiti malo povećanje rizika. Osim ako se nastavak terapije ACE inhibitorima ne smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju za koju postoji dokazan bezbednosni profil za primenu u trudnoći.

Kad se potvrdi trudnoća, odmah treba prekinuti terapiju ACE inhibitorima i započeti, ako je moguće, alernativnu terapiju.

Poznato je da izloženost ACE inhibitorima tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće izaziva fetotoksičnost (smanjenje funkcija bubrega, oligohidramnion, usporenu osifikaciju kostiju glave i lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija). Zabeleženi su slučajevi oligohidramniona kod majki, koja može predstavljati smanjenjefunkciju bubrega kod fetusa, i koja može uzrokovati kontrakture ekstremiteta, kraniofacijalne deformacije i hipoplaziju pri razvoju pluća.

Ukoliko dođe do izloženosti ACE inhibitoru od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultarzvučni pregled funkcije bubrega i lobanje ploda. Novorođenčad čije su majke uzimale ACE inhibitore treba pažljivo pratiti zbog mogućeg razvoja hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4)

Hidrohlortiazid:

Postoji ograničeno iskustvo o upotrebi hidrohlortiazida tokom trudnoće, naročito tokom prvog trimestra. Podaci dobijeni iz animalnih studija nisu dovoljni. Hidrohlortiazid prolazi placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva hidrohlortiazida, njegova primena tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može da ugrozi fetoplacentalnu perfuziju i može izazvati fetalne i neonatalne efekte poput žutice, poremećaj balansa elektrolita i trombocitopenije kod ploda i novorođenčeta.

Hidrohlortiazid ne treba primenjivati kod gestacijskog edema, gestacione hipertenzije ili preeklampsije usled rizika od smanjenja volumena plazme i placentalne hipoperfuzije, bez povoljnih efekata na tok bolesti.

Hidrohlortiazid ne treba koristiti u terapiji esencijalne hipertenzije u trudnoći, izuzev u situacijama kada nije moguće koristiti druge oblike terapije.

Dojenje

Enalapril:

Ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju na veoma nisku koncentraciju enalaprila u majčinom mleku (videti odeljak 5.2). Iako se čini da ove koncentracije nisu klinički značajne, ne preporučuje se primena leka Prilenap HL u toku dojenja kod prevremeno rođenih beba i tokom prvih nekoliko nedelja nakon trudnoće zbog mogućeg rizika od kardiovaskularnih i renalnih neželjenih dejstava, usled nedostatka kliničkog iskustva. Primena enalaprila za vreme dojenja starije odojčadi smatra se

11 od 19

opravdanom samo ukoliko je neophodna za majku, pri čemu dete treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave neželjenih reakcija.

Hidrohlortiazid:

Hidrohlortiazid se izlučuje u majčino mleko u malim količinima. Tiazidi u velikim dozama prouzrokuje intenzivnu diurezu, što može dovesti do inhibicije produkcije mleka. Primena leka Prilenap HL u periodu dojenja se ne preporučuje. Ukoliko se lek Prilenap HL upotrebljava tokom dojenja, koristiti najmanje moguće doze.

Prilikom upravljanja vozilima ili rukovanjem mašinama treba uzeti u obzir da se povremeno mogu javiti vrtoglavica ili zamor (videti odeljak 4.8). Zbog toga se savetuje oprez pri upravljanju vozilima i rukovanju mašinama.

Lek Prilenap HL se obično dobro podnosi. Neželjena dejstva prijavljena u toku kliničkih studija su bila uglavnom blaga i prolazna i u većini slučajeva nisu zahtevala prekid terapije. Najčešća neželjena dejstva koja su zabeležena u toku kliničkih studija bila su glavobolja i kašalj. Neželjena dejstva usled primene monoterapije enalaprila ili hidrohlortiazida, ili njihove kombinacije, zabeležena tokom kliničkih studija ili postmarketinškog ispitivanja su rangirana prema učestalosti javljanja na: veoma česta (>1/10), česta (>1/100, <1/10), povremena (>1/1000, <1/100), retka (>1/10000, <1/1000), veoma retka (<1/10000), neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti iz raspoloživih podataka).

Sledeća neželjena dejstva su bila prijavljivana prilikom primene monoterapije enalaprila ili hidrohlortiazida ili njihove kombinacije bilo tokom kliničkih studija ili nakon stavljanja leka na tržište.

Tabela 1. Neželjena dejsta leka Prilenap HL

12 od 19

13 od 19

٭ Incidenca je u kliničkim istraživanjima bila slična onoj koja se javila u placebo i aktivno kontrolisanoj grupi. ** Zabeleženo samo sa dozama hidrohlortiazida od 12,5 mg i 25 mg.

† Učestalost grčenja mišića je česta kada se odnosi na dozu hidrohlortiazida od 12,5 mg i 25 mg, dok je povremenakada se odnosi na dozu od 6 mg hidrohlortiazida.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Nemelanomski karcinom kože: na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

14 od 19

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nisu dostupni specifični podaci o lečenju predoziranja lekom Prilenap HL. Terapija je simptomatska i suporativna. Terapiju lekom Prilenap HL treba prekinuti i pacijenta pažljivo pratiti. Predložene mere uključuju izazivanje povraćanja, primenu aktivnog uglja i primenu laksativa kod nedavnog unosa i korigovanje dehidratacije, disbalansa elektrolita i hipotenzijeustanovljenim procedurama.

Enalapril-maleat

Najčešći znak predoziranja, do sada zabeležen, je izrazita hipotenzija, koja počinje oko šest sati nakon unosa tableta, praćena je blokadom renin-angiotenzin sistema i stuporom. Simptomi povezani sa predoziranjem ACE inhibitorima mogu biti cirkulatorni šok, poremećaj ravnoteže elektrolita, insuficijencija bubrega, hiperventilacija, tahikardija, palpitacije, bradikardija, vrtoglavica, anksioznost i kašalj. Zabeležena je koncentracija enalaprilata u serumu koja je bila 100 i 200 puta veća od koncentracije koja se uobičajeno detektuje prilikom primene terapijskih doza leka, nakon unosa 300 mg odnosno 440 mg enalapril-maleata.

Preporučena terapija predoziranja je intravenska infuzija fiziološkog rastvora. Ako se javi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj sa podignutim nogama. Ako je dostupna, može biti korisna infuzija angiotenzina II i/ili se može razmotriti primena intravenskih kateholamina. Ako je ingestija nedavna, potrebno je preduzeti mere za eliminisanje enalapril-maleata (npr. povraćanje, gastrična lavaža, primena adsorbenasa i natrijum-sulfata). Enalaprilat može biti uklonjen iz sistemske cirkulacije hemodijalizom (videti odeljak 4.4). Pejsmejker je indikovan za bradikardiju koja ne reaguje na terapiju. Neprekidno treba pratiti 15 od 18 vitalnih parametara kao i koncentracije elektrolita i kreatinina u serumu.

Hidrohlortiazid

Najčešći znaci i simptomi trovanja koji su primećeni su oni koje prouzrokuje pad koncentracije elektrolita u serumu (hipokalemija, hipohloremija, hiponatremija) i dehidratacija nastala usled povećane diureze. Ukoliko je bio primenjen i digitalis, hipokalemija može da potencira srčanu aritmiju.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem - inhibitori ACE i diuretici

ATC šifra: C09BA02

Enalapril maleat

15 od 19

Angiotenzin konvertujući enzim (ACE) je peptidil dipeptidaza koja katalizuje konverziju angiotenzina I u vazokonstriktornu supstancu angiotenzin II. Nakon resorpcije, enalapril se hidrolizuje u enalaprilat, koji inhibira ACE, što dovodi do povećane aktivnosti renina u plazmi (zbog uklanjanja negativne povratne spregeoslobađanja renina) i smanjenesekrecijealdosterona.

S obzirom da je ACE identičan enzimu kininaza II, enalapril može takođe da blokira degradaciju bradikinina, snažnog vazodilatatornog peptida. Međutim, uloga ovog mehanizma u terapijskom dejstvu enalaprila još uvek nije do kraja razjašnjena.

Mehanizam dejstva

Iako se smatra da je mehanizam pomoću koga enalapril snižava krvni pritisak primarno putem supresije sistema renin-angiotenzin-aldosteron, koji igra presudnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska, enalapril delujeantihipertenzivno čak i kod hipertenzivnih pacijenata sa malimvrednostima renina.

Enalapril-maleat-hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid je diuretik i antihipertenzivni lek koji povećava aktivnost renina u plazmi. Iako sam enalapril deluje antihipertenzivno čak i kod hipertenzivnih pacijenata sa malim vrednostima renina, istovremena primena hidrohlortiazida kod ovih pacijenata dovodi do većeg smanjenja krvnog pritiska.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Dva velika, randomizovana, kontrolisana ispitivanja (ONTARGET (engl.ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) ispitivala su istovremenu primenu ACE inhibitora i blokatora receptora angiotenzina II.

Ispitivanje ONTARGET je sprovedeno kod pacijenata sa kardiovaskularnom ili cerebrovaskularnom bolešću u anamnezi ili sa dijabetes melitusom tipa 2 sa dokazanim oštećenjem ciljnog organa. Ispitivanje VA NEPHRON-D je bilo sprovedeno kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ova ispitivanja nisu pokazala nikakav značajan povoljan efekat na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i smrtnost, ali je bio je uočen povećani rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa primenom monoterapije. S obzirom na njihova slična farmakodinamska svojstva, ti rezultati su relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne smeju se, prema tome, istovremeno primenjivati kod pacijenata koji boluju od dijabetesne nefropatije.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bilo ispitivanje koje je bilo dizajnirano za testiranje koristi dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili i jednom i drugom. Ispitivanje je bilo prekinuto pre vremena zbog povećanog rizika od neželjenog ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su numerički bili učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) bili su češće zabeleženi u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo.

Nemelanomski kancer kože

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71 533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8 629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1 430 833, odnosno 172 462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlortiazida (≥50 000 mg kumulativno) bila je povezana sa

16 od 19

prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC.

Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlortiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63 067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (eng. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlortiazida (~25 000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100 000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Resorpcija

Oralno primenjen enalapril-maleat se brzo resorbuje, nakon oralne upotrebe a njegove maksimalne koncentracije u serumu se javljaju u roku od jednog sata. Na osnovu prisustva u urinu, stepen resorpcije enalaprila iz oralno primenjenog enalapril-maleata je približno 60%. Nakon resorpcije, oralno primenjen enalapril se brzo i obimno hidrolizuje u enalaprilat, snažan inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima. Maksimalna koncentracija enalaprilata u serumu javlja se 3 do 4 sata nakon oralne doze enalapril-maleata. Glavne supstance u urinu su enalaprilat (oko 40% od unete doze) i neizmenjen enalapril. Osim konvertovanja u enalaprilat, nema dokaza o značajnijem metabolizmu enalaprila. Profil koncentracije enalaprilata u serumu pokazuje produženu terminalnu fazu, verovatno povezanu sa vezivanjem za ACE. Kod ispitanika sa normalnom funkcijom bubrega, koncentracije enalaprilata u ravnotežnom stanju u serumu se dostižu nakon četvrtog dana primene enalapril-maleata. Na resorpciju oralno primenjenog enalapril-maleata ne utiče prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu. Stepen resorpcije i hidrolize enalaprila sličan je kod različitih doza u preporučenom terapijskom opsegu.

Distribucija

Ispitivanja na psima su pokazala da enalapril slabo prolazi kroz hematoencefalnu barijeru, ako uopšte i prolazi. Enalaprilat ne prolazi kroz hematoencefalnu barijeru. Enalapril prolazi kroz placentalnu barijeru. Hidrohlortiazidprolazi kroz placentalnu, ali ne i kroz hematoencefalnu barijeru.

Biotransformacija

Osim konvertovanja u enalaprilat, nema dokaza o značajnijem metabolizmu enalaprila. Hidrohlortiazid se ne metaboliše, ali se veoma brzo eliminiše putem bubrega.

Eliminacija

Ekskrecija enalaprila se pre svega odigrava preko bubrega. Glavne supstance u urinu su enalaprilat, u količini koja iznosi oko 40% doze i neizmenjeni enalapril. Efektivno poluvreme akumulacije enalaprilata nakon višestrukih doziranja oralno primenjenog enalapril-maleata je 11 sati. Kada su praćene koncentracije hidrohlortiazida u plazmi tokom najmanje 24 sata, zabeleženo poluvreme eliminacije u plazmi je variralo između 5,6 i 14,8 sati. Hidrohlortiazid se ne metaboliše, ali se veoma brzo eliminiše putem bubrega. Najmanje 61% oralne doze se eliminiše u neizmenjenom obliku tokom 24 sata.

Oštećenjefunkcijebubrega

Enalapril se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom.

Laktacija

Nakon pojedinačne oralne doze od 20 mg primenjene oralno, kod 5 žena nakon porođaja, prosečne maksimalne koncentracije enalaprila u mleku su bile 1,7 mikrograma/L (od 0,54 do 5,9 mikrograma/L), 4 do 6 sati nakon primene. Prosečna maksimalna koncentracija enalaprilata je bila 1,7 mikrograma/L (u opsegu od 1,2 do 2,3 mikrograma/L); vreme postizanja maksimalnih koncentracija je bilo različito tokom perioda od 24 sata. Uzimajući u obzir maksimalne koncentracije u mleku, procenjeni maksimalni unos kod dece koja se hrane samo majčinim mlekom bi bio oko 0,16% doze

17 od 19

prilagođene telesnoj masi majke. Žene koje su uzimale 10 mg enalaprila dnevno oralnim putem tokom 11 meseci, imale su maksimalne koncentracije enalaprila u mleku od 2 mikrograma/L 4 sata nakon primene i maksimalne koncentracije enalaprilata od 0,75 mikrograma/L oko 9 sati nakon primene. Ukupna količina enalaprila i enalaprilata merena u mleku tokom 24 sata je bila 1,44 mikrograma/L, odnosno 0,63 mikrograma/L mleka tim redosledom. Koncentracije enalaprilata u mleku nije bilo moguće detektovati (<0,2 mikrograma/L) 4 sata nakon primene pojedinačne doze enalaprila od 5 mg kod jedne majke i 10 mg kod dve majke; koncentracija enalaprila nije utvrđena.

Nema relevantnih podataka.

Laktoza, monohidrat Magnezijum-karbonat, teški Želatin

Krospovidon Magnezijum-stearat

Nema podataka o inkompatibilnosti.

3 godine.

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Čuvati u originalnom pakovanju radizaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje je blister (oPA/AL/PVC-AL) u kome se nalazi 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Prilenap HL sadrži enalapril maleat i hidrohlortiazid:

• enalapril spada u grupu lekova poznatih kao ACE inhibitori, koji deluju tako što šire krvne sudove,
• hidrohlortiazid spada u grupu lekova pod nazivom diuretici, koji deluju tako što povećavaju izlučivanje mokraće.

Lek Prilenap HL se koristi za lečenje hipertenzije, odnosno povišenog krvnog pritiska.

Enalapril i hidrohlortiazid snižavaju krvni pritisak i kada se uzimaju u obliku dva odvojena leka. Ipak, kombinacija ova dva leka, koju sadrži Prilenap HL, pojačava dejstvo leka u odnosu na njihovo pojedinačno delovanje.

• ste preosetljivi na enalapril, hidrohlortiazid ili na bilo koju pomoćnu supstancu u leku (posebno laktozu - pogledati odeljak 6.1). Znaci mogu biti: svrab, koprivnjača, teško disanje ili oticanje šaka, grla, usta ili očnih kapaka
• imate nasledni angioedem ili angioedem nekog drugog ili nepoznatog porekla (otok lica, usta, usana, jezika ili grla koji Vam je otežavao gutanje ili disanje) – videti Upozorenja i mere opreza
• ste preosetljivi na vrstu lekova koji se zovu „sulfonamidi“
• imate stanje poznato kao stenoza bubrežne arterije (suženje arterija koje dovode krv do bubrega)
• ne možete da mokrite
• ste trudni više od 3 meseca (u ranoj trudnoći je isto tako bolje izbegavati lek Prilenap HL – videti poglavlje o trudnoći)
• imate teško oštećenje funkcije bubrega ili jetre
• ako imate dijabetes ili oštećenu funkciju bubrega, a uzimate lek za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren
• Ako ste trenutno ili ste do nedavno bili na terapiji lekom sakubitril/valsartan (koji se koristi u terapiji hronične slabosti srca kod odraslih pacijenata), s obzirom da je povećan rizik od nastanka reakcije koja se zove angioedem (otok potkožnog tkiva u predelu lica, usana, jezika i/ili grla).

Nemojte uzimati lek Prilenap HL ako se bilo šta od nabrojanog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre nego što počnete da uzimate lek.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Prilenap HL ukoliko:

• imate problema sa bubrezima, ako ste nedavno imali transplantaciju bubrega, idete na dijalizu ili uzimate tablete za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (diuretike)
• imate oboljenje krvi ili probleme sa funkcijom jetre. Odmah obavestite lekara ukoliko primetite pojavu žute prebojenosti kože i sluzokoža. Obustavite dalju primenu leka i obratite se lekaru.
• ste na dijeti sa ograničenim unosom soli ili ste nedavno patili od preteranog povraćanja ili proliva
• ako imate nizak krvni pritisak (možete primetiti ovo pojavom simptoma kao što su nesvestica ili vrtoglavica, posebno u stojećem položaju)
• ste stariji od 70 godina
• imate problem sa srcem koji se naziva stenoza aorte, hipertrofična kardiomiopatija ili opstrukcija na izlaznom delu leve komore,
• imate kolageno oboljenje krvnih sudova, uzimate imunosupresivnu terapiju (koristi se u lečenju autoimunih poremećaja kao što su reumatoidni artritis ili nakon transplantacije organa), uzimate alopurinol (za lečenje gihta) ili prokainamid (za lečenje poremećaja srčanog ritma). U ovim slučajevima, a naročito ako od ranije postoji oslabljena funkcija bubrega, može biti povećan rizik od nastanka infekcije (smanjen broj belih krvnih zrnaca). Ukoliko dođe do infekcije (simptomi mogu da budu visoka temperatura ili groznica) morate odmah o tome obavestiti lekara. Prema proceni lekara u odgovarajućem vremenskom periodu možete biti upućeni na laboratorijsku analizu krvi, da bi proverio broj belih krvnih zrnaca. – ukoliko se kod Vas ranije javljao

„angioedem“ dok ste uzimali druge lekove. Znakovi su mogli da budu svrab, koprivnjača, otežano disanje ili oticanje šake, grla, usta ili očnih kapaka

• imate šećernu bolest (dijabetes) i uzimate antidijabetičke lekove, uključujući insulin, za kontrolu dijabetesa (morate redovno kontrolisati krv zbog pojave niskog nivoa šećera u krvi, naročito tokom prvog meseca terapije)
• uzimate preparate za dodavanje kalijuma ili zamenu za kuhinjsku so na bazi kalijuma
• ste na terapiji litijumom (za lečenje nekih psihijatrijskih poremećaja)
• ako uzimate neki od lekova za terapiju visokog krvnog pritiska (ACE inhibitori, blokatori angiotenzin II receptora ili aliskiren), naročito ako imate probleme sa bubrezima koji su povezani sa dijabetesom,
• ako uzimate bilo koji od niže navedenih lekova, jer je u tom slučaju veći rizik od pojave angioedema (oticanja usana, jezika i ždrela)
• racekadotril (lek koji se koristi za lečenje dijareje – proliva)
• temsirolimus, sirolimus, everolimus i drugi lekovi koji pripadaju grupi lekova pod nazivom mTOR inhibitori (koriste se za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa i u terapiji kancera)
• vildagliptin (lek za lečenje šećerne bolesti),
• ako imate uporni suvi kašalj
• imate netoleranciju na neke šećere (laktoza)
• ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena uz visoke doze, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Prilenap HL.

Angioneurotski edem (otok koji obično zahvata područje lica, usne, jezik ili grlo) je prijavljivan kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima, uključujući enalapril (jedan od sastojaka leka Prilenap HL). Može se javiti bilo kada tokom terapije. Kod ovakvih slučajeva dalju primenu leka treba odmah prekinuti i osigurati pažljiv medicinski nadzor. Ukoliko imate angioedem u istoriji bolesti, a koji nije bio povezan sa terapijom ACE inhibitorima, ili ukoliko ste imali neku operaciju disajnih puteva, možete biti pod većim rizikom od pojave angioedema tokom primene leka Prilenap HL (videti informacije navedene u delu „Lek Prilenap HL ne smete koristiti”).

Ukoliko treba da se podvrgnete bilo kom od sledećih zahvata, morate reći lekaru da uzimate lek Prilenap HL:

• nekoj hirurškoj intervenciji ili terapiji anesteticima (čak i kod stomatologa),
• intervenciji koja se naziva LDL afereza, za uklanjanje holesterola iz krvi pomoću aparata,
• terapiji desenzibilizacije (smanjenje simptoma alergije na ubod pčele ili ose).

Rutinske analize

Kada prvi put počnete da uzimate lek Prilenap HL, lekar će često pratiti Vaš krvni pritisak kako bi bio siguran da dobijate odgovarajuću dozu. Osim toga, pacijente kod kojih je to potrebno, lekar će uputiti da im se urade laboratorijske analize krvi kojima se određuje nivo kalijuma, natrijuma, magnezijuma, kreatinina i enzima jetre.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste imali ili treba da imate antidoping test, pošto ovaj lek može da izazove lažno pozitivan rezultat.

Etničke razlike

Ako ste pripadnik crne populacije morate biti svesni da ukoliko uzimate ACE inhibitore imate veći rizik za nastanak alergijskih reakcija sa otokom lica, usana, jezika i grla, sa teškoćama u gutanju i disanju. Prilenap HL je manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne rase nego kod ostalih.

Deca

Ne preporučuje se upotreba leka Prilenap HL kod dece.

Ako niste sasvim sigurni, ili imate neka pitanja, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Prilenap HL.

Drugi lekovi i Prilenap HL

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Pojedini lekovi mogu uticati na Vašu terapiju. Imajte u vidu da se ove informacije mogu odnositi na lekove koje više ne pijete, kao i na lekove koje planirate da uzimate u budućnosti. Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:

• suplemente kalijuma (uključujući soli koje sadrže kalijum), diuretike koji štede kalijum (lekovi koji pomažu da se izbaci višak tečnosti iz organizma, kao što su amilorid, spironolakton) ili bilo koje druge lekove koji mogu povećati vrednosti kalijuma u serumu (kao što su npr. trimetoprim ili kotrimoksazol – koriste se za lečenje nekih bakterijskih infekcija; ciklosporin - koristi se za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa; ili heparin – za sprečavanje zgrušavanja krvi)----
• druge lekove za snižavanje krvnog pritiska, kao što su ACE inhibitori, blokatori angiotenzin II receptora (takođe poznati kao sartani, npr. valsartan, telmisartan, irbesartan), vazodilatatori (nitroglicerin, nitrati) ili lek koji se naziva aliskiren
• tiazide, furozemid, bumetanid (za izbacivanje viška tečnosti iz organizma)
• litijum (za lečenje nekih psihijatrijskih poremećaja). Lek Prilenap HL se ne sme uzimati sa ovim lekom
• barbiturate (sedative koji se koriste za nesanicu ili epilepsiju)
• triciklične antidepresive kao što je amitriptilin (protiv depresije), antipsihotike kao što su fenotiazini (za lečenje ozbiljne anksioznosti)
• protiv bolova, kao što je morfijum ili anestetici, zato što može doći do preteranog snižavanja krvnog pritiska
• holestiramin ili holestipol (za kontrolu nivoa holesterola)
• lekove koji se koriste protiv ukočenosti i zapaljenja povezanih sa bolnim stanjima, naročito onih koji pogađaju mišiće, kosti i zglobove:

-uključujući terapiju zlatom koja dovodi do napada rumenila na licu, osećanja mučnine, povraćanja i niskog krvnog pritiska, kada se uzima sa lekom Prilenap HL i

-nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL), na primer, diflunisal ili diklofenak. Oni mogu da spreče pravilno kontrolisanje krvnog pritiska i mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u krvi

• efedrin (za lečenje kašlja) i sredstva protiv prehlade ili noradrenalin i adrenalin (za lečenje niskog krvnog pritiska, šoka, insuficijencije srca, astme ili alergije). Kod istovremene primene leka Prilenap HL sa ovim lekovima, krvni pritisak može da ostane visok
• ACTH (za lečenje bolesti nadbubrežne žlezde)
• kortikosteroide (za lečenje određenih stanja kao što su reumatizam, artritis, alergijska stanja, astma ili određeni poremećaji krvi)
• alopurinol (koristi se u lečenju gihta)
• ciklosporin (za lečenje autoimunih oboljenja)
• lekove koji se koriste u terapiji raka
• antacide (za smanjivanje kiselosti želudačnog soka)
• prokainamid, amjodaron ili sotalol (za lečenje poremećaja srčanog ritma)
• digitalis (za lečenje problema sa srčanim ritmom)
• karbenoksolon (za lečenje čira na želucu)
• laksative u prekomernim količinama
• antidijabetike (za lečenje šećerne bolesti) poput insulina. Lek Prilenap HL može da izazove još veći pad koncentracije šećera u krvi ako ih uzimate sa antidijabeticima
• mTOR inhibitore (temsirolimus, sirolimus, everolimus - lekovi koji se koriste u terapiji nekih tumora)
• racekadotril (lek koji se koristi za lečenje proliva)
• vildagliptin (lek za lečenje šećerne bolesti).

Ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas (ili ako niste sigurni), posavetujte se sa lekarom pre uzimanja leka Prilenap HL.

Uzimanje leka Prilenap HL sa hranom, pićima ili alkoholom

Lek se može uzimati tokom ili nakon jela sa dovoljnom količinom tečnosti. Ukoliko uzimate alkohol tokom primene leka Prilenap HL, može doći do pojave vrtoglavice ili osećaja nesvestice i slabosti.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Morate obavestiti svog lekara ako mislite da ste trudni (ili postoji mogućnost da zatrudnite ili planirate trudnoću). Lekar će vam savetovati da prestanete da uzimate lek Prilenap HL pre nego što zatrudnite, ili čim saznate da ste trudni, i da pređete na terapiju drugim lekom umesto leka Prilenap HL.Primena leka Prilenap HL se ne preporučuje tokom trudnoće, a ne sme se primenjivati nakon trećeg meseca trudnoće, jer može ozbiljno da ugrozi bebu.

Dojenje

Oba aktivna sastojka u leku Prilenap HL, enalapril maleat i hidrohlortiazid, izlučuju se u mleko dojilje.

Lek Prilenap HL se ne preporučuje kod majki koje doje. Ukoliko dojite ili nameravate da dojite, obratite se Vašem lekaru.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Pojedina neželjena dejstva kao što su vrtoglavica i umor, prijavljeni su tokom upotrebe ovog leka, što može imati uticaj na sposobnost pacijenta da upravlja vozilima i rukuje mašinama (videti odeljak Neželjena dejstva).

Lek Prilenap HL sadrži laktozu, monohidrat

U slučaju netolerancije na neke od šećera, obratite se lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte lek Prilenap HL tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa lekarom ili farmaceutom.

Lek se primenjuje oralno, onako kako Vam je savetovao lekar ili farmaceut.

Odrasli

Povišen krvni pritisak

Uobičajena doza je jedna tableta jednom na dan. Ako je neophodno, doza može da se poveća na dve tablete koje se uzimaju jednom dnevno.

Prethodna terapija lekovima za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (diureticima)

Simptomatski pad krvnog pritiska može da se javi nakon početne doze leka Prilenap HL. Češće se javlja kod pacijenata kod kojih je došlo do smanjenja volumena i/ili soli kao rezultat prethodne terapije diureticima. Terapiju diureticima treba prekinuti 2-3 dana pre otpočinjanja terapije lekom Prilenap HL.

Doziranje u slučaju oboljenja bubrega

Tiazidi možda nisu odgovarajući diuretici za upotrebu kod pacijenata sa oboljenjem bubrega i nisu efikasni kod umerene ili ozbiljne slabosti bubrega.

Kod pacijenata sa klirensom kreatinina > 30 i < 80 mL/min, lek Prilenap HL treba koristiti samo nakon podešavanja doze za pojedinačne komponente.

Upotreba kod starijih pacijenata

Nema razlike u pogledu efikasnosti leka kod starijih u odnosu na mlađe pacijente sa povišenim krvnim pritiskom.

Upotreba kod dece

Efikasnost leka i njegova bezbednost za decu nisu potvrđene.

Ako ste uzeli više leka Prilenap HL nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Prilenap HL nego što bi trebalo, odmah se obratite lekaru. Najčešći znaci i simptomi predoziranja su pad krvnog pritiska i stupor (stanje sa gotovo potpunim gubitkom svesti). Ostali simptomi uključuju vrtoglavicu ili nesvesticu zbog pada krvnog pritiska, lupanje srca, snažan i ubrzani rad srca, ubrzan puls, anksioznost, kašalj, otkazivanje funkcije bubrega i ubrzano disanje.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Prilenap HL

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu. Ne uzimajte duplu dozu da nadoknadite dozu koju ste preskočili.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Prilenap HL

Nemojte prekidati terapiju lekom Prilenap HL bez prethodne konsultacije sa lekarom. Ukoliko naglo prestanete, krvni pritisak može da se poveća. Ako krvni pritisak postane suviše visok, to može uticati na srce ili bubrege.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Lek Prilenap HL, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Veoma je važno da odmah prestanete da uzimate lek Prilenap HL i potražite hitnu medicinsku pomoć ako počnete da osećate sledeće simptome:

• alergijska reakcija – može da se javi svrab, otežano disanje ili zviždanje u grudima, kao i otok šaka, usta, grla, lica ili očiju.

Prestanite da uzimate lek Prilenap HL i odmah se obratite lekaru ako se jave bilo koja od sledećih neželjenih dejstva:

• ošamućenost, vrtoglavica, naročito na početku terapije, kada ustajete ili kada uzmete veću dozu leka.

Lek Prilenap HL se obično dobro podnosi. Neželjena dejstva su uglavnom blaga i prolazna, i u većini slučajeva ne zahtevaju prekid terapije. Najčešća zabeležena neželjena dejstva su glavobolja i kašalj.

Ostala moguća neželjena dejstva:

• veoma česta (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): (zamućeni vid, kašalj, slabost, mučnina)
• česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

glavobolja, depresija, nizak krvni pritisak, gubitak svesti, bolovi u grudima, promene srčanog ritma, angina pektoris, ubrzani rad srca, kratak dah, proliv, bol u predelu stomaka (abdomena), promene u čulu ukusa, zadržavanje tečnosti, (edem), osećanje umora, ospa, preosetljivost/angioneurotski edem: zabeležen je angioneurotski edem lica, udova, usana, jezika, glasnih žica i/ili grla, povećan nivo

kalijuma u krvi, povećanje kreatinina u serumu, (otkriva se laboratorijskom analizom krvi), smanjen nivo kalijuma u krvi, povećan nivo holesterola, povećan nivo triglicerida, povećana koncentracija mokraćne kiseline u krvi, grčevi u mišićima)

• povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

anemija, anksioznost, osećanje pojačane svesti ili osećanje nesigurnosti, (prouzrokovano niskim šećerom u krvi, zbunjenost, pospanost, problemi sa spavanjem, nervoza, mravinjanje ili utrnulost, vrtoglavica (vertigo), nizak krvni pritisak, (zbog koga možete da osetite vrtoglavicu kada ustajete), neravnomeran rad srca, srčani udar ili moždani udar (kod pacijenata sa visokim rizikom), curenje iz nosa, bol u grlu i promuklost, problemi sa disanjem ili astma, blokada u crevima (ileus), pankreatitis, mučnina, problemi sa varenjem, zatvor, smanjeni unos hrane (anoreksija), iritacija želuca, suva usta, nadimanje, giht, gorući, jak bol sa osećanjem praznine u želucu i gladi, naročito kada je prazan stomak (koje prouzrokuje peptički ulkus-čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu), preterano znojenje, svrab, koprivnjača, opadanje kose, proteini u urinu (otkrivaju se laboratorijskom analizom), impotencija, smanjen libido, naleti vrućine, zujanje u ušima, osećanje letargije, visoka temperatura, povećanje vrednosti ureje u krvi, i smanjenje koncentracije natrijuma u krvi (otkrivaju se laboratorijskom analizom krvi), slabost, mala koncentracija magnezijuma u krvi (hipomagnezemija), poremećaji funkcije bubrega, bol u zglobovima)

• retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

neobični snovi, problemi sa spavanjem, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, crvenih krvnih zrnaca, krvnih pločica, depresija koštane srži (otkrivaju se laboratorijskim analizama krvi), otečene žlezde, autoimuna oboljenja, mali dotok krvi u prste na rukama i nogama što izaziva crvenilo i bol, (Reynaud -ov sindrom), tečnost u plućima, curenje iz nosa ili bol u nosu, bolesti pluća i eozinofilna pneumonija (znakovi mogu da budu kašalj, visoka temperatura i problemi sa disanjem), bol, oticanje ili ulkusi (ranice) u ustima, infekcija ili bol i oticanje jezika, problemi sa bubrezima kao što je bol u donjem delu leđa i smanjeno mokrenje, otečena sluzokoža nosa, otežano disanje, respiratorni problemi, slabost ili zapaljenje jetre, što može da izazove promenu boje kože u žuto (žutica), zapaljenje žučne kesice (naročito ukoliko je prisutna kalkuloza), preterano crvenilo kože, plikovi, ljuštenje kože u listovima, retke kožne bolesti, povećanje dojki kod muškaraca, povećani enzimi jetre ili bilirubina u krvi (otkrivaju se laboratorijskom analizom krvi), smanjenje nivoa glukoze u krvi, slabost mišića (ponekad usled niskog kalijuma

• veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

intestinalni angioedem - bolovi u stomaku, mučnina i povraćanje, povišen nivo kalcijuma u krvi

• nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože)).

Zabeležena su i kompleksna neželjena dejstva koja mogu da uključuju neke od sledećih znakova ili sve njih:

• groznica, zapaljenje krvnih sudova, bol i zapaljenje mišića ili zglobova,
• poremećaji krvi koji utiču na sastav krvi (otkrivaju se laboratorijskom analizom krvi),
• osip, preosetljivost na sunčevu svetlost ili druga dejstva na koži,
• prekomerna proizvodnja antidiuretskog hormona, koja rezultira zadržavanjem tečnosti, što izaziva slabost, umor i stanje konfuzije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati van domašaja i vidokruga dece!

Ne smete koristiti lek Prilenap HL posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon („Važi do“). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance: enalapril-maleat i hidrohlortiazid. Jedna tableta sadrži:

enalapril-maleat 10 mg i hidrohlortiazid 12,5 mg.

Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat; magnezijum-karbonat, teški; želatin; krospovidon; magnezijum- stearat

Kako izgleda lek Prilenap HL i sadržaj pakovanja

Okrugle, blago bikonveksne tablete, bele do skoro bele boje, sa podeonom linijom sa jedne strane. Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze..

Prilenap HL, tableta, 20 x (10 mg + 12,5 mg)

Unutrašnje pakovanje je oPA/AL/PVC-AL blister sa po 10 tableta u jednom blisteru.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa 10 tableta (ukupno 20 tableta i Uputstvo za lek.

Prilenap HL, tableta, 30 x (10 mg + 12,5 mg)

Unutrašnje pakovanje je oPA/AL/PVC-AL blister sa po 10 tableta u jednom blisteru.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa 10 tableta (ukupno 30 tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-00404-18-002 od 20.03.2019. Prilenap HL, tableta, 20 x (10 mg + 12,5 mg)

515-01-00403-18-002 od 20.03.2019. Prilenap HL, tableta, 30 x (10 mg + 12,5 mg)