Prilenap H® 10mg+25mg tableta

Lek Prilenap H indikovan je u terapiji blage do umerene hipertenzije kod pacijenata kod kojih je krvni pritisak adekvatno kontrolisan istovremenom primenom enalapril-maleata i hidrohlortiazida, u dozama koje se mogu postići pomoću leka Prilenap H (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Doziranje

Esencijalna hipertenzija

Odrasli

Uobičajena doza je jedna tableta jednom dnevno.

Oštećenje funkcije bubrega

Tiazidni diuretici mogu biti neodgovarajući diuretici za primenu kod pacijenata sa oštećenjem funkcijebubrega i nisu efikasni pri vrednostima klirensa kreatinina od 30 mL/min (videti odeljak 4.3).

Stariji pacijenti

U kliničkim ispitivanjima efikasnost i podnošljivost enalapril-maleata i hidrohlortiazida, primenjenih zajedno, bila je slična i kod starijihi kod mlađih hipertenzivnih pacijenata.

1 od 19

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost kod dece nisu utvrđene.

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Preosetljivost na aktivne supstance, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1),

teško oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 30 mL/min), anurija,

angioedem u istoriji bolesti kao posledica prethodne primene ACE inhibitora, nasledni ili idiopatski angioedem,

preosetljivost na derivate sulfonamida,

drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke4.4 i 4.6), teško oštećenje funkcije jetre,

stenoza bubrežne arterije,

lek Prilenap H se ne sme istovremeno upotrebljavati sa lekovima koji sadrže aliskiren kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije, GFR< 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1),

kontraindikovana je istovremena primena sa kombinacijomsakubitril/valsartan. Lek Prilenap H se ne sme primeniti ukoliko je prošlo manje od 36 sati od poslednje primenjene doze leka sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Enalapril maleat - hidrohlortiazid

Hipotenzija i disbalans elektrolita/tečnosti

Simptomatska hipotenzija retko se javlja kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom. Kod hipertenzivnih pacijenata koji uzimaju lek Prilenap H, simptomatska hipotenzija se češće može javiti ako je pacijent hipovolemičan, npr. zbog terapije diureticima, režima ishrane sa ograničenim unosom soli, ili usled dijareje ili povraćanja (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod ovakvih pacijenata preporučuje se redovno određivanje elektrolita u serumu u odgovarajućim intervalima. Posebnu pažnju treba obratiti na pacijente sa ishemijskombolešću srca ili cerebrovaskularnim oboljenjem, jer kod ovih pacijenata preveliki pad krvnog pritiska može da izazove infarkt miokarda ili cerebrovaskularni insult. Simptomatska hipotenzija je zabeležena kod hipertenzivnih pacijenata sa insuficijencijom srca udruženom sa renalnom insuficijencijom ili bez nje. Ovo može češće da se javi kod pacijenata sa težim stepenom insuficijencije srca, kao posledice uzimanja većih doza diuretika Henleove petlje, kao i kod onih sa hiponatremijom ili poremećajem funkcije bubrega. Kod ovih pacijenata terapiju treba započeti pod medicinskim nadzorom i pacijente treba pažljivo pratiti kada se prilagođava doza leka Prilenap H i/ili diuretika. Slične mere opreza se mogu primeniti i kod pacijenata sa ishemijom srca ili cerebrovaskularnim oboljenjem, jer kod ovih pacijenata preveliki pad krvnog pritiska može da izazove infarkt miokarda ili cerebrovaskularni događaj.

Ukoliko se javi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i ukoliko je potrebno, primeniti intravensku infuziju fiziološkog rastvora. Prolazna hipotenzivna reakcija ne predstavlja kontraindikaciju za dalje doziranje leka, koji se nesmetano može nastaviti nakon što je došlo do povećanja krvnogpritiska povećanjemvolumena.

Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, dodatno sniženje sistemskog krvnog pritiska se može postići lekom Prilenap H. Ovaj efekat je

2 od 19

očekivan, i obično ne predstavlja razlog za prekid terapije. Ukoliko hipotenzija postanesimptomatska, može biti neophodnosmanjenje dozei/ili prestanak primene diuretka i/ili leka Prilenap H.

Oštećenje funkcije bubrega

Insuficijencija bubrega, vezana za enalapril, zabeležena je prevashodno kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili osnovnim oštećenjem bubrega, uključujući i stenozu bubrežne arterije. Ako se odmah prepozna i leči na odgovarajući način, insuficijencija bubrega povezana sa terapijom enalaprilom je običnoreverzibilna.

Lek Prilenap H ne treba primenjivati kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina <80 mL/min i >30 mL/min) sve dok titriranje enalaprila ne ukaže na potrebu da se primennjuju doze prisutneu tableti sa fiksnom kombinacijom(videtiodeljak4.2).

Kod nekih hipertenzivnih pacijenata, bez vidljivog ranije postojećeg oboljenja bubrega, javilo se povećanje vrednosti uree i kreatinina u krvi, kada je enalapril primenjivan istovremeno sa diureticima (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Oštećenje funkcije bubrega; Hidrohlortiazid, Oštećenje funkcije bubrega u odeljku 4.4). Ako do ovoga dođe, terapiju lekom Prilenap H treba prekinuti. Ova situacija povećava mogućnost manifestacije ranije postojeće stenoze bubrežne arterije (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Renovaskularna hipertenzijau odeljku 4.4).

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Iz tog razloga se ne preporučuje dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom RAAS sistema smatra neophodnom, može se sprovesti isključivo pod nadzorom lekara specijaliste i uz redovno kontrolisanje funkcije bubrega, određivanje koncentracije elektrolita i vrednosti krvnog pritiska.

ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II se ne smeju primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Hiperkalemija

Kombinovana primena enalaprila i diuretika u malim dozama ne isključuje mogućnost pojave hiperkalemije (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Hiperkalemija u odeljku 4.4).

Litijum

Ne preporučuje se istovremena primena litijuma sa enalaprilomi diureticima (videti odeljak4.5).

Pedijatrijska upotreba

Bezbednost i efikasnost primene leka kod dece nisu utvrđene.

Enalapril maleat

Stenoza aorte/hipertrofična kardiomiopatija

Kao i sve vazodilatatore, ACE inhibitore treba primenjivati sa oprezom pacijentima sa levom ventrikularnom valvularnom opstrukcijom i opstrukcijom u izlaznom delu leve komore i izbegavati u slučajevima kardiogenog šoka i hemodinamski značajne opstrukcije.

3 od 19

Oštećenje funkcije bubrega

Insuficijencija bubrega, vezana za enalapril, zabeležena je prevashodno kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili osnovnim oboljenjem bubrega, uključujući i stenozu bubrežne arterije. Ako se prepozna na vreme i leči na odgovarajući način, insuficijencija bubrega koja je povezana sa terapijom enalaprilom, obično je reverzibilna (videti odeljak 4.2 i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat – hidrohlortiazid, Poremećaj u funkciji bubrega; Hidrohlortiazid, Poremećaj u funkciji bubregau odeljku 4.4).

Renovaskularna hipertenzija

Postoji povećan rizik od hipotenzije i insuficijencije bubrega kada se pacijenti sa bilateralnom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom arterije jedinog bubrega koji je u funkciji, leče ACE inhibitorima. Gubitak funkcije bubrega može da se javi sa samo blagim promenama kreatinina u serumu. Kod ovih pacijenata terapija treba da se započne pod strogim medicinskim nadzorom, malim dozama, uz pažljivo titriranje dozei praćenje funkcije bubrega.

Pacijenti na hemodijalizi

Primena enalaprila nije indikovana kod pacijenata kojima je potrebna dijaliza, usled insuficijencije bubrega. Kod pacijenata na dijalizi uz korišćenje visoko propusnih membrana (npr. AN 69®), koji su istovremeno uzimali ACE inhibitor, zabeležene su anafilaktoidne reakcije. Kod ovih pacijenata treba razmotriti primenu drugog tipa membrane za dijalizu ili druge vrsteantihipertenzivnihlekova.

Transplantacija bubrega

Nema iskustava u pogledu primene enalaprila kod pacijenata sa nedavno presađenim bubregom. Zbog toga se terapija enalaprilom ne preporučuje.

Insuficijencija jetre

ACE inhibitori se retko dovode u vezu sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom ili hepatitisom i koji se razvija do fulminantne hepatičke nekroze, a (ponekad) i do smrti. Mehanizam ovog sindroma nije razjašnjen. Pacijenti koji su uzimali ACE inhibitore i kod kojih se javila žutica ili izraženo povećanje vrednosti enzima jetre treba da prekinu uzimanje ACE inhibitora i da se na odgovarajući način medicinski prate (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Hidrohlortiazid, Oboljenje jetre u odeljku 4.4).

Neutropenija/agranulocitoza

Kod pacijenata koji uzimaju ACE inhibitore zabeležene su neutropenija/agranulocitoza, trombocitopenija i anemija. Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, kod kojih nema drugih faktora rizika, neutropenija se retko javlja. Lek Prilenap H treba veoma obazrivo propisivati kod pacijenata sa kolagenim oboljenjem krvnih sudova, kod pacijenata koji su na imunosupresivnoj terapiji, zatim na terapiji alopurinolomili prokainamidom, kod onih kod kojih je prisutna kombinacija ovih faktora rizika, naročito ukoliko od ranije postoji oštećenje funkcije bubrega. Kod nekih od ovih pacijenata razvila se i ozbiljna infekcija, koja u nekoliko slučajeva nije mogla da se suzbije intenzivnom terapijom antibioticima. Ako se enalapril primenjuje kod ovih pacijenata, savetuje se periodično praćenje broja belih krvnih ćelija, a pacijente treba uputiti da prijave svaki znak pojave infekcije.

Hiperkalemija

Povećanje koncentracije kalijuma u serumu je zabeleženo kod nekih pacijenata lečenih ACE inhibitorima, uključujući enalapril. Faktori rizika za razvoj hiperkalemije uključuju renalnu insuficijenciju, oslabljenu funkciju bubrega, pacijente starije životne dobi (> 70 godina), dijabetes melitus, interkurentna stanja, a posebno stanja kao što su dehidratacija, akutna srčana dekompenzacija, metabolička acidoza i istovremena primena diuretika koji štede kalijum (npr. spironolakton, eplerenon, triamteren ili amilorid), suplemenata kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum, ili pacijente koji uzimaju druge lekove povezane sa povećanjem koncentracije kalijuma u serumu (npr. heparin, lekovi koji sadrže trimetoprim kao što je kotrimoksazol). Primena suplemenata kalijuma, diuretika koji štede kalijum, zamena za so koje sadrže kalijum ili drugih lekova koji mogu

4 od 19

da uzrokuju povećanje koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, može dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Hiperkalemija može da izazove teške, ponekad aritmije sa smrtnim ishodom. Ukoliko se istovremena primena enalaprila i prethodno navedenih lekova/suplemenata smatra neophodnom, potrebno ih je primenjivati sa oprezom i preporučuje se često praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat – hidrohlortiazid, Hiperkalemija; Hidrohlortiazid, Metabolička i endokrina dejstva u odeljku 4.4 i odeljak 4.5).

Hipoglikemija

Pacijentima sa dijabetesom koji se leče oralnim antidijabeticima ili insulinom, prilikom započinjanja terapije ACE inhibitorom, treba reći da obrate pažnju na znake hipoglikemije, naročito tokom prvog meseca od započinjanja kombinovane terapija (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Hidrohlortiazid, Metabolička i endokrina dejstvau odeljku 4.4 i odeljku 4.5).

Preosetljivost/angioedem

Tokom terapije ACE inhibitorima, uključujući enalapril-maleat, prijavljeni su slučajevi angioedema lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili grla.Angioedem može da se pojavi u bilo kom trenutku primene terapije. Ukoliko se angioedem pojavi, terapiju lekom Prilenap H treba odmah prekinuti i uvesti odgovarajuće praćenje da bi se obezbedilo potpuno povlačenje simptoma pre otpuštanja pacijenta. Čak i u slučajevima kada se pojavi samo oticanje jezika bez respiratornih problema, može biti potreban produžen nadzor pacijenta, jer lečenje antihistaminicima i kortikosteroidima možda neće biti dovoljno.

Veoma retko su zabeleženi i smrtni ishodi prouzrokovani angioedemom povezanim sa edemom larinksa ili jezika. Kod pacijenata sa edemom koji zahvata jezik, glotis ili larinks može da dođe do opstrukcije disajnih puteva, pogotovo kod onih pacijenata kod kojih je u prošlosti na disajnim putevima obavljena neka hirurška intervencija. Kada je prisutan angioedem jezika, glotisa i grla, koji verovatno može da izazove opstrukciju disajnih puteva, treba odmah primeniti odgovarajuću terapiju adrenalinom (0,3 mL do 0,5 mL rastvora adrenalina 1:1000, supkutano) i/ili merama koje obezbeđuju prohodnost disajnih puteva.

Kod pacijenata crne rase koji su uzimali ACE inhibitore zabeležena je češća pojava angioedema u poređenju sa pacijentima bele rase. Međutim, uopšteno deluje da pacijenti crne rase imaju povećan rizik od pojave angioedema.

Pacijenti koji su ranije imali angioedem koji nije povezan sa uzimanjem ACE inhibitora imaju povećan rizik za pojavu angioedema tokomprimene terapije ACE inhibitorima (videti odeljak4.3).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, m-TOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika od angioedema (npr. oticanje disajnih puteva ili jezika sa ili bez oštećenja respiratorne funkcije) (videti odeljak 4.5). Potreban je oprez prilikom uvođenja u terapiju racekadotrila, m-TOR inhibitora (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptina kod pacijenta koji već uzimaju ACE inhibitor.

Istovremena primena enalaprila u kombinaciji sa sakubitril/valsartanom je kontraindikovana zbog povećanog rizika od angioedema (videti odeljak 4.3). Lečenje sa kombinacijom sakubitril/valsartan ne sme se započeti pre isteka 36 sati od poslednje doze enalaprila. Lečenje enalprilom ne sme se započeti pre isteka 36 sati od poslednje doze kombinacije sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Anafilaktoidne reakcije tokom desenzibilizacije na otrov himenoptera

Kod pacijenata koji su bili na terapiji ACE inhibitorima tokom desenzibilizacije na otrov himenoptera, retko su se javljale anafilaktoidne reakcije opasne po život. Ove reakcije se mogu izbeći privremenim obustavljanjem terapije ACE inhibitorima pre svake desenzibilizacije.

5 od 19

Anafilaktoidne reakcije tokom LDL afereze

Retko se kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima tokom LDL – afereze dekstran-sulfatom mogu javiti anafilaktoidne reakcije koje su životno ugrožavajuće. Ove reakcije se mogu izbeći privremenim prekidom terapije ACE inhibitorom pre svake afereze.

Kašalj

Kašalj je prijavljen tokom primene terapije ACE inhibitora. Karakteristično je da je kašalj neproduktivan, uporan kao i da prestaje sa obustavom terapije. Kašalj izazvan primenom ACE inhibitora mora da se uzme u obzir pri diferencijalnojdijagnozikašlja.

Hirurške intervencije/anestezija

Enalapril blokira stvaranje angiotenzina II i kod pacijenata koji se podvrgavaju velikim hirurškim intervencijama ili tokom primene anestezije lekovima koji dovode do hipotenzije, onemogućava kompenzatorne mehanizme sistemom renin-angiotenzin. Hipotenzija nastala kao posledica ovog mehanizma može da se koriguje nadoknadom tečnosti(videti odeljak4.5).

Trudnoća

ACE inhibitore ne treba uvoditi u terapiju tokom trudnoće. Osim ako se ne smatra da je nastavak terapije ACE inhibitorima neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na neku od alternativnih antihipertenzivnih terapija, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Kada se utvrdi trudnoća, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i ukoliko je moguće, primeniti odgovarajuću alternativnu terapiju (videti odeljke4.3 i 4.6).

Etničke razlike

Kao i drugi ACE inhibitori, enalapril je očigledno manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne nego kod drugih populacija, verovatno zato što je kod osoba crne rase koje su obolele odhipertenzije preovladava stanje malih vrednost renina.

Hidrohlortiazid

Oštećenje funkcije bubrega

Tiazidi možda nisu odgovarajući diuretici za primenu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i nisu efikasni pri klirensu kreatinina od 30 mL/min ili manjem (tj. umerena do teška insuficijencija bubrega) (videti odeljak4.2 i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat –hidrohlortiazid, Oštećenje funkcije bubrega; Enalapril-maleat, Oštećenje funkcije bubrega u odeljku 4.4).

Lek Prilenap H ne treba primenjivati kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina <80 mL/min) dok titracija pojedinačnih sastojaka ne pokaže potrebu za dozama koje se nalaze u ovoj kombinovanoj tableti.

Oboljenje jetre

Tiazide treba oprezno primenjivati kod pacijenta sa oštećenom funkcijom jetre ili progresivnim oboljenjem jetre, pošto male promene ravnoteže tečnosti i elektrolita mogu da ubrzaju hepatičku komu (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, enalapril-maleat, Insuficijencija jetre u odeljku 4.4).

Metabolička i endokrina dejstva

Terapija tiazidima može da umanji toleranciju na glukozu. Može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetika, uključujući insulin (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, enalapril-maleat, pacijenti sa dijabetesom u odeljku 4.4). Tiazidi mogu da smanje koncentracije natrijuma, magnezijuma ikalijuma u serumu.

6 od 19

Povećanje koncentracije holesterola i triglicerida može biti povezano sa terapijom tiazidnim diureticima, međutim, sa dozom hidrohlortiazida od 12,5 mg, zabeležena su minimalna dejstva ili ih uopšte nije bilo. Osim toga, u kliničkim studijama sa 6 mg hidrohlortiazida nisu zabeležena klinički značajna dejstva na koncentraciju glukoze, holesterola, triglicerida, natrijuma, magnezijuma ili kalijuma u serumu.

Tiazidi mogu da smanje izlučivanje kalcijuma preko urina i da izazovu povremeno blago povećanje njegove koncentracije u serumu čak i ako ne postoji poznat poremećaj metabolizma kalcijuma. Izražena hiperkalcemija može biti dokaz postojanja latentnog hiperparatireoidizma. Terapiju tiazidima treba prekinuti pre ispitivanja funkcije paratiroidnih žlezda.

Terapija tiazidima može precipitirati pojavu hiperurikemije i/ili gihta kod nekih pacijenata. Izgleda da je ovo dejstvo na hiperurikemiju zavisno od doze. Osim toga, enalapril može da poveća koncentraciju mokraćne kiseline u urinu i tako umanji hiperurikemično dejstvo hidrohlortiazida.

Kao tokom svake terapije diureticima, potrebno je periodično određivanje koncentracija elektrolita u serumu.

Tiazidi (uključujući i hidrohlortiazid) mogu izazvati disbalans elektrolita (hipokalemija, hiponatremija i hipohloremična alkaloza). Znakovi upozorenja disbalansa tečnosti ili elektrolita su kserostomija (neuobičajeno suva usta), žeđ, slabost, letargija, pospanost, uznemirenost, bol u mišićima ili grčenje mišića, zamor mišića, hipotenzija, oligurija, tahikardija i poremećaji u gastrointestinalnom traktu kao što su mučnina i povraćanje.

Iako se hipokalemija može razviti tokom upotrebe tiazidnih diuretika, istovremena terapija enalaprilom može da umanji hipokalemiju izazvanu diureticima. Rizik od pojave hipokalemije veći je kod pacijenata sa cirozom jetre, kod pacijenata sa brzom diurezom, pacijenata koji ne unose oralno dovoljno elektrolita, kao i onih koji istovremeno dobijaju terapiju kortikosteroidima ili kortikotropinom (ACTH) (videti odeljak4.5).

Kod edematoznih pacijenata može da se pojavi hiponatremija u toplim vremenskim uslovima. Manjak hlorida je generalno blag i obično ne zahteva terapiju.

Pokazalo se da tiazidi pojačavaju urinarnu eliminaciju magnezijuma, što može da dovede do hipomagnezemije.

Poremećaji oka – efuzijahoroidee, akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla

Lekovi koji sadrže sulfonamide ili derivate sulfonamida mogu izazvati idiosinkratsku reakciju, koja može dovesti do efuzije horoidee sa defektima u vidnom polju, prolazne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. Simptomi uključuju akutnu pojavu smanjene oštrine vida i bola u oku, i obično se javljaju u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja od početka terapije. Nelečeni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Osnovna terapija je obustava primene leka što je pre moguće. Ukoliko intraokularni pritisak ne bude pod kontrolom, može biti potrebno razmotriti blagovremeno uvođenje simptomatske terapije ili hirurška intervencija. Faktori rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla mogu da uključe alergijsku reakciju na sulfonamide i peniciline u anamnezi.

Akutna respiratorna toksičnost

Nakon uzimanja hidrohlortiazida prijavljeni su veoma retki teški slučajevi akutne respiratorne toksičnosti, uključujući akutni respiratorni distres sindrom (ARDS). Plućni edem obično se razvija u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon uzimanja hidrohlortiazida. Na početku simptomi uključuju dispneju, povišenu telesnu temperaturu, pogoršanje funkcije pluća i hipotenziju. Ukoliko se sumnja na ARDS, treba prekinuti terapiju lekom Prilenap H i primeniti odgovarajuću terapiju. Hidrohlortiazid se ne sme propisivati pacijentima koji su prethodno imali ARDS nakon primene hidrohlortiazida.

7 od 19

Antidoping test

Hidrohlortiazidkoji se nalazi u ovom leku može dati pozitivan rezultat na antidoping testu

Preosetljivost

Kod pacijenata koji su na terapiji tiazidima, mogu se javiti reakcije preosetljivosti, bilo da postoji ili ne alergija ili bronhijalna astma u anamnezi. Tokom terapije tiazidima, prijavljeno je pogoršanje ili aktiviranje sistemskog eritemskoglupusa.

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (engl. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (engl. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (engl. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlortiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzibilizirajuće dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlortiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi uočili pojavu svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlortiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Prilenap-H sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktoze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Enalapril-maleat/hidrohlortiazid

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povezana sa povećanom učestalošću neželjenih efekata kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena funkcija bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS sistem(videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Drugi antihipertenzivni lekovi

Istovremena primena ovih lekova može pojačati hipotenzivno dejstvo enalaprila i hidrohlortiazida. Istovremena primena nitroglicerina i drugih nitrata ili drugih vazodilatatora može dodatno smanjiti krvni pritisak.

Litijum

Reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i povećanje njegove toksičnosti zabeleženi su tokom istovremene terapije litijumom i ACE inhibitorima. Istovremena primena tiazidnih diuretika može dalje da poveća koncentraciju litijuma i da poveća rizik od toksičnosti litijuma sa ACE inhibitorima.

Ne preporučuje se upotreba enalaprila sa litijumom istovremeno, ali ako se ovakva kombinacija pokaže kao neophodna, koncentracije litijuma u serumu pacijenta treba pažljivo pratiti (videti odeljak 4.4).

8 od 19

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (COX-2)

Istovremena primena leka Prilenap H i nesteroidnih antiinflamatornih lekova uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (COX-2 inhibitore), mogu da smanje dejstvo diuretika kao i drugih antihipertenzivnih lekova. Dakle, antihipertenzivno dejstvo antagonista receptora angiotenzina II, ACE inhibitora ili diuretika može bitismanjeno dejstvom lekova NSAIL grupe, uključujući selektivne COX-2 inhibitore.

Istovremena primena lekova NSAIL grupe (uključujući COX-2 inhibitore) i antagonista receptora angiotenzina II (ARA) ili ACE inhibitora aditivno deluje na povećanje koncentracije kalijuma u serumu, što može da izazove slabljenje funkcije bubrega. Ove pojave su obično reverzibilne. Retko se može javiti akutna insuficijencija bubrega, naročito kod pacijenata kod kojih je bubrežna funkcija već ugrožena, (kao što su starijI pacijenti ili hipovolemični pacijenti, uključujući one na terapiji diureticima). Zbog toga se ova kombinacija mora oprezno primenjivati kod pacijenata sa ugroženom funkcijom bubrega.

Enalapril-maleat

Diuretici koji štede kalijum ili suplementi koji sadrže kalijum ili drugi lekovi koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u serumu

ACE inhibitori smanjuju gubitak kalijuma izazvan diureticima. Diuretici koji štede kalijum (npr. spironolakton, eplerenon, triamteren ili amilorid), suplementi kalijuma ili zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum, ili drugi lekovi koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu (npr. heparin, lekovi koji sadrže trimetoprim kao što je kotrimoksazol) mogu dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Ako je istovremena primena enalaprila i bilo kog od navedenih agenasa potrebna, potreban je oprez i često praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Diuretici (tiazidi ili diuretici Henleove petlje)

Prethodna terapija velikim dozama diuretika može da dovede do smanjenja volumena tečnosti i rizika od hipotenzije prilikom započinjanja terapije enalaprilom (videti odeljke 4.2 i 4.4). Hipotenzivna dejstva mogu se smanjiti obustavljanjem diuretika, povećanjem volumena ili povećanjem unosa soli.

Triciklični antidepresivi/antipsihotici/anestetici

Istovremena primena određenih anestetika, tricikličnih antidepresiva i antipsihotika sa ACE inhibitorima može da izazove dodatno sniženje krvnog pritiska (videti odeljak4.4).

Zlato

Retko su zabeležene nitritoidne reakcije (simptomi uključuju crvenilo lica, mučninu, povraćanje i hipotenziju) kod pacijenata na terapiji parenteralnim preparatima zlata (npr. natrijum-aurotiomalat) i istovremenoj terapiji ACE inhibitorom, uključujući i enalapril.

Lekovi koji povećavaju rizik od pojave angioedema

Istovremena upotreba ACE inhibitora i kombinacije sakubitril/valsartan je kontraindikovana usled povećanog rizika za razvoj angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Pacijenti koji su na istovremenoj primeni ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika za nastanak angioedema (videti odeljak 4.4).

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu da smanje antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora.

Alkohol

9 od 19

Tokom terapije ACE inhibitorima pacijente treba savetovati da ne konzumiraju alkohlna pića, zbog toga što alkoholna pića mogu da pojačaju antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora.

Antidijabetici

Rezultati epidemioloških studija navode na zaključak da istovremena primena ACE inhibitora i antidijabetika (insulini, oralni hipoglikemici) može da prouzrokuje veće smanjenje koncentracije glukoze u krvi uz rizik od nastanka hipoglikemije. Izgleda da se ovaj fenomen češće javlja tokom prvih nedelja primene kombinovane terapije i kod pacijenata sa oštećenom funkcijombubrega (videti odeljke4.4 i 4.8).

Acetilsalicilna kiselina, trombolitici i beta-blokatori

Enalapril se bezbedno može primenjivati istovremeno sa acetilsalicilnom kiselinom (u kardiološkim dozama), tromboliticima i beta-blokatorima.

Hidrohlortiazid

Nedepolarizujući miorelaksansi

Tiazidni diuretici mogu pojačati odgovor organizma na tubokurarin.

Alkohol, barbiturati ili opioidni analgetici

Može doći do potenciranja ortostatske hipotenzije.

Antidijabetici (oralni antidijabeticii insulin)

Primena antidijabetika i tiazidnih diuretika može zahtevati prilagođavanje doze antidijabetika (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Holestiramin i holestipol

Resorpcija hidrohlortiazida se smanjuje u prisustvu jonoizmenjivačkih smola. Pojedinačne doze holestiramina ili holestipola vezuju hidrohlortiazid i smanjuju njegovu resorpciju iz gastrointestinalnog trakta i do 85% (holestiramin) i 43% (holestipol).

Produženje QT-intervala (npr. hinidin, prokainamid, amjodaron, sotalol) Povećan rizik od pojave torsades de pointes.

Glikozidi digitalisa

Hipokalemija može da senzibilizuje ili da pojača odgovor srca na toksična dejstva digitalisa (npr. pojačana ventrikularna iritabilnost).

Kortikosteroidi, ACTH

Mogu da dovedu do povećanog gubitka elektrolita, naročito do hipokalemije.

Diuretici koji ne štede kalijum (npr. furosemid), karbenoksolon ili zloupotreba laksativa Hidrohlortiazid može da poveća gubitak kalijuma i/ili magnezijuma.

Presorni amini (npr. noradrenalin)

Moguć je smanjen odgovor na presorne amine(videti odeljak 4.5).

Citostatici (npr. ciklofosfamid, metotreksat)

Tiazidi mogu da smanje renalnu ekskreciju citotoksičnih lekova i da pojačaju njihovo mijelosupresivno dejstvo.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija su rađene samo kod odraslih pacijenata.

10 od 19

Trudnoća

ACE inhibitori

Primena ACE inhibitora se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena ACE inhibitora je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Na osnovu epidemioloških podataka koji se odnose na rizik od teratogenog dejstva nakon izloženosti ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće nije se mogao doneti konačan zaključak; ipak, ne sme se isključiti malo povećanje rizika. Osim ako se nastavak terapije ACE inhibitorima ne smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju za koju postoji dokazan bezbednosni profil za primenu u trudnoći.

Kad se potvrdi trudnoća, odmah treba prekinuti terapiju ACE inhibitorima i započeti, ako je moguće, alernativnu terapiju.

Poznato je da izloženost ACE inhibitorima tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće izaziva fetotoksičnost (smanjenje funkcija bubrega, oligohidramnion, usporenu osifikaciju kostiju glave i lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija). Zabeleženi su slučajevi oligohidroamniona kod majki, koja može predstavljati smanjenje funkciju bubrega kod fetusa, i koja može uzrokovati kontrakture ekstremiteta, kraniofacijalne deformacije i hipoplaziju pri razvoju pluća.

Ukoliko dođe do izloženosti ACE inhibitoru od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultarzvučni pregled funkcije bubrega i lobanje ploda. Novorođenčad čije su majke uzimale ACE inhibitore treba pažljivo pratiti zbog mogućeg razvoja hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4)

Hidrohlortiazid:

Postoji ograničeno iskustvo o upotrebi hidrohlortiazida tokom trudnoće, naročito tokom prvog trimestra. Podaci dobijeni iz animalnih studija nisu dovoljni. Hidrohlortiazid prolazi placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva hidrohlortiazida, njegova primena tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može da ugrozi fetoplacentalnu perfuziju i može izazvati fetalne i neonatalne efekte poput žutice, poremećaj balansa elektrolita i trombocitopenije kod fetusa i novorođenčeta.

Hidrohlortiazid ne treba primenjivati kod gestacijskog edema, gestacione hipertenzije ili preeklampsije usled rizika od smanjenja volumena plazme i placentalne hipoperfuzije, bez povoljnih efekata na tok bolesti.

Hidrohlortiazid ne treba koristiti u terapiji esencijalne hipertenzije kod trudnica, izuzev u retkim situacijama kada nije moguće koristiti druge oblike terapije.

Dojenje Enalapril:

Ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju na veoma malu koncentraciju enalaprila u majčinom mleku (videti odeljak 5.2). Iako se čini da ove koncentracije nisu klinički značajne, ne preporučuje se primena leka Prilenap H u toku dojenja kod prevremeno rođenih beba i tokom prvih nekoliko nedelja nakon porođaja zbog mogućeg rizika od kardiovaskularnih i renalnih neželjenih dejstava, usled nedostatka kliničkog iskustva. Primena enalaprila za vreme dojenja starije odojčadi smatra se opravdanom samo ukoliko je neophodna za majku, pri čemu dete treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave neželjenih reakcija.

11 od 19

Hidrohlortiazid:

Hidrohlortiazid se izlučuje u majčino mleko u malim količinima. Tiazidi u velikim dozama prourokuju intenzivnu diurezu, što može dovesti do inhibicije produkcije mleka. Primena leka Prilenap H u periodu dojenja se ne preporučuje. Ukoliko se lek Prilenap H upotrebljava tokom dojenja, koristiti najmanje moguće doze.

Prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama treba uzeti u obzir da se povremeno mogu javiti vrtoglavica ili zamor (videti odeljak 4.8). Zbog toga se savetuje oprez pri upravljanju vozilima i rukovanju mašinama.

Lek Prilenap H se obično dobro podnosi. Neželjena dejstva prijavljena u toku kliničkih studija su bila uglavnom blaga i prolazna i u većini slučajeva nisu zahtevala prekid terapije. Najčešća neželjena dejstva koja su zabeležena u toku kliničkih studija bila su glavobolja i kašalj. Neželjena dejstva usled primene monoterapije enalaprila ili hidrohlortiazida, ili njihove kombinacije, zabeležena tokom kliničkih studija ili postmarketinškog ispitivanja su rangirana prema učestalosti javljanja na: veoma česta (>1/10), česta (>1/100, <1/10), povremena (>1/1000, <1/100), retka (>1/10000, <1/1000), veoma retka (<1/10000), neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti iz raspoloživih podataka).

Sledeća neželjena dejstva su bila prijavljivana prilikom primene monoterapije enalaprila ili hidrohlortiazida ili njihove kombinacije bilo tokom kliničkih studija ili nakon stavljanja leka na tržište.

Tabela 1. Neželjena dejsta leka Prilenap H

12 od 19

13 od 19

٭ Incidenca je u kliničkim istraživanjima bila slična onoj koja se javila u placebo i aktivno kontrolisanoj grupi. ** Zabeleženo samo sa dozama hidrohlortiazida od 12,5 mg i 25 mg.

† Učestalost grčenja mišića je česta kada se odnosi na dozu hidrohlortiazida od 12,5 mg i 25 mg, dok je povremenakada se odnosi na dozu od 6 mg hidrohlortiazida.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Nemelanomski karcinom kože: na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

14 od 19

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nisu dostupni specifični podaci o lečenju predoziranja lekom Prilenap H. Terapija je simptomatska i suporativna. Terapiju lekom Prilenap H treba prekinuti i pacijenta pažljivo pratiti. Predložene mere uključuju izazivanje povraćanja, primenu aktivnog uglja i primenu laksativa kod nedavnog unosa i korigovanje dehidratacije, disbalansa elektrolita i hipotenzijeustanovljenim procedurama.

Enalapril-maleat

Najčešći znak predoziranja, do sada zabeležen, je izrazita hipotenzija, koja počinje oko šest sati nakon unosa tableta, praćena je blokadom renin-angiotenzin sistema i stuporom. Simptomi povezani sa predoziranjem ACE inhibitorima mogu biti cirkulatorni šok, poremećaj ravnoteže elektrolita, insuficijencija bubrega, hiperventilacija, tahikardija, palpitacije, bradikardija, vrtoglavica, anksioznost i kašalj. Zabeležena je koncentracija enalaprilata u serumu koja je bila 100 i 200 puta veća od koncentracije koja se uobičajeno detektuje prilikom primene terapijskih doza leka, nakon unosa 300 mg odnosno 440 mg enalapril-maleata.

Preporučena terapija predoziranja je intravenska infuzija fiziološkog rastvora. Ako se javi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj sa podignutim nogama. Ako je dostupna, može biti korisna infuzija angiotenzina II i/ili se može razmotriti primena intravenskih kateholamina. Ako je ingestija nedavna, potrebno je preduzeti mere za eliminisanje enalapril-maleata (npr. povraćanje, gastrična lavaža, primena adsorbenasa i natrijum-sulfata). Enalaprilat može biti uklonjen iz sistemske cirkulacije hemodijalizom (videti odeljak 4.4). Pejsmejker je indikovan za bradikardiju koja ne reaguje na terapiju. Neprekidno treba pratiti 15 od 18 vitalnih parametara kao i koncentracije elektrolita i kreatinina u serumu.

Hidrohlortiazid

Najčešći znaci i simptomi trovanja koji su primećeni su oni koje prouzrokuje pad koncentracije elektrolita u serumu (hipokalemija, hipohloremija, hiponatremija) i dehidratacija nastala usled povećane diureze. Ukoliko je bio primenjen i digitalis, hipokalemija može da potencira srčanu aritmiju.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem; inhibitori ACE i diuretici

ATC šifra: C09BA02

15 od 19

Enalapril maleat

Angiotenzin konvertujući enzim (ACE) je peptidil dipeptidaza koja katalizuje konverziju angiotenzina I u vazokonstriktornu supstancu angiotenzin II. Nakon resorpcije, enalapril se hidrolizuje u enalaprilat, koji inhibira ACE, što dovodi do povećane aktivnosti renina u plazmi (zbog uklanjanja negativne povratne spregeoslobađanja renina) i smanjenesekrecijealdosterona.

S obzirom da je ACE identičan enzimu kininaza II, enalapril može takođe da blokira degradaciju bradikinina, snažnog vazodilatatornog peptida. Međutim, uloga ovog mehanizma u terapijskom dejstvu enalaprila još uvek nije do kraja razjašnjena.

Mehanizam dejstva

Iako se smatra da je mehanizam pomoću koga enalapril snižava krvni pritisak primarno putem supresije sistema renin-angiotenzin-aldosteron, koji igra presudnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska, enalapril delujeantihipertenzivno čak i kod hipertenzivnih pacijenata sa malimvrednostima renina.

Enalapril-maleat-hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid je diuretik i antihipertenzivni lek koji povećava aktivnost renina u plazmi. Iako sam enalapril deluje antihipertenzivno čak i kod hipertenzivnih pacijenata sa malim vrednostima renina, istovremena primena hidrohlortiazida kod ovih pacijenata dovodi do većeg smanjenja krvnog pritiska.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Dva velika, randomizovana, kontrolisana ispitivanja (ONTARGET (engl.ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) ispitivala su istovremenu primenu ACE inhibitora i blokatora receptora angiotenzina II.

Ispitivanje ONTARGET je sprovedeno kod pacijenata sa kardiovaskularnom ili cerebrovaskularnom bolešću u anamnezi ili sa dijabetes melitusom tipa 2 sa dokazanim oštećenjem ciljnog organa. Ispitivanje VA NEPHRON-D je bilo sprovedeno kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ova ispitivanja nisu pokazala nikakav značajan povoljan efekat na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i smrtnost, ali je bio uočen povećani rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa primenom monoterapije. S obzirom na njihova slična farmakodinamska svojstva, ti rezultati su relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne smeju se, prema tome, istovremeno primenjivati kod pacijenata koji boluju od dijabetesne nefropatije.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bilo ispitivanje koje je bilo dizajnirano za testiranje koristi dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili i jednom i drugom. Ispitivanje je bilo prekinuto pre vremena zbog povećanog rizika od neželjenog ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su numerički bili učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) bili su češće zabeleženi u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo.

Nemelanomski kancer kože

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71 533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8 629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1 430 833, odnosno 172 462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlortiazida (≥50 000 mg kumulativno) bila je povezana sa

16 od 19

prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC.

Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlortiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63 067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (eng. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlortiazida (~25 000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100 000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Resorpcija

Oralno primenjen enalapril-maleat se brzo resorbuje, nakon oralne primene a njegove maksimalne koncentracije u serumu se javljaju u roku od jednog sata. Na osnovu prisustva u urinu, stepen resorpcije enalaprila iz oralno primenjenog enalapril-maleata je približno 60%. Nakon resorpcije, oralno primenjen enalapril se brzo i obimno hidrolizuje u enalaprilat, snažan inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima. Maksimalna koncentracija enalaprilata u serumu javlja se 3 do 4 sata nakon oralne doze enalapril-maleata. Glavne supstance u urinu su enalaprilat (oko 40% od unete doze) i neizmenjen enalapril. Osim konvertovanja u enalaprilat, nema dokaza o značajnijem metabolizmu enalaprila. Profil koncentracije enalaprilata u serumu pokazuje produženu terminalnu fazu, verovatno povezanu sa vezivanjem za ACE. Kod ispitanika sa normalnom funkcijom bubrega, koncentracije enalaprilata u ravnotežnom stanju u serumu se dostižu nakon četvrtog dana primene enalapril-maleata. Na resorpciju oralno primenjenog enalapril-maleata ne utiče prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu. Stepen resorpcije i hidrolize enalaprila sličan je kod različitih doza u preporučenom terapijskom opsegu.

Distribucija

Ispitivanja na psima su pokazala da enalapril slabo prolazi kroz hematoencefalnu barijeru, ako uopšte i prolazi. Enalaprilat ne prolazi kroz hematoencefalnu barijeru. Enalapril prolazi kroz placentalnu barijeru. Hidrohlortiazidprolazi kroz placentalnu, ali ne i kroz hematoencefalnu barijeru.

Biotransformacija

Osim konvertovanja u enalaprilat, nema dokaza o značajnijem metabolizmu enalaprila. Hidrohlortiazid se ne metaboliše, ali se veoma brzo eliminiše putem bubrega.

Eliminacija

Ekskrecija enalaprila se pre svega odigrava preko bubrega. Glavne supstance u urinu su enalaprilat, u količini koja iznosi oko 40% doze i neizmenjeni enalapril. Efektivno poluvreme akumulacije enalaprilata nakon višestrukih doziranja oralno primenjenog enalapril-maleata je 11 sati. Kada su praćene koncentracije hidrohlortiazida u plazmi tokom najmanje 24 sata, zabeleženo poluvreme eliminacije u plazmi je variralo između 5,6 i 14,8 sati. Hidrohlortiazid se ne metaboliše, ali se veoma brzo eliminiše putem bubrega. Najmanje 61% oralne doze se eliminiše u neizmenjenom obliku tokom 24 sata.

Oštećenjefunkcijebubrega

Enalapril se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom.

Laktacija

Nakon pojedinačne oralne doze od 20 mg primenjene oralno, kod 5 žena nakon porođaja, prosečne maksimalne koncentracije enalaprila u mleku su bile 1,7 mikrograma/L (od 0,54 do 5,9 mikrograma/L), 4 do 6 sati nakon primene. Prosečna maksimalna koncentracija enalaprilata je bila 1,7 mikrograma/L (u opsegu od 1,2 do 2,3 mikrograma/L); vreme postizanja maksimalnih koncentracija je bilo različito tokom perioda od 24 sata. Uzimajući u obzir maksimalne koncentracije u mleku, procenjeni maksimalni unos kod dece koja se hrane samo majčinim mlekom bi bio oko 0,16% doze prilagođene telesnoj masi majke. Žene koje su uzimale 10 mg enalaprila dnevno oralnim putem tokom

17 od 19

11 meseci, imale su maksimalne koncentracije enalaprila u mleku od 2 mikrograma/L, 4 sata nakon primene i maksimalne koncentracije enalaprilata od 0,75 mikrograma/L oko 9 sati nakon primene. Ukupna količina enalaprila i enalaprilata merena u mleku tokom 24 sata je bila 1,44 mikrograma/L, odnosno 0,63 mikrograma/L mleka tim redosledom. Koncentracije enalaprilata u mleku nije bilo moguće detektovati (<0,2 mikrograma/L), 4 sata nakon primene pojedinačne doze enalaprila od 5 mg kod jedne majke i 10 mg kod dve majke; koncentracija enalaprila nije utvrđena.

Nema relevantnih podataka.

Laktoza, monohidrat Magnezijum-karbonat, teški Želatin

Krospovidon Magnezijum-stearat

Nema podataka o inkompatibilnosti.

3 godine.

Čuvati van domašaja dece.

Čuvati u originalnom pakovanju radizaštite od vlage.

Prilenap H, 10mg/25mg, tableta (20 x 10mg/25mg)

Unutrašnje pakovanje je blister (oPA/AL/PVC-AL) u kome se nalazi 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Prilenap H, 10mg/25mg, tableta, (30 x 10mg/25mg)

Unutrašnje pakovanje je blister (oPA/AL/PVC-AL) u kome se nalazi 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Prilenap H sadrži enalapril maleat i hidrohlortiazid:

enalapril spada u grupu lekova poznatih kao ACE inhibitori, koji deluju tako što šire krvne sudove,

hidrohlortiazid spada u grupu lekova poznatih kao „tablete za izbacivanje tečnosti” (diuretici), koji deluju tako što povećavaju količinu mokraćekoji se stvara.

Dejstvo ovih lekova je da snižavaju krvni pritisak. Lek Prilenap H je namenjen za lečenje visokog krvnog pritiska (hipertenzije). Uzimanje obe aktivne supstance koje sadrži lek Prilenap H može da pojača njihovo dejstvo u poređenju sa uzimanjem pojedinačnihlekova.

Lek Prilenap H ne smete uzimati ukoliko:

- ste alergični (preosetljivi) na enalapril-maleat, hidrohlortiazid ili na bilo koju od pomoćnih supstanciovog leka (navedene u odeljku 6);

- ako ste prethodno uzimali terapiju lekovima iz iste grupe kojoj pripada enalapril (ACE inhibitori) i imali ste alergijske reakcije praćene otokom lica, usana, jezika i/ili grla sa otežanim gutanjem ili disanjem. Nemojte uzimati ovaj lek ukoliko ste ikada imali ovakav oblik reakcija bez utvrđenog uzroka ili ukoliko je kod Vas dijagnostikovan nasledni ili idiopatski (bez dobro utvrđenoguzroka) angioedem;

- ste preosetljivi na vrstu lekova koji se zovu „sulfonamidi“ (pitajte Vašeg lekara ako niste sigurni koji su lekovi sulfonamidi);

- ne možete da mokrite;

- ako imate dijabetes (šećernu bolest) ili oštećenu funkciju bubrega, a uzimate lekove za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren;

- ste trudni duže od 3 meseca (i u ranoj trudnoći je bolje izbegavati lek Prilenap H – videti odeljak „Trudnoća i dojenje“);

- imate stanje poznato kao stenoza bubrežne arterije (suženje arterija koje dovode krv do bubrega); - imate teško oštećenje funkcije bubrega ili jetre;

- uzimate ili ste uzimali kombinaciju sakubitril/valsartan, koja se primenjuje u terapiji dugotrajne (hronične) srčane slabosti.

Nemojte uzimati lek Prilenap H ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre nego što počnete da uzimate lekPrilenap H.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Prilenap H ukoliko:

- ste imali probleme sa disanjem ili plućima (uključujući zapaljenje ili pojavu tečnosti u plućima) nakon uzimanja hidrohlortiazida u prošlosti. Ukoliko osetite bilo kakav težak nedostatak vazduha ili otežano disanje nakon uzimanja leka Prilenap H, odmah potražite medicinsku pomoć;

- imate oboljenje bubrega, ako ste nedavno imali transplantaciju bubrega, idete na hemodijalizu ili uzimate tablete za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (diuretike);

- imate poremećaje krvi ili probleme sa funkcijom jetre;

- ste na režimu ishranesa ograničenim unosom soli ili ako ste nedavno povraćaliiliimaliproliv;

- imate problem sa srcem koji se zove „stenoza aorte“, „hipertrofična kardiomiopatija“ ili „opstrukcija na izlaznom delu leve komore“;

- imate kolagena oboljenje krvnih sudova, uzimate imunosupresivnu terapiju (koristi se u lečenju autoimunskih poremećaja kao što su reumatoidni artritis ili nakon transplantacije organa),

- uzimate alopurinol (koristi se za lečenje gihta) ili prokainamid (koristi se za lečenje poremećaja srčanog ritma). Ako dobijete bilo koju infekciju (simptomi mogu da budu visoka telesna temperatura ili groznica), morate odmah o tome da obavestite lekara. Lekar će možda, s vremena na vreme, da Vas uputi na laboratorijsku analizu krvi, da bi se utvrdio broj belih krvnih ćelija;

2 od 9

- se kod Vas ranije javljao „angioedem“ dok ste uzimali druge lekove. Simptomi i znakovisu mogli da budu svrab, koprivnjača, gušenje ili oticanje šaka, grla, usta ili očnih kapaka;

- imate dijabetes (šećernu bolest) i uzimate antidijabetesne lekove, uključujući insulin, za kontrolu dijabetesa (morate redovno kontrolisati koncentraciju šećera u krvi, zbog moguće pojave niske koncentracije šećera u krvi, naročito tokom prvog meseca terapije);

- uzimate suplemente (dodatke ishrani) kalijuma ili zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum ili druge lekove koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u Vašoj krvi (npr. heparin [lek za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka], lekove koji sadrže trimetoprim kao što je kotrimoksazol [za lečenje infekcija]);

- uzimatelitijum (za lečenje nekih psihijatrijskih poremećaja); - Vam je lekar rekao da ne podnosite neke šećere;

- mislite da ste trudni (ili postoji mogućnost da zatrudnite). Primena ovog leka se ne preporučuje tokom rane trudnoće; lek se ne sme uzimati ukoliko ste trudni duže od tri meseca, jer može doći do ozbiljnih oštećenja ploda ukoliko se koristi u tom periodu (vidite odeljak „Trudnoća i dojenje”);

- ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena uz velike doze, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Prilenap H;

- recite Vašem lekaru ako uzimate mTOR inhibitor (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus: lekovi koji se koriste u terapiji pojedinih karcinoma ili imunskog sistema organizma da odbaci transplantirani organ), lek koji sadrži inhibitor neprilizina kao što je sakubitril (kao fiksna kombinacija sa valsartanom), primenjuje se kod pacijenata koji imaju problema sa srcem, racekadotril, lek koji se koristi u terapiji dijareje, vildaglipitin, lek koji se koristi u terapiji dijabetes melitusa. Kod Vas može biti povećan rizik za nastanak alergijske reakcije koja se naziva angioedem;

- recite Vašem lekaru ukolikouzimate neki od sledećih lekova za lečenje visokog krvnog pritiska: o blokatore receptora angiotenzina II (takođe poznati kao sartani – npr. valsartan,

telmisartan, irbesartan itd), posebno ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću,

o aliskiren;

- recite Vašem lekaru ukoliko primetite da Vam se naglo smanjila oštrina vida ili imate bolove u oku. Ovo mogu biti simptomi nakupljanja tečnosti u vaskularnom sloju oka (horioidalna efuzija) ili povećanja pritiska u Vašem oku i javljaju se u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja od početka uzimanja leka Prilenap H. Ukoliko se ne leči, ovo stanje može dovesti do trajnog gubitka vida. Ukoliko ste ranije imali alergiju na peniciline ili sulfonamide, možete biti pod povećanim rizikomod razvoja ovih neželjenih reakcija.

Vaš lekar će Vam redovno kontrolisati funkciju bubrega, krvni pritisak i koncentracije elektrolita (npr. kalijuma) u krvi. Pogledajte takođe informacije navedene u odeljku „Lek Prilenap H ne smete koristiti“.

Ukoliko treba da se podvrgnete bilo kom od sledećih zahvata, morate reći lekaru koji Vas leči da uzimate lek Prilenap H:

- bilo kakvoj hirurškoj intervenciji ili da primate anestetik (čak i kod stomatologa), jer tokom opšte anestezija postoji veća opasnost od pojave hipotenzije,

- intervencijikoja se naziva LDL-afereza, za uklanjanje holesterola iz krvi pomoću aparata,

- terapiji preosetljivosti (desenzibilizacija) (kako bi se smanjio efekat alergije na otrov ose ili pčele).

Rutinske analize

Kada prvi put počnete da uzimate lek Prilenap H, lekar će često pratiti Vaš krvni pritisak kako bi bio siguran da dobijate odgovarajuću dozu. Osim toga, pacijente kod kojih je to potrebno, lekar će uputiti da im se urade laboratorijske analize krvi kojima se određuju vrednosti kalijuma, natrijuma, magnezijuma, kreatinina i enzima jetre.

3 od 9

Recite lekaru ukoliko ste imali ili treba da imate antidoping test, pošto ovaj lek može da izazove pozitivan rezultat.

Decai adolescenti

Ne preporučuje se upotreba leka Prilenap H u ovoj populaciji.

Drugi lekovi i lek Prilenap H

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Vaš lekar će možda morati da promeni dozu nekog leka koji već uzimate i/ili sprovede druge mere opreza.

Uopšteno, lek Prilenap H se može uzimati sa drugim lekovima. Radi određivanja odgovarajuće doze ovog leka, veoma je važno da Vaš lekar zna da li uzimate neki od sledećih lekova:

- blokatore receptora angiotenzina II (ARB) ili aliskiren (vidite takođe informacije navedene u odeljku „Lek Prilenap H ne smete koristiti ukoliko” i „Upozorenja i mere opreza”),

- lekove za izbacivanje viška tečnosti (diuretike) koji štede kalijum, kao što su spironolakton, eplerenon, triamteren ili amilorid, suplemente kalijuma ili zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum ili druge lekove koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u krvi (npr. heparin [lek za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka], lekove koji sadrže trimetoprim kao što je kotrimoksazol [za lečenje infekcija]). Primena leka Prilenap H može dovesti do povećanja koncentracije kalijuma i uzrokovanja hiperkalemije. Ovo izaziva nekoliko simptoma i primećuje se u analizama krvi;

- diuretike kao što su tiazid, furosemid, bumetanid;

- druge lekove koji snižavaju krvni pritisak, kao što su nitroglicerin, nitrati i vazodilatori;

- litijum (koristi se za lečenje nekih psihijatrijskih poremećaja). Lek Prilenap H se ne sme uzimati sa ovim lekom;

- barbiturate (sedative koji se koriste u terapiji nesanice ili epilepsije);

- triciklične antidepresive kao što je amitriptilin (koristi se u terapiji depresije), antipsihotike kao što su fenotiazini (koriste se za lečenje ozbiljne anksioznosti);

- lekove protiv bolova, kao što su morfin ili anestetici, zato što može doći do preteranog snižavanja krvnog pritiska;

- holestiramin ili holestipol (koriste se u kontroli koncentarcijeholesterola);

- lekove koji se koriste protiv ukočenosti i zapaljenja povezanih sa bolnim stanjima, naročito onih kojise lokalizuju u mišićima, kostima i zglobovima:

o uključujući terapiju zlatom koja dovodi do epizoda crvenila lica, osećanja mučnine, povraćanja i niskog krvnog pritiska, kada se uzima sa lekom Prilenap H,

o nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL), na primer, diflunisal ili diklofenak. Oni mogu da spreče pravilno kontrolisanje krvnog pritiska i mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u krvi;

- lekovi kao što su efedrin (ulaze u sastav nekih lekova koji se koriste protiv kašlja i prehlade) ili noradrenalin i adrenalin (koriste se u terapiji niskog krvnog pritiska, šoka, srčane slabosti, astme ili alergije). Kod istovremene primene leka Prilenap H sa ovim lekovima, krvni pritisak može da ostane visok;

- ACTH (za terapiju bolesti nadbubrežne žlezde);

- kortikosteroide (koriste se za lečenje određenih stanja kao što su reumatizam, artritis, alergijska stanja, astma ili određeni poremećaji krvi);

- alopurinol (koristi se u lečenju gihta);

- ciklosporin (imunosupresivni lek kojise koristi kod autoimunskih oboljenja); - lekove koji se koriste u terapiji malignih tumora -raka;

- antacide (za smanjivanje kiselosti želudačnog soka);

- prokainamid, amjodaron ili sotalol (koriste se u lečenju poremećaja srčanog ritma); - digitalis (za lečenje problema sa srčanim ritmom);

- karbenoksolon (za lečenje čira na želucu); - prekomerna upotreba laksativa;

4 od 9

- antidijabetike (koriste se za lečenje šećerne bolesti) poput insulina. Lek Prilenap H može da izazove još veći pad koncentracije šećera u krvi ako ih uzimate sa antidijabeticima;

- ukoliko istovremeno uzimate mTOR inhibitore (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus - lekovi koji se koriste za lečenje određenih tipova raka ili za sprečavanje imunskog sistema da odbaci transplantirani organ). Možete imati povećan rizik za nastanak alergijske reakcije koja se naziva angioedem. Videti takođe informacije u odeljku „Upozorenja i mere opreza“;

- lek koji sadrži inhibitor neprilizina kao što je sakubitril (kao fiksna kombinacija sa valsartanom) ili racekadotril ili lek koji sadrži vildagliptin. Može biti povećan rizik od angioedema (oticanje lica, usana, jezika ili grla sa otežanim gutanjem ili disanjem). Vidite takođe informacije u delovima “Lek Prilenap H ne smete koristiti ukoliko” i “Upozorenja i mere opreza”.

Ukoliko niste sigurni da li se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa lekarom ilifarmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Prilenap H.

Uzimanje leka Prilenap H sa hranom, pićima i alkoholom Lek možete da uzimate tokom ili nakon jela, sa vodom.

Lek se može uzimati sa hranom ili bez nje. Međutim, ukoliko tokom terapije ovim lekom konzumirate alkohol, može doći do preteranog smanjenja krvnog pritiska i kao posledica se mogu javiti vrtoglavica, ošamućenost ili nesvestica. Trebalo bi da tokom terapije lekom Prilenap H konzumiranje alkohola svedete na minimum.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili ako planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Lekar će Vam verovatno savetovati da prestanete da uzimate lek Prilenap H pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i savetovaće Vam da uzimate neki drugi lek umesto ovog leka. Primena ovog leka se ne preporučuje tokom trudnoće i ne sme se uzimati posle trećeg meseca trudnoće jer može da izazove ozbiljna oštećenja ploda, ukoliko se koristi nakon trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Obavestite Vašeg lekara ukoliko dojite ili treba da započnete dojenje. Primena ovog leka se ne preporučuje kod dojilja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Zabeležena su određena neželjena dejstva kao što su zamućen vid, vrtoglavica, pospanost ili zbunjenost (vidite odeljak „Moguća neželjena dejstva“). Ako Vam se ovo desi, nemojte upravljati vozilom i rukovati alatima i mašinama.

Lek Prilenap H sadrži laktozu

Lek Prilenap H sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ovaj lek se uzima oralnim putem.

Lek Prilenap H uzimajte uvek onako kako Vam je objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Broj tableta koje uzimate svakoga dana zavisiće od Vašeg stanja.

5 od 9

ZAPAMTITE, ovaj lek je namenjen Vama. Nemojte ga deliti sa drugima. Možda njima ne odgovara.

Preporučena doza je:

jedna tableta svakog dana.

Lekar može da Vam poveća dozu na dve tablete jednom dnevno(uzimaju se istovremeno. Nemojte uzimati više ili manje leka nego što Vam je lekar propisao.

Ako ste uzeliviše leka Prilenap H nego što treba

Odmah se obratite lekaru ako mislite da ste uzeli više tableta nego što je trebalo. Najčešći znaci i simptomi predoziranja su pad krvnog pritiska i stupor (stanje sa gotovo potpunim gubitkom svesti). Drugi simptomi mogu da uključuju vrtoglavicu ili nesvesticu zbog pada krvnog pritiska, lupanje srca, ubrzani rad srca, ubrzani puls, anksioznost, kašalj, otkazivanje bubrega i ubrzano disanje.

Ako ste zaboravili da uzmete lekPrilenap H

Ako ste zaboravili da uzmete tabletu, preskočite propuštenu dozu. Sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme.

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Prilenap H

Nemojte prestajati da uzimate lek, osim ako Vam to nije rekao Vaš lekar. Ako prekinete terapiiju, krvni pritisak može ponovo da poraste. Ako krvni pritisak postane suviše visok, to može uticati na rad srca ili bubrega.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi drugi lekovi ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Veoma je važno da odmah prestanete da uzimate lek Prilenap H i potražite hitnu medicinsku pomoć ako počnete da osećate sledeće simptome:

- alergijska reakcija – može da se javi svrab, kratak dah ili zviždanje u grudima, kao i otok šaka, usta, grla, lica ili kapaka;

- teška reakcija preosetljivosti sa visokom telesnom temperaturom, osip na koži koji izgleda kao mete (multiformni eritem): teška stanja na koži praćena crvenilom, ljuštenjem, plikovima (Stevens Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza);

- teško oštećenje jetre ili hepatitis. Zbog toga koža može da požuti (žutica).

Prestanite da uzimate lek Prilenap H i odmah se obratite lekaru ako se jave bilo koja od sledećih neželjenih dejstva:

- teška ošamućenost, vrtoglavica, naročito na početku terapije, prilikom povećanja doze ili kada ustajete.

Ostala moguća neželjena dejstva

Veoma česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): zamućeni vid, kašalj, mučnina, slabost.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

nizak krvni pritisak (kada možete osećati vrtoglavicu ili ošamućenost, posebno ako naglo ustanete),

6 od 9

glavobolja, depresija, gubitak svesti (sinkopa),

bol u grudima, promene srčanog ritma, angina pektoris, ubrzani rad srca, otežano disanje,

proliv, bol u predelu stomaka (abdomena), promene osećaja čulu ukusa, zadržavanje tečnosti, (edem), osećaj umora,

povećana koncentracija kalijuma u krvi, povećanje kreatinina u serumu (obično se otkrivaju laboratorijskom analizom krvi); smanjena koncentracija kalijuma u krvi, povećana koncentracija holesterola, povećana koncentracija triglicerida, povećana koncentracija mokraćne kiseline u krvi,

grčevi u mišićima.

Povremena neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

smanjen broj crvenih krvnih ćelija i mala koncentracija hemoglobina (anemija), osećaj pojačane budnosti ili drhtavice (prouzrokovano malom koncentracijom šećera u krvi), zbunjenost, pospanost, nesanica, nervoza, osećajpeckanja ili utrnulosti, vertigo,

brz ili nepravilan rad srca (palpitacije), srčani udar ili moždani udar (kod pacijenata sa visokim rizikom),

curenje nosa, bol u grlu i promuklost, problemi sa disanjem ili astma,

zastoj pasaže sadržaja creva praćen bolom (ileus), pankreatitis (zapaljenje gušterače), povraćanje, problemi sa varenjem, otežano pražnjenje creva (konstipacija), smanjeni unos hrane (anoreksija), iritacija želuca, suva usta, nadimanje, giht,

gorući, jak bol sa osećanjem praznine u želucu i gladi, naročito kada je želudac prazan (uzrokovano čirom na želucu), preterano znojenje, svrab, koprivnjača (urtikarija), opadanje kose, prisustvobelančevina u mokraći (obično se otkriva laboratorijskom analizom),

impotencija, smanjen libido, naleti vrućine, zujanje u ušima, osećaj letargije, visoka telesna temperatura,

povećanje koncentracije uree u krvi i smanjenje koncentracije natrijuma u krvi (otkriva se laboratorijskom analizom krvi), osećaj slabosti,

mala koncentracija magnezijuma u krvi (hipomagnezemija), poremećajfunkcijebubrega,

bol u zglobovima.

Retka neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): neobični snovi, problemi sa spavanjem,

promene vrednosti testova krvi kao što su smanjenje broja belih krvnih ćelija, crvenih krvnih ćelija, smanjenje vrednosti hemoglobina, smanjen broj krvnih pločica, i/ili uvećane žlezde u predelu vrata, pazuha ili prepona,

autoimunska oboljenja, mali dotok krvi u prste na rukama i nogama što izaziva hladnoću, bledilo i bol ovih delova (Raynaud-ov sindrom), nakupljanje tečnosti ili drugih supstanci u plućima (može se videti na rendgenskom snimku), curenje iz nosa ili bol u nosu,

eozinofilna pneumonija (znaci mogu da budu kašalj, visoka telesna temperatura i problemi sa disanjem),

bol, oticanje ili ulkusi (ranice) u ustima, infekcija ili bol i oticanje jezika, problemi sa bubrezima kaošto je bol u donjem delu leđa i smanjena količina izlučene mokraće,

zapaljenje sluzokože nosa,

otežano disanje, nedostatak vazduha, problemi sa žučnom kesom,

ozbiljan osip na koži praćen gubitkom epidermisa i kose (eksfolijativni dermatitis), kožni eritemski lupus (autoimunsko oboljenje), crveni osip praćen ljuštenjem kože (eritroderma), male izbočine na koži ispunjene tečnošću (pemfigus), ružičaste ili crvene tačkice na koži (purpura),

uvećanje grudi kod muškaraca (ginekomastija),

povećane vrednosti enzima jetre ili bilirubina u krvi (otkrivaju se laboratorijskom analizom krvi), povećane koncentracije glukoze u krvi,

slabost mišića, ponekad usled male koncentracije kalijuma (pareza).

7 od 9

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

oticanje u predelu creva (intestinalni „angioedem“). Znaci mogu da uključuju bolove u stomaku, mučninu i povraćanje, povećanje koncentracije kalcijuma u krvi,

akutni respiratorni distres sindrom (znaci uključuju težak nedostatak vazduha, povišenu telesnu temperaturu, slabost i zbunjenost).

Nepoznata učestalost neželjenih dejstava (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

Zabeležena su i kompleksna neželjena dejstva koja mogu da uključuju neke od sledećih znakova ili sve njih:

povišena telesna temperatura, zapaljenje krvnih sudova, bol i zapaljenje mišića ili zglobova, poremećaji krvi koji utiču na sastav Vaše krvi (otkrivaju se laboratorijskom analizom krvi), osip, preosetljivost na sunčevu svetlost ili druga dejstva na kožu,

prekomerno lučenje antidiuretskog hormona, što dovodi do zadržavanja tečnosti, koje rezultira osećajemslabosti, iscrpljenosti ili zbunjenosti,

rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože),

slabljenje vida ili bol u oku usled povišenog očnog pritiska (mogući znaci nakupljanja tečnosti u vaskularnom sloju oka (efuzija horoidee) ili akutnog glaukoma zatvorenog ugla).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Ne smete koristiti lek Prilenap H posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radizaštite od vlage.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Prilenap H

8 od 9

Aktivne supstance: enalapril-maleat i hidrohlortiazid.

Jedna tableta sadrži10 mg enalapril-maleata i25 mg hidrohlortiazida.

Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat; magnezijum-karbonat, teški; želatin; krospovidon; magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Prilenap H i sadržaj pakovanja

Okrugle, blago bikonveksne tablete, bele do skoro bele boje, sa utisnutom podeonom linijomsa jedne strane.

Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Prilenap H, tableta, 20 x (10mg / 25mg)

Unutrašnje pakovanje je blister (oPA/AL/PVC-AL) u kome se nalazi 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Prilenap H, tableta, 30 x (10mg / 25mg)

Unutrašnje pakovanje je blister (oPA/AL/PVC-AL) u kome se nalazi 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdajeuz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Prilenap H, 10mg / 25mg, tableta, 20 x (10mg /25mg): 000456565 2023 od 19.09.2024. Prilenap H, 10mg / 25mg tableta, 30 x (10mg /25mg): 000456567 2023 od 19.09.2024.

9 od 9