Terapija blage do umerene hipertenzije kod pacijenata kod kojih je terapija pojedinačnim komponentama u dozama koje se mogu postići pomoću leka Enalapril/HCT TEVA dovela do odgovarajuće kontrole krvnog pritiska (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).
Doziranje
Doziranje leka Enalapril/HCT TEVA se određuje prvenstveno na osnovu prethodnogiskustva sa enalapril-maleatom.
Odrasli
Esencijalna(primarna) hipertenzija:
Uobičajena doza je jedna tableta jednom dnevno.
Renalna insuficijencija
Tiazidi nisu odgovarajući diuretici za primenu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i nisu efikasni pri vrednostima klirensa kreatinina ≤30 mL/min (videti odeljak 4.3).
Kod pacijenata sa klirensom kreatinina ˃30 mL/min i <80 mL/min, lek Enalapril/HCT TEVA treba primenjivati nakon titriranja doza pojedinačnih komponenti leka.
Stariji pacijenti
U kliničkimstudijama, efikasnost i podnošljivost enalapril-maleata i hidrohlortiazida, primenjenih istovremeno, bile su slične kod starijih i mlađih odraslih pacijenata sa hipertenzijom.
Pedijatrijskapopulacija
Bezbednost i efikasnost primene leka kod dece nisu ustanovljene.
1 od 18
Način primene
Za oralnu upotrebu.
Preosetljivost na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka navedenih u odeljku 6.1.
Teško oštećenjefunkcijebubrega (klirens kreatinina ≤30 mL/min). Anurija.
Angioneurotski edemu anamnezi povezan sa prethodnomprimenom ACE inhibitora. Nasledni ili idiopatski angioedem.
Preosetljivost na derivatesulfonamida.
Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6). Teško oštećenjefunkcijejetre.
Stenoza renalniharterija.
Istovremena primena leka Enalapril/HCT TEVA sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije <60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).
istovremena primena sa kombinacijom sakubitril/valsartan zbog povećanog rizika za razvoj angioedema. Sa primenom ovog leka se ne sme započeti najmanje 36 sati od poslednje doze kombinacije sakubitril/valsartan, leka koji sadrži neprilizin inhibitor i obrnuto. (videti odeljke 4.4. i 4.5).
Enalapril-maleat i hidrohlortiazid
Hipotenzijai disbalans tečnosti i elektrolita
Simptomatska hipotenzija se retko sreće kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom. Ukoliko se kod pacijenata sa hipertenzijomprimenjuje lek Enalapril/HCT TEVA, veća je verovatnoća od ispoljavanja simptomatske hipotenzije ukoliko je u pitanju pacijent sa smanjenim volumenom, npr. usled terapije diureticima, restrikcije unosa soli, dijareje ili povraćanja (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod tih pacijenata treba sprovoditi određivanje elektrolita u serumu u redovnim vremenskim intervalima. Treba obratiti posebnu pažnju na pacijente sa ishemijskom bolešću srca ili cerebrovaskularnom bolešću kod kojih nagli pad krvnog pritiska može da dovede do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog događaja. Kod hipertenzivnih pacijenata sa srčanom insuficijencijom, sa ili bez udružene insuficijencije bubrega, zapažena je pojava simptomatske hipotenzije. Najveća mogućnost njenog ispoljavanja je kod pacijenata sa težim stepenom srčane insuficijencije, što se odslikava primenom visokih doza diuretika Henleove petlje, hiponatremijom ili poremećajem funkcije bubrega. Kod ovih pacijenata, terapiju treba otpočeti pod medicinskim nadzorom i potrebno je pažljivo pratiti pacijenta prilikom svakog prilagođavanja doze leka Enalapril/HCT TEVA i/ili diuretika. Slična razmatranja važe i kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca ili cerebrovaskularnom bolešću kod kojih značajan pad krvnog pritiska može da dovede do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog događaja.
Ukoliko se hipotenzija javi, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i, ukoliko je potrebno, primeniti intravensku infuziju fiziološkograstvora. Prolazna hipotenzivna reakcija ne predstavlja kontraindikaciju za dalje doziranje leka, koja se nesmetano može nastaviti nakon što je došlo do porasta krvnog pritiska povećanjem volumena.
Kod nekih pacijenata sa srčanominsuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, dodatno sniženje sistemskog krvnog pritiska se može postići lekomEnalapril/HCT TEVA. Ovaj efekat je očekivan, i
obično ne predstavlja razlog za prekid terapije. Ukoliko hipotenzija postane simptomatska, može biti neophodno smanjenje doze i/ili prestanak primene diuretika i/ili leka Enalapril/HCT TEVA.
Oštećenjefunkcije bubrega
Insuficijencija bubrega, vezana za enalapril, zabeležena je prevashodno kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili osnovnim oštećenjem bubrega, uključujući i stenozu bubrežne arterije. Ako se odmah
2 od 18
prepozna i leči na odgovarajući način, insuficijencija bubrega povezana sa terapijom enalaprilom je obično reverzibilna.
LekEnalapril/HCT TEVAnetreba primenjivati kod pacijenata sa insuficijencijombubrega (klirens kreatinina <80 mL/min i >30 mL/min), sve dok titriranje enalaprila ne ukaže na potrebu da se primenjuju doze prisutne u tableti sa fiksnom kombinacijom (videti odeljak 4.2).
Kod nekih hipertenzivnih pacijenata, bez vidljivog ranije postojećeg oboljenja bubrega, javilo se povećanje vrednosti uree i kreatinina u krvi, kada je enalapril primenjivan istovremeno sa diureticima (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Oštećenje funkcije bubrega; Hidrohlortiazid, Oštećenje funkcije bubrega u odeljku 4.4). Ako do ovoga dođe, terapiju lekom Enalapril/HCT TEVA treba prekinuti. Ova situacija povećava mogućnost manifestacije ranije postojeće stenoze bubrežne arterije, (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Renovaskularna hipertenzija u odeljku 4.4).
Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)
Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene bubrežne funkcije (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Uskladu sa tim, ne preporučuje se dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena (videti odeljke 4.5 i 5.1).
Ako se terapija dvostrukomblokadom RAAS sistema smatra neophodnom, može se sprovesti isključivo pod nadzorom lekara specijaliste i uz često pažljivo praćenje funkcije bubrega, koncentracije elektrolita i vrednosti krvnog pritiska.
ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II se ne smeju primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.
Hiperkalemija
Kombinovana primena enalaprila i diuretika u malim dozama ne isključuje mogućnost pojave hiperkalemije (videti deo Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Hiperkalemija u odeljku 4.4).
Litijum
Istovremena primena litijuma sa enalaprilomi diureticima se generalno nepreporučuje(videti odeljak 4.5).
Laktoza
Lek Enalapril/HCT TEVA sadrži 150,95 mg laktoze, monohidrata po tableti. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.
Pedijatrijskaupotreba
Efikasnost i bezbednost leka nijeutvrđena u pedijatrijskoj populaciji.
Enalapril-maleat
Stenoza aorte/hipertrofična kardiomiopatija
Kao i sve vazodilatatore, ACE inhibitore treba davati sa oprezom pacijentima sa levom ventrikularnom valvularnom opstrukcijom i opstrukcijom u izlaznom delu leve komore i izbegavati u slučajevima kardiogenog šoka i hemodinamski značajne opstrukcije.
Oštećenjefunkcije bubrega
Bubrežna insuficijencija vezana za enalapril, zabeležena je prevashodno kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili osnovnim oštećenjem funkcije bubrega, uključujući i stenozu bubrežnearterije. Ako se prepozna na vreme i leči na odgovarajući način, bubrežna insuficijencija koja je povezana sa terapijom enalaprilom obično je reverzibilna (videti odeljak 4.2 i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat – hidrohlortiazid, Oštećenje funkcije bubrega; Hidrohlortiazid, Oštećenje funkcije bubrega
3 od 18
u odeljku 4.4).
Renovaskularnahipertenzija
Postoji povećan rizik od hipotenzije i insuficijencije bubrega kada se ACE inhibitorima leče pacijenti sa bilateralnom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom arterijejedinog bubrega koji je u funkciji. Gubitak funkcije bubrega može da se javi sa samo blagim promenama kreatinina u serumu. Kod ovih pacijenata terapija treba da se započne pod strogim medicinskim nadzorom, malim dozama, uz pažljivo titriranje doze i praćenje funkcije bubrega.
Pacijenti na hemodijalizi
Primena enalaprila nije indikovana kod pacijenata kojima je potrebna dijaliza, usled insuficijencije bubrega. Anafilaktoidne reakcije su prijavljivane kod pacijenata na dijalizi visokopropusnim membranama (npr. AN69®) koji su istovremeno uzimali ACE inhibitor. Kod ovih pacijenata treba razmotriti primenu drugog tipa membrane za dijalizu ili druge vrste antihipertenzivnih lekova.
Transplantacija bubrega
Nema iskustava u pogledu primene enalaprila kod pacijenata sa nedavno presađenim bubregom. Zbog toga se ne preporučuje terapija enalaprilom.
Insuficijencijajetre
ACE inhibitori se retko dovode u vezu sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom ili hepatitisom i koji se razvija do fulminantne hepatičke nekroze, a (ponekad) i do smrti. Mehanizam ovog sindroma nije razjašnjen. Pacijenti koji su dobijali ACE inhibitore i kod kojih se javila žutica ili izraženo povećanje koncentracije enzima jetre treba da prekinu uzimanje ACE inhibitora i da se na odgovarajući način medicinski prate (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Hidrohlortiazid, Oboljenje jetre u odeljku 4.4).
Neutropenija/agranulocitoza
Kod pacijenata koji uzimaju ACE inhibitore zabeležene su neutropenija/agranulocitoza, trombocitopenija i anemija. Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, kod kojih nema drugih komplikacija, neutropenija se retko javlja. Enalapril treba veoma obazrivo koristiti kod pacijenata sa kolagenim oboljenjem krvnih sudova, kod pacijenata koji su na imunosupresivnoj terapiji, zatim na terapiji alopurinolom ili prokainamidom, kod onih kod kojih je prisutna kombinacija ovih komplikujućih faktora, naročito ako od ranije postoji oštećenje funkcije bubrega. Kod nekih od ovih pacijenata razvila se i ozbiljna infekcija, koja u nekoliko slučajeva nije mogla da se suzbije intenzivnom terapijom antibioticima. Ako se enalapril primenjuje kod ovih pacijenata, savetuje se periodično praćenje broja belih krvnih zrnaca, a pacijente treba uputiti da prijave svaki znak pojave infekcije.
Hiperkalemija
Povećanje koncentracije kalijuma u serumu je zabeleženo kod nekih pacijenata lečenih ACE inhibitorima, uključujući enalapril. Faktori rizika za razvoj hiperkalemije uključuju renalnu insuficijenciju, oslabljenu funkciju bubrega, pacijente starije životne dobi (> 70 godina), dijabetes melitus, interkurentna stanja, a posebno stanja kao što su dehidratacija, akutna srčana dekompenzacija, metabolička acidoza i istovremena primena diuretika koji štede kalijum (npr. spironolakton, eplerenon, triamteren ili amilorid), suplemenata kalijuma ili zamena za so koje koje sadrže kalijum, ili pacijente koji uzimaju druge lekove povezane sa povećanjem koncentracije kalijuma u serumu (npr. heparin, lekovi koji sadrže trimetoprim kao što je kotrimoksazol). Primena suplemenata kalijuma, diuretika koji štede kalijum, zamena za so koje sadrže kalijum ili drugih lekova koji mogu da uzrokuju povećanje koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, može dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Hiperkalemija može da izazove teške, ponekad i fatalne aritmije. Ukoliko se istovremena primena enalaprila i prethodno navedenih lekova/suplemenata smatra neophodnom, potrebno ih je primenjivati sa oprezom i preporučuje se često praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat – hidrohlortiazid, Hiperkalemija; Hidrohlortiazid, Metabolička i endokrina dejstva u odeljku 4.4 i odeljak 4.5).
Hipoglikemija
Pacijentima sa dijabetesom koji se leče oralnim antidijabeticima ili insulinom, prilikom otpočinjanja terapije ACE inhibitorom, treba reći da obrate pažnju na znake hipoglikemije, naročito tokom prvog meseca od
4 od 18
početka kombinovane terapije (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Hidrohlortiazid, Metabolička i endokrina dejstva u odeljku 4.4 i odeljku 4.5).
Preosetljivost/angioedem
Tokom lečenja inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima, uključujući enalapril-maleat, prijavljeni su slučajevi angioedema lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili grla. To se može dogoditi u bilo koje vreme tokom lečenja. Ako se angioedem pojavi, terapiju lekom Enalapril/HCT TEVA treba odmah prekinuti i uvesti odgovarajuće praćenje da bi se obezbedilo potpuno povlačenje simptoma pre otpuštanja pacijenta. Čak i u slučajevima kada se pojavi samo oticanje jezika bez respiratornih problema, može biti potreban produžen nadzor nad pacijentom, jer lečenje antihistaminicima i kortikosteroidima možda neće biti dovoljno.
Veoma retko su zabeleženi i fatalni ishodi prouzrokovani angioedemom povezanim sa edemom larinksa ili jezika. Kod pacijenata sa edemom koji zahvata jezik, glotis ili larinks može da dođe do opstrukcije disajnih puteva, pogotovu kod onih pacijenata kod kojih je u prošlosti na disajnimputevima obavljena neka hirurška intervencija. Kada je prisutan angioedem jezika, glotisa ili larinksa, koji verovatno može da izazove opstrukciju disajnih puteva, treba odmah primeniti odgovarajuću terapiju adrenalinom (0,3 mL do 0,5 mL rastvora adrenalina 1:1000, supkutano) i/ili mere koje obezbeđuju prohodnost disajnih puteva.
Kod pacijenata crne rase koji su uzimali ACE inhibitore zabeleženo je češće pojavljivanje angioedema u poređenju sa pacijentima bele rase. Međutim, uopšteno deluje da pacijenti crne rase imaju povećan rizik od pojave angioedema.
Pacijenti koji su ranije imali angioedem koji nije povezan sa uzimanjem ACE inhibitora imaju povećan rizik za pojavu angioedema tokom terapije ACE inhibitorima (videti odeljak 4.3).
Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, m-TOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika od angioedema (npr. oticanje disajnih puteva ili jezika, sa ili bez oštećenja respiratorne funkcije) (videti odeljak 4.5). Potreban je oprez prilikom uvođenja u terapiju racekadotrila, m-TOR inhibitora (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptina kod pacijenta koji već koristi ACE inhibitor.
Istovremena primena enalaprila sa kombinacijom sakubitril/valsartan je kontraindikovana zbog povećanog rizika od angioedema (videti odeljak 4.3). Lečenje sa kombinacijom sakubitril/valsartan ne sme se započeti pre isteka 36 sati od poslednje doze enalaprila. Lečenje enalprilom ne sme se započeti pre isteka 36 sati od poslednje doze kombinacije sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.3 i 4.5).
Anafilaktoidnereakcijetokomdesenzibilizacije na otrov hymenoptera
Kod pacijenata koji su dobijali terapiju ACE inhibitorima tokom desenzibilizacije otrovom hymenoptera, retko su se javljale anafilaktoidne reakcije opasne po život. Ove reakcije se mogu izbeći privremenim obustavljanjem terapije ACE inhibitorom pre svake desenzibilizacije.
Anafilaktoidnereakcije tokom afereze lipoproteinamale gustine (LDL)
Retko se kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima tokom LDL – afereze dekstran-sulfatom mogu javiti anafilaktoidne reakcije koje ugrožavaju život. Ove reakcije se mogu izbeći privremenim prekidom terapije ACE inhibitorom pre svake afereze.
Kašalj
Kašalj je prijavljen tokom primene ACE inhibitora. Karakteristično, kašalj je neproduktivan, uporan i prestaje sa obustavom terapije. Kašalj izazvan ACE inhibitorima treba razmatrati kao deo diferencijalne dijagnoze kašlja.
Hirurškeintervencije/anestezija
Enalapril blokira stvaranje angiotenzina II i kod pacijenata koji se podvrgavaju velikim hirurškim operacijama ili tokom anestezije lekovima koji dovode do hipotenzije, onemogućava kompenzatorne mehanizme sistemom renin-angiotenzin. Hipotenzija nastala kao posledica ovog mehanizma može biti korigovana nadoknadom volumena (videti odeljak 4.5).
5 od 18
Trudnoća
ACE inhibitore ne treba uvoditi u terapiju tokom trudnoće. Osim ako se ne smatra da je nastavak terapije ACE inhibitorima neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na neku od alternativnih antihipertenzivnih terapija, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Kada se utvrdi trudnoća, lečenje ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i, ukoliko je moguće, treba otpočeti alternativnu terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).
Etničkerazlike
Kao i drugi ACE inhibitori, enalapril je očigledno manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pripadnika crne rase nego kod drugih populacija, verovatno zato što je kod osoba crne rase koje su obolele od hipertenzije karakteristična niska vrednost renina.
Hidrohlortiazid
Oštećenjefunkcije bubrega
Tiazidi možda nisu odgovarajući diuretici za primenu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i nisu efikasni pri klirensu kreatinina od 30 mL/min ili manjem (tj. umerena do teška insuficijencija bubrega) (videti odeljak 4.2 i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat – hidrohlortiazid, Oštećenjefunkcijebubrega; Enalapril-maleat, Oštećenje funkcije bubrega u odeljku 4.4).
Lek Enalapril/HCT TEVA ne treba primenjivati kod pacijenata sa insuficijencijombubrega (klirens kreatinina ≤80mL/min) dok titracija pojedinačnih supstanci ne pokaže potrebu za dozama koje se nalaze u ovoj kombinovanoj tableti.
Oboljenjejetre
Tiazide treba oprezno koristiti kod pacijenta sa oštećenom funkcijom jetre ili progresivnim oboljenjem jetre, pošto male promene ravnoteže tečnosti i elektrolita mogu da izazovu hepatičku komu (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Insuficijencija jetre u odeljku 4.4).
Metabolička i endokrina dejstva
Terapija tiazidima može da smanji toleranciju na glukozu. Može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetika, uključujući insulin (videti Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Enalapril-maleat, Pacijenti sa dijabetesom u odeljku 4.4). Tiazidi mogu da smanje koncentracije natrijuma, magnezijuma i kalijuma u serumu.
Može doći do povećanja koncentracije holesterola i triglicerida tokom terapije tiazidnim diureticima, međutim, pri dozi od 12,5 mg, nije prijavljena ili je prijavljena mala povezanost. Osimtoga, u kliničkim
studijama sa 6 mg hidrohlortiazida nisu zabeležena klinički značajna dejstva na koncentracijeglukoze, holesterola, triglicerida, natrijuma, magnezijuma ili kalijuma u serumu.
Tiazidi mogu da smanje izlučivanje kalcijuma putem urina i da izazovu povremeni blagi porast njegove koncentracijeu serumu i u odsustvu poremećaja metabolizma kalcijuma. Izražena hiperkalcemija može biti dokaz postojanja latentnog hiperparatireoidizma. Terapiju tiazidima treba prekinuti pre ispitivanja funkcije paratiroidnih žlezda.
Terapija tiazidima može precipitirati pojavu hiperurikemije i/ili gihta kod nekih pacijenata. Deluje da je ovo dejstvo na hiperurikemiju zavisno od doze. Osim toga, enalapril može da poveća koncentraciju mokraćne kiseline u urinu i tako umanji hiperurikemično dejstvo hidrohlortiazida.
Kao tokomsvake terapije diureticima, potrebnoje periodično određivanje koncentracija elektrolita u serumu.
Tiazidi (uključujući i hidrohlortiazid) mogu da izazovu disbalans elektrolita (hipokalemija, hiponatremija i hipohloremična alkaloza). Znakovi upozorenja disblansa tečnosti ili elektrolita su kserostomija (neuobičajeno suva usta), žeđ, slabost, letargija, pospanost, uznemirenost, bol u mišićima ili grčenje mišića, zamor mišića, hipotenzija, oligurija, tahikardija i poremećaji u gastrointestinalnomtraktu kao što su mučnina i povraćanje.
6 od 18
Iako se hipokalemija može razviti tokom upotrebetiazidnih diuretika, istovremena terapija enalaprilom može da umanji hipokalemiju izazvanu diureticima. Rizik od pojave hipokalemije veći je kod pacijenata sa cirozom jetre, kod pacijenata sa brzom diurezom, pacijenata koji ne unose oralno dovoljno elektrolita, kao i onih koji istovremeno dobijaju terapiju kortikosteroidima ili kortikotropinom (ACTH) (videti odeljak 4.5).
Kod edematoznih pacijenata može da se pojavi hiponatremija u toplim vremenskim uslovima. Nedostatak hlorida je generalno blag i obično ne zahteva terapiju.
Pokazalo se da tiazidi pojačavaju urinarno izlučivanje magnezijuma, što može da dovede do hipomagnezemije.
Poremećaji oka
Efuzija horoidee, akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla:
Sulfonamidi ili derivati sulfonamida mogu izazvati idiosinkratsku reakciju, koja dovodi do efuzije horoidee uz smanjenje vidnog polja, prolazne miopije ili akutnog glaukoma zatvorenog ugla. U simptome ove bolesti spadaju akutni početak smanjene oštrine vida ili bol u oku i obično se javljaju u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja od početka uzimanja leka. Nelečeni akutni glaukom zatvorenog ugla može da dovede do trajnog gubitka vida. Primarna terapija podrazumeva obustavljanje hidrohlortiazida što je moguće pre. Može se ukazati potreba za brzom medikamentoznom ili hirurškom terapijom ukoliko se intraokularni pritisak ne stavi pod kontrolu. Faktori rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla mogu da uključe prethodne alergije na sulfonamide ili penicilin.
Akutna respiratorna toksičnost
Nakon primene hidrohlortiazida zabeleženi su veoma retki teški slučajevi akutne respiratorne toksičnosti, uključujući akutni respiratorni distres sindrom (ARDS). Plućni edem se obično razvija u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon primene hidrohlortiazida. Na početku simptomi uključuju dispneju, povišenu telesnu temperaturu, pogoršanje funkcije pluća i hipotenziju. Ako se sumnja na ARDS, potrebno je prekinuti primenu leka Enalapril/HCT TEVA i primeniti odgovarajuću terapiju. Hidrohlortiazid se ne sme davati pacijentima koji su prethodno imali ARDS nakon primene hidrohlortiazida.
Antidopingtest
Hidrohlortiazidkoji se nalazi u ovomleku može dati pozitivan rezultat na antidopingtestu.
Preosetljivost
Kod pacijenata koji su na terapiji tiazidima, mogu se javiti reakcije preosetljivosti, bilo da postoji ili ne alergija ili bronhijalna astma u anamnezi. Tokomterapije tiazidima, prijavljeno jepogoršanje ili aktiviranje sistemskog eritemskog lupusa.
Nemelanomski karcinom kože
Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (eng. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (eng. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (eng. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlortiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzibilizirajuće dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.
Pacijente koji uzimaju hidrohlortiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno pregledaju svoju kožu kako bi uočili pojavu svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlortiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).
7 od 18
Enalapril-maleat – Hidrohlortiazid
Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)
Podaci iz kliničkih studija pokazuju da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena funkcija bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1.)
Drugi antihipertenzivni lekovi
Istovremena primena ovih lekova može da pojača hipotenzivno dejstvo enalaprila i hidrohlortiazida. Istovremena primena nitroglicerina i drugih nitrata ili drugih vazodilatatora može još više da snizi krvni pritisak.
Litijum
Reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i povećanje njegove toksičnosti zabeleženi su tokom istovremene terapijelitijumom i ACE inhibitorima. Istovremena primena tiazidnih diuretika može dalje da poveća koncentraciju litijuma i da sa ACE inhibitorima poveća rizik od toksičnosti litijuma.
Upotreba leka Enalapril/HCT TEVAsa litijumom se ne preporučuje ali, ako se pokaže da je kombinacija neophodna, treba pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u serumu (videti odeljak 4.4).
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (COX-2) Istovremena primena leka Enalapril/HCT TEVA i nesteroidnih antiinflamatornih lekova uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (COX-2 inhibitore), može da smanji dejstvo diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Dakle, antihipertenzivno dejstvo antagonista receptora angiotenzina II, ACE inhibitora ili diuretika može biti smanjeno dejstvom lekova NSAIL grupe, uključujući selektivne COX-2 inhibitore.
Istovremena primena lekova NSAIL grupe (uključujući COX-2 inhibitore) i antagonista receptora angiotenzina II (ARA) ili ACE inhibitora aditivno deluje na povećanje koncentracije kalijuma u serumu, što može da izazove slabljenje funkcije bubrega. Ove pojave su obično reverzibilne. Retko se može javiti akutna insuficijencija bubrega, naročito kod pacijenata kod kojih je bubrežna funkcija već ugrožena, (kao štosu starije osobe ili hipovolemični pacijenti, uključujući one na terapiji diureticima). Zbog toga se ova kombinacija mora oprezno primenjivati kod pacijenata sa ugroženom funkcijom bubrega.
Enalapril-maleat
Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma, ili drugi lekovi koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u serumu
ACE inhibitori smanjuju gubitak kalijuma izazvan diureticima. Diuretici koji štede kalijum (npr. spironolakton, eplerenon, triamteren ili amilorid), suplementi kalijuma ili zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum, ili drugi lekovi koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu (npr. heparin, lekovi koji sadrže trimetoprim kao što je kotrimoksazol) mogu dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Ako je istovremena primena enalaprila i bilo kog od navedenih agenasa potrebna, potreban je oprez i često praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).
Diuretici (tiazidni ili diuretici Henleovepetlje)
Prethodna terapija velikim dozama diuretika može da dovede do smanjenja volumena tečnosti i rizika od hipotenzije prilikom otpočinjanja terapije enalaprilom (videti odeljke 4.2 i 4.4). Hipotenzivna dejstva mogu se umanjiti ukidanjem diuretika ili povećanjem volumena ili povećanjem unosa soli.
Triciklični antidepresivi/antipsihotici/anestetici
Istovremena primena određenih anestetika, tricikličnihantidepresiva i antipsihotika sa ACE inhibitorima može da izazove dodatno sniženje krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).
8 od 18
Zlato
Retko su zabeležene nitritoidne reakcije (simptomi uključuju crvenilo lica, mučninu, povraćanje i hipotenziju) kod pacijenata na terapiji parenteralnim preparatima zlata (npr. natrijum-aurotiomalat) i istovremenoj terapiji ACE inhibitorom, uključujući i enalapril.
Lekovi koji povećavaju rizik od angioedema
Istovremena upotreba ACE inhibitora i kombinacije sakubitril/valsartan je kontraindikovana usled povećanog rizika za razvoj angioedema (videti odeljak 4.3 i 4.4).
Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorom(npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika za razvoj angioedema (videti odeljak 4.4).
Simpatomimetici
Simpatomimetici mogu da smanjeantihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora (videti odeljak4.5).
Alkohol
Alkohol pojačava hipotenzivno dejstvo ACE inhibitora.
Antidijabetici
Rezultati epidemioloških studija navode na zaključak da istovremena primena ACE inhibitora i antidijabetika (insulini, oralni hipoglikemici) može da prouzrokuje veće smanjenje koncentracije glukoze u krvi uz rizik od hipoglikemije. Izgleda da se ovaj fenomen češće javlja tokom prvih nedelja primene kombinovane terapije i kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Acetilsalicilnakiselina, trombolitici i β-blokatori
Enalapril se bezbedno može primenjivati istovremeno sa acetilsalicilnom kiselinom(u kardiološkim dozama), tromboliticima i β-blokatorima.
Hidrohlortiazid
Nedepolarizujući mišićni relaksansi
Tiazidi mogu da pojačaju odgovor organizma na tubokurarin.
Alkohol, barbiturati ili opioidnianalgetici
Može doći do pojačavanja ortostatske hipotenzije.
Antidijabetici (oralni antidijabetici i insulin)
Upotreba antidijabetka i tiazidnih diuretika može da zahteva prilagođavanje dozeantidijabetika (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Holestiramini holestipol
Resorpcija hidrohlortiazida se smanjuje u prisustvu jonoizmenjivačkih smola. Pojedinačne doze holestiramina ili holestipola vezuju hidrohlortiazid i smanjuju njegovu resorpciju iz gastrointestinalnogtrakta i do 85% (holestiramin) i 43% (holestipol).
ProduženjeQT intervala(npr. hinidin, prokainamid, amjodaron, sotalol) Povećani rizik od pojave torsades de pointes.
Glikozidi digitalisa
Hipokalemija može da senzibilizuje ili da prenaglasi odgovor srca na toksična dejstva digitalisa, (npr. pojačana iritabilnost komora).
Kortikosteroidi, ACTH
Mogu da dovedu do povećanog gubitka elektrolita, naročitodo hipokalemije.
9 od 18
Diuretici koji neštede kalijum (npr. furosemid), karbenoksolonili zloupotreba laksativa Hidrohlortiazidmože da poveća gubitak kalijuma i/ili magnezijuma.
Vazoaktivni amini (npr. noradrenalin)
Moguć je smanjen odgovor na presorne amine (videti odeljak 4.5).
Citostatici (npr. ciklofosfamid, metotreksat)
Tiazidi mogu da smanje izlučivanje citotoksičnih lekova putem bubrega i da pojačaju njihovo mijelosupresivno dejstvo.
Pedijatrijskapopulacija
Studije interakcija su rađene samo kod odraslihosoba.
Trudnoća
ACEinhibitori:
Primena ACE inhibitora sene preporučuje tokomprvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena ACE inhibitora je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Na osnovu epidemioloških podataka koji se odnose na rizik od teratogenog dejstva nakon izloženosti ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće nije se mogao doneti konačan zaključak; ipak, ne sme se isključiti malo povećanje rizika. Osim ako se nastavak terapije ACE inhibitorima ne smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju za koju postoji dokazan bezbednosni profil za primenu u trudnoći.
Kad se ustanovi trudnoća, odmah treba prekinuti terapiju ACE inhibitorima i započeti, ako je moguće, alernativnu terapiju.
Poznato je da izloženost ACE inhibitorima tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće izaziva fetotoksičnost (smanjenje funkcija bubrega, oligohidramnion, usporeno okoštavanje lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija). Zabeleženi su slučajevi maternalneoligohidramnioze, koja može predstavljati smanjenu funkciju bubrega kod fetusa, i koja može uzrokovati kontrakture ekstremiteta, kraniofacijalne deformacijei hipoplaziju pri razvoju pluća.
Ukoliko dođedoizloženostiACEinhibitoruoddrugogtrimestratrudnoće, preporučujeseultarzvučnipregled bubrežne funkcije i lobanje fetusa. Novorođenčad čije su majke koristile ACE inhibitore treba pažljivo
pratiti zbog moguće hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Hidrohlortiazid:
Postoji ograničeno iskustvo sa hidrohlortiazidom tokom trudnoće, naročito tokom prvog trimestra. Podaci dobijeni iz animalnih studija nisu dovoljni. Hidrohlortiazid prolazi placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva hidrohlortiazida, njegova primena tokom drugog i trećeg trimestra može da ugrozi fetoplacentalnu perfuziju i prouzrokuje ikterus, poremećaj balansa elektrolita i trombocitopeniju kod fetusa i novorođenčeta.
Hidrohlortiazid ne treba primenjivati kod gestacijskog edema, gestacione hipertenzije ili preeklampsije usled rizika od smanjenja volumena plazme i placentalne hipoperfuzije, bez povoljnih efekata na tok bolesti.
Hidrohlortiazid ne treba koristiti u terapiji esencijalne hipertenzije u trudnoći, izuzev u situacijama kada nije moguće koristiti druge oblike terapije.
Dojenje
Enalapril:
Ograničeni farmakokinetički podaci pokazuju da se veoma male koncentracije nalaze u majčinom mleku (videti odeljak 5.2). Iako se čini da ove koncentracije nisu klinički relevantne, primena leka Enalapril/HCT
10 od 18
TEVA kod žena u periodu laktacije se ne preporučuje kada je u pitanju dojenje nedonoščadi, kao i tokom prvih nekoliko nedelja nakon porođaja u terminu, zbog hipotetičkog rizika od ispoljavanja efekata na kardiovaskularnu ili renalnu funkciju i zato što nema dovoljnog kliničkog iskustva. Primena enalaprila za vreme dojenja starije odojčadi smatra se opravdanom samo ukoliko je neophodna za majku, pri čemu dete treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave neželjenih reakcija.
Hidrohlortiazid:
Hidrohlortiazid se izlučuje u majčino mleko u malim količinima. Primena tiazida u velikim dozama koje uzrokuju intenzivnu diurezu može inhibirati produkciju mleka. Primena leka Enalapril/HCT TEVA tokom perioda dojenja se ne preporučuje. Ukoliko se lek Enalapril/HCT TEVA ipak mora primenjivati tokom dojenja, doze treba održavati što je moguće manjim.
Prilikomupravljanja vozilima ili rukovanja mašinama, treba imati u vidu da se povremeno mogu javiti vrtoglavica ili osećaj zamora (videti odeljak 4.8).
Lek Enalapril/HCT TEVA se obično dobro podnosi. U kliničkimstudijama, ispoljena neželjena dejstva su običnobila blaga i prolaznog karaktera, i kod najvećeg broja pacijenata nisu zahtevala prekid terapije. Najčešća neželjena dejstva prijavljena za vreme kliničkih studija su bila glavobolja i kašalj.
Sledeća neželjena dejstva su bila prijavljivana prilikom primene monoterapije enalaprila ili hidrohlortiazida ili njihove kombinacije bilo tokom kliničkih studija ili nakon stavljanja leka na tržište.
Tabela 1. Neželjena dejstva leka Enalapril/HCT TEVA
Nepoznato (učestalost se ne može odrediti na osnovu dostupnih podataka) | ||||||
Neoplazme – benigne, maligne i neodređene | Nemelanoms ki karcinom kože (bazocelular ni karcinom i planocelular ni karcinom) | |||||
Neutropenija, smanjene vrednosti hemoglobina, smanjene vrednosti hematokrita, trombocitopenij a, agranulocitoza, depresija koštane |
11 od 18
autoimunska oboljenja | ||||||
Sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH) | ||||||
Hipokalemija, povećana koncentracija holesterola i triglicerida, hiperurikemija | ||||||
Konfuzija, somnolencija, nesanica, nervoza, parestezije, vertigo, smanjen libido** | ||||||
Poremećaji oka | Zamućenvid | Efuzija horoidee | ||||
Poremećaji uha i labirinta | ||||||
Naleti crvenila, palpitacije, infarkt miokarda ili cerebrovaskularni događaj*, moguće kao posledica preterane hipotenzije kod pacijenata visokog rizika (videti odeljak 4.4) | ||||||
Plućni infiltrati, respiratorni poremećaji (uključujući pneumonitis i edem pluća), rinitis, alergijski alveolitis/ eozinofilna pneumonija | Akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) (videti odeljak 4.4) | |||||
Ileus, pankreatitis, povraćanje, dispepsija, konstipacija, anoreksija, iritacija želuca, suva usta, peptički ulkus, flatulencija** |
12 od 18
Insuficijencija jetre,nekroza jetre (može biti fatalna), hepatitis | ||||||
Zabeležen je kompleks simptoma koji može uključivati nešto ili sve od sledećeg: povišena telesna temperatura, serozitis, vaskulitis, mialgija/ miozitis, artralgija/ artrtis, pozitivan ANA test, povećana brzina sedimentacij e, eozinofilija i leukocitoza. Osip, fotosenzitivn ost ili druge dermatološke manifestacije se mogu javiti. | ||||||
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | ||||||
Renalna disfunkcija, renalna insuficijencija, proteinurija | ||||||
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki |
13 od 18
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | ||||||
Hiperkalemija, povećana koncentracija kreatinina u serumu | Povećana koncentracija uree u krvi, hiponatremija | Povećane koncentracije enzima jetrei bilirubina u serumu |
* Incidenca je u kliničkim istraživanjima bila slična u grupi sa placebom i aktivnoj kontrolnoj grupi. ** Zabeleženo samo sa dozama hidrohlortiazida od 12,5 mg i 25 mg.
†Učestalost pojave grčeva u mišićima definisana je kao česta ako se odnosi na doze hidrohlortiazida od 12,5 mg i 25 mg, i kao povremena ako se odnosi na dozu hidrohlortiazida od 6 mg.
Opis odabranih neželjenih reakcija
Nemelanomski karcinom kože: na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Prijavljivanjeneželjenihreakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Nisu dostupni specifični podaci o lečenju predoziranja lekom Enalapril/HCT TEVA. Terapija je simptomatska i suportivna. Treba prekinuti terapiju lekom Enalapril/HCT TEVA i pacijenta pažljivo pratiti. Predložene mere uključuju izazivanje povraćanja, primenu aktivnog uglja, primenu laksativa u slučaju nedavnog unosa i korekciju dehidratacije, disbalansa elektrolita i hipotenzije ustanovljenim procedurama.
Enalapril-maleat
Najčešći znak predoziranja, do sada zabeležen, je izrazita hipotenzija, koja počinje oko šest sati nakon unosa tableta, praćena jeblokadom renin-angiotenzin sistema i stuporom. Simptomi povezani sa predoziranjem ACE inhibitorima mogu biti cirkulatorni šok, poremećaj ravnoteže elektrolita, insuficijencija bubrega, hiperventilacija, tahikardija, palpitacije, bradikardija, vrtoglavica, anksioznost i kašalj. Zabeležena je koncentracija enalaprilata u serumu koja je bila 100 i 200 puta veća od koncentracije koja se uobičajeno detektuje prilikom primene terapijskih doza leka, nakon unosa 300 mg odnosno 440 mg enalapril-maleata.
Preporučena terapija predoziranja je intravenska infuzija fiziološkog rastvora. Ako se javi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj sa podignutim nogama. Ako je dostupna, može biti korisna infuzija angiotenzina II i/ili se može razmotriti primena intravenskih kateholamina. Ako je ingestija nedavna, potrebno je preduzeti mere za eliminisanje enalapril-maleata (npr. povraćanje, gastrična lavaža, primena adsorbenasa i natrijum-sulfata). Enalaprilat može biti uklonjen iz sistemske cirkulacije hemodijalizom(videti odeljak 4.4). Pejsmejker je indikovan za bradikardiju koja ne reaguje na terapiju. Neprekidno treba pratiti
14 od 18
vitalne parametre kao i koncentracije elektrolita i kreatinina u serumu.
Hidrohlortiazid
Najčešći znaci trovanja koji su primećeni su oni koje prouzrokuje pad koncentracije elektrolita u serumu (hipokalemija, hipohloremija, hiponatremija) i dehidratacija nastala usled povećane diureze. Ako je bio primenjen i digitalis, hipokalemija može da naglasi srčanu aritmiju.
ATC šifra: C09BA02
Enalapril-maleat
Angiotenzin konvertujući enzim (ACE) je peptidil dipeptidaza koja katalizuje konverziju angiotenzina I u vazokonstriktornu supstancu angiotenzin II. Nakon resorpcije, enalapril se hidrolizuje do enalaprilata, koji inhibira ACE, što dovodi do povećane aktivnosti renina u plazmi (zbog uklanjanja negativne povratne sprege oslobađanja renina) i smanjene sekrecije aldosterona.
ACE je identičan kininazi II. Zbog toga enalapril može da blokira i razgradnju bradikinina, potencijalnog vazodilatatornog peptida. Međutim, još uvek nije razjašnjen uticaj koji ovaj događaj ima u ukupnom terapijskom dejstvu enalaprila.
Mehanizamdejstva
Iako se smatra da je mehanizam pomoću koga enalapril snižava krvni pritisak primarno putem supresije sistema renin-angiotenzin-aldosteron, koji igra presudnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska, enalapril deluje antihipertenzivno čak i kod hipertenzivnih pacijenata sa niskim vrednostima renina.
Enalapril-maleat – hidrohlortiazid
Hidrohlortiazidje diuretik i antihipertenzivni lek koji povećava aktivnost renina u plazmi. Iako sam enalapril deluje antihipertenzivno čak i kod hipertenzivnih pacijenata sa niskim vrednostima renina, istovremena primena hidrohlortiazida kod ovih pacijenata dovodi do većeg smanjenja krvnog pritiska.
Dvostruka blokada:
Dva velika randomizovana, kontrolisana ispitivanja (ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) ispitivala su primenu kombinacije ACE inhibitora i blokatora receptora angiotenzina II.
ONTARGET je bilo ispitivanje sprovedeno kod pacijenata sa kardiovaskularnom ili cerebrovaskularnom bolešću u anamnezi ili sa dijabetes melitusom tipa 2 sa dokazanim oštećenjem ciljnog organa. VA NEPHRON-D je bilo ispitivanje kod pacijenata sa dijabetes melitusomtipa 2 i dijabetesnom nefropatijom.
Ova ispitivanja nisu pokazala nikakav značajan povoljan efekat na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i mortalitet, a bio je uočen povećani rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. S obzirom na njihova slična farmakodinamska svojstva, ti rezultati su relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.
ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne smeju se, prema tome, istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.
ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je
15 od 18
bilo ispitivanje osmišljeno za testiranje koristi dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili i jednom i drugom. Ispitivanje je bilo prekinuto pre vremena zbog povećanog rizika od neželjenog ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su numerički bili učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) bili su češće zabeleženi u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo.
Nemelanomski karcinom kože
Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71 533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8 629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1 430 833, odnosno 172 462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlortiazida (≥50 000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC.
Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlortiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63 067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (eng. risk-set sampling strategy). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlortiazida (~25 000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5)za najveću kumulativnu dozu (~100 000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).
Resorpcija
Oralno primenjen enalapril-maleat se brzo resorbuje, a njegove maksimalne koncentracije u serumu se javljaju u roku od jednog sata. Na osnovu prisustva u urinu, stepen resorpcije enalaprila iz oralno primenjenog enalapril-maleata je približno 60%. Nakon resorpcije, oralni enalapril se brzo i obimno hidrolizuje u enalaprilat, snažan inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima. Maksimalna koncentracija enalaprilata u serumu javlja se 3 do 4 sata nakon oralne doze enalapril-maleata. Glavne supstance u urinu su enalaprilat (oko 40% od unete doze) i nepromenjen enalapril. Osim konvertovanja u enalaprilat, nema dokaza o značajnijem metabolizmu enalaprila.
Profil koncentracije enalaprilata u serumu pokazuje produženu terminalnu fazu, verovatno povezanu sa vezivanjem za ACE. Kod ispitanika sa normalnomfunkcijombubrega, koncentracije enalaprilata u stanju ravnoteže u serumu se dostižu nakon četvrtog dana primene enalapril-maleata. Na resorpciju oralno primenjenog enalapril-maleata ne utiče prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu. Stepen resorpcije i hidrolize enalaprila sličan je kod različitih doza u preporučenom terapijskom opsegu.
Distribucija
Istraživanja na psima su pokazala da enalapril slabo prolazi kroz hematoencefalnu barijeru, ako uopšte i prolazi; enalaprilat ne ulazi u mozak. Enalapril prolazi kroz placentalnu barijeru. Hidrohlortiazid prolazi kroz placentalnu, ali ne i kroz hematoencefalnu barijeru.
Metabolizam
Osim konvertovanja u enalaprilat, nema dokaza o značajnijem metabolizmu enalaprila. Hidrohlortiazid se ne metaboliše, ali se veoma brzo eliminiše putem bubrega.
Eliminacija
Ekskrecija enalaprila se pre svega odigrava preko bubrega. Glavne supstance u urinu su enalaprilat, u količini koja iznosi oko 40% doze i neizmenjeni enalapril. Efektivno poluvreme akumulacije enalaprilata nakon višestrukih doziranja oralno primenjenog enalapril-maleata je 11 sati. Kada su praćene koncentracije
16 od 18
hidrohlortiazida u plazmi tokom najmanje 24 sata, zabeleženo poluvreme eliminacije u plazmi je variralo između 5,6 i 14,8 sati. Hidrohlortiazid se ne metaboliše, ali se veoma brzo eliminiše putem bubrega. Najmanje 61% oralne dozese eliminiše u neizmenjenom obliku tokom24 sata.
Oštećena funkcija bubrega
Enalapril se možeukloniti iz cirkulacijehemodijalizom.
Laktacija
Nakon pojedinačne oralne doze od 20 mg primenjene kod 5 žena nakon porođaja, prosečne maksimalne koncentracije enalaprila u mleku su bile 1,7 mikrograma/L (od 0,54 do 5,9 mikrograma/L), 4 do 6 sati nakon primene. Prosečna maksimalna koncentracija enalaprilata je bila 1,7 mikrograma/L (od 1,2 do 2,3 mikrograma/L); vreme postizanja maksimalnih koncentracija je bilo različito tokom perioda od 24 sata. Uzimajući u obzir maksimalne koncentracije u mleku, procenjeni maksimalni unos kod dece koja se hrane samo majčinim mlekom bi bio oko 0,16% doze prilagođene telesnoj masi majke.
Žene koje su uzimale 10 mg enalaprila dnevno oralnim putem tokom 11 meseci, imale su maksimalne koncentracije enalaprila u mleku od 2 mikrograma/L 4 sata nakon primene i maksimalne koncentracije enalaprilata od 0,75 mikrograma/L oko 9 sati nakon primene. Ukupna količina enalaprila i enalaprilata merena u mleku tokom 24 sata je bila 1,44 mikrograma/L, odnosno 0,63 mikrograma/L. Koncentracije enalaprilata u mleku nije bilo moguće detektovati (<0,2 mikrograma/L) 4 sata nakon primene pojedinačne doze enalaprila od 5 mg kod jedne majke i 10 mg kod dve majke; koncentracije enalaprila nisu određene.
Relevantni pretklinički podaci opisani su u drugim odeljcima Sažetka karakteristika leka.
Kroskarmeloza-natrijum; Laktoza, monohidrat; Magnezijum-stearat;
Skrob,kukuruznipreželatinizovan; Natrijum-hidrogenkarbonat;
Pigment Blend PB 22811 Yellow: laktoza, monohidrat; gvožđe(III)-oksid, žuti E172; gvožđe(III)-oksid, crveni E172.
Nijeprimenljivo
3 godine
Lek ne upotrebljavati nakon isteka roka upotrebe.
Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnompakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.
Unutrašnje pakovanje je Alu (20 μm)/Alu (130 μm) blister sa 10 tableta i Alu (20 μm)/Alu (170 μm) blister sa 10 tableta.
17 od 18
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
LekEnalapril/HCT TEVAsadrži aktivnesupstance enalapril-maleat i hidrohlortiazid:
enalapril pripada grupi lekova poznatih kao inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori), koji deluju tako što šire krvnesudove,
hidrohlortiazid pripada grupi lekova poznatih kao „tablete za izbacivanje tečnosti” (diuretici), koji deluju tako što povećavaju količinu urina koji se stvara.
Dejstvo ovih lekova je da snižavaju Vaš krvni pritisak. Lek Enalapril/HCT TEVA je namenjen za lečenje hipertenzije (visokog krvnog pritiska). Uzimanje obe supstance koje sadrži lek Enalapril/HCT TEVA može da pojača njihovo dejstvo u poređenju sa uzimanjem pojedinačnih lekova.
Lek Enalapril/HCT TEVA ne smete uzimati:
ako ste alergični (preosetljivi) na enalapril-maleat, hidrohlortiazid, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
ako ste prethodno uzimali terapiju lekovima iz iste grupe kojoj pripada enalapril (ACE inhibitori) i imali ste alergijske reakcije praćene oticanjem lica, usana, jezika i/ili grla sa poteškoćama prilikom gutanja ili disanja. Nemojte uzimati ovaj lek ukoliko ste ikada imali ovakav oblik reakcija bez utvrđenog uzroka, ili ukoliko je kod Vas dijagnostikovan nasledni ili idiopatski (bez dobro utvrđenog uzroka) angioedem.
ako ste alergični na bilo koji lek iz grupe sulfonamida (obratite se Vašem lekaru ukoliko niste sigurni koji lekovi su derivati sulfonamida),
ako ne možete da mokrite,
ako imate dijabetes (šećernu bolest) ili oštećenu funkciju bubrega, a uzimate lekove za sniženje krvnog pritiska koji sadrže aliskiren,
ako ste trudni duže od tri meseca (takođe je bolje izbegavati primenu leka Enalapril/HCT TEVA i u ranoj fazi trudnoće - videti odeljak „Trudnoća i dojenje”),
ako imate stanjepoznato kao stenoza bubrežne arterije(suženje arterija koje dovode krv do bubrega), ako imate ozbiljne probleme sa funkcijombubrega ili jetre.
ako ste uzimali ili istovremeno uzimate kombinaciju sakubitril/valsartan, koji se primenjuje u terapiji dugotrajne (hronične) srčane slabosti.
Nemojte uzimati lek Enalapril/HCT TEVA ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate Enalapril/HCT TEVA.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajtesa svojim lekaromili farmaceutom pre nego što uzmete lek Enalapril/HCT TEVA:
ukoliko ste imali probleme sa disanjem ili plućima (uključujući upalu ili tečnost u plućima) nakon uzimanja hidrohlortiazida u prošlosti. Ako osetite bilo kakav težak nedostatak vazduha ili otežano disanje nakon uzimanja leka Enalapril/HCT TEVA, odmah potražite medicinsku pomoć.
ako imate problema sa bubrezima, ako ste nedavno imali transplantaciju bubrega, ako idete na dijalizu ili uzimate tablete za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (diuretike),
ako imate poremećaje krvi ili probleme sa funkcijom jetre,
ako ste na režimu ishranesa ograničenimunosomsoli ili ako ste nedavno povraćali ili imali proliv, ako imateproblem sa srcemkoji sezove „stenoza aorte”, „hipertrofična kardiomiopatija” ili
„opstrukcija na izlaznom delu leve komore”,
ako imate kolagena oboljenja krvnih sudova, uzimateimunosupresivnu terapiju (koristi se u lečenju autoimunskih poremećaja kao što su reumatoidni artritis ili nakon transplantacije organa),
ako uzimate alopurinol (koristi se u lečenju gihta) ili prokainamid (koristi se za lečenje poremećaja srčanog ritma). Ako dobijete bilo koju infekciju (simptomi mogu da budu visoka telesna temperatura ili groznica), morate odmah o tome da obavestite lekara. Lekar će možda, s vremena na vreme, da Vas uputi na laboratorijsku analizu krvi, da bi se utvrdio broj belih krvnih zrnaca,
ako se kod Vas ranije javljao „angioedem” dok ste uzimali druge lekove. Znakovi su mogli da budu 2 od 8
svrab, koprivnjača, gušenje ili oticanje šaka, grla, usta ili očnih kapaka,
ako imate dijabetes (šećernu bolest) i uzimate antidijabetike, uključujući insulin za kontrolisanje dijabetesa (morate redovno kontrolisati krv zbog moguće pojave niske koncentracije glukoze u krvi, naročito tokom prvog meseca terapije),
ako uzimate suplemente(dodatke ishrani) kalijuma ili zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum ili druge lekove koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u Vašoj krvi (npr. heparin (lek za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka), lekove koji sadrže trimetoprim kao što je kotrimoksazol (za lečenje infekcija)),
ako za lečenje nekih psihijatrijskihporemećaja uzimatelitijum, ako Vamje lekar rekao da ne podnosite neke šećere,
ako mislite da ste trudni (ili postoji mogućnost da zatrudnite). Primena ovog leka se ne preporučuje tokom rane trudnoće; lek se ne sme primenjivati ako ste trudni duže od tri meseca, jer može doći do ozbiljnihoštećenja bebe ukoliko se koristi u tomperiodu (vidite odeljak „Trudnoća i dojenje”),
ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena uz visoke doze, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Enalapril/HCT TEVA,
recite Vašem lekaru ako uzimate mTOR inhibitor (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus: lekovi koji se koriste u terapiji pojedinih karcinoma ili za sprečavanje imunskog sistema organizma da odbaci transplantirani organ), lek koji sadrži inhibitor neprilizina kao što je sakubitril (kao fiksna kombinacija sa valsartanom), primenjuje se kod pacijenata koji imaju problema sa srcem, racekadotril, lek koji se koristi u terapiji dijareje, vildaglipitin, lek koji se koristi u terapiji dijabetes melitusa. Kod Vas može biti povećan rizik za nastanak alergijske reakcije koja se naziva angioedem,
recite Vašem lekaru ako uzimate neki od sledećih lekova za lečenje visokog krvnog pritiska:
- blokatore receptora angiotenzina II (takođe poznati kao sartani – npr. valsartan, telmisartan,
irbesartan), posebno ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću, - aliskiren,
recite Vašem lekaru ukoliko primetite da Vam se naglo smanjila oštrina vida ili osetite bol u oku. Ovo mogu biti simptomi nakupljanja tečnosti u sloju oka u kome se nalaze krvni sudovi (efuzija horoidee) ili povećanja očnog pritiska i javljaju u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja od početka uzimanja leka Enalapril/HCT TEVA. Ukoliko se ne leči, ovo stanje može dovesti do trajnog gubitka vida. Ukoliko ste ranije imali alergiju na peniciline ili sulfonamide, možete biti pod povećanim rizikom od razvoja ovih neželjenih reakcija.
Vaš lekar može vršiti redovne kontrole funkcije bubrega, krvnog pritiska i količine elektrolita (npr. kalijuma) u krvi. Pogledajte takođe informacije u delu „Lek Enalapril/HCT TEVA ne smete uzimati”.
Ukoliko treba da se podvrgnete bilo komod sledećih zahvata, morate reći lekaru da uzimate lek Enalapril/HCT TEVA:
- nekoj hirurškoj intervencijiili da primateanestetike(čak i kod stomatologa),
- intervenciji koja se naziva LDL-afereza, za uklanjanjeholesterola iz krvi pomoću aparata, - terapiji desenzibilizacije(smanjenjesimptoma alergije na ubod pčeleili ose).
Rutinske analize
Kada prvi put počnete da uzimate lek Enalapril/HCT TEVA, lekar će često pratiti Vaš krvni pritisak kako bi bio siguran da dobijate odgovarajuću dozu. Osim toga, pacijente kod kojih je to potrebno, lekar će uputiti da im se urade laboratorijske analize krvi kojima se određuju koncentracije kalijuma, natrijuma, magnezijuma, kreatinina i vrednosti enzima jetre.
Recite Vašem lekaru ako ste imali ili treba da imate antidoping test, pošto ovaj lek može da prouzrokuje pozitivan rezultat.
Decai adolescenti
Primena leka Enalapril/HCT TEVA se nepreporučuje u ovoj populaciji.
Drugi lekovi i Enalapril/HCT TEVA
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo
3 od 8
koje druge lekove. Vaš lekar će možda morati da promeni dozu nekog leka koji primenjujete i/ili sprovede druge mere opreza.
Uopšteno, lek Enalapril/HCT TEVA se može uzimati sa drugimlekovima. Radi određivanja odgovarajuće doze ovog leka, veoma je važno da Vaš lekar zna da li primenjujete neki od sledećih lekova:
blokatore receptora angiotenzina II (ARB) ili aliskiren (vidite takođe informacije u delovima „Lek Enalapril/HCT TEVA ne smete uzimati” i „Upozorenja i mere opreza”),
diuretike (tablete za izbacivanje viška tečnosti) koji štede kalijum, kao što su spironolakton, eplerenon, triamteren ili amilorid, suplemente kalijuma ili zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum ili druge lekove koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u Vašoj krvi (npr. heparin ((lek za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka), lekove koji sadrže trimetoprim kao što je kotrimoksazol (za lečenje infekcija)). Primena leka Enalapril/HCT TEVA može dovesti do povećanja koncentracije kalijuma i uzrokovanja hiperkalemije; Ovo izaziva nekoliko simptoma i primećuje se u analizama krvi.
diuretike, kao što su tiazidi, furosemid, bumetanid,
drugelekove koji snižavaju krvni pritisak, kao što su nitroglicerin, nitrati i vazodilatori,
litijum, koristi se za lečenje nekih psihijatrijskihporemećaja. Lek Enalapril/HCT TEVA se ne sme uzimati sa ovim lekom,
barbiturate(sedativi koji sekoristeza nesanicu ili epilepsiju),
triciklični antidepresivi kao što je amitriptilin, koristi se u terapiji depresije, antipsihotici kao što su fenotiazini, koriste se za lečenje teške anksioznosti,
lekove protiv bolova, kao što su morfin ili anestetici, zato što krvni pritisak može previše da se snizi, holestiraminili holestipol (koristeseu kontroli koncentracije holesterola),
lekove koji se koriste protiv ukočenosti i zapaljenja povezanih sa bolnim stanjima, naročito onih koji pogađaju mišiće, kosti i zglobove:
- obuhvataju i terapiju zlatom koja dovodi do epizoda crvenila lica, osećaja mučnine, povraćanja i niskog krvnog pritiska, kada se uzima sa lekom Enalapril/HCT TEVA i
- nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), na primer, diflunisal ili diklofenak. Oni mogu da spreče pravilno kontrolisanje krvnog pritiska i mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u krvi,
lekove kao što su efedrin, koji se koristi u nekim lekovima protiv kašlja i prehlade, ili noradrenalin i adrenalin koji se koriste u terapiji niskog krvnog pritiska, šoka, srčane slabosti, astme ili alergija. Ukoliko se koriste sa lekom Enalapril/HCT TEVA, ovi lekovi mogu da održe Vaš krvni pritisak visokim.
ACTH (za testiranje da li Vaše nadbubrežne žlezde dobro rade),
kortikosteroide (koriste se u lečenju određenih stanja kao što su reumatizam, artritis, alergijska stanja, astma ili određeni poremećaji krvi),
alopurinol (koristi se u lečenju gihta),
ciklosporin(imunosupresivni lek kojise koristi kod autoimunskih oboljenja), lekove koji se koristeu terapiji raka,
prokainamid, amjodaron ili sotalol (koristese u lečenju poremećaja srčanog ritma), digitalis (koristi se za lečenje problema sa srčanimritmom),
karbenoksolon (koristi se u lečenju čira na želucu), prekomerna upotreba laksativa,
antidijabetike kao što je insulin. Lek Enalapril/HCT TEVA može da izazove još veći pad nivoa šećera u krvi ako ga uzimate sa antidijabeticima,
mTOR inhibitore (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus; lekovi koji se koriste za lečenje određenih tipova raka ili za sprečavanje imunskog sistema organizma da odbaci transplantirani organ). Vidite takođe informacije u delu “Upozorenja i mere opreza”,
lek koji sadrži inhibitor neprilizina kao što je sakubitril (kao fiksna kombinacija sa valsartanom) ili racekadotril ili lek koji sadrži vildagliptin. Može biti povećan rizik od angioedema (oticanje lica, usana, jezika ili grla sa otežanim gutanjem ili disanjem). Vidite takođe informacije u delovima “Lek Enalapril/HCT TEVA ne smete uzimati” i “Upozorenja i mere opreza”.
4 od 8
Ukoliko niste sigurni da li se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Enalapril/HCT TEVA.
Uzimanje leka Enalapril/HCT TEVAsa hranom, pićima i alkoholom Većina osoba uzima lek Enalapril/HCT TEVA sa vodom.
Lek Enalapril/HCT TEVA se može uzimati sa hranom ili bez nje. Međutim, ukoliko tokomterapije ovim lekom unosite alkohol, može doći do preteranog smanjenja krvnog pritiska i kao posledica se mogu javiti vrtoglavica, ošamućenost ili nesvestica. Trebalo bi da tokom terapije lekom Enalapril/HCT TEVA unos alkohola svedete na minimum.
Trudnoćai dojenje
Trudnoća
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Lekar će Vamsavetovati da prestanete da uzimate lek Enalapril/HCT TEVA pre nego što zatrudnite, ili odmah pošto saznate da ste trudni i savetovaće Vas da uzmete neki drugi lek u zamenu za lek Enalapril/HCT TEVA. Primena ovog leka se ne preporučuje tokom trudnoće, i ne sme se uzimati posle trećeg meseca trudnoće jer može da izazove ozbiljna oštećenja kod Vaše bebe, ukoliko se koristi nakon trećeg meseca trudnoće.
Dojenje
Obavestite Vašeg lekara ukoliko dojite ili treba da započnete dojenje. Primena ovog leka se ne preporučuje kod dojilja.
Upravljanjevozilima i rukovanje mašinama
Zabeležena su određena neželjena dejstva, kao što su zamućen vid, vrtoglavica, pospanost ili zbunjenost (vidite odeljak „Moguća neželjena dejstva”). Ako Vam se ovo desi, nemojte upravljati vozilom i rukovati alatima i mašinama.
LekEnalapril/HCT TEVA sadrži laktozu
Lek Enalapril/HCT TEVA sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.
Ovaj lek se uzima oralnimputem (na usta).
Lek Enalapril/HCT TEVA uzimajte uvek onako kako Vam je objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Broj tableta koje uzimate svakoga dana zavisiće od Vašeg stanja.
Ako niste sasvim sigurni oko bilo čega u vezi terapije, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.
ZAPAMTITE, ovaj lek je namenjen Vama. Nemojte ga deliti sa drugima. Možda njima ne odgovara.
Preporučena doza je:
jedna tableta svakog dana.
Lekar može da Vampoveća dozu na dve tablete dnevno.
Nemojteuzimati više ili manje leka nego što Vam je lekar propisao.
Ako ste uzeli više leka Enalapril/HCT TEVA nego što je trebalo
Odmah se obratite lekaru ako mislite da ste uzeli više tableta nego što je trebalo. Najčešći znaci i simptomi predoziranja su pad krvnog pritiska i stupor (stanje sa gotovo potpunim gubitkom svesti). Drugi simptomi mogu da uključuju vrtoglavicu ili nesvesticu zbog pada krvnog pritiska, lupanje srca, ubrzani rad srca, ubrzani puls, anksioznost, kašalj, otkazivanje bubrega i ubrzano disanje.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Enalapril/HCT TEVA
Ako ste zaboravili da uzmete tabletu, preskočite propuštenu dozu.
Sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme.
5 od 8
Neuzimajteduplu dozu da biste nadoknadili propuštenu.
Ako naglo prestanete da uzimate lekEnalapril/HCT TEVA
Nemojte prestajati da uzimate lek, osim ako Vamto nije rekao Vaš lekar. Ako prekinete terapiju, krvni pritisak može ponovo da poraste. Ako krvni pritisak postane suviše visok, to može uticati na rad srca ili bubrega.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite sesvom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Veoma je važno da odmah prestanete da uzimate lek Enalapril/HCT TEVA i potražite hitnu medicinsku pomoć ako počnete da osećate sledeće simptome:
alergijska reakcija – može da se javi svrab, kratak dah ili zviždanje tokom disanja, oticanje ruku, usta, grla, lica ili kapaka.
teška reakcija preosetljivosti sa visokom telesnom temperaturom, osip na koži koji izgleda kao mete (multiformni eritem): teška stanja na koži sa crvenilom, ljuštenjem, plikovima (Stevens Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza).
teško oštećenje jetre ili hepatitis. Zbog toga koža može da požuti (žutica).
Prestanite da uzimate lek Enalapril/HCT TEVA i odmah se obratite lekaru ako se jave bilo koja od sledećih neželjenih dejstva:
teška ošamućenost, vrtoglavica, naročitona početku terapije, prilikompovećanja doze ili kada ustajete.
Ostala moguća neželjena dejstva
Veoma česta (mogu sejaviti kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): zamućeni vid, kašalj, mučnina, slabost.
Česta (mogu se javiti kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
nizak krvni pritisak (kada možete osećati vrtoglavicu ili ošamućenost, posebno ako naglo ustanete) glavobolja, depresija, gubitak svesti (sinkopa)
bol u grudima, promenesrčanog ritma, angina pektoris, ubrzani rad srca, otežano disanje,
proliv, bol u predelu stomaka (abdomena), promene osećaja ukusa, zadržavanje tečnosti (edem), osećaj umora
povećana koncentracija kalijuma u krvi, povećana koncentracija kreatinina u serumu (obično se otkrivaju laboratorijskom analizom krvi); smanjena koncentracija kalijuma u krvi, povećana koncentracija holesterola, povećana koncentracija triglicerida, povećana koncentracija mokraćne kiseline u krvi,
grčevi u mišićima.
Povremena(mogu se javiti kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
smanjen broj crvenih krvnih zrnaca i niska koncentracija hemoglobina (anemija), osećaj pojačane budnosti ili drhtavice (prouzrokovano malom koncentracijom šećera u krvi), zbunjenost, pospanost, nesanica, nervoza,osećaj peckanja ili utrnulosti, vertigo,
brz ili nepravilan rad srca (palpitacije), srčani udar ili moždani udar (kod pacijenata sa visokim rizikom),
curenje nosa, bol u grlu i promuklost, problemi sa disanjem ili astma,
zastoj pasaže sadržaja creva praćen bolom (ileus), pankreatitis (zapaljenje gušterače), povraćanje, problemi sa varenjem, otežano pražnjenje creva (konstipacija), smanjeni unos hrane (anoreksija), iritacija želuca, suva usta, nadimanje, giht,
gorući, jak bol sa osećanjem praznine u želucu i gladi, naročito kada je želudac prazan (uzrokovano čirom na želucu), preterano znojenje, svrab, koprivnjača (urtikarija), opadanje kose, prisustvo belančevina u mokraći (obično se otkriva laboratorijskom analizom),
impotencija, smanjeni libido, naleti vrućine, zujanje u ušima, osećanje letargije, visoka telesna
6 od 8
temperatura,
povećanje koncentracije uree u krvi i smanjenje koncentracije natrijuma u krvi (otkriva se laboratorijskom analizom krvi), osećaj slabosti,
mala koncentracija magnezijuma u krvi (hipomagnezemija), poremećaji funkcije bubrega,
bol u zglobovima.
Retko (mogu sejaviti kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): neobični snovi, problemi sa spavanjem,
promene vrednosti testova krvi kao što su smanjenjebroja belih krvnih zrnaca, crvenih krvnih zrnaca, smanjenje vrednosti hemoglobina, smanjen broj krvnih pločica, uvećane žlezde u predelu vrata, pazuha ili prepona,
autoimunska oboljenja, mali dotok krvi u prste na rukama i nogama što izaziva crvenilo i bol (Raynaud-ov sindrom), nakupljanje tečnosti ili drugih supstanci u plućima (može se videti na rendgenskom snimku), curenje iz nosa ili bol u nosu,
eozinofilna pneumonija (znaci mogu da budu kašalj, visoka telesna temperatura i problemi sa disanjem), bol, oticanje ili ulkusi (ranice) u ustima, infekcija ili bol i oticanje jezika, problemi sa bubrezima kao
što je bol u donjem delu leđa i smanjena količina izlučene mokraće, zapaljenjesluzokože nosa,
otežanodisanje, kratak dah, problemi sa žučnom kesom,
ozbiljan osip na koži praćen gubitkom epidermisa i kose (eksfolijativni dermatitis), kožni eritemski lupus (autoimunsko oboljenje), crveni osip praćen ljuštenjem kože (eritroderma), male izbočine na koži ispunjene tečnošću (pemfigus), ružičaste ili crvene tačkice na koži (purpura),
uvećanjegrudi kod muškaraca (ginekomastija),
povišene vrednosti enzima jetre ili bilirubina u krvi (otkrivaju se laboratorijskomanalizom krvi), povećane koncentracije glukoze u krvi,
slabost mišića, ponekad usled malekoncentracije kalijuma (pareza).
Veoma retka (mogu se javiti kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
oticanje u predelu creva (intestinalni angioedem). Znakovi mogu uključivati bolove u trbuhu, mučninu i povraćanje, povećanje koncentracije kalcijuma u krvi.
akutni respiratorni distres (znaci uključuju težak nedostatak vazduha, povišenu telesnu temperaturu, slabost i konfuziju).
Nepoznate učestalosti (učestalost sene može proceniti na osnovu dostupnihpodataka):
Zabeležena su i kompleksna neželjena dejstva koja mogu da uključuju neke od sledećihznakova ili sve njih: povišena telesna temperatura, zapaljenje krvnihsudova, bol i zapaljenje mišića ili zglobova,
poremećaji krvi koji utičuna sastav Vaše krvi (otkrivaju selaboratorijskomanalizom krvi), osip, preosetljivost na sunčevu svetlost ili druga dejstva na kožu,
preterano lučenje antidiuretskog hormona, što dovodi do zadržavanja tečnosti, koje rezultira osećajem slabosti, iscrpljenosti ili konfuzije,
rakkože i usana (nemelanomski karcinom kože),
slabljenje vida ilibolu očima usledpovišenog očnog pritiska (mogućiznaci nakupljanja tečnostiu sloju oka u komesenalazekrvni sudovi (efuzija horoidee)).
Prijavljivanjeneželjenihreakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
VojvodeStepe458, 11221 Beograd
7 od 8
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Enalapril/HCT TEVA posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnompakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Šta sadrži lek Enalapril/HCT TEVA
Aktivnesupstance: enalapril-maleat i hidrohlortiazid.
Jedna tableta sadrži 20 mg enalapril-maleata i 12,5 mg hidrohlortiazida.
Pomoćne supstance: kroskarmeloza-natrijum; laktoza, monohidrat; magnezijum-stearat; skrob, kukuruzni preželatinizovan; natrijum-hidrogenkarbonat; pigment Blend PB 22811 Yellow: laktoza, monohidrat; gvožđe(III)-oksid, žuti E172; gvožđe(III)-oksid, crveni E172.
Kako izgleda lek Enalapril/HCT TEVA i sadržaj pakovanja
Tableta.
Okrugle, bikonveksne tablete svetlo narandžaste boje, prečnika 9 mm, sa podeonom linijom na obe strane i podeonim linijama na bočnim stranama tablete.
Podeona linija je namenjena deljenju tablete na jednake doze.
Unutrašnje pakovanje je Alu (20 μm)/Alu (130 μm) blister sa 10 tableta i Alu (20 μm)/Alu (170 μm) blister sa 10 tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole
ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD Đorđa Stanojevića 12, Beograd
Ovo uputstvo je poslednjiput odobreno Novembar, 2023.
Režimizdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datumdozvole: 515-01-04183-22-002 od 23.11.2023.
8 od 8