Pepticaid® 40mg prašak za rastvor za injekciju

Refluksni ezofagitis

Gastrični i duodenalni ulkus

Zollinger-Ellison-ov sindrom idruga patološka hipersekretorna stanja

Ovaj lek treba da primenjuje zdravstveni stručnjakpod odgovarajućim medicinskim nadzorom.

Intravenska primena leka Pepticaid preporučuje se samo ukoliko oralna primena nije moguća. Dostupni su podaci o intravenskoj primeni za period od 7 dana. Zbog toga, odmah čim je moguće, intravensku terapiju lekom Pepticaid treba obustaviti i umesto toga uvesti oralnu primenu 40 mg pantoprazola.

Doziranje

Ulkus želuca iduodenuma, refluksni ezofagitis

Preporučena intravenska doza je jedna bočica leka Pepticaid (40 mg pantoprazola), dnevno.

Zollinger-Ellison-ov sindrom idruga patološka hipersekretorna stanja

Za dugotrajnu terapiju Zollinger-Ellison-ovog sindroma i drugih patoloških hipersekretornih stanja, terapiju treba započeti sa 80 mg leka Pepticaid dnevno. Nakon toga, doza se prema potrebi može titriratiu vidu povećanja ili smanjenja, u zavisnosti oddobijenih rezultata merenja sekrecije želudačne kiseline. Doze veće od 80 mg dnevno treba podeliti i davati dva puta dnevno. Moguće je privremeno povećanje doze iznad 160 mg pantoprazola, ali ovo ne treba praktikovati duže nego što je potrebno, kako bise postigla odgovarajuća kontrola lučenja želudačne kiseline.

1 od 12

U slučaju da je potrebna brza kontrola lučenja želudačne kiseline, kod većine pacijenata dovoljna je početna doza od 2 x 80 mg leka Pepticaid za postizanje smanjenja sekrecije kiseline u željenom rasponu (<10 mEq/h) u toku jednog sata.

Posebne populacije Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne treba prekoračiti dnevnu dozu od 20 mg pantoprazola (polovina bočice sa 40 mg pantoprazola) (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Pepticaid, 40 mg, prašak za rastvor za injekciju kod dece uzrasta do 18 godina nije utvrđena. Zbog toga, lek Pepticaid, 40 mg, prašak za rastvor za injekciju se ne preporučuje za primenu kod dece mlađe od 18 godina. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.2, ali se ne mogu dati preporuke o doziranju.

Način primene

Rastvor spreman za upotrebu se priprema ubrizgavanjem 10 mL natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%), rastvora za injekciju. Za uputstva o pripremi rastvora videti odeljak 6.6. Pripremljen rastvor može biti primenjen direktno ili nakon mešanja sa 100 mL rastvora za injekciju natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) ili rastvora za injekciju glukoze 55 mg/mL (5%).

Nakon pripreme, rastvor mora biti upotrebljenu roku od 24 sata.

Ovaj lek treba primeniti intravenski tokom 2 do 15 minuta.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Malignitet želuca

Simptomatski odgovor na primenu pantoprazola može maskirati simptome pojave maligniteta želuca i može odložiti postavljanje dijagnoze. Kod pojave bilo kog upozoravajućeg simptoma (npr. značajan, nenameran gubitak telesne mase, rekurentno povraćanje, disfagija, hematemeza, anemija ili melena) i kada je gastričniulkus suspektan ili prisutan, potrebno je isključiti malignitet.

Ako se i pored odgovarajuće terapijesimptomi ne povlače, potrebno je razmotritidodatnoispitivanje.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, potrebno je pratiti vrednosti enzima jetre u toku terapije. U slučaju povećanja vrednosti enzima jetre, terapiju treba prekinuti (videti odeljak 4.2).

Istovremena primena inhibitora HIV proteaze

Ne preporučuje se istovremena primena pantoprazola i inhibitora HIV proteaze čija je resorpcija zavisna od pH želudačnog sadržaja, kao što je atazanavir, a usled značajnog smanjenja bioraspoloživosti(videti odeljak 4.5).

2 od 12

Gastrointestinalne infekcijeuzrokovane bakterijama

Terapija lekom Pepticaid može dovesti do blagog povećanja rizika od gastrointestinalnih infekcija prouzrokovanih bakterijama kao što su Salmonella iCampylobacter ili C. difficile.

Hipomagnezemija

Težak oblik hipomagnezemije je retko prijavljen kod pacijenata koji su lečeni inhibitorima protonske pumpe (IPP), kao što je pantoprazol, u periodu od najmanje tri meseca, a u većini slučajeva tokom godinu dana. Ozbiljne manifestacije hipomagnezemije kao što su umor, grčenje mišića, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularne aritmije, u početku mogu biti prikriveni i zato se mogu lako prevideti. Hipomagnezemija može dovesti do hipokalcemije i/ili hipokalemije (videti odeljak 4.8). Kod većine ovih pacijenata došlo je do poboljšanja hipomagnezemije (i hipokalcemije i/ili hipokalemije povezane sa hipomagnezemijom) nakon nadoknade magnezijuma i prekida terapije inhibitorom protonske pumpe.

Kod pacijenata za koje se očekuje da će biti na dugotrajnoj terapiji inhibitorom protonske pumpe ili za pacijente koji su istovremeno na terapiji digoksinom ili lekovima koji mogu uzrokovati hipomagnezemiju (npr. diuretici), lekari moraju razmotriti određivanje koncentracije magnezijuma u krvi pre započinjanja terapijeinhibitorom protonske pumpeiperiodično u toku same terapije.

Frakture kostiju

Inhibitori protonske pumpe, posebno kada se primenjuju u velikim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (duže od 1 godine), mogu umereno povećati rizik od frakture kuka, ručnog zgloba i kičme, naročito kod starijih osoba ili u prisustvu drugih prepoznatljivih faktora rizika. Opservacione studije ukazuju da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupan rizik od frakture za 10-40%. Ovo povećanje delimično može biti posledica drugih faktora rizika. Pacijenti sa povećanim rizikom od osteoporoze zahtevaju posebnu negu, u skladu sa važećim kliničkim vodičima iuz obezbeđenjeodgovarajućeg unosa vitamina D ikalcijuma.

Teške kožne neželjene reakcije (engl. severe cutaneous adverse reactions, SCARs)

Teške kožne neželjene reakcije (engl. SCARs) uključujući multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms, DRESS) i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP) koje mogu biti opasne po život ili smrtonosne, prijavljene su u vezi sa pantoprazolom sa nepoznatom učestalošću (vidi odeljak 4.8).

U trenutku propisivanja, pacijente treba obavestiti o znacima i simptomima i pažljivo ih pratiti zbog reakcija na koži.

Ako se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, pantoprazol treba odmah prekinuti i razmotriti alternativnu terapiju.

Subakutni kožni eritemskilupus (engl. Subacute cutaneous lupus erythematosus, SCLE)

Primena inhibitora protonske pumpe je povezana sa veoma retkim slučajevima SCLE. Ukoliko se pojave lezije, posebno na delovima kože izloženim sunčevom zračenju, i ukoliko su praćene artralgijom, pacijent treba što pre da se obrati lekaru, koji treba da razmotri prekid terapije lekom Pepticaid. Pojava SCLE nakon terapije jednim inhibitorom protonske pumpe može povećati rizik od pojave SCLE pri terapiji drugim lekom iz ove grupe.

Interferencija sa laboratorijskim testovima

Povećana koncentracija hromogranina A (engl. Chromogranin A, CgA) može da utiče na ispitivanje prisustva neuroendokrinih tumora. Kako bi se izbegla ova interferencija, terapiju lekom Pepticaid treba prekinuti najmanje 5 dana pre određivanja vrednosti CgA (videti odeljak 5.1). Ako se nakon početnog merenja koncentracija CgA i gastrina ne vrati na referentne vrednosti, potrebno je ponoviti analizu 14 dana nakon prestanka terapijeinhibitoromprotonske pumpe.

Pomoćne supstance

Ovaj leksadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po bočici, odnosnosuštinski je „bez natrijuma”.

3 od 12

Lekovi čija je farmakokinetika zavisna od pH vrednosti želudačnog sadržaja

Usled izražene i dugotrajne inhibicije lučenja želudačne kiseline, pantoprazol može smanjiti resorpciju lekova čija je biološka raspoloživost nakon oralne primene zavisna od pH vrednosti želudačnog sadržaja, npr. neki azolni antimikotici kao što su ketokonazol, itrakonazol, posakonazol i ostali lekovi kao što je erlotinib.

Inhibitori HIV proteaze

Ne preporučuje se istovremena primena pantoprazola i inhibitora HIV proteaze čija je resorpcija zavisna od pH vrednosti želudačnog sadržaja, kao što je atazanavir, a usled smanjenja njihove bioraspoloživosti(videti odeljak 4.4).

Ukoliko je istovremena primena inhibitora HIV proteaze sa inhibitorom protonske pumpe neophodna, preporučuje se pažljivo kliničko praćenje (npr. test opterećenja virusom). Dozu pantoprazola od 20 mg dnevno ne treba prekoračiti. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze inhibitora HIV proteaze.

Kumarinski antikoagulansi (fenprokumon ili varfarin)

Istovremena primena pantoprazola sa varfarinom ili fenprokumonom ne utiče na farmakokinetiku varfarina, fenprokumona ili vrednosti INR (engl. International Normalised Ratio). Međutim, prijavljeno je nekoliko slučajeva povećanja vrednosti INR i protrombinskog vremena kod pacijenata koji su primali inhibitore protonske pumpe istovremeno sa varfarinom ili fenprokumonom. Povećane vrednosti INR ili protrombinskog vremena mogu dovesti do neuobičajenog krvarenja, čak i sa smrtnim ishodom. Za pacijente na terapiji pantoprazolom i varfarinom ili fenprokumonom će možda biti potreban medicinski nadzor u cilju praćenja povećanja vrednosti INR i protrombinskog vremena.

Metotreksat

Pri istovremenoj primeni velikih doza metotreksata (npr. 300 mg) i inhibitora protonske pumpe, kod nekih pacijenata je prijavljeno povećanje vrednosti metotreksata. Prema tome, kod pacijenata kod kojih se primenjuju velike doze metotreksata, na primer kod terapije kancera i psorijaze, trebalo bi uzeti u obzir privremenu obustavu terapije pantoprazolom.

Ostale studije interakcija

Pantoprazol se intenzivno metaboliše u jetri putem sistema enzima citohroma P450. Glavni metabolički put je demetilacija putem CYP2C19, a drugi metabolički putevi uključuju oksidaciju uz pomoć CYP3A4.

Studije interakcija sa lekovima koji se takođe metabolišu ovim putevima, kao što su karbamazepin, diazepam, glibenklamid, nifedipin i oralni kontraceptivi koji sadrže levonorgestrel i etinilestradiol nisu pokazale klinički značajne interakcije.

Ne mogu se isključiti interakcije pantoprazola sa drugim lekovima ili jedinjenjima, koji se metabolišu putem istog enzimskog sistema.

Rezultati opsežnih studija interakcija pokazali su da pantoprazol ne utiče na metabolizam aktivnih supstanci koje metaboliše CYP1A2 (kao što su kofein, teofilin), CYP2C9 (kao što su piroksikam, diklofenak, naproksen), CYP2D6 (kao što je metoprolol), CYP2E1 (kao što je etanol) ili da ne remeti resorpciju digoksina povezanu sa p-glikoproteinom.

Nema interakcija tokom istovremene upotrebe sa antacidima.

Takođe su sprovedene studije interakcije kada je pantoprazol bio istovremeno primenjen sa određenimantibioticima (klaritromicin, metronidazol, amoksicilin). Nisu zabeležene klinički značajne interakcije.

4 od 12

Lekovi koji inhibiraju ili indukuju CYP2C19

Inhibitori CYP2C19 kao što je fluvoksamin mogu povećati sistemsku izloženost pantoprazola. Treba razmotriti smanjenje doze kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji velikim dozama pantoprazolom ili kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

Induktori CYP2C19 i CYP3A4 enzima kao što su rifampicin i kantarion (Hypericum perforatum) mogu smanjiti koncentracije inhibitora protonske pumpe u plazmi koji se metabolišu ovim enzimskim sistemom.

Interakcije lekova i laboratorijskih testova

Postoje izveštaji o lažno pozitivnim rezultatima u nekim testovima urina za tetrahidrokanabinol (THC) kod pacijenata koji primaju pantoprazol. Treba razmotriti alternativnu potvrđujuću metodu za verifikaciju pozitivnih rezultata.

Trudnoća

Ograničeni podaci kod trudnica (između 300-1000 ishoda trudnoće) ukazuju da pantoprazol nema malformativnu ili feto/neonatalnu toksičnost.

Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Kao mera opreza, preporučuje se da se izbegava primena pantoprazola tokom trudnoće.

Dojenje

Studije na životinjama su pokazale da se pantoprazol izlučuje u majčino mleko. Nema dovoljno podataka o izlučivanju pantoprazola u majčino mleko kod ljudi, iako je izlučivanje u majčino mleko kod ljudi prijavljeno. Ne može se isključiti rizik za novorođenče/odojče. Zbog toga, odluku o tome da li treba prekinuti dojenje ili prekinuti/uzdržati se od terapije pantoprazolom treba doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete ikorist terapije pantoprazolomza majku.

Plodnost

U ispitivanjima na životinjama nije bilo dokaza o umanjenoj plodnosti nakon primene pantoprazola (videti odeljak 5.3).

Pantoprazol nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Mogu se javiti neželjene reakcije, kao što su vrtoglavica i poremećaji vida (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave ovih neželjenih reakcija, pacijenti ne treba da upravljaju vozilom irukuju mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Kod približno 5% pacijenata može se očekivati neželjena reakcija na lek.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U tabeli u nastavku prikazane su neželjene reakcije na pantoprazol prema sledećoj klasifikaciji učestalosti:

veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

5 od 12

Za neželjene reakcije prijavljene u postmarketinškom periodu, nije moguće primeniti definisanu učestalost ispoljavanja, pa su zato overeakcije svrstane u kolonu nepoznate učestalosti.

Unutar svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Tabela 1. Neželjene reakcije na pantoprazol u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju

Učestalost Često Povremeno Retko Veoma retko Nepoznata učestalost

Klasa sistema organa Poremećaji

krvi i limfnog sistema

agranulocitoza trombocitopenij a,

leukopenija, pancitopenija

Poremećaji imunskog sistema

preosetljivost (uključujući anafilaktičke reakcije i anafilaktički šok)

Poremećaji metabolizma i ishrane

hiperlipidemije i povećanje koncentracije lipida (trigliceridi, holesterol),

hiponatremija, hipomagnezemija (videti odeljak 4.4), hipokalcemija1, hipokalemija1

promene u telesnoj masi

Psihijatrijski poremećaji

poremećaji spavanja

depresija (uz sva pogoršanja)

dezorijentacija (uz sva pogoršanja)

halucinacije, konfuzija (posebno kod

predisponiranih pacijenata, kao i pogoršanje kod

Poremećaji nervnog sistema Poremećaji oka

Gastrointestin alni poremećaji

polipi žlezda na fundusu

glavobolja, vrtoglavica

dijareja, mučnina/ povraćanje, nadimanje i

poremećaji čula ukusa

poremećaji vida/zamućen vid

pacijenata sa već prisutnim navedenim simptomima) parestezija

mikroskopski kolitis

želuca gasovi u

6 od 12

Hepatobilijar ni premećaji

(benigni

)

abdomenu, konstipacija, suva usta, bol i nelagodnost u abdomenu povećane vrednosti enzima jetre (transaminaze , γ-GT)

povećanje vrednosti bilirubina

hepatocelularno oštećenje, žutica, hepatocelularna insuficijencija

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

osip/ egzantem/ erupcije, pruritis

urtikarija, angioedem

Stevens-Johnson-ovsindrom,

Lyell-ov sindrom (TEN),

reakcija na lek sa

eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS),

akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP), multiformni eritem, fotosenzitivnost, subakutni kožni eritemski lupus

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

fraktura kuka, ručnog zgloba ili kičme (videti odeljak 4.4)

artralgija, mijalgija

(videti odeljak 4.4)

mišićni spazam2

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Poremećaji

tubulointersticijal ni nefritis (TIN) (sa mogućom progresijom do insuficijencije bubrega)

ginekomastija

reproduktivn og sistema i dojki

Opšti trombofl astenija, umor povišena poremećaji i ebitis na i malaksalost telesna reakcije na mestu temperatura, mestu primene periferni edem primene leka

1 Hipokalcemija i/ili hipokalemija može biti povezana sa hipomagnezemijom(videti odeljak 4.4) 2 Mišićni spazam je posledica poremećaja elektrolita

7 od 12

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Nema poznatih simptoma predoziranja kod ljudi.

Sistemska izloženost dozi do 240 mgprimenjenojintravenski tokom 2 minuta se dobro podnosila.

Terapija

S obzirom na to da se pantoprazol u velikom procentu vezuje za proteine plazme, ne može se lako ukloniti dijalizom.

U slučaju predoziranja sa kliničkim znacima intoksikacije, osim simptomatske i suportivne terapije, ne mogu se dati druge specifične terapijske preporuke.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi za poremećaje aciditeta, inhibitori protonske pumpe ATC šifra: A02BC02

Mehanizam dejstva

Pantoprazol je supstituisani benzimidazol koji inhibira sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu putem specifične blokade protonskih pumpi parijetalnih ćelija.

Pantoprazol prelazi u aktivni oblik u kiseloj sredini parijetalnih ćelija gde vrši inhibiciju enzima H+, K+-ATP-aze, odnosno, završnu fazu produkcije hlorovodonične kiseline u želucu. Stepen inhibicije je dozno zavisan i utiče kako na bazalnu, tako i na stimulisanu sekreciju kiseline. Kod većine pacijenata povlačenje simptoma se očekuje unutar 2 nedelje. Kao i kod drugih inhibitora protonske pumpe i inhibitora H2 receptora, terapija pantoprazolom uzrokuje smanjenu kiselost želudačnog sadržaja itime proporcionalno povećava sekreciju gastrina, srazmerno smanjenoj kiselosti. Povećanje sekrecije gastrina je reverzibilno. Kada se pantoprazol veže za enzim distalno u odnosu na nivo ćelijskog receptora, to može uticati na sekreciju hlorovodonične kiseline nezavisno od stimulacije drugim supstancama (acetilholin, histamin, gastrin). Efekat je isti bilo da se lek daje oralno ili intravenski.

Farmakodinamska dejstva

Pod uticajem pantoprazola rastu vrednosti gastrina u stanju gladovanja. Kod kratkotrajne primene, u većini slučajeva one ne prelaze gornju graničnu vrednost. Kod dugotrajne primene, vrednosti gastrina se u većini slučajeva udvostručuju. Međutim, izraziti porast vrednosti gastrina, javlja se samo u izolovanim slučajevima. Posledično, uočeno je blago do umereno povećanje broja specifičnih endokrinih (ECL) ćelija u želucu kod manjeg broja pacijenata tokom dugotrajne terapije (jednostavna

8 od 12

do adenomatoidna hiperplazija). Ipak, prema do sada sprovedenim ispitivanjima formiranje karcinoidnih prekursora (atipična hiperplazija) ili karcinoidi želuca otkriveni u eksperimentima na životinjama (videti odeljak 5.3), nisu uočeni kod ljudi.

Prema rezultatima studija na životinjama ne može se potpuno isključiti uticaj dugotrajne terapije pantoprazolom(preko godinu dana) na endokrine parametre tireoidne žlezde.

Tokom terapije antisekretornim lekovima, kao odgovor na smanjeno lučenje hlorovodonične kiseline, dolazi do povećanja vrednosti gastrina u serumu. Takođe, dolazi do povećanja vrednosti CgA usled smanjene kiselosti želudačnog sadržaja. Povećane vrednosti CgA mogu uticati na laboratorijska ispitivanja u cilju postavljanja dijagnoze neuroendokrinih tumora.

Dostupni publikovani podaci ukazuju da primenu inhibitora protonske pumpe treba prekinuti između 5 dana i 2 nedelje pre planiranog merenja vrednosti CgA, a kako bi se eventualno lažno povećanje vrednosti CgA, uzrokovano primenom inhibitora protonske pumpe, vratilo u opseg referentnih vrednosti.

Opšti farmakokinetički podaci

Farmakokinetička svojstva pantoprazola se ne razlikuju nakon pojedinačne ili ponovljene primene. U rasponu doze od 10 do 80 mg, kinetika pantoprazola u plazmi je linearna i nakon oralne i nakon intravenske primene.

Distribucija

Vezivanje pantoprazola za proteine plazme je otprilike 98%. Volumen distribucije je otprilike 0,15 L/kg.

Biotransformacija

Pantoprazol se gotovo u potpunosti metaboliše u jetri. Glavni metabolički put je demetilacija putem izoenzima CYP2C19 praćena konjugacijom sulfata, a drugi metabolički put uključuje oksidaciju izoenzimom CYP3A4.

Eliminacija

Terminalno poluvreme eliminacije je otprilike 1 sat, a klirens je otprilike 0,1 L/h/kg. Bilo je nekoliko slučajeva ispitanika sa odloženom eliminacijom. Zbog specifičnog vezivanja pantoprazola za protonskepumpeparijetalnih ćelija, poluvreme eliminacije nije u korelacijisa mnogo dužim trajanjem dejstva (inhibicija sekrecije želudačne kiseline).

Metaboliti pantoprazola se uglavnom eliminišu putem bubrega što predstavlja glavni put ekskrecije (otprilike 80%), ostatak se izlučuje fecesom. Glavni metabolit u serumu iurinu je desmetilpantoprazol konjugovan sa sulfatnom grupom. Poluvreme eliminacije glavnog metabolita (otprilike 1,5 sat) nije mnogo duže od onog za pantoprazol.

Posebne populacije

Slabi metabolizeri

Kod približno 3% evropske populacije, javlja se nedostatak funkcionalnog enzima CYP2C19, pa se ova populacija naziva slabi metabolizeri (engl. poor metabolisers). Kod tih ispitanika se metabolizam pantoprazola verovatno odvija preko izoenzima CYP3A4. Nakon primene pojedinačne doze od 40 mg pantoprazola, srednja vrednost površine ispod krive koncentracije u plazmi je bila približno 6 puta veća kod slabih metabolizera nego kod osoba koje imaju funkcionalan izoenzim CYP2C19 (snažni metabolizeri). Srednje vrednosti maksimalnih koncentracija u plazmi su povećane za otprilike 60%. Ovi nalazi nemaju uticaj na doziranje pantoprazola.

9 od 12

Oštećenje funkcije bubrega

Ne preporučuje se smanjenje doze pantoprazola kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (uključujući pacijente na dijalizi). Kao i kod zdravih ispitanika, poluvreme eliminacije pantoprazola je kratko. Samo veoma male količine pantoprazola podležu dijalizi. Iako je poluvreme eliminacije glavnog metabolita umereno produženo (2–3 sata), ekskrecija je ipak dovoljno brza da ne dolazi do akumulacije.

Oštećenje funkcije jetre

Iako je kod pacijenata sa cirozom jetre (klase A i B prema Child-u) došlo do produženja vrednosti poluvremena eliminacije na 7 do 9 sati, a vrednosti površine ispod krive (PIK) povećane za faktor 5–7, maksimalna koncentracija u serumu je samo neznatno povećana uz faktor 1,5 u odnosu na zdrave osobe.

Stariji pacijenti

Blago povećanje vrednosti PIK i Cmax kod starijih u poređenju sa mlađim osobama, takođe nije od kliničkog značaja.

Pedijatrijska populacija

Nakon primene pojedinačnih intravenskih doza pantoprazola od 0,8 ili 1,6 mg/kg pantoprazola kod dece uzrasta od 2 do 16 godina, nije bilo značajnije povezanosti između klirensa pantoprazola i uzrasta ili telesne mase. Vrednosti PIK i volumen distribucije bili su u skladu sa podacima dobijenim kod odraslih pacijenata.

Neklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija o farmakološkoj bezbednosti, toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti ne ukazuju na poseban rizikza ljude.

Tokom dvogodišnjeg ispitivanja karcinogenosti na pacovima, pronađene su neuroendokrine neoplazme. Pored toga, u prednjem delu želuca pacova pronađene su skvamozne papilomatozne ćelije. Pažljivo je ispitan mehanizam, koji putem supstituisanih benzimidazola dovodi do formiranja gastričnih karcinoida, i može se zaključiti da je to sekundarna reakcija na izrazito povećanje koncentracije gastrina u serumu, koje se javlja kod pacova tokom hronične terapije velikim dozama. Tokom dvogodišnjeg ispitivanja na glodarima zapažen je povećan broj tumora jetre kod pacova i ženki miševa, što se pripisuje intenzivnom metabolizmu pantoprazola u jetri.

U grupi pacova koji su primali najveće doze (200 mg/kg) uočeno je blago povećanje učestalosti neoplazmatskih promena tireoidne žlezde. Pojava ovih neoplazmi se povezuje sa promenama u metabolizmu tiroksina u jetri pacova pod dejstvom pantoprazola. Kako je terapijska doza kod ljudi mala, ne očekuje se pojava štetnih uticaja na tireoidne žlezde.

U peri-postnatalnoj studiji reproduktivne toksičnosti kod pacova namenjenoj proceni razvoja kostiju, primećeni su znaci toksičnosti na potomstvo (smrtnost, manja srednja telesna masa, manji srednji porast telesne mase i smanjen rast kostiju) kod približno dvostruke kliničke izloženosti čoveka (Cmax). Na kraju faze oporavka, parametri na kostima su bili slični po grupama, a telesna masa je takođetežila reverzibilnosti nakon perioda oporavka bez leka. Povećanje mortaliteta prijavljeno je samo kod mladunaca pacova pre odvajanja (do 21 dan starosti) za koje se procenjuje da odgovaraju odojčadi uzrasta do 2 godine. Značaj ovog nalaza za pedijatrijsku populaciju nije jasan. Prethodno peri-postnatalno ispitivanje na pacovima sa nešto manjim dozama nije pokazalo štetne uticaje pri 3 mg/kg u poređenju sa malomdozom od 5 mg/kg u ovoj studiji.

Ispitivanja nisu pokazala uticaj na oštećenje plodnosti, niti teratogene uticaje.

Kod pacova je ispitivan prolaz leka kroz placentu, pri čemu je utvrđeno da se isti povećava u kasnijim fazama gestacije. Posledično, koncentracija pantoprazola kod fetusa je povećana neposredno pre rođenja.

10 od 12

Dinatrijum-edetat;

Natrijum-hidroksid(za podešavanje pH).

Ovaj lekse ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Neotvorena bočica: 2 godine.

Nakon rekonstitucije i razblaživanja, hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora je potvrđena 24 sata na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek je potrebno iskoristiti odmah.

Ukoliko se ne upotrebi odmah, stabilnost u toku upotrebe i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika.

Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucijei razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje leka je staklena bočica tip I sa gumenim čepom, aluminijumskim zatvaračem i flip-offpoklopcem.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica od 10 mL i Uputstvo za lek.

Rastvor spreman za upotrebu se priprema ubrizgavanjem 10 mL natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%), rastvora za injekciju u bočicu koja sadrži prašak. Izgled leka posle rekonstitucije je bistar žućkasti rastvor. Ovaj rastvor se može primeniti direktno ili može da se primenjuje nakon mešanja sa 100 mL rastvora za injekciju natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) ili sa 100 mL rastvora za injekciju glukoze 55 mg/mL (5%). Za razblaživanje koristitistaklene ili plastičnekontejnere.

Nakon rekonstitucije i razblaživanja, hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora je potvrđena 24 sata na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek je potrebno iskoristiti odmah.

Lek Pepticaid se ne sme pripremati ili mešati sa rastvaračima koji nisu navedeni.

Lek treba primeniti intravenski tokom 2 do 15 minuta.

11 od 12

Sadržaj bočice namenjen je samo za jednokratnu upotrebu. Zaostali sadržaj iz bočice ili ako se vizuelni izgled leka promenio (npr. ako se uoči zamućenje ili talog) treba odložiti u skladu sa lokalnim zahtevima.