Moxifloxacin Kabi 400mg/250mL rastvor za infuziju

Lek MoxifloxacinKabije indikovan u terapiji:

vanbolničke pneumonije (engl. Community acquired pneumonia, CAP)

komplikovanih infekcija kože i struktura kože (engl. Complicated skin and skin structure infections, cSSSI).

Moksifloksacin se sme upotrebljavati samo kada se primena antibakterijskih lekova koji se uobičajeno preporučuju za početnu terapiju ovih infekcija ne smatra adekvatnom.

Potrebno jeuzeti u obzir zvaničnesmerniceza odgovarajuću upotrebu antibakterijskih lekova.

Doziranje

Preporučena doza je 400 mg moksifloksacina, primenjeno putem infuzije, jednom dnevno.

Kada je klinički indikovano, inicijalna intravenska terapija može biti nastavljena oralnom primenom moksifloksacin 400 mg u obliku tableta.

U kliničkim ispitivanjima, većina pacijenata je prebačena na oralnu terapiju unutar 4 dana (CAP) ili 6 dana (cSSSI). Preporučeno ukupno trajanje intravenskog i oralnog lečenja je 7 – 14 dana za CAP i 7 – 21 dan za cSSSI.

1 od 18

Oštećena funkcija bubrega/jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blago do teško oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi, tj. hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (videti odeljak5.2).

Nema dovoljno podataka o doziranju kod pacijenata saoštećenomfunkcijom jetre (videti odeljak4.3).

Druge posebne populacije

Nije potrebno prilagođavanjedozekod starijihpacijenata i pacijenata sa malomtelesnommasom.

Pedijatrijska populacija

Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u fazi rasta. Efikasnost i bezbednost primene moksifloksacina kod dece i adolescenata nije utvrđena (videti odeljke4.3, 4.4 i 5.3).

Način primene

Za intravensku upotrebu; neprekidna infuzija tokom 60 minuta(videti odeljak 4.4).

Ako je medicinski indikovano, rastvor za infuziju se može dati pomoću T-drena, zajedno sa kompatibilnim infuzionimrastvorom(videti odeljak 6.6).

Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenihu odeljku 6.1.

Trudnoća i dojenje (videti odeljak 4.6). Pacijenti mlađi od 18 godina.

Pacijenti sa bolestima/poremećajima tetiva povezanih sa primenom hinolona u anamnezi.

Promene u elektrofiziologiji srca, u vidu produženja QT intervala, nakon primene moksifloksacina primećene su i u pretkliničkim ispitivanjima i u ispitivanjima kod ljudi. Zbog sigurnosti, moksifloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa:

Kongenitalnim ili stečenim produženjem QT intervala

Poremećajem u ravnoteži elektrolita, posebno kod nekorigovane hipokalemije Klinički relevantnom bradikardijom

Klinički relevantnom insuficijencijom srca sa smanjenom ejekcionom frakcijom leve komore Simptomatskimaritmijama u anamnezi.

Moksifloksacin se ne sme koristiti istovremeno sa drugim lekovima koji podužuju QT interval (videti odeljak 4.5).

Zbog ograničenih kliničkih podataka, moksifloksacin je takođe kontraindikovan kod pacijenta sa oštećenom funkcijom jetre (Child Pugh C) i kod pacijenta sa porastom transaminaza za više od 5 puta iznad gornje granice normale (ULN).

Primenu leka Moxifloxacine Kabi treba izbegavati kod pacijenata koji su imali ozbiljne neželjene reakcije pri primeni lekova koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje tih pacijenata moksifloksacinom sme se započeti isključivo ukoliko nema drugih terapijskih mogućnosti i nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti, odeljak 4.3).

2 od 18

Aneurizma, disekcija aorte i regurgitacija/nesposobnost srčanog zaliska

Epidemiološke studije pokazuju povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, posebno kod starijih pacijenata i nakon regurgitacije aorte i mitralnog zaliska nakon uzimanja fluorohinolona. Slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad komplikovani rupturom (uključujući smrtni ishod) i regurgitacijom/nesposobnošću nekog od srčanih zalistaka prijavljeni su kod pacijenata koji su primali flurohinolone (videti odeljak 4.8).

Zbog toga, fluorohinolone treba koristiti samo nakon pažljive procene koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa pozitivnom porodičnom istorijom bolesti aneurizme, ili kod urođene bolesti srčanih zalistaka ili kod pacijenata sa dijagnozom već postojeće aneurizme aorte i/ili disekcije aorte, ili bolesti srčanih zalistaka ili ukoliko postoje drugi faktori rizika ili stanja koja su predisponirajuća

- za aneurizmu i disekciju aorte i regurgitaciju srčanih zalistaka/nesposobnost (npr. Poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfanov sindrom, Ehlers-Danlos sindrom, Tarnerov sindrom, Behcet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis ili dodatno

- za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Takayasu artritis ili artiritis gigantskih ćelija ili poznata ateroskleroza ili Sjogrenov sindrom) ili dodatno

- za regirgitaciju/nesposobnost srčanih zalistaka (npr infektivno endokarditis)

Rizik od aneurizme i disekcije aorte i njihove rupture takođe može biti povećan kod pacijenata koji se leče istovremeno sa sistemskim kortikosteroidima.

U slučaju iznenadnog abdominalnog bola, bola u grudima ili leđima, pacijentima treba savetovati da se odmah konsultuju sa lekarom u hitnoj pomoći.

Pacijentima treba savetovati da potraže odmah medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novonastalog lupanja srca ili razvoja edema abdomena ili donjih eksteremiteta.

Prednost lečenja moksifloksacinom naročito kod manje teških infekcija treba uskladiti s informacijama navedenim u delu o upozorenjima i merama opreza.

Produženje QTc intervala i moguća klinička stanja povezana s produženjem QTc intervala

Pokazalo se da moksifloksacin kod nekih pacijenata produžava QTc interval na elektrokardiogramu. Veličina produženja QT intervala se može povećati sa povećanjem koncentracije moksifloksacina u plazmi usled brze intravenske infuzije. Zbog toga trajanje infuzije ne bi smelo biti kraće od preporučenih 60 minuta i intravenska doza od 400 mg jednom na dan ne bi se smela prekoračiti. Za više detalja pogledajte u nastavku i vidite odeljke 4.3. i 4.5.

Ukoliko se tokom lečenja pojave znaci ili simptomi koji mogu biti povezani sa srčanom aritmijom sa ili bez nalaza u EKG-u, primenu moksifloksacina treba prekinuti.

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata sa bilo kojim stanjem koje može predisponirati srčane aritmije (npr. akutna srčana ishemija), jer oni mogu imati povećan rizik od razvoja ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes) i srčanog zastoja. Videti odeljke 4.3 i 4.5.

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu smanjiti nivo kalijuma. Videtiodeljke4.3 i 4.5.

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove povezane sa klinički značajnom bradikardijom. Videti odeljak4.3.

3 od 18

Pacijentkinje i stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na efekte lekova koji produžavaju QTc interval kao što je moksifloksacin i stoga je kod njih potreban poseban oprez.

Produžene, onesposobljavajuće ili potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjen reakcije

Veoma retki slučajevi produženih (koje se nastavljaju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih ili potencijalno ireverzibilnih ozbiljnij neželjenih reakcija na lek koje pogađaju različite sisteme (muišićno-koštani, nervni, psihijatrijske reakcije i poremećaj čula), nekada i više njih, prijavljeni su kod pacijenata koji su primali hinolone ili fluorohinolone, nezavisno od njihovih godina ili postojećih faktora rizika. Primenu moksifloksacina treba prekinuti čim se jave prvi znaci ili simptomi ozbiljnih neželjenih reakcija i posavetovati pacijenta da se javi lekaru koji je lek propisao.

Preosetljivost /alergijske reakcije

Zabeležene su reakcije preosetljivosti i alergijske reakcije, nakon prve primene fluorohinolona, uključujući moksifloksacin. Čak i nakon prve primene leka, anafilaktičke reakcije mogu uznapredovati do šoka opasnog po život. U slučajevima kliničkih manifestacija teških reakcija preosetljivosti treba prekinuti primenu moksifloksacina i započeti adekvatno lečenje (npr. anti-šok terapija).

Teška oštećenja jetre

Zabeleženi su slučajevi fulminantnog hepatitisa koji potencijalno može dovesti do po život opasne insuficijencije jetre (uključujući smrtni ishod) prilikom primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da se obrate svom lekaru pre nastavka lečenja, ako se razviju znaci i simptomi fulminantne bolesti jetre kao što su brzi razvoj astenije povezane sa žuticom, tamni urin, sklonosti krvarenju ili hepatička encefalopatija.

U slučajevima u kojima se pojave indikacije oštećene funkcije jetre, treba obaviti testove/pretrage funkcije jetre.

Ozbiljne kožne neželjene reakcije

Prijavljene su ozbiljne kožne neželjene reakcije (Engl. Severe cutaneous adverse reactions (SCARs)), uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN: poznatu i kao Lyel-ov sindrom), Stevens Johnsonov-ov sindrom (SJS) i akutnu generalizovanu egzantematsku pustulozu (AGEP), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom, pri primeni moksifloksacina (videti odeljak 4.8). U trenutku propisivanja leka, pacijente treba posavetovati o znacima i simptomima ozbiljnih kožnih reakcija i pažljivo ih pratiti. Ukoliko se pojave znaci ili simptomi koji ukazuju na ove reakcije, odmah treba prekinuti primenu moksifloksacina i treba razmotriti alternativnu terapiju. Ukoliko je pacijent pri primeni moksifloksacina razvio ozbiljnu rekaciju kao što su SJS, TEN ili AGEP, ni u kom trenutku se terapija moksifloksacinom ne sme ponovo započinjati.

Pacijentisa predispozicijom za konvulzije

Poznato je da hinoloni mogu podstaći konvulzije. Potreban je oprez prilikom primene kod pacijenata sa poremećajima CNS-a ili kod postojanja drugih faktora rizika koji mogu predisponirati ili sniziti prag za konvulzije. U slučaju konvulzija, primenu moksifloksacina treba prekinuti, te poduzetiodgovarajuće mere.

Periferna neuropatija

Zabeleženi su slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koja dovodi do parestezija, hipoestezija, disestezija ili slabosti, kod pacijenata koji primaju hinolone uključujući moksifloksacin. Pacijente koji se leče moksifloksacinom treba savetovati da se obrate svom lekaru pre nastavka lečenja ukoliko se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, pečenje, trnci, ukočenost ili se razvije slabost kako bi se sprečio razvoj ireverzibilnih stanja (videti odeljak4.8).

4 od 18

Psihijatrijske reakcije

Psihijatrijske reakcije se mogu javiti čak i nakon prve primene hinolona, uključujući moksifloksacin. U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihotične reakcije uznapredovale su do suicidalnih misli i samoozleđujućegponašanja kao što je pokušajsamoubistva (videti odeljak4.8). Uslučaju da pacijent razvije ovakve reakcije, primenu moksifloksacina treba prekinuti i preduzeti odgovarajuće mere. Preporučuje se oprez ako se moksifloksacin primenjuje kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihijatrijskim bolestima u anamnezi.

Dijareja povezana sa primenomantibiotika, uključujući kolitis

Kod primene antibiotika širokog spektra, uključujući moksifloksacin, zabeleženi su slučajevi dijareje povezane sa primenom antibiotika (engl. Antibiotic Associated Diarrhoea, AAD) i kolitisa povezanog s primenom antibiotika (engl. Antibiotic Associated Colitis, AAC) uključujući pseudomembranozni kolitis i dijareju povezanu sa Clostridium difficile koji mogu varirati u težini od blage dijareje do po život opasnog kolitisa. Stoga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kojirazviju ozbiljnu dijareju tokom ili nakon upotrebe moksifloksacina. Ako se posumnja ili potvrdi AAD ili AAC, lečenje antibakterijskim lekovima koje je u toku, uključujući i lečenje moksifloksacinom, treba prekinuti i odmah poduzeti odgovarajuće terapijske mere. Pored toga, treba poduzeti odgovarajuće mere za kontrolu infekcije kako bi se smanjio rizik od prenosa. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku su kontraindikovani kod pacijenata koji razviju ozbiljnu dijareju.

Pacijentisa mijastenijom gravis

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata sa mijastenijom gravis jer može doći do pogoršanja simptoma.

Zapaljenjetetive, ruptura tetive

Zapaljenje tetive i ruptura tetive (naročito Ahilove tetive), ponekad bilateralno, mogu se javiti pri primeni hinolona i flurohinolona, unutar 48 sati od početka lečenja i zabeleženi su i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije. Rizik od zapaljenja tetive i rupture tetive povećan je kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, pacijenata sa transplantiranim organima i pacijenata istovremeno lečenih kortikosteroidima. Prema tome, treba izbegavati istovremenu primenu sa kortikosteroidima.

Pri prvim znacima zapaljenja tetive (npr. bolno oticanje, zapaljenje) treba prekinuti primenu moksifloksacina i razmotriti drugu terapijsku mogućnost. Oboleli(e) ekstremitet(e) treba lečiti na odgovarajući način (npr. imobilizacijom). Ako se pojave znacitendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi

Pacijentis oslabljenomfunkcijom bubrega

Stariji pacijenti sa poremećajem u radu bubrega, koji nisu u mogućnosti održavati odgovarajući unos tečnosti, treba da uzimaju moksifloksacin s oprezom, jer dehidracija može povećati rizik od insuficijencije bubrega.

Poremećaji vida

Ukoliko dođe do slabljenja vida ili se primete bilo kakvi efekti na oči, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa (videti odeljke4.7 i 4.8).

Poremećaji glikemije

Kao i sa drugim hinolonima, poremećaj vrednosti glukoze u krvi, uključujući i hipoglikemiju i hiperglikemiju, su zabeleženi (videti odeljak 4.8) kod pacijenata sa dijabetesom koji su istovremeno bili na terapiji oralnim antidijabeticima (npr. glibenlamid) ili na insulinu. Zabeleženi su slučajevi hipoglikemijske kome. Preporučuje se pažljivo praćenje nivoa glukoze u krvi kod pacijenata sa dijabetesom.

5 od 18

Prevencija fotosenzitivnih reakcija

Pokazalo se da hinoloni kod pacijenata uzrokuju fotosenzitivne reakcije. Međutim, studije su pokazale da je rizik od pojave fotosenzitivnih reakcija manji kod moksifloksacina. Ipak pacijente treba savetovati da izbegavaju izlaganje UV zračenju i izraženoj i/ili jakoj sunčevoj svetlosti tokom primene moksifloksacina.

Pacijenti sa deficijencijom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti sa porodičnom anamnezom deficijencije glukoza-6-fosfat dehidrogenaze ili pacijenti koji sami imaju deficijenciju glukoza-6-fosfat dehidrogenaze, skloni su hemolitičkim reakcijama kada se leče hinolonima. Stoga, moksifloksacin kod ovih pacijenata treba primenjivatis oprezom.

Zapaljenjeperiarterijskog tkiva

Lek Moxifloxacin Kabi, rastvor za infuziju primenjuje se isključivo intravenskim putem. Intraarterijsku primenu treba izbegavati, jer su prekliničke studije pokazale pojavljivanje zapaljenja periarterijskog tkiva nakon primene infuzije ovim putem.

Pacijenti sa posebno komplikovaniminfekcijama kože istruktura kože (cSSSI)

Klinička efikasnost moksifloksacina u lečenju teških infekcija opekotina, fascitisa i infekcija dijabetičkog stopala s osteomijelitisom nije utvrđena.

Pacijenti na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma

Ovaj lek sadrži 54,4 mmol-a (1206 mg) natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata, koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interferencija sa biološkim testovima

Lečenje moksifloksacinom može interferirati sa testovima na kulturi Mycobacterium spp. i to supresijom rasta mikobakterija što uzrokuje lažno negativne rezultate na uzorcima uzetim od pacijenata koji primaju moksifloksacin.

Pacijentisa MRSA infekcijom

Moksifloksacin se ne preporučuje za lečenje MRSA infekcija. U slučaju suspektne ili potvrđene MRSA infekcije, treba započeti lečenjeodgovarajućim antibakterijskim lekom(videti odeljak5.1).

Pedijatrijska populacija

Upotreba moksifloksacina je kontraindikovana kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.3), zbogneželjenih efekata na hrskavicu kod mladunaca životinja (videti odeljak 5.3).

Interakcije sa lekovima

Aditivni efekat na produženje QT intervala pri primeni moksifloksacina i drugih lekova koji mogu produžiti QTc interval se ne može isključiti. To može dovesti do povećanog rizika od ventrikularnih aritmija, uključujući torsade de pointes. Stoga je istovremena primena moksifloksacina sa nekim od sledećih lekova kontraindikovana (videti odeljak 4.3):

antiaritmici klase IA (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid)

antiaritmici klase III (npr. amiodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid)

antipsihotici (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid)

6 od 18

tricikličniantidepresivi

neki antimikrobni lekovi (sakvinavir, sparfloksacin, eritromicin IV, pentamidin, antimalarici naročito halofantrin)

neki antihistaminici (terfenadin, astemizol, mizolastin)

drugi lekovi (cisaprid, vinkamin IV, bepridil, difemanil).

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu smanjiti nivo kalijuma (npr. diuretici Henleove petlje i tiazidni diuretici, laksativi i klistiri (visoke doze), kortikosteroidi, amfotericin B) ili lekove koji su povezani s klinički značajnom bradikardijom.

Nakon ponovljenog doziranja kod zdravih dobrovoljaca, moksifloksacin je povećao Cmax digoksina za približno 30% bez uticaja na AUC ili na najnižu koncentraciju leka. Kod primene sa digoksinom nije potreban oprez.

U ispitivanjima sprovedenim na dobrovoljcima dijabetičarima, istovremena primena moksifloksacina peroralnim putem sa glibenklamidom dovela je do smanjenja maksimalne koncentracije glibenklamida u plazmi za približno 21%. Kombinacija glibenklamida i moksifloksacina teorijski može dovesti do blage i prolazne hiperglikemije. Međutim, uočene promene u farmakokinetici glibenklamida nisu izazvale promene farmakodinamičkih parametara (nivo glukoze u krvi, insulin). Stoga, nisu utvrđene klinički značajne interakcije između moksifloksacina i glibenklamida.

Promene vrednosti INR

Zabeležen je veliki broj slučajeva koji pokazuju porast oralne antikoagulantne aktivnosti kod pacijenata koji su primali antibakterijske lekove, naročito fluorohinolone, makrolide, tetracikline, kotrimoksazole i neke cefalosporine. Čini se da su infektivna i inflamatorna stanja, starost i opšte stanje pacijenta, faktori rizika. Pod tim okolnostima, teško je proceniti da li je infekcija ili lečenje uzrokovalo poremećaj INR-a (engl. international normalised ratio). Mera predostrožnosti bila bi češće praćenje INR-a. Ukoliko je potrebno, dozu oralnih antikoagulansa treba prilagoditi na odgovarajućinačin.

Klinička ispitivanja pokazuju da nema interakcija nakon istovremene primene moksifloksacina sa: ranitidinom, probenecidom, oralnim kontraceptivima, suplementima kalcijuma, parenteralno primenjenim morfinom, teofilinom, ciklosporinom ili itrakonazolom.

In vitro ispitivanja sa humanim enzimima citohrom P-450 potvrđuju ove rezultate. Uzevši u obzir ovakve rezultate, metaboličke interakcije putem enzima citohromP-450 malo su verovatne.

Interakcije s hranom

Nema klinički značajnih interakcija moksifloksacina sa hranom, uključujući mlečneproizvode.

Trudnoća

Sigurnost primene moksifloksacina kod žena tokom trudnoće nije ispitana. Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat. Zbog eksperimentalnog rizika od oštećenja hrskavice nezrelih životinja usled primene fluorohinolona i reverzibilnog oštećenja zglobova opisanog kod dece koja su primala neke fluorohinolone, moksifloksacin se ne sme koristiti kodtrudnica (videti odeljak4.3).

Dojenje

Nema dostupnih podataka o primeni moksifloksacina za vreme dojenja. Pretklinički podaci pokazuju da se male količine moksifloksacina izlučuju u mleko. U nedostatku podataka kod ljudi i s obzirom na to da

7 od 18

postoji eksperimentalni rizik od oštećenja hrskavice mladunaca životinja usled primene fluorohinolona, dojenje je kontraindikovano tokom lečenja moksifloksacinom (videti odeljak 4.3).

Plodnost

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na oštećenje plodnosti (videti odeljak5.3).

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja moksifloksacina na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, usled reakcija CNS-a (npr. vrtoglavica; akutni, prolazni gubitak vida, videti odeljak 4.8) ili akutnog i kratkotrajnog gubitka svesti (sinkopa, videti odeljak 4.8) fluorohinoloni uključujući moksifloksacin mogu dovesti do slabljenja sposobnosti pacijenta da vozi i rukuje mašinama. Pacijente treba savetovatida pre vožnje ili rukovanja mašinama provere kako reaguju na moksifloksacin.

Neželjena dejstva uočena u kliničkim ispitivanjima i tokom postmarketinškog praćenja pri primeni moksifloksacina 400 mg dnevno intravenskim ili oralnim putem (samo intravenski, uzastopno [IV/oralno] i samo oralno) razvrstana poučestalosti su navedena u nastavku.

Osim mučnine i dijareje sva neželjena dejstva su zabeležena s učestalosti manjom od3%.

U okviru svake grupe, neželjena dejstva su predstavljena po opadajućem stepenu ozbiljnosti. Učestalost je definisana kako:

Česta Povremena Retka Veoma retka Nepoznata

≥1/100 do <1/10 ≥1/1,000 do <1/100 ≥1/10000 do <1/1000 <1/10000

Ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka

8 od 18

9 od 18

10 od 18

11 od 18

* Veoma retki slučajevi produženih (koje se nastavljaju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih ili potencijalno ireverzibilnih ozbiljnij neželjenih reakcija na lek koje pogađaju različite klase organa i čula, nekada i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetiva, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj koordinacije, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, pospanost, poremećaji pamćenja, spavanja i čula sluha, vida, ukusa i mirisa) priajvljene su u vezi sa upotrebom hinolona i fluorohinolona u nekim slučajevima, nezavisno od postojećih faktora rizika (videti odeljak 4.4).

**Slučajevi aneurizme i disekcije aorte ponekad komplikovani rupturom (uključujući smrtni ishod) kao i regurgitacija/nesposobnost bilo kog od srčanih zalistaka su prijavljeni kod pacijenata koji primaju fluorohinolone (videti odeljak 4.4.)

Sledeća neželjena dejstva imaju veću učestalost u podgrupi intravenski lečenih pacijenata sa ili bez naknadne oralne terapije:

Često:

Povremeno:

povećana vrednost gama-glutamil-transferaze

ventrikularne tahiaritmije, hipotenzija, edem, kolitis povezan sa primenom antibiotika

(uključujući pseudomembranozni kolitis, u veoma retkim slučajevima povezan sa po život opasnim komplikacijama, videti odeljak 4.4), konvulzije uključujući grand mal konvulzije (videti odeljak 4.4), halucinacije, oslabljena funkcija bubrega (uključujući porast vrednosti uree i kreatinina), bubrežna insuficijencija (videti odeljak4.4).

Veoma retki slučajevi sledećih neželjenih efekata su prijavljeni nakon lečenja sa drugim fluorohinolonima, koja bi se takođe mogla pojaviti tokom lečenja moksifloksacinom: povećani intrakranijalni pritisak (uključujući pseudotumor cerebri), hipernatremija, hiperkalcemija, hemolitička anemija, fotosenzitivne reakcije, (videti odeljak4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

12 od 18

Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Nakon slučajnog predoziranja ne preporučuju se posebne mere. U slučaju predoziranja treba započeti simptomatsko lečenje. Zbog mogućnosti produženja QT intervala treba napraviti EKG. Istovremena primena medicinskog uglja sa dozom od 400 mg moksifloksacina primenjenog oralnim ili intravenskim putem će smanjiti sistemsku raspoloživost leka za više od 80%, odnosno 20%. Upotreba medicinskog uglja u ranoj fazi apsorpcije može biti korisna kako bi se sprečio prekomerni porast sistemske izloženosti moksifloksacinu u slučaju predoziranja oralnim putem.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekoviza sistemsku primenu; fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA14

Mehanizam dejstva

Moksifloksacin inhibira bakterijske topoizomeraze tipa II (DNK girazu i topoizomerazu IV) koje su neophodne za replikaciju, transkripciju i reparaciju bakterijske DNK.

Odnos farmakokinetika/farmakodinamika

Fluorohinoloni ispoljavaju ubijanje bakterija zavisno od koncentracije. Farmakodinamska ispitivanja fluorohinolona na modelima infekcija kod životinja i ispitivanja na ljudima ukazuju na to da je primarna determinanta efikasnosti odnos AUC24/MIK.

Mehanizam rezistencije

Rezistancija na fluorohinolone se može razviti putem mutacija DNK giraze i topoizomeraze IV. Drugi mehanizmi mogu uključiti prekomernu ekspresiju efluks pumpi, nepropusnost i zaštitu DNK giraze posredstvom proteina. Ukrštenu rezistenciju treba očekivati između moksikloksacina i drugih fluorohiniolona.

Mehanizmi rezistencije koji su specifični za antibakterijske lekove drugih klasa ne utiču na aktivnost moksifloksacina.

Granične vrednosti

Granične vrednosti kliničkih MIK-ova i difuzije diska za moksifloksacin prema EUCAST-u (01.01.2012):

13 od 18

Mikrobiološka osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije može varirati u zavisnosti od geografske regije i sa vremenom za odabrane vrste i poželjni su lokalni podaci o rezistenciji, naročito pri lečenju teških infekcija. Prema potrebi, treba tražiti stručni savet kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist leka, barem kod nekih vrsta infekcija, upitna.

14 od 18

Apsorpcija i bioraspoloživost

Nakon jednokratne jednosatne intravenske infuzije 400 mg leka, zabeležena je maksimalna koncentracija u plazmi od približno 4,1 mg/L na kraju infuzije, što odgovara povećanju od približno 26% u odnosu na koncentraciju uočenu nakon peroralne primene (3,1 mg/L). AUC vrednost od približno 39 mgh/L nakon i.v. primene je neznatno veća od one uočene nakon peroralne primene (35 mgh/L), što je u skladu s apsolutnom bioraspoloživošću od približno 91%.

Kod intravenske primene moksifloksacina, nije potrebnoprilagođavati dozu s obzirom na dob i polpacijenta.

15 od 18

Farmakokinetika je linearna u rasponu od 50 do 1200 mg nakon jednokratne peroralne doze, do 600 mg nakon jednokratne intravenske doze i do 600 mg nakon doziranja jednom dnevno više od 10 dana.

Distribucija

Moksifloksacin se brzo distribuira u ekstravaskularni prostor. Volumen distribucije u stanju ravnoteže (Vss) je približno 2 L/kg. Ispitivanja in vivo i ex vivo pokazala su vezivanje za proteine plazme od približno 40 –42%, nezavisno od koncentracije leka. Moksifloksacin se uglavnom vezujeza serumskealbumine.

Maksimalne koncentracije od 5,4 mg/kg i 20,7 mg/L (geometrijska sredina) postignute su u bronhijalnoj sluznici, odnosno u epitelnoj površinskoj tečnosti, 2,2 h nakon peroralne doze. Odgovarajuća maksimalna koncentracija u alveolarnim makrofagama iznosi 56,7 mg/kg. U tečnosti plikova na koži zabeležene su koncentracije od 1,75 mg/L 10 sati nakon intravenske primene. Vremenski profil koncentracije nevezanog leka bio je sličan u intersticijskoj tečnosti i plazmi, sa maksimalnom koncentracijom nevezanog leka od 1,0 mg/L (geometrijska sredina), koja je postignuta otprilike 1,8 h nakon intravenske doze.

Biotransformacija

Moksifloksacin prolazi fazu II biotransformacije i izlučuje se putem bubrega (približno 40%) i putem žuči/fecesa (približno 60 %) kao nepromenjeni lek i u obliku jedinjenja sa sumporom (M1) i glukuronida (M2). M1 i M2, oba metabolički neaktivna, su jedini važni metaboliti kod ljudi.

U kliničkim ispitivanjima faze I ispitivanjima in vitro, nisu uočene metaboličke farmakokinetičke interakcije sa drugim lekovima koji prolaze fazu I biotransformacije koja uključuje enzime citohroma P450. Rezultati ne ukazuju na oksidativni metabolizam.

Eliminacija

Prosečno terminalno poluvreme eliminacije moksifloksacina iz plazme iznosi približno 12 sati. Nakon primene doze od 400 mg, prosečni prividni ukupni klirens iznosi 179 – 246 mL/min. Nakon intravenske infuzije 400 mg leka, približno 22% izlučuje se nepromenjeno putem urina i približno 26% nepromenjeno putem fecesa. Nakon intravenske primene leka izlučivanje nepromenjenog leka i metabolita iznosi otprilike 98% ukupne doze. Bubrežni klirens približno je 24 – 53 mL/min, što ukazuje na delomičnu tubularnu reapsorpciju leka u bubrezima. Istovremena primena moksifloksacina s ranitidinom ili probenecidom nije promenila bubrežni klirens matičnogleka.

Oštećenje funkcije bubrega

Farmakokinetička svojstva moksifloksacina ne razlikuju se značajno kod pacijenata sa klirensom kreatinina > 20 mL/min/1,73 m2. Kako bubrežna funkcija slabi, koncentracije M2 metabolita (glukuronida) povećavaju se za faktor 2,5 (sa klirensom kreatinina < 30 mL/min/1,73 m2).

Oštećenje funkcije jetre

Na osnovu do sada sprovedenih farmakokinetičkih ispitivanja kod pacijenata s insuficijencijom jetre (Child Pugh A, B), nije moguće odrediti postoje li razlike u poređenju sa zdravim dobrovoljcima. Oštećena funkcija jetre bila je povezana sa većom izloženošću M1 u plazmi, dok je izloženost matičnom leku bila uporediva s izloženošću kod zdravih dobrovoljaca. Nema dovoljno iskustva u kliničkoj primeni moksifloksacina kod pacijenata sa oštećenomfunkcijom jetre.

16 od 18

U uobičajenim ispitivanjima sa ponavljanjem doze, moksifloksacin je pokazao hematološku i hepatičku toksičnost kod glodara i ne-glodara. Toksični efekti na CNS zabeleženi su kod majmuna. Ovi efekti su se javili nakon primene visokih doza moksifloksacina ili nakon produženog lečenja.

Kod pasa, visoke peroralne doze (≥ 60 mg/kg) koje dovode do plazma koncentracije ≥ 20 mg/L uzrokovale su promene u elektroretinogramu i u izolovanim slučajevima atrofiju retine.

Nakon intravenske primene nalazi koji ukazuju na sistemsku toksičnost bili su najizraženiji kad se moksifloksacin primenio u obliku bolus injekcije (45 mg/kg), ali nisu uočeni kada se moksifloksacin (40 mg/kg) dao u obliku spore infuzije tokom 50 minuta.

Nakon intraarterijske injekcije, uočene su inflamatorne promene koje su zahvatile periarterijsko meko tkivo što ukazuje na to da intraarterijsku primenu moksifloksacina treba izbegavati.

Moksifloksacin je bio genotoksičan u in vitro ispitivanjima sa baterijskim ćelijama ili ćelijama sisara. U in vivo ispitivanjima, genotoksičnost nije dokazana uprkos tome što su primenjene veoma visoke doze moksifloksacina. U inicijacijsko-promocijskom ispitivanju kod pacova nije utvrđeno karcinogeno delovanje moksifloksacina.

U in vitro ispitivanjima, moksifloksacin primenjen u visokim koncentracijama pokazao je elektrofiziološka svojstva koja mogu uzrokovati produženje QT intervala.

Nakon intravenske primene moksifloksacina kod pasa (infuzija 30 mg/kg tokom 15, 30 ili 60 minuta) stepen QT produženja jasno je zavisio od brzine infuzije, odnosno što je infuzija kraća to je produženje QT intervala izraženije. Produženje QT intervala nije zabeleženo priinfuziji doze od 30 mg/kg tokom 60 minuta.

Ispitivanja reproduktivne toksičnosti na pacovima, kunićima i majmunima ukazuju na to da dolazi do prolaza moksifloksacina kroz placentu. Ispitivanja na pacovima (p.o. i i.v.) i majmunima (p.o.) nisu pokazala dokaze o teratogenosti ili smanjenju plodnosti nakon primene moksifloksacina. Neznatno povećanje učestalosti malformacija pršljenova i rebara zabeleženo je kod fetusa kunića, ali samo pri dozi (20 mg/kg i.v.) koje su povezane s teškom toksičnošću kod majke. Zabeležen je porast učestalosti abortusa kod majmuna i kunića pri koncentracijama u plazmi koje se postižu primenom terapijskih doza.

Za hinolone, uključujući moksifloksacin, se zna da uzrokuju lezije na hrskavicama dijafiza zglobova dugih kostiju kod mladunaca životinja.

Natrijum acetat trihidrat Natrijum sulfat, bezvodni

Sumporna kiselina (za podešavanja pH) Voda za injekcije

Sledeći rastvori su inkompatibilni sa rastvorom moksifloksacina za infuziju: rastvor natrijum hlorida 10% i 20%

rastvor natrijum hidrogenkarbonata 4,2% i 8,4%

Ovaj lek se ne sme mešati s drugim lekovima osim onih koji su navedeni u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine

17 od 18

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja:

Hemijska i fizička in-use stabilnost leka dokazana je tokom perioda od 24 sata, na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološkog stanovišta, osim ako postupak otvaranja/rekonstitucije/razblaženja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije, lek se mora odmah upotrebiti.

Ukoliko se ne iskoristi odmah, rok upotrebe i uslovi čuvanja pre korišćenja su odgovornost korisnika.

Ne čuvatiu frižideru iline zamrzavati.

Bocu čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je polietilenska boca niske gustine (KabiPac) sa zatvaračem, koji sadrži gumeni disk koji omogućava insertovanje igle.

Spoljašnje pakovane je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 boca i Uputstvo za lek.

Lek je namenjen samo za jednokratnu upotrebu.

Utvrđeno je da su sledeće infuzije kompatibilne sa moksifloksacin 400 mg/250 mL rastvorom za infuziju: voda za injekcije, rastvor natrijum hlorida 0,9%, rastvor glukoze 5% i 10%, Ringerov rastvor, složeni rastvor natrijum laktata (Hartmanov rastvor, rastvor Ringerovoglaktata).

Moksifloksacin rastvor za infuziju se ne smeprimeniti istovremeno sa drugim lekovima putem infuzije.

Ne koristiti ako postoje vidljive čestice ili ako je rastvor zamućen.

Pri čuvanju na niskim temperaturama može se pojaviti talog koji će se ponovno rastvoriti na sobnoj temperaturi. Stoga se ne preporučuje čuvati rastvor za infuziju na temperaturi ispod 8°C.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Moxifloxacin Kabi sadrži aktivnu supstancu moksifloksacin koja spada u grupu antibiotika koji se zovu fluorohinoloni. Moxifloxacin Kabi deluje tako što ubija bakterije koje uzrokuju infekcije ukoliko su infekcije uzrokovane bakterijama osetljivim na moksifloksacin.

Moxifloxacin Kabi se koristi kod odraslih za lečenje sledećih bakterijskih infekcija:

• Zapaljenje pluća (pneumonija) stečeno izvan bolnice
• Infekcija kože i mekog tkiva.

Moxifloxacin Kabi se koristi za lečenje ovih infekcija samo kada se uobičajeni antibiotici ne mogu primeniti ili ne deluju.

Obratite se svom lekaru ukoliko niste sigurni da li pripadate u neku od niže opisanih grupa pacijenata.

Lek Moxifloxacin Kabi ne smete primati:

• Ukoliko ste alergični na moksifloksacin, bilo koje druge hinolonske antibiotike ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• Ukoliko ste trudni ili dojite.
• Ukoliko ste mlađi od 18 godina.
• Ukoliko ste imali bolest ili poremećaj tetiva povezan sa lečenjem hinolonskim antibioticima (videti odeljke Upozorenja i mere opreza i Moguća neželjena dejstva).
• Ukoliko imate od rođenja ili Vam se tokom života pojavilo bilo koje stanje povezano sa poremećajem srčanog ritma zabeleženo na EKG-u (električnom snimku rada srca).
• Ukoliko imate poremećenu ravnotežu soli u krvi (naročito nizak nivo kalijuma ili magnezijuma u krvi).
• Ukoliko imate vrlo usporen srčani ritam (koji se zove „bradikardija“), slabo srce (insuficijenciju srca), ukoliko ste imali poremećaj srčanog ritma ili uzimate druge lekove, koji dovode do promena u EKG-u (videti odeljak Drugi lekovi i Moxifloxacin Kabi). To je zato što Moxifloxacin Kabi može uzrokovati promene u EKG-u, produženje QT intervala odnosno usporeno sprovođenje električnih signala.
• Ukoliko imate tešku bolest jetre ili vrednost enzima jetre (transaminaza) koja je 5 puta viša od gornje granice normale.

Upozorenja i mere opreza

Posavetujte se sa lekarom pre nego što prvi put primite lek Moxifloxacin Kabi. Važno je znati da:

• Moxifloxacin Kabi može promeniti EKG nalaz, naročito ukoliko ste ženskog pola ili starije dobi.
• Ukoliko trenutno uzimate lek koji snižava vrednost kalijuma u krvi, posavetujte se sa svojim lekarom pre nego što primite lek Moxifloxacin Kabi (videti odeljke Lek Moxifloxacin Kabi ne smete primati i Drugi lekovi i Moxifloxacin Kabi).
• Ukoliko imate epilepsiju ili stanje zbog kojeg ste skloni konvulzijama obavestite svog lekara pre nego što primite lek Moxifloxacin Kabi.
• Ukoliko imate ili ste imali probleme sa mentalnim zdravljem posavetujte se sa svojim lekarom pre nego što primite lek Moxifloxacin Kabi.
• Ukoliko imate mijasteniju gravis (retka bolest koja dovodi do mišićne slabosti) primena leka Moxifloxacin Kabi može pogoršati simptome Vaše bolesti. Ako mislite da se to odnosi na Vas, odmah se posavetujte sa lekarom.
• Ukoliko Vi ili neko od članova Vaše porodice imate nedostatak glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (retka nasledna bolest), obavestite svog lekara koji će proceniti da li je Moxifloxacin Kabi odgovarajuća terapija za Vas.
• Moxifloxacin Kabi treba primeniti samo intravenski (u venu) i ne sme biti primenjen u arteriju.

Lečenje lekom Moxifloxacin Kabi treba odmah prekinuti u sledećim slučajevima:

• Postoji mala verovatnoća da doživite tešku, iznenadnu alergijsku reakciju (anafilaktička reakcija/šok) čak i kod prve doze. Obavestite lekara ako primetite simptome koji uključuju stezanje u prsima, osećaj vrtoglavice, osećaj mučnine ili nesvestice ili osetite vrtoglavicu pri ustajanju.
• Moxifloxacin Kabi može uzrokovati brzonapredujuće i teško zapaljenje jetre, koje može dovesti do slabosti jetre opasne po život (uključujući smrtne slučajeve, videti odeljak Moguća neželjena dejstva). Ukoliko se iznenada počnete osećati loše ili uočite žutu prebojenost beonjača, da imate taman urin, svrab kože, sklonosti krvarenju, poremećaj misli ili budnosti, molimo Vas da se obratite svom lekaru pre nastavka lečenja.
• Hinolonski antibiotici, uključujući Moxifloxacin Kabi, mogu uzrokovati konvulzije. U slučaju pojave konvulzija, lečenje lekom Moxifloxacin Kabi treba prekinuti.
• Mogu se javiti problemi sa mentalnim zdravljem čak i prilikom prvog uzimanja hinolonskih antibiotika, uključujući Moxifloxacin Kabi. U vrlo retkim slučajevima depresija ili problemi sa mentalnim zdravljem doveli su do suicidalnih misli ili samoozleđujućeg ponašanja kao što je pokušaj samoubistva (videti odeljak Moguća neželjena dejstva). Ako se kod Vas jave takve reakcije, lečenje lekom Moxifloxacin Kabi treba prekinuti.
• Moxifloxacin Kabi može uzrokovati bol i zapaljenje tetiva, unutar 48 sati od početka lečenja i do nekoliko meseci nakon završetka lečenja lekom Moxifloxacin Kabi. Rizik od zapaljenja ili rupture (pucanja) tetiva je povećan ako ste starije dobi ili ako se trenutno lečite kortikosteroidima. Na pojavu prvih znakova bilo kakve boli ili zapaljenja primenu leka Moxifloxacin Kabi treba prekinuti, odmarati zahvaćen(e) ekstremitet(e) te se odmah posavetovati sa svojim lekarom. Izbegavajte nepotrebno fizičko opterećenje jer ono može povećati rizik od rupture tetive (videti odeljke Lek Moxifloxacin Kabi ne smete primati i Moguća neželjena dejstva).

Tokom lečenja lekom Moxifloxacin Kabi treba odmah da obavestite lekara:

• Ukoliko osetite palpitacije ili nepravilan rad srca tokom lečenja, Vaš lekar može da Vam uradi EKG kako bi imao uvid u Vaš srčani ritam.
• Ukoliko primetite kožnu reakciju ili stvaranje plikova i/ili ljuštenje kože i/ili reakcije na sluznicama (videti odeljak Moguća neželjena dejstva) odmah obavestite lekara pre nastavka lečenja.
• Mogu se javiti simptomi oštećenja nerava (neuropatija) kao što su bol, pečenje, trnci, utrnulost i/ili slabost naročito u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ukoliko se to dogodi, odmah obavestite svog lekara pre nastavka lečenja lekom Moxifloxacin Kabi.
• Može se javiti proliv tokom ili nakon uzimanja antibiotika uključujući Moxifloxacin Kabi. Ukoliko proliv poprimi težak oblik ili postane dugotrajan ili ukoliko primetite krv ili sluz u stolici, morate odmah prestati uzimati Moxifloxacin Kabi i posavetovati se sa svojim lekarom. U ovom slučaju nemojte uzimati lekove koji usporavaju ili zaustavljaju rad (peristaltiku) creva.
• Ukoliko se javi poremećaj vida ili bilo kakvi drugi poremećaji oka tokom uzimanja leka Moxifloxacin Kabi, odmah se posavetujte s oftalmologom (videti odeljke Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama i Moguća neželjena dejstva).
• Antibiotici fluorohinoloni mogu prouzrokovati poremećaje nivoa glukoze u krvi, uključujući i smanjenje glukoze u krvi ispod normalnih vrednosti (hipoglikemija) i povećanje glukoze u krvi iznad normalnih vrednosti (hiperglikemija). Kod pacijenata lečenih lekom Moxifloxacin Kabi, poremećaji glukoze u krvi su se uglavnom javljali kod starijih pacijenata koji su istovremeno uzimali oralne antidijabetičke lekove koji snižavaju nivo glukoze u krvi (npr. sulfonilurea) ili insulin. Ukoliko imate dijabetes, vrednosti Vaše glukoze u krvi bi trebalo pažljivo pratiti (videti odeljak Moguća neželjena dejstva).

Tokom uzimanja leka Moxifloxacin Kabi morate biti svesni da:

• Rizik od srčanih problema može porasti sa porastom doze i brzine infuzije u venu.
• Ukoliko ste starije dobi i imate probleme sa bubrezima vodite računa o uzimanju dovoljne količine tečnosti jer dehidracija može povećati rizik od insuficijencije bubrega.
• Hinolonski antibiotici mogu učiniti Vašu kožu osetljivijom na sunčevu svetlost ili UV zračenje. Izbegavajte produženo izlaganje suncu ili jaku sunčevu svetlost, ne upotrebljavajte solarijum ili bilo koje druge UV lampe, tokom lečenja lekom Moxifloxacin Kabi.
• Iskustva u primeni naizmeničnog intravenski/peroralno režima primene leka Moxifloxacin Kabi za lečenje infekcija pluća (pneumonija) stečenih izvan bolnice, su ograničena.
• Nije utvrđena efikasnost leka Moxifloxacin Kabi u lečenju teških opekotina, infekcija dubokih tkiva i infekcija dijabetičkog stopala kod kojih se razvio osteomijelitis (infekcija koštane srži).

Deca i adolescenti

Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina jer u tim starosnim grupama nije utvrđena efikasnost i sigurnost primene (videti odeljak Lek Moxifloxacin Kabi ne smete primati).

Drugi lekovi i Moxifloxacin Kabi

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate ili ste nedavno uzimali ili biste mogli uzeti bilo koje druge lekove.

Kada primate lek Moxifloxacin Kabi budite svesni da:

Ukoliko tokom lečenja lekom Moxifloxacin Kabi uzimate druge lekove koji utiču na Vaše srce postoji povećan rizik od promene srčanog ritma. Stoga, nemojte primenjivati lek Moxifloxacin Kabi istovremeno sa sledećim lekovima:

• Lekovi koji pripadaju grupi antiaritmika (kao što su hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid),
• Antipsihotici (kao što su fenotiazin, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid),
• Triciklični antidepresivi,
• Neki antimikrobni lekovi (kao što su sakvinavir, sparfloksacin), intravenski eritromicin, pentamidin, antimalarici naročito halofantrin),
• Neki antihistaminici (kao što su terfenadin, astemizol, mizolastin),
• Drugi lekovi kao što su cisaprid, intravenski vinkamin, bepridil i difemanil.

Morate reći lekaru:

• ukoliko uzimate lekove koji mogu sniziti nivo kalijuma u krvi (npr. neki diuretici, neki laksativi i klizme [visoke doze] ili kortikosteroidi [antiinflamatorni lekovi], amfotericin B),
• ukoliko uzimate druge lekove koji mogu usporiti rad srca, jer oni mogu takođe povećati rizik od nastanka ozbiljnog poremećaja srčanog ritma tokom primene leka Moxifloxacin Kabi.
• ukoliko trenutno uzimate oralne antikoagulanse (npr. varfarin); možda će biti potrebno da lekar prati Vaše vreme zgrušavanja krvi.

Primena leka Moxifloxacin Kabi sa hranom, pićima i alkoholom

Hrana, uključujući mlečne proizvode ne utiče na dejstvo leka Moxifloxacin Kabi. Ne smete piti alkohol tokom uzimanja leka Moxifloxacin Kabi.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću, obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet pre nego primite ovaj lek.

Nemojte koristiti Moxifloxacin Kabi ukoliko ste trudni ili dojite.

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na smanjenje plodnosti usled uzimanja ovog leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Moxifloxacin Kabi može izazvati osećaj vrtoglavice ili ošamućenosti, iznenadan, prolazni gubitak vida ili kratkotrajan gubitak svesti. Ukoliko se nešto od toga javilo kod Vas, nemojte voziti niti rukovati mašinama.

Lek Moxifloxacin Kabi sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 54,4 mmol –a (1206 mg) natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata, koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Moxifloxacin Kabi će Vam uvek dati lekar ili zdravstveni radnik.

Lek se primenjuje jednom dnevno u dozi od 400 mg.

Moxifloxacin Kabi je namenjen za intravensku primenu (u venu). Vaš lekar treba osigurati da se infuzija daje kontinuirano tokom 60 minuta.

Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata, pacijenata sa niskom telesnom težinom ili kod pacijenata sa bubrežnim problemima.

Trajanje lečenja

Vaš lekar će odlučiti o dužini trajanja lečenja lekom Moxifloxacin Kabi. U nekim slučajevima Vaš lekar može započeti lečenje sa lekom Moxifloxacin Kabi, rastvorom za infuziju i onda nastaviti lečenje sa odgovarajućim tabletama.

Trajanje lečenja zavisi od vrste infekcije i odgovora na lečenje, ali preporučeno trajanje primene iznosi:

Važno je da završite ciklus lečenja, čak i ako ste se počeli osećati bolje nakon nekoliko dana. Ukoliko se lečenje prekine prerano, infekcija neće biti u potpunosti izlečena i može se vratiti ili se Vaše stanje može pogoršati te možete razviti bakterijsku rezistenciju na antibiotik.

Preporučenu dozu i trajanje lečenja ne treba prekoračiti.

Ako ste primili više leka Moxifloxacin Kabi nego što treba

Ukoliko ste zabrinuti da ste primili više leka Moxifloxacin Kabi nego što Vam je propisano, odmah se obratite svom lekaru.

Ako ste zaboravili da primite lek Moxifloxacin Kabi

Ukoliko ste zabrinuti da ste možda propustili dozu leka Moxifloxacin Kabi, odmah se obratite svom lekaru.

Ako naglo prestanete da primate lek Moxifloxacin Kabi

Ukoliko je lečenje ovim lekom prerano prekinuto, infekcija možda neće biti potpuno izlečena. Posavetujte se sa svojim lekarom ukoliko želite prekinuti lečenje lekom Moxifloxacin Kabi pre završetka propisanog trajanja ciklusa lečenja.

U slučaju da imate dodatnih pitanja u vezi sa primenom leka Moxifloxacin Kabi obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah obavestite lekara i lečenje će biti zaustavljeno ukoliko imate bilo koju od sledećih neželjenih reakcija jer one mogu biti opasne po život:

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Teška, iznenadna generalizovana alergijska reakcija uključujući vrlo retko i šok opasan po život (npr. poteškoće u disanju, pad krvnog pritiska, ubrzani puls), oticanje (uključujući moguće oticanje disajnih puteva opasno po život)
• Depresija (vrlo retko dovodi do samoozleđivanja kao što su suicidalne misli ili pokušaj samoubistva)
• Teški proliv koji sadrži krv i/ili sluz (kolitis povezan s primenom antibiotika uključujući pseudomembranozni kolitis), koji u retkim okolnostima može dovesti do komplikacija opasnih po život.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Depersonalizacija (poremećaj doživljavanja sopstvene ličnosti i okoline). Psihički poremećaji (potencijalno vode do samopovređivanja, kao što su suicidalne ideje/misli i pokušaji samoubistva). Po život opasni nepravilni otkucaji srca, prestanak srčanih otkucaja
• Fulminantno (opasno) zapaljenje jetre, koje može dovesti do po život opasne insuficijencije jetre (uključujući smrtni ishod)
• Promene na koži i sluznicama (bolni plikovi u ustima ili nosu ili genitalnim organima), potencijalno opasne po život (Stevens-Johnsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza).
• Zapaljenje zida krvnih sudova (znaci mogu biti crvene tačke na Vašoj koži, uglavnom na donjem delu nogu, ili efekti kao što je bol u zglobovima).

Tokom lečenja lekom Moxifloxacin Kabi zabeležena su sledeća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Infekcije uzrokovane rezistentnim bakterijama ili gljivicama npr. infekcije usne šupljine i vaginalne infekcije uzrokovane gljivicom Candida
• Glavobolja, vrtoglavica
• Promene srčanog ritma (vidljivo na EKG-u) kod pacijenata sa niskim nivoom kalijuma u krvi (videti odeljak Šta treba da znate pre nego što primite lek Moxifloxacin Kabi)
• Mučnina, povraćanje, bolovi u želucu i trbušnoj šupljini, proliv
• Porast posebnih enzima jetre u krvi (transaminaze)
• Bol ili zapaljenje na mestu primene.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Nizak broj crvenih krvnih zrnaca, nizak broj belih krvnih zrnaca, nizak broj posebnih belih krvnih zrnaca poznatih pod imenom neutrofili, pad ili porast posebnih krvnih zrnaca potrebnih za zgrušavanje krvi (trombocita), porast posebnih belih krvnih zrnaca (eozinofila), smanjeno zgrušavanje krvi
• Alergijske reakcije
• Povećana vrednost lipida u krvi (masti)
• Anksioznost, nemir/uznemirenost
• Osećaj trnaca i/ili utrnulosti, promene čula ukusa (u vrlo retkim slučajevima gubitak čula ukusa), konfuzija i dezorijentisanost, problemi sa spavanjem (najčešće nesanica), drhtanje, osećaj vrtoglavice (vrtenja ili padanja), pospanost
• Smetnje vida uključujući duplu sliku i zamagljen vid
• Promene srčanog ritma (vidljivo na EKG-u), osećaj lupanja srca (palpitacije), nepravilni i ubrzani otkucaji srca, teški poremećaji srčanog ritma, angina pektoris (bol u grudima)
• Širenje krvnih sudova
• Otežano disanje uključujući astmatična stanja
• Smanjen apetit i unos hrane, gasovi i zatvor (konstipacija), nadražaj želuca (loša probava ili žgaravica), upala želuca, povišen nivo posebnih probavnih enzima u krvi (amilaze)
• Oslabljena funkcija jetre (uključujući porast vrednosti određenih enzima jetre u krvi (LDH), porast bilirubina u krvi, porast vrednosti posebnih enzima jetre u krvi (gama-glutamil-transferaze i/ili alkalne fosfataze)
• Svrab, osip, koprivnjača, suva koža
• Bol u zglobovima, bol u mišićima
• Dehidracija
• Loše osećanje (pretežno slabost ili umor), bol kao što je bol u leđima, grudima, karlici i ekstremitetima, znojenje
• Zapaljenje vene.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Povišena vrednost šećera u krvi, povišena vrednost mokraćne kiseline u krvi
• Emocionalna nestabilnost, halucinacije (kada vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu zaista stvarne)
• Oštećenje čula na koži, promene čula mirisa (uključujući gubitak čula mirisa), abnormalni snovi, poremećaj ravnoteže i loša koordinacija (zbog vrtoglavice), konvulzije, poremećaj koncentracije, smetnje u govoru, delimični ili potpuni gubitak pamćenja, problemi povezani sa nervnim sistemom kao što su bol, pečenje, trnci, utrnulost i/ili slabost u ekstremitetima
• Osećaj zvonjenja ili šum u ušima, oštećenje sluha uključujući gluvoću (obično reverzibilnu)
• Nesvestica
• Visok krvni pritisak, nizak krvni pritisak
• Poteškoće pri gutanju, zapaljenje usne šupljine
• Žutica (žute beonjače ili koža), zapaljenje jetre
• Bol i oticanje tetiva, grčevi mišića, trzanje mišića, mišićna slabost
• Oštećenje funkcije bubrega (uključujući porast vrednosti posebnih laboratorijskih pokazatelja funkcije bubrega kao što su nivo uree i kreatinina), slabost bubrega
• Oticanje (šaka, stopala, gležnjeva, usana, usta, grla).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Pojačano zgrušavanje krvi, značajno smanjenje posebnih belih krvnih zrnaca (agranulocitoza)
• Smanjen nivo šećera u krvi
• Pojačana osetljivost kože
• Prolazni gubitak vida
• Poremećen ritam srca
• Ruptura (pucanje) tetive, zapaljenje zglobova, ukočenost mišića, pogoršanje simptoma mijastenije gravis.

Sledeći simptomi prijavljeni su češće kod pacijenata lečenih intravenski primenjenim lekom: Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Porast vrednosti određenih enzima jetre u krvi (gama-glutamil-transferaze).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Neuobičajeno brz ritam srca
• Nizak krvni pritisak
• Oticanje (šaka, stopala, gležnjeva, usana, usta, grla)
• Teški proliv koji sadrži krv i/ili sluz (kolitis povezan s primenom antibiotika), koji u vrlo retkim okolnostima može dovesti do komplikacija opasnih po život
• Konvulzije
• Halucinacije (kada vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu zaista stvarne)
• Oštećenje funkcije bubrega (uključujući porast vrednosti posebnih laboratorijskih pokazatelja funkcije bubrega kao što su vrednosti uree i kreatinina), slabost bubrega.

Sledeća neželjena dejstva prijavljena tokom lečenja drugim hinolonskim antibioticima, možda bi se mogla pojaviti i tokom lečenja lekom Moxifloxacin Kabi:

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Porast vrednosti natrijuma u krvi, porast nivoa kalcijuma u krvi
• Poseban oblik smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija)
• Mišićne reakcije s oštećenjem mišićnih ćelija
• Povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost ili UV zračenje Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

S obzirom da lek primenjuje medicinsko osoblje, ono je odgovorno za propisno čuvanje leka pre i tokom upotrebe, kao i za propisno odlaganje.

Ne koristiti posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati.

Bocu čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja: odmah upotrebiti. Lek je namenjen samo za jednokratnu upotrebu. Neiskorišten rastvor treba odbaciti.

Pri čuvanju na niskim temperaturama može se pojaviti talog koji će se ponovo rastvoriti na sobnoj temperaturi.

Ne koristiti ako postoje vidljive čestice ili ako je rastvor zamućen.

Vaš lekar ili bolničko osoblje čuva lek Moxifloxacin Kabi i odgovara za kvalitet proizvoda nakon otvaranja i ako se ne primeni odmah. Oni su takođe odgovorni za ispravno odlaganje leka Moxifloxacin Kabi.

Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je moksifloksacin. Jedna boca od 250 mL sadrži 400 mg moksifloksacina (u obliku hidrohlorida). Jedan mL sadrži 1,6 mg moksifloksacina (u obliku hidrohlorida).
• Pomoćne supstance su natrijum acetat trihidrat, sumporna kiselina (za podešavanje pH), natrijum sulfat, bezvodni i voda za injekcije (videti odeljak Lek Moxifloxacin Kabi sadrži natrijum).

Kako izgleda lek Moxifloxacin Kabi i sadržaj pakovanja

Izgled: Bistar rastvor žute boje.

Unutrašnje pakovanje je polietilenska boca niske gustine (KabiPac) sa zatvaračem, koji sadrži gumeni disk koji omogućava insertovanje igle. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 boca i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet: PHARMASWISS D.O.O., BEOGRAD

Batajnički drum 5A, Beograd

Proizvođač:

FRESENIUS KABI POLSKA SP.Z.O.O.,

Ul. Sienkiewicza 25

99-300 Kutno, Poljska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-04678-17-001 od 29.01.2019.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

KLINIČKI PODACI

Terapijske indikacije

Moxifloxacin Kabi je indikovan u terapiji:

• vanbolničke pneumonije (engl. Community acquired pneumonia, CAP)
• komplikovanih infekcija kože i struktura kože (engl. Complicated skin and skin structure infections, cSSSI).

Moksifloksacin se sme upotrebljavati samo kada se primena antibakterijskih lekova koji se uobičajeno preporučuju za početni tretman ovih infekcija ne smatra adekvatnom.

Treba uzeti u obzir službene smernice za odgovarajuću upotrebu antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Doziranje

Preporučena doza je 400 mg moksifloksacina, primenjeno putem infuzije jednom dnevno.

Kada je klinički indikovano, inicijalno intravensko lečenje može biti nastavljeno peroralnom primenom moksifloksacin 400 mg u obliku tableta.

U kliničkim ispitivanjima većina pacijenata je prebačena na peroralnu terapiju unutar 4 dana (CAP) ili 6 dana (cSSSI). Preporučeno ukupno trajanje intravenskog i peroralnog lečenja je 7 – 14 dana za CAP i 7 – 21 dan za cSSSI.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega/jetre

Nije potrebno prilagoditi dozu kod pacijenata sa blago do teško oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi, tj. hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (videti odeljak Farmakokinetički podaci).

Nema dovoljno podataka o doziranju kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.3). Druge posebne grupe pacijenata

Nije potrebno prilagoditi dozu kod starijih pacijenata i pacijenata sa niskom telesnom težinom.

Pedijatrijska populacija

Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u fazi rasta. Efikasnost i sigurnost primene moksifloksacina kod dece i adolescenata nije utvrđena (videti odeljke Kontraindikacije, Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka .4.4 i Preklinički podaci o bezbednosti).

Način primene

Pri intravenskoj primeni: neprekidna infuzija tokom 60 minuta (videti takođe odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Ako je medicinski indikovano, rastvor za infuziju se može dati pomoću T-drena, zajedno sa kompatibilnim infuzionim rastvorom (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)).

Kontraindikacije

• Preosetljivost na moksifloksacin, druge hinolone ili bilo koju drugu pomoćnu supstancu navedenu u odeljku Lista pomoćnih supstanci.
• Trudnoća i dojenje (videti odeljak Plodnost, trudnoća i dojenje).
• Pacijenti mlađi od 18 godina.
• Pacijenti sa bolestima/poremećajima tetiva povezanih sa primenom hinolona u anamnezi.

Promene u elektrofiziologiji srca, u vidu produženja QT intervala, nakon primene moksifloksacina primećene su i u pretkliničkim ispitivanjima i u ispitivanjima kod ljudi. Zbog sigurnosti, moksifloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• Kongenitalnim ili stečenim produženjem QT intervala
• Poremećajem u ravnoteži elektrolita, posebno kod nekorigovane hipokalemije
• Klinički relevantnom bradikardijom
• Klinički relevantnom insuficijencijom srca sa smanjenom ejekcionom frakcijom leve komore
• Simptomatskim aritmijama u anamnezi.

Moksifloksacin se ne sme koristiti istovremeno sa drugim lekovima koji podužuju QT interval (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Zbog ograničenih kliničkih podataka, moksifloksacin je takođe kontraindikovan kod pacijenta sa oštećenom funkcijom jetre (Child Pugh C) i kod pacijenta sa porastom transaminaza za više od 5 puta iznad gornje granice normale (ULN).

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Prednost lečenja moksifloksacinom naročito kod manje teških infekcija treba uskladiti s informacijama navedenim u delu o upozorenjima i merama opreza.

Produženje QTc intervala i moguća klinička stanja povezana s produženjem QTc intervala

Ukoliko se tokom lečenja pojave znaci ili simptomi koji mogu biti povezani sa srčanom aritmijom sa ili bez nalaza u EKG-u, primenu moksifloksacina treba prekinuti.

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata sa bilo kojim stanjem koje može predisponirati srčane aritmije (npr. akutna srčana ishemija), jer oni mogu imati povećan rizik od razvoja ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes) i srčanog zastoja. Takođe videti odeljke Kontraindikacije i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija.

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu smanjiti nivo kalijuma. Takođe videti odeljke Kontraindikacije i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija.

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove povezane sa klinički značajnom bradikardijom. Takođe videti odeljak Kontraindikacije

Pacijentkinje i stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na efekte lekova koji produžavaju QTc interval kao što je moksifloksacin i stoga je kod njih potreban poseban oprez.

Preosetljivost / alergijske reakcije

Zabeležene su reakcije preosetljivosti i alergijske reakcije, nakon prve primene fluorohinolona, uključujući moksifloksacin. Čak i nakon prve primene leka, anafilaktičke reakcije mogu uznapredovati do šoka opasnog po život. U slučajevima kliničkih manifestacija teških reakcija preosetljivosti treba prekinuti primenu moksifloksacina i započeti adekvatno lečenje (npr. anti-šok terapija).

Teška oštećenja jetre

Zabeleženi su slučajevi fulminantnog hepatitisa koji potencijalno može dovesti do po život opasne insuficijencije jetre (uključujući smrtni ishod) prilikom primene moksifloksacina (videti odeljak Neželjena dejstva). Pacijente treba savetovati da se obrate svom lekaru pre nastavka lečenja, ako se razviju znaci i simptomi fulminantne bolesti jetre kao što su brzi razvoj astenije povezane sa žuticom, tamni urin, sklonosti krvarenju ili hepatička encefalopatija.

U slučajevima u kojima se pojave indikacije oštećene funkcije jetre, treba obaviti testove/pretrage funkcije jetre.

Ozbiljne bulozne reakcije kože

Zabeleženi su slučajevi bulozne reakcije kože poput Stevens-Johnsonovog sindroma ili toksične epidermalne nekrolize, pri primeni moksifloksacina (videti odeljak Neželjena dejstva). Pacijente treba savetovati da se

neposredno pre nastavka lečenja obrate svom lekaru ukoliko se pojave kožne reakcije i/ili reakcije na sluznici.

Pacijenti sa predispozicijom za konvulzije

Poznato je da hinoloni mogu podstaći konvulzije. Potreban je oprez prilikom primene kod pacijenata sa poremećajima CNS-a ili kod postojanja drugih faktora rizika koji mogu predisponirati ili sniziti prag za konvulzije. U slučaju konvulzija, primenu moksifloksacina treba prekinuti, te preduzeti odgovarajuće mere.

Periferna neuropatija

Zabeleženi su slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koja dovodi do parestezija, hipoestezija, disestezija ili slabosti, kod pacijenata koji primaju hinolone uključujući moksifloksacin. Pacijente koji se leče moksifloksacinom treba savetovati da se obrate svom lekaru pre nastavka lečenja ukoliko se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, pečenje, trnci, ukočenost ili se razvije slabost kako bi se sprečio razvoj ireverzibilnih stanja (videti odeljak Neželjena dejstva).

Psihijatrijske reakcije

Psihijatrijske reakcije se mogu javiti čak i nakon prve primene hinolona, uključujući moksifloksacin. U vrlo retkim slučajevima, depresija ili psihotične reakcije uznapredovale su do suicidalnih misli i samoozleđujućeg ponašanja kao što je pokušaj samoubistva (videti odeljak Neželjena dejstva). U slučaju da pacijent razvije ovakve reakcije, primenu moksifloksacina treba prekinuti i preduzeti odgovarajuće mere. Preporučuje se oprez ako se moksifloksacin primenjuje kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihijatrijskim bolestima u anamnezi.

Dijareja povezana sa primenom antibiotika, uključujući kolitis

Kod primene antibiotika širokog spektra, uključujući moksifloksacin, zabeleženi su slučajevi dijareje povezane sa primenom antibiotika (engl. Antibiotic Associated Diarrhoea, AAD) i kolitisa povezanog s primenom antibiotika (engl. Antibiotic Associated Colitis, AAC) uključujući pseudomembranozni kolitis i dijareju povezanu sa Clostridium difficile koji mogu varirati u težini od blage dijareje do po život opasnog kolitisa. Stoga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata koji razviju ozbiljnu dijareju tokom ili nakon upotrebe moksifloksacina. Ako se posumnja ili potvrdi AAD ili AAC, lečenje antibakterijskim lekovima koje je u toku, uključujući i lečenje moksifloksacinom, treba prekinuti i odmah preduzeti odgovarajuće terapijske mere. Pored toga, treba preduzeti odgovarajuće mere za kontrolu infekcije kako bi se smanjio rizik od prenosa. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku su kontraindikovani kod pacijenata koji razviju ozbiljnu dijareju.

Pacijenti sa mijastenijom gravis

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata sa mijastenijom gravis jer može doći do pogoršanja simptoma.

Zapaljenje tetive, ruptura tetive

Zapaljenje tetive i ruptura tetive (naročito Ahilove tetive), ponekad bilateralno, mogu se javiti pri primeni hinolona, uključujući moksifloksacin, unutar 48 sati od početka lečenja i zabeleženi su i do sedam meseci nakon prestanka terapije. Rizik od upale tetive i rupture tetive povećan je kod starijih pacijenata i pacijenata istovremeno lečenih kortikosteroidima. Pri prvim znacima bola ili upale, pacijenti moraju prekinuti primenu moksifloksacina, odmarati oboleli(e) ekstremitet(e) i odmah se obratiti svom lekaru kako bi započeli odgovarajuće lečenje (npr. imobilizacija) zahvaćene tetive (videti odeljke Kontraindikacije i Neželjena dejstva).

Pacijenti s oslabljenom funkcijom bubrega

Stariji pacijenti sa poremećajem u radu bubrega, koji nisu u mogućnosti održavati odgovarajući unos tečnosti, treba da uzimaju moksifloksacin s oprezom, jer dehidracija može povećati rizik od insuficijencije bubrega.

Poremećaji vida

Ukoliko dođe do slabljenja vida ili se primete bilo kakvi efekti na oči, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa (videti odeljke Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama i Neželjena dejstva).

Poremećaji glikemije

Kao i sa drugim fluorohinolonima, poremećaj vrednosti glukoze u krvi, uključujući i hipoglikemiju i hiperglikemiju, su zabeleženi nakon primene moksifloksacina. Kod pacijenata lečenih moksifloksacinom, poremećaji glikemije su se uglavnom javljali kod starijih pacijenata sa dijabetesom koji su istovremeno bili na terapiji oralnim antidijabeticima (npr. derivati sulfoniluree) ili na insulinu. Preporučuje se pažljivo praćenje nivoa glukoze u krvi kod pacijenata sa dijabetesom (videti odeljak Neželjena dejstva).

Prevencija fotosenzitivnih reakcija

Pokazalo se da hinoloni kod pacijenata uzrokuju fotosenzitivne reakcije. Međutim, studije su pokazale da je rizik od pojave fotosenzitivnih reakcija manji kod moksifloksacina. Ipak pacijente treba savetovati da izbegavaju izlaganje UV zračenju i izraženoj i/ili jakoj sunčevoj svetlosti tokom primene moksifloksacina.

Pacijenti sa deficijencijom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti sa porodičnom anamnezom deficijencije glukoza-6-fosfat dehidrogenaze ili pacijenti koji sami imaju deficijenciju glukoza-6-fosfat dehidrogenaze, skloni su hemolitičkim reakcijama kada se leče hinolonima. Stoga, moksifloksacin kod ovih pacijenata treba primenjivati s oprezom.

Zapaljenje periarterijskog tkiva

Moxifloxacin Kabi, rastvor za infuziju primenjuje se isključivo intravenskim putem. Intraarterijsku primenu treba izbegavati, jer su prekliničke studije pokazale pojavljivanje zapaljenja periarterijskog tkiva nakon primene infuzije ovim putem.

Pacijenti sa posebno komplikovanim infekcijama kože i struktura kože (cSSSI)

Klinička efikasnost moksifloksacina u lečenju teških infekcija opekotina, fascitisa i infekcija dijabetičkog stopala s osteomijelitisom nije utvrđena.

Pacijenti na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma

Ovaj lek sadrži 54,4 mmol –a (1206 mg) natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata, koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interferencija sa biološkim testovima

Lečenje moksifloksacinom može interferirati sa testovima na kulturi Mycobacterium spp. i to supresijom rasta mikobakterija što uzrokuje lažno negativne rezultate na uzorcima uzetim od pacijenata koji primaju moksifloksacin.

Pacijenti sa MRSA infekcijom

Moksifloksacin se ne preporučuje za lečenje MRSA infekcija. U slučaju suspektne ili potvrđene MRSA infekcije, treba započeti lečenje odgovarajućim antibakterijskim lekom (videti odeljak Farmakodinaski podaci).

Pedijatrijska populacija

Upotreba moksifloksacina je kontraindikovana kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak Kontraindikacije), zbog neželjenih efekata na hrskavicu kod mladunaca životinja (videti odeljak Predklinički podaci o bezbednosti).