Moloxin® 400mg/250mL rastvor za infuziju

Lek Moloxin, rastvor za infuziju, je indikovan za lečenje:

• Vanbolnički stečene pneumonije (CAP),
• Komplikovanih infekcija kože i kožnih struktura (cSSSI).

Moksifloksacin treba primenjivati samo u slučajevima kada se proceni da nije moguće primeniti antibakterijske lekove koji se uobičajeno koriste kao inicijalna terapija navedenih infekcija.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o racionalnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje kod odraslih

Preporučena doza je 400 mg putem infuzije jednom dnevno.

Inicijalna intravenska terapija se može nastaviti oralnom terapijom tabletama moksifloksacina od 400 mg, kada je to klinički indikovano.

U kliničkim studijama većina pacijenata prebačena je na oralnu terapiju u toku 4 dana (vanbolnički stečena pneumonija) ili 6 dana (komplikovane infekcije kože i kožnih struktura). Preporučeno ukupno trajanje intravenske i oralne terapije je 7 - 14 dana kod vanbolnički stečene pneumonije i 7 – 21 dan u slučaju komplikovanih infekcija kože i kožnih struktura.

Oštećena funkcija bubrega/jetre

Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa blagim do teškim oštećenjem bubrežne funkcije ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi, tj. hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (videti odeljak 5.2).

Nema dovoljno podataka za pacijente sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.3).

Druge posebne grupe pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih i kod pacijenata sa malom telesnom masom.

Pedijatrijska populacija

Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju. Efikasnost i bezbednost primene moksifloksacina kod dece i adolescenata nije utvrđena (videti odeljak 4.3).

Način primene

Za intravensku primenu; konstantna infuzija u trajanju od najmanje 60 minuta (videti odeljak 4.4).

Ukoliko je medicinski indikovano rastvor za infuziju se može primenjivati preko T-tube, zajedno sa kompatibilnim rastvorima za infuziju (videti odeljak 6.6).

• Preosetljivost na moksifloksacin, druge hinolone ili bilo koju pomoćnu supstancu koja ulazi u sastav leka (videti odeljak 6.1).
• Trudnoća i dojenje (videti odeljak 4.6).
• Pacijenti uzrasta do 18. godine.
• Pacijenti koji u anamnezi imaju oboljenje/poremećaj tetiva vezano za terapiju hinolonima.

U pretkliničkim i kliničkim ispitivanjima, primećene su promene u elektrofiziologiji srca (produženi QT interval) nakon izlaganja moksifloksacinu. Zbog toga, iz bezbednosnih razloga, moksifloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• kongenitalnim ili dokumentovanim stečenim produženjem QT intervala;
• poremećajem elektrolita, posebno kod nekorigovane hipokalemije;
• klinički značajnom bradikardijom;
• klinički značajnom insuficijencijom srca i smanjenom ejekcionom frakcijom leve komore;
• simptomatskim aritmijama u anamnezi.

Moksifloksacin se ne sme koristiti istovremeno sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval (videti takođe odeljak 4.5.).

Zbog ograničenih kliničkih podataka, moksifloksacin je takođe kontraindikovan kod pacijenata sa smanjenom funkcijom jetre (Child Pugh C) i kod pacijenata sa transaminazama 5 puta višim od gornje granice referentnih vrednosti.

Upotrebu moksifloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su u prošlosti imali teške neželjene reakcije kada su koristili lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata moksifloksacinom treba započeti samo u odsustvu alternativnih mogućnosti lečenja i nakon pažljive procene odnosa korist/rizik (videti i odeljak 4.3).

Korist od terapije moksifloksacinom, posebno kod infekcija koje nisu ozbiljne, treba proceniti u zavisnosti od podataka navedenih u odeljku Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Produženje QTc intervala i kliničke situacije u kojima može doći do produženja QTc intervala Pokazano je da moksifloksacin dovodi do produženja QTc intervala na EKG-u kod nekih pacijenata.

Obim QT produženja se može povećati sa povećanjem koncentracije u plazmi zbog brze intravenske infuzije. Zbog toga, dužina infuzije ne treba da bude manja od preporučenih 60 minuta a intravensku dozu od 400 mg jednom na dan ne treba prekoračiti. Za više detalja videti nastavak teksta, kao i odeljke 4.3 i 4.5.

Terapiju moksifloksacinom treba prekinuti ukoliko se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na pojavu aritmija, sa ili bez nalaza na EKG-u.

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa predispozicijom ka aritmijama (kao što je akutna ishemija miokarda) jer ovi pacijenti imaju veći rizik od ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes) i srčanog zastoja (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji smanjuju koncentraciju kalijuma u krvi (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji dovode do klinički značajne bradikardije (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Žene i stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na lekove koji produžavauju QTc interval (kao što je moksifloksacin), pa je neophodan poseban oprez.

Preosetljivost/alergijske reakcije

Zabeležena je pojava preosetljivosti i alergijskih reakcija nakon prve primene fluorohinolona, uključujući i moksifloksacin. Anafilaktičke reakcije mogu da se razviju do stadijuma šoka koji ugrožava život, čak i nakon prve primene leka. U slučaju kliničkih manifestacija teških reakcija preosetljivosti, terapiju moksifloksacinom treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju (npr. antišok terapiju).

Teško oštećenje jetre

Prijavljeni su slučajevi fulminantnog hepatitisa koji može da izazove insuficijenciju jetre (uključujući i smrtne slučajeve) u toku primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave znaci i simptomi fulminantne bolesti jetre, kao što je npr. brzo napredujuća astenija praćena žuticom, tamnim urinom, sklonošću ka krvarenju ili hepatičkom encefalopatijom, pacijente treba savetovati da se, pre nego što nastave terapiju, obrate lekaru.

Ukoliko se jave znaci oštećenja jetre treba uraditi testove funkcije jetre.

Teške neželjene reakcije na koži

Teške neželjene reakcije na koži (engl. Severe cutaneous adverse reactions, SCARs) uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu i (engl. toxic epidermal necrolysis, TEN: takođe poznato kao Lyell-ov sindrom), Stevens Johnson-ov sindrom (engl. Stevens Johnson syndrome, SJS) i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (engl. Acute Generalised Exanthematous Pustulosis, AGEP), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili fatalne, zabeležene su tokom primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8).). Prilikom propisivanja leka, pacijente treba upozoriti na znake i simptome teških reakcija na koži i pažljivo ih pratiti. Ukoliko se pojave znakovi ili simptomi koji ukazuju na ove reakcije, primenu moksifloksacina treba odmah obustaviti, i razmotriti alternativno lečenje. Ako se kod pacijenta pojave teške reakcije kao što su SJS, TEN ili AGEP tokom primene moksifloksacina, lečenje ovim lekom ne treba nikada više započinjati kod ovih pacijenata.

Pacijenti sa predispozicijom za konvulzije

Poznato je da hinoloni mogu da podstaknu pojavu konvulzija. Zbog toga ove lekove treba oprezno koristiti kod pacijenata sa oštećenjima CNS, koji mogu da stvore predispoziciju za pojavu epileptičnih napada ili da snize prag za njihov nastanak. U slučaju pojave konvulzija, lečenje moksifloksacinom treba obustaviti i primeniti odgovarajuću terapiju.

Produžene, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne teške neželjene reakcije na lekove

Veoma retki slučajevi produženih (do nekoliko meseci ili godina), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih teških neželjenih reakcija na lek koje utiču na različite, ponekad i više sistema u telu (mišićno- skeletni, nervni, psihijatrijski i čula) prijavljeni su kod pacijenata koji su upotrebljavali hinolone i fluorohinolone, nezavisno od starosti i već postojećih faktora rizika. Upotrebu moksifloksacina treba odmah prekinuti nakon prvih znakova ili simptoma bilo koje teške neželjene reakcije i pacijente treba savetovati da se za pomoć obrate svom lekaru.

Periferna neuropatija

Slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije u vidu parestezija, hipoestezija, dizestezija ili slabosti prijavljeni su kod pacijenata koji su primenjivali hinolone i fluorohinolone, uključujući i moksifloksacin. Pacijentima koji su na terapiji moksifloksacinom treba savetovati da se obrate svom lekaru pre nego što nastave sa terapijom ukoliko se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj pečenja, bridenje, trnjenje ili slabost ekstremiteta da bi se sprečio nastanak ireverzibilnog oštećenja (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijske reakcije

Psihijatrijske reakcije mogu da se jave već nakon prve primene hinolona, uključujući moksifloksacin. U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihotične reakcije mogu da progrediraju do suicidalnih misli ili pokušaja (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave ove reakcije, moksifloksacin treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju. Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihičkim oboljenjem u anamnezi.

Dijareja povezana sa primenom antibiotika, uključujući kolitis

Slučajevi dijareje i kolitisa povezani sa primenom antibiotika, uključujući i pseudomembranozni kolitis i dijareju izazvanu sa Clostridium difficile, prijavljeni su kod primene antibiotika širokog spektra dejstva, uključujući i moksifloksacin, i kreću se u rasponu od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se razvije ozbiljna dijareja tokom ili nakon primene moksifloksacina. Ukoliko se posumnja ili se potvrdi postojanje dijareje ili kolitisa povezanih sa upotrebom antibiotika, potrebno je prekinuti terapiju antibioticima, uključujući i moksifloksacin, i odmah sprovesti adekvatne terapijske mere. Osim toga, potrebno je sprovesti adekvatne mere kontrole infekcije u cilju smanjenja rizika od transmisije. Lekovi koji inhibraju peristaltiku su kontraindikovani kod pacijenata sa ozbiljnom dijarejom.

Pacijenti sa miastenijom gravis

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma.

Zapaljenje tetiva, ruptura tetiva

Zapaljenje i ruptura tetive (naročito ali ne i isključivo se odnosi na Ahilovu tetivu), ponekad bilateralni, mogu se pojaviti već u prvih 48 sati terapije hinolonima i fluorohinolonima a prijavljeno je da se javljaju čak i do nekoliko meseci nakon prekida terapije (videti odeljke 4.3 i 4.8). Rizik od tendinitisa i rupture tetiva povećan je kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem bubrega, pacijenata sa transplantiranim čvrstim organima i kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu kortikosteroida.

Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolno oticanje, inflamacija), treba prekinuti lečenje moksifloksacinom i razmotriti alternativnu terapiju. Zahvaćeni ekstremitet treba tretirati na odgovarajući način (npr. imobilizacija). Kortikosteroidi se ne smeju koristiti u slučaju pojave znakova tendinopatije.

Aneurizma i disekcija aorte i regurgitacija/insuficijencija srčanih zalistaka

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, posebno kod starijih pacijenata, i od regurgitacije aortnih i mitralnih zalistaka nakon uzimanja fluorohinolona. Slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući one sa smrtnim ishodom), i regurgitacije/insuficijencije srčanih zalistaka je prijavljeno kod pacijenata koji su primali fluorohinolone (videti odeljak 4.8).

Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata: sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj anamnezi, urođenim oboljenjem srčanih zalistaka, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte ili bolest srčanih zalistaka, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju

• i za aneurizmu i disekciju aorte i za regurgitaciju/insuficijenciju srčanih zalistaka (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno
• za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularno oboljenje kao što je Takayasu-ov artritis ili artritis džinovskih ćelija ili poznata ateroskleroza ili Sjogren-ov sindrom) ili dodatno
• za regurgitaciju/insuficijencijut srčanih zalistaka (npr infektivni endokarditis).

Rizik od aneurizme i desekcije aorte i njihove rupture može biti povećan kod pacijenata lečenih istovremeno sa sistemskim kortikosteroidima.

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru ili hitnoj medicinskoj službi.

Pacijente treba savetovati da odmah potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novonastale srčane palpitacije ili razvoja edema abdomena ili donjih ekstremiteta.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod starijih pacijenata sa poremećajima bubrega, kod kojih je unos tečnosti neadekvatan, jer dehidratacija može povećati rizik od bubrežne insuficijencije.

Poremećaj vida

Ako dođe do poremećaja vida ili se ispolji neki drugi efekat na očima, trebalo bi odmah konsultovati oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Poremećaji glikemije

Kao i sa drugim fluorohinolonima, poremećaji koncentracije glukoze u krvi, uključujući i hipoglikemiju i hiperglikemiju, su zabeleženi nakon primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Kod pacijenata lečenih moksifloksacinom, poremećaji glikemije su se uglavnom javljali kod pacijenata sa dijabetesom, koji su istovremeno bili na terapiji oralnim antidijabeticima (npr. derivati sulfoniluree) ili na insulinu. Preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi kod pacijenata sa dijabetesom.

Prevencija fotosenzitivnih reakcija

Hinoloni mogu da izazovu fotosenzitivne reakcije. Međutim, u kliničkim studijama je pokazano da je kod primene moksifloksacina, rizik od pojave fotosenzitivnih reakcija manji. Bez obzira na to, pacijente treba savetovati da u toku lečenja moksifloksacinom izbegavaju izlaganje UV-zracima i dugotrajnoj/jakoj sunčevoj svetlosti.

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti koji u porodičnoj ili ličnoj anamnezi imaju deficit glukoza-6-fosfat dehidrogenaze skloni su hemolitičkim reakcijama u toku primene hinolona. Zbog toga, moksifloksacin treba oprezno koristiti kod ovih pacijenata.

Zapaljenje peri-arterijskog tkiva

Rastvor za infuziju moksifloksacina je namenjen isključivo za intravensku primenu. Intra-arterijsku primenu treba izbegavati jer su preklinička ispitivanja pokazala da u slučaju ovog načina primene dolazi do zapaljenskih promena peri-arterijskog tkiva.

Pacijenti sa komplikovanim infekcijama kože i kožnih struktura

Klinička efikasnost intravenske primene moksifloksacina u lečenju teških infekcija opekotina, fascitisa i infekcija dijabetskog stopala sa osteomijelitisom nije utvrđena.

Interferencija sa biološkim testovima

Terapija moksifloksacinom može, usled supresije rasta mikobakterija, dati lažno negativne rezultate za kulturu Mycobacterium spp.

Pacijenti sa MRSA infekcijama

Moksifloksacin se ne preporučuje za lečenje pacijenata sa infekcijom uzrokovanom meticilin rezistentnim Staphylococcus aureus (MRSA). U slučaju suspektne ili potvrđene MRSA infekcije, treba započeti lečenje odgovarajućim antibiotikom (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija

Zbog negativnog delovanja moksifloksacina na hrskavicu mladih životinja (videti odeljak 5.3)

moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.3).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Ovaj lek sadrži 35,3 mmol (811,9 mg) natrijuma u 250 mL rastvora. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenta koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interakcije sa lekovima

Kod istovremene primene moksifloksacina i sledećih lekova ne može se isključiti aditivni efekat na produženje QT intervala. Ovo može dovesti do povećanog rizika od nastanka ventrikularnih aritmija, uključujući torsade de pointes. Iz tog razloga je kontraindikovana upotreba moksifloksacina sa sledećim lekovima (videti odeljak 4.3):

• antiaritmici klase IA (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid);
• antiaritmici klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid);
• antipsihotici (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid);
• triciklični antidepresivi;
• neki antimikrobni lekovi (sakvinavir, sparfloksacin, intravenski eritromicin, pentamidin, antimalarici posebno halofantrin);
• neki antihistaminici (terfenadin, astemizol, mizolastin) i
• drugi (cisaprid, intravenski vinkamin, bepridil, difemanil).

Moksifloksacin treba pažljivo primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu da smanje koncentraciju kalijuma (npr. diuretici Henleove petlje i tiazidni diuretici, laksativi i klizme (u velikim dozama), kortikosteroidi, amfotericin B) ili sa lekovima koji su udruženi sa pojavom klinički značajne bradikardije.

Nakon višekratnog doziranja kod zdravih dobrovoljaca, moksifloksacin je povećao Cmax digoksina za oko 30% bez uticaja na površinu ispod krive (PIK) ili bazalne vrednosti. Nisu potrebne posebne mere predostrožnosti kod istovremene primene moksifloksacina i digoksina.

U ispitivanjima u kojima su učestvovali ispitanici sa šećernom bolešću koji su istovremeno primali moksifloksacin i glibenklamid, došlo je do smanjenja maksimalne koncentracije glibenklamida u krvi za oko 21%. Kombinacija glibenklamida i moksifloksacina bi mogla teorijski da dovede do blage i prolazne hiperglikemije. Međutim, primećene farmakokinetske promene glibenklamida nisu rezultovale promenom njegovih farmakodinamskih parametara (glikemija, insulinemija). Zbog toga, ne postoji klinički značajna interakcija između moksifloksacina i glibenklamida.

Promene u INR

U velikom broju slučajeva opisano je povećanje aktivnosti oralnih antikoagulanasa kod pacijenata koji upotrebljavaju antibiotike, naročito fluorohinolone, makrolide, tetracikline, kotrimoksazol i neke cefalosporine. Stanja infekcije i inflamacije, starost i opšte stanje pacijenta, predstavljaju faktore rizika. U ovim okolnostima teško je odrediti da li je infekcija ili lečenje antibiotikom dovelo do poremećaja INR

(international normalised ratio). Kao mera predostrožnosti preporučuje se češće praćenje INR. Ako je neophodno, dozu oralnog antikoagulansa treba podesiti prema potrebi.

Klinička ispitivanja su pokazala da ne postoje interakcije kod istovremene primene moksifloksacina sa: ranitidinom, probenecidom, oralnim kontraceptivima, suplementima kalcijuma, parenteralno primenjenim morfinom, teofilinom, ciklosporinom i itrakonazolom.

Ispitivanja u in vitro uslovima sa humanim enzimima citohroma P450 potvrdila su ove podatke. Imajući u vidu ove rezultate, malo su verovatne metaboličke interakcije preko enzima citohroma P450.

Interakcije sa hranom

Moksifloksacin nema značajne interakcije sa hranom, uključujući i mlečne proizvode.

Trudnoća

Bezbednost primene moksifloksacina kod trudnica nije ispitivana. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Zbog eksperimentalno utvrđenog rizika da fluorohinoloni izazovu oštećenja hrskavice zglobova koji nose težinu tela kod nezrelih životinja i reverzibilnih oštećenja zglobova kod dece koja su dobijala neke hinolone, moksifloksacin se ne sme koristiti kod trudnica (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Nema dostupnih podataka o primeni leka kod dojilja. Pretklinički podaci ukazuju da se mala količina moksifloksacina izlučuje u mleko. U odsustvu podataka kod ljudi, a na osnovu eksperimentalnih podataka da fluorohinoloni oštećuju hrskavicu zglobova koji nose težinu tela kod nezrelih životinja, dojenje je kontraindikovano tokom terapije moksifloksacinom (videti odeljak 4.3).

Plodnost

Studije na životinjama nisu pokazale negativan uticaj na plodnost (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja moksifloksacina na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Međutim, fluorohinoloni, uključujući moksifoksacin, mogu da smanje sposobnost pacijenta da upravlja vozilima ili rukuje mašinama usled efekata na CNS (npr. vrtoglavica, akutni, tranzitorni gubitak vida, videti odeljak 4.8) ili akutni i kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa, videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da pre početka upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama procene kako reaguju na moksifloksacin.

U nastavku su data neželjena dejstva prijavljena u svim kliničkim studijama i dobijena iz postmarketinških izveštaja sa moksifloksacinom u dozi od 400 mg/dan (intravenska primena, sekvencijalna (i.v./oralna) primena i oralna primena), razvrstana prema učestalosti.

Osim mučnine i dijareje, učestalost svih neželjenih dejstava bila je manja od 3%.

U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena u opadajućem nizu po ozbiljnosti. Učestalosti su definisane kao:

- Česta (≥1/100 do <1/10)

- Povremena (≥1/1000 do <1/100)

- Retka (≥1/10000 do <1/1000)

• Veoma retka (<1/10000)
• Nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

MedDRA-	Česta	Povremena	Retka	Veoma retka (< 1/10000)	Nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih
Infekcije i infestacije	Superinfekcije rezistentnim bakterijama ili gljivicama (npr. oralna ili vaginalna
Poremećaji krvi i limfnog sistema		Anemija, leukopenija, neutropenija, trombocitopenij a, trombocitemija, eozinofilija, produženo protrombinsko vreme/porast		Povećana vrednost protrombina/ smanjenje INR agranulocitoza, pancitopenija
		Alergijska reakcija (videti odeljak 4.4.)	Anafilaksa uključujući veoma retko šok opasan po život (videti odeljak 4.4.) Alergijski edem
Endokrini poremećaji				Sindrom neadekvatnog lučenja antidiuretskog hormona
Poremećaji		Hiperlipidemija	Hiperglikemija Hiperurikemija	Hipoglikemija
Psihijatrijski poremećaji*		Anksioznost Psihomotorna hiperaktivnost/ agitacija	Emotivna labilnost Depresija (u veoma retkim slučajevima	Depersonalizaci ja

			progredira do ponašanja koje vodi samopovređiva nju, kao što su suicidalne ideje/misli ili suicidalni pokušaji, videti odeljak 4.4.) halucinacije,	ponašanja koje vodi samopovređiva nju kao što su suicidalne ideje/misli ili suicidalni pokušaji, videti odeljak 4.4.)
Poremećaji nervnog sistema*	Glavobolja vrtoglavica	Parestezija i dizestezija Poremećaj ukusa (uključujući u veoma retkim slučajevima ageuziju) Konfuzija i dezorijentacija Poremećaj sna (pretežno nesanica) Tremor Vertigo Somnolencija	Hipoestezija Poremećaj mirisa (uključ. anosmiju) Noćne more Poremećaj koordinacije (uključ. poremećaj hoda zbog vrtoglavice ili vertiga) Konvulzije uključ. grand mal konvulzije (videti odeljak 4.4.)	Hiperestezija
Poremećaji oka*		Poremećaj vida, uključ. diplopiju i zamućen vid (posebno zbog CNS reakcija, videti odeljak 4.4.)	Fotofobija	Prolazni gubitak vida (posebno vezan za reakcije u CNS-u, videti odeljke 4.4. i
Poremećaji uha i labirinta*			Tinitus Poremećaj sluha, uključ. gubitak sluha

Kardiološki poremećaji**	Produženje QT intervala kod pacijenata sa hipokalemijom (videti odeljke 4.3. i 4.4.)	Produženje QT intervala (videti odeljak 4.4.) Palpitacije Tahikardija Atrijalna fibrilacija	Ventrikularne tahiaritmije Sinkopa (tj.akutni i kratkotrajni gubitak svesti)	Nespecifične aritmije, Torsade de pointes, (videti odeljak 4.4.) Srčani zastoj
Vaskularni		Vazodilatacija	Hipertenzija	Vaskulitis
Respiratorni torakalni i medijastinalni		Dispneja (uključujući asmatična
Gastrointestina lni poremećaji	Mučnina Povraćanje Gastrointestinal ni i abdominalni bol	Smanjen apetit i unos hrane Konstipacija Dispepsija Flatulencija Gastritis Porast amilaze	Disfagija Stomatitis Kolitis povezan sa primenom antibiotika (uključ. pseudomembra nozni kolitis, u veoma retkim slučajevima povezan sa komplikacijama koje mogu da ugroze život,
Hepatobilijarni poremećaji	Porast vrednosti transaminaza	Poremećaj funkcije jetre (uključujući porast LDH) Porast bilirubina Porast gama glutamil- transferaze Porast alkalne fosfataze u krvi	Žutica, hepatitis (uglavnom holestatski)	Fulminantni hepatitis koji potencijalno može da dovede do insuficijencije jetre opasne po život (uključujući smrtne slučajeve, videti
Poremećaji kože i potkožnog tkiva		Pruritus, osip, urtikarija, suvoća kože		Bulozne reakcije kože, kao što je Stevens- Johnson sindrom i toksična epidermalna nekroliza (potencijalno opasna po život, videti	Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP)

Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva*		Artralgija Mijalgija	Tendinitis (videti odeljak 4.4.)	Ruptura tetive (videti odeljak 4.4.)	Rabdomioliza
Poremećaji		Dehidratacija	Oštećenje
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene*	Reakcije na mestu primene infuzije	Opšta slabost (uglavnom astenija ili umor)	Edem

* Veoma retki slučajevi produženih (do nekoliko meseci ili godina), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih teških neželjenih reakcija na lek koje utiču na nekoliko, ponekad i više sistema organa i čula (uključujući reakcije kao što su tendonitis, ruptura tetiva, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, umor, oslabljeno pamćenje, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida, ukusa i mirisa) prijavljeni su pri upotrebi hinolona i fluorohinolona; u nekim slučajevima bez obzira na već postojeće faktore rizika (videti odeljak 4.4).

** Slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući one sa smrtnim ishodom), i regurgitacije/insuficijencije bilo kojih srčanih zalistaka prijavljeni su kod pacijenata koji primaju fluorohinolone (videti odeljak 4.4).

Sledeća neželjena dejstva se javljaju češće u subgrupi intravenski tretiranih pacijenata sa ili bez oralne terapije u nastavku:

Česta: povećana gama-glutamil-transferaza.

Povremena: ventrikularne tahiaritmije, hipotenzija, edem, kolitis povezan sa primenom antibiotika (uključujući pseudomembranozni kolitis, u vrlo retkim slučajevima udružen sa životno ugrožavajućim komplikacijama, videti odeljak 4.4.), epileptični napadi uključujući grand mal konvulzije (videti odeljak 4.4.), halucinacije, oštećenje bubrega (uključujući povećanjevrednosti azotnih materija u krvi i kreatinina), bubrežna insuficijencija (videti odeljak 4.4).

U toku primene drugih fluorohinolona prijavljena su sledeća veoma retka neželjena dejstva, koja se takođe mogu javiti nakon lečenja moksifloksacinom: povećan intrakranijalni pritisak (uključujući pseudotumor mozga), hipernatrijemija, hiperkalcemija, hemolitička anemija, fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4.).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Kod slučajnog predoziranja ne preporučuju se posebne mere. Treba započeti opšte simptomatsko lečenje. Zbog mogućnosti produženja QT intervala treba pratiti EKG. Istovremena primena medicinskog uglja sa moksifloksacinom primenjenim oralno u dozi od 400 mg smanjuje sistemsku bioraspoloživost leka za više od 80 %. Upotreba medicinskog uglja u ranoj fazi resorpcije može biti korisna za sprečavanje prekomernog povećanja sistemske koncentracije moksifloksacina u slučaju oralnog predoziranja.

Farmakoterapijska grupa: Hinolonski antibakterijski lekovi; Fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA14 Mehanizam dejstva

Moksifloksacin inhibira bakterijske tip II topoizomeraze (DNK giraza i topoizomeraza IV) koje su

neophodne za replikaciju, transkripciju i reparaciju bakterijske DNK.

PK/PD

Fluorohinoloni imaju baktericidno dejstvo koje zavisi od koncentracije. Farmakodinamska ispitivanja fluorohinolona na animalnim modelima infekcije kao i ispitivanja na ljudima pokazuju da je primarna odrednica efikasnosti odnos PIK24/MIK.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na fluorohinolone može da se javi kao posledica mutacije DNK giraze i topoizomeraze IV. Drugi mehanizmi mogu da uključuju preterano izraženo delovanje efluksnih pumpi, nepropustljivost membrane i zaštitu DNK giraze posredovanu proteinima. Unakrsna rezistencija se može očekivati između moksifloksacina i drugih fluorohinolona.

Na aktivnost moksifloksacina ne utiču mehanizmi rezistencije koji su specifični za antibakterijske lekove drugih klasa.

Granične vrednosti

Kliničke vrednosti MIK i granične vrednosti određene disk difuzionom metodom (Prema preporukama Evropskog komiteta za testiranje osetljivosti na antibiotike (European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing – EUCAST) od 01.01.2011):

Mikrobiološka osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije za određene bakterije može da varira geografski i da se menja u toku vremena, te su zbog toga poželjni lokalni podaci o rezistenciji, naročito kada se radi o lečenju teških infekcija. Ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od lečenja nekih infekcija dovedena u pitanje, treba potražiti savet specijaliste.

Resorpcija i bioraspoloživost

Posle intravenske infuzije 400 mg moksifloksacina u trajanju od 1 sata, najviša koncentracija u plazmi od oko 4,1 mg/L je primećena na kraju infuzije i odgovara prosečnom povećanju od oko 26% u odnosu na onu posle oralne primene (3,1 mg/L). Vrednost PIK-a od oko 39 mg∙h/L posle i.v. primene je samo neznatno viša od one primećene posle oralne primene (35 mg∙h/L) i u skladu je sa apsolutnom bioraspoloživošću od oko 91%.

Kod pacijenata, nema potrebe za podešavanjem doze intravenski primenjenog moksifloksacina zavisno od starosti ili pola.

Farmakokinetika je linearna u doznom intervalu pojedinačnih oralnih doza 50 – 1200 mg, zatim do pojedinačne intravenske doze od 600 mg i do 600 mg jednom dnevno tokom 10 dana.

Distribucija

Moksifloksacin se brzo distribuira u ekstravaskularni prostor. Volumen distribucije u stanju ravnoteže (Vss) iznosi približno 2 L/kg. In vitro i ex vivo eksperimenti su pokazali da je vezivanje za proteine 40 - 42% bez obzira na koncentraciju leka. Moksifloksacin se uglavnom vezuje za albumine seruma.

Maksimalne koncentracije od 5,4 mg/kg i 20,7 mg/L (geometrijska sredina) su postignute u bronhijalnoj mukozi i epitelijalnoj tečnosti, respektivno 2,2 sata posle oralne doze. Odgovarajuća najviša koncentracija u alveolarnim makrofagima je iznosila 56,7 mg/kg. U tečnosti plikova na koži koncentracija od 1,75 mg/L je registrovana 10 sati posle intravenske primene. Odnos koncentracija-vreme za slobodnu frakciju leka u intersticijalnoj tečnosti je sličan onome u plazmi, sa najvišom koncentracijom slobodne frakcije leka od 1,0 mg/L (geometrijska sredina) koja se postiže oko 1,8 sati posle intravenskog doziranja.

Biotransformacija

Moksifloksacin podleže II fazi biotransformacije i izlučuje se putem bubrega (oko 40%) i žuči/fecesom (oko 60%) kako u nepromenjenom obliku, tako i u obliku sulfo-jedinjenja (M1) i glukuronida (M2). M1 i M2 su jedini značajni metaboliti kod ljudi i oba su mikrobiološki neaktivna.

U kliničkim ispitivanjima I faze i u ispitivanjima u in vitro uslovima nisu primećene metaboličke farmakokinetske interakcije sa drugim lekovima koji podležu I fazi biotransformacije uz učešće enzima citohroma P-450. Nema dokaza za postojanje oksidativnog metabolizma.

Eliminacija

Prosečno poluvreme eliminacije moksifloksacina iz plazme je oko 12 h. Prosečni ukupni klirens nakon doze od 400 mg iznosi 179 - 246 mL/min.

Po intravenskoj infuziji 400 mg leka, oko 22% leka u nepromenjenom obliku je nađeno u urinu, a u fecesu oko 26%. Ukupno izlučivanje unete doze posle intravenske primene (nepromenjen lek i metaboliti) iznosi ukupno oko 98%. Renalni klirens je oko 24 - 53 mL/min, što ukazuje na delimičnu tubularnu reapsorpciju leka.

Kod istovremene primene moksifloksacina i ranitidina ili probenecida renalni klirens moksifloksacina nije bio promenjen.

Oštećena funkcija bubrega

Farmakokinetski parametri moksifloksacina nisu bili značajno različiti kod pacijenata sa poremećajem bubrega (uključujući klirens kreatinina > 20 mL/min/1,73 m2). Sa smanjenjem renalne funkcije koncentracije M2 metabolita (glukuronida) rastu do 2,5 puta (sa klirensom kreatinina < 30 mL/min/1,73 m2).

Oštećena funkcija jetre

Na bazi do sada sprovedenih farmakokinetskih ispitivanja kod pacijenata sa insuficijencijom jetre (Child- Pugh A, B) ne može se odrediti da li postoje bilo koje razlike u poređenju sa zdravim dobrovoljcima.

Oslabljena funkcija jetre bila je povezana sa većom koncentracijom M1 u plazmi, dok je nepromenjen lek bio slične koncentracije kao kod zdravih dobrovoljaca. Ne postoji dovoljno iskustva u kliničkoj primeni moksifloksacina kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre.

Tokom konvencionalnih studija ispitivanja ponovljenog doziranja moksifloksacina je došlo do hematoloških i hepatoloških toksičnosti kod glodara i ne-glodara. Kod majmuna deluje toksično na centralni nervni sistem (konvulzije). Ovi efekti su primećeni samo nakon primene velikih doza moksifloksacina ili nakon njegove dugotrajne primene.

Kod pasa, visoka oralna doza (≥60 mg/kg) odnosno koncentracija u plazmi koja pri tom nastaje od ≥20 mg/L izaziva promene u elektroretinogramu i u izolovanim slučajevima atrofiju retine.

Posle intravenske primene, nalazi koji su ukazivali na sistemsku toksičnost su bili najizrazitiji kada je moksifloksacin primenjen bolus injekcijom (45 mg/kg) ali nisu primećeni kada je moksifloksacin (40 mg/kg) primenjen kao spora infuzija duže od 50 minuta.

Posle intra-arterijske injekcije, primećene su zapaljenske promene koje su uključile peri-arterijsko meko tkivo. One sugerišu da intra-arterijsku primenu treba izbegavati.

Moksifloksacin je pokazao genotoksičnost u in vitro testovima na bakterijskim ili ćelijama sisara.

U in vivo testovima nisu nađeni dokazi genotoksičnosti moksifloksacina, uprkos vrlo velikim korišćenim dozama. Prema tome, kod ljudi se može obezbediti dovoljna margina bezbednosti prilikom primena terapijskih doza. Moksifloksacin nije ispoljio kancerogeno dejstvo u studijama izvedenim na pacovima.

In vitro, moksifloksacin je pokazao elektrofiziološka svojstva koja mogu da dovedu do produženja QT intervala, iako u većim dozama.

Posle intravenske primene moksifloksacina psima (30 mg/kg infundovanih tokom 15, 30 ili 60 minuta) stepen QT produženja je jasno zavisio od brzine infuzije, drugim rečima, što je bilo kraće trajanje infuzije to je bilo izrazitije produženje QT intervala. Nije bilo produženja QT intervala kada je doza od 30 mg/kg primenjena putem infuzije tokom 60 minuta.

U reproduktivnim studijama kod pacova, kunića i majmuna utvrđeno je da moksifloksacin prolazi placentalnu barijeru. U ispitivanjima na pacovima (oralna i intravenska primena) i majmunima (oralna primena) nisu dokazani teratogenost ili poremećaj plodnosti nakon primene moksifloksacina. Primećeno je blago povećanje incidence malformacija kičme i rebara kod fetusa kunića, ali samo kod primene doze (20 mg/kg i.v.) koja je izazivala tešku toksičnost kod majki. Incendenca abortusa je bila veća kod majmuna i kunića kod koncentracija koje su bile jednake terapijskim koncentracijama kod ljudi.

Hinoloni, uključujući moksifloksacin, izazivaju oštećenja hrskavice velikih zglobova kod nezrelih životinja.

Natrijum-hlorid; Natrijum-laktat, rastvor;

Voda za injekcije.

Sledeći rastvori su inkompatibilni sa moksifloksacin rastvorom za infuziju:

• Natrijum-hlorid 100 mg/mL (10%) i 200 mg/mL (20%) rastvori;
• Natrijum-bikarbonat 42 mg/mL (4,2%) i 84 mg/mL (8,4%) rastvori.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima izuzev u slučajevima pomenutim u odeljku 6.6.

5 godina.

Nakon prvog otvaranja odmah upotrebiti.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je boca od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip II, zatvorena hlorobutil/butilpolimer gumenim čepom sa transparentnim Flurotec plus filmom (od etilen tetrafluoroetilena) i Alu flip-off zatvaračem. Zatvarač je izrađen od aluminijuma i plastičnog dela zelene boje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 1 bocom od 250 mL rastvora za infuziju i Upustvom za lek.

Proizvod je namenjen samo za jednokratnu upotrebu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Moloxin 400 mg/250 mL rastvor za infuziju je kompatibilan sa sledećim infuzijama:

Voda za injekciju, natrijum hlorid 9 mg/mL (0,9%), natrijum hlorid 1 mol/L (1 molar), glukoza 50 mg/mL, 100 mg/mL, 400 mg/mL (5%/10%/40%), ksilitol 200 mg/mL (20%), Ringerov rastvor, Hartmanov rastvor (Ringer-laktat rastvor).

Moksifloksacin rastvor za infuziju ne sme se koristiti istovremeno u infuziji sa ostalim lekovima. Ne koristiti rastvor koji sadrži vidljive čestice ili je zamućen.

Lek Moloxin sadrži aktivnu supstancu moksifloksacin, koja pripada grupi antibiotika koji se zovu fluorohinoloni. Moksifloksacin deluje tako što ubija bakterije osetljive na moksifloksacin koje izazivaju infekciju.

Lek Moloxin se koristi kod odraslih u terapiji sledećih bakterijskih infekcija:

• Vanbolnički stečena pneumonija (zapaljenje pluća);
• Komplikovane infekcije kože i kožnih struktura (dlake, nokti, lojne i znojne žlezde, potkožna meka tkiva).

• ako ste alergični (preosetljivi) na moksifloksacin, na bilo koji drugi fluorohinolon ili na pomoćne supstance u leku (videti odeljak 6.)
• u periodu trudnoće i dojenja
• ukoliko ste mlađi od 18 godina
• ukoliko ste ranije imali oštećenje tetiva usled primene hinolonskih antibiotika (videti odeljak: „Kada uzimate lek Moloxin, posebno vodite računa“ i odeljak 4: “Moguća neželjena dejstva“)
• ukoliko imate urođeno ili stečeno bilo koje oboljenje sa poremećajem srčanog ritma (koje se vidi na EKG-u)
• poremećaj elektrolita (soli) u krvi (posebno male koncentracije kalijuma ili magnezijuma)
• veoma spor rad srca (bradikardiju)
• srčanu slabost (insuficijenciju srca)
• poremećaj srčanog ritma (aritmiju)
• ukoliko uzimate druge lekove koji izazivaju promene na EKG-u (videti odeljak: „Drugi lekovi i lek Moloxin“). To je zbog toga što lek Moloxin može da izazove promene na EKG-u, kao što su produženje QTc-intervala, tj. odloženo sprovođenje električnih signala kroz srce.
• Ukoliko imate teško oboljenje jetre ili porast vrednosti enzima jetre (transaminaza) za više od 5 puta u odnosu na gornju granicu referentnih (normalnih) vrednosti.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primenite lek Moloxin.

Ne smete uzimati fluorohinolonski/hinolonski antibakterijski lek, uključujući lek Moloxin, ako ste u prošlosti imali bilo kakvu ozbiljnu neželjenu reakciju prilikom uzimanja hinolona ili fluorohinolona. U tom slučaju treba da obavestite Vašeg lekara što je pre moguće.

Pre početka terapije lekom Moloxin:

• lek Moloxin može da izazove promene na EKG-u, a to je posebno izraženo u ženskoj populaciji i kod starijih osoba. Ukoliko uzimate bilo koji lek koji smanjuje koncentraciju kalijuma u krvi, posavetujte se sa Vašim lekarom pre nego što počnete da primate lek Moloxin (videti odeljke “Lek Moloxin ne smete koristiti“ i “Drugi lekovi i lek Moloxin“).
• ako ste bilo kada nakon uzimanja moksifloksacina imali težak oblik kožnog osipa, ljuštenje kože, plikove i/ili rane u ustima.
• ukoliko bolujete od epilepsije ili bolesti koja Vas čini podložnim za nastanak konvulzija, porazgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što primite lek Moloxin.
• ukoliko imate ili ste nekada imali bilo koje psihičke tegobe, konsultujte se sa Vašim lekarom pre početka primene leka Moloxin.
• ukoliko bolujete od miastenije gravis (neuromišićni poremećaj autoimunog porekla koji se karakteriše slabošću mišića, i u retkim slučajevima paralizom), uzimanje leka Moloxin može da pogorša Vašu bolest. U slučaju da se to desi odmah se obratite Vašem lekaru.
• ako Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispučenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda).
• ako ste već prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida).
• ako vam je dijagnostifikovano propuštanje srčanih zalistaka (regurgitacija srčanih zalistaka).
• ako u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte, ili urođenu bolest srčanih zalistaka, ili druge faktore rizika ili stanja zbog kojih imate veću sklonost za pojavu aneurizme ili disekcije (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Turner-ov sindrom, Sjögren-ov sindrom (infamatorno autoimunsko oboljenje), ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza, reumatoidni artritis (bolest zglobova) ili endokarditis (zapaljenje unutrašnjeg sloja srca srca)).
• ako ste dijabetičar jer možete biti u riziku za nastanak promene koncentracije šećera u krvi tokom uzimanja leka moksifloksacin.
• ukoliko je kod Vas ili bilo kog krvnog srodnika dijagnostikovan deficit enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (retko nasledno oboljenje), obavestite o tome Vašeg lekara, koji će odlučiti da li je lek Moloxin odgovarajući lek za Vas.
• lek Moloxin se može dati isključivo intravenski (u venu) i ne može se primeniti davanjem u arteriju.

U toku terapije lekom Moloxin:

• ukoliko se u toku lečenja javi osećaj lupanja i preskakanja srca ili drugi poremećaj ritma, odmah se obratite Vašem lekaru, koji će Vam po potrebi uraditi EKG.
• sa primenom većih doza leka, raste rizik od pojave srčanih poremećaja. Zbog toga treba da se pridržavate doze koju Vam je propisao lekar.
• u retkim slučajevima može doći do pojave teške, iznenadne alergijske reakcije (anafilaktička reakcija/šok), čak i nakon primene prve doze sa sledećim simptomima: stezanje u grudima, vrtoglavica, mučnina i nesvestica, ili vrtoglavica prilikom ustajanja. Ukoliko se to desi, prekinite primenu leka i odmah potražite medicinsku pomoć.
• lek Moloxin može da izazove teško zapaljenje jetre, koje nastaje brzo i može da dovede do insuficijencije jetre koja ugrožava život (uključujući i smrtne ishode; videti odeljak 4: „Moguća neželjena dejstva“). Ukoliko ste osetili naglo pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja i/ili povraćate, imate žute beonjače, taman urin, svrab po koži, sklonost ka krvarenju ili oštećenje moždane funkcije zbog bolesti jetre, odmah se obratite Vašem lekaru pre nego što nastavite sa terapijom.
• Teške kožne reakcije

Teške kožne reakcije uključujući Stevens- Johnson-ov sindrom (engl. SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (engl. TEN), i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (engl. AGEP) su bile zabeležene tokom primene moksifloksacina.

• SJS/TEN u početku mogu izgledati kao crvenkaste mrlje po telu koje podsećaju na metu, ili kao okrugli pečati sa plikom u sredini. Takođe se mogu pojaviti rane na sluzokoži usta, grla, nosa, na genitalijama ili očima (crvene i otečene oči). Ovom teškom kožnom osipu često prethodi groznica (povišena telesna temperature) i /ili simptomi slični gripu. Osip može napredovati i dovesti do ljuštenja velikih površina kože, ili do životno-ugrožavajućih komplikacija, a nekada može biti i smrtni ishod.
• AGEP u početku lečenja moksifloksacinom izgleda kao ljuspičasti, rašireni osip sa izbočinama i plikovima na koži, udružen sa groznicom (povišena telesna temperatura). Najčešća lokalizacija: uglavnom u kožnim naborima, trupu i gornjim ekstremitetima.
• Ukoliko se kod vas pojavi težak osip ili bilo koji drugi od gore navedenih kožnih simptoma, prestanite sa uzimanjem moksifloksacina i hitno kontaktirajte Vašeg lekara ili potražite medicinsku pomoć.
• Antibiotici iz grupe hinolona, uključujući moksifloksacin, mogu da izazovu konvulzije. Ukoliko se to desi prekinite primenu leka i odmah se obratite Vašem lekaru.
• Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Moloxin, povezani su sa veoma retkim ali ozbiljnim neželjenim dejstvima, od kojih su neki dugotrajni (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajući ili potencijalno ireverzibilni. Ova neželjena dejstva uključuju bol tetiva, mišića i zglobova gornjih i donjih ekstremiteta, poteškoće u hodanju, abnormalne senzacije kao što su bockanje, trnjenje, mravinjanje, ukočenost ili pečenje (parestezija), senzorne poremećaje uključujući oštećenje vida, ukusa, mirisa i sluha, depresiju, poremećaj pamćenja, teški umor i teške poremećaje spavanja.
• Ako primetite bilo koje od navedenih neželjenih dejstava nakon uzimanja leka Moloxin, odmah se obratite Vašem doktoru pre nego što nastavite da uzimate lek. Vi i Vaš doktor ćete odlučiti da li da nastavite sa terapijom, uzimajući u obzir i antibiotik iz druge klase.
• Mogu Vam se retko javiti znaci nervnog oštećenja (neuropatije), kao što su bolovi, žarenje, bockanje, utrnulost i/ili slabost pogotovo u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ukoliko Vam se ovo dogodi, prestanite sa uzimanjem leka Moloxin i odmah obavestite Vašeg lekara u cilju sprečavanja razvoja potencijalno ireverzibilnog stanja.
• U toku primene antibiotika iz grupe hinolona, uključujući moksifloksacin, mogu se javiti određene psihičke smetnje (čak i nakon prve primene). U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihičke tegobe mogu da dovedu do pojave suicidalnih misli i pokušaja (videti odeljak 4: „Moguća neželjena dejstva“). Ukoliko primetite ove simptome, prekinite primenu leka Moloxin i odmah obavestite o tome Vašeg lekara.
• Može doći do pojave dijareje (proliva) u toku ili posle primene antibiotika, uključujući i lek Moloxin.

Ukoliko dijareja postane izražena ili duže traje ili ukoliko primetite pojavu sluzi ili krvi u stolici, prekinite primenu leka i odmah se obratite Vašem lekaru. Ne smete da uzimate lekove koji zaustavljaju ili usporavaju rad creva.

• Retko se mogu javiti bolovi i oticanje zglobova i zapaljenje ili ruptura tetiva. Rizik se povećava ako ste starija osoba (preko 60 godina), ako ste imali transplantaciju organa, ako imate probleme sa bubrezima ili ako se istovremeno lečite kortikosteroidima. Zapaljenje i ruptura tetiva mogu se pojaviti u prvih 48 sati terapije, pa čak i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije lekom Moloxin. Prilikom prvog znaka bola ili zapaljenja tetive (na primer u članku, ručnom zglobu, laktu, ramenu ili kolenu), prestanite sa uzimanjem leka Moloxin, obratite se Vašem lekaru i odmorite bolno područje.

Izbegavajte nepotrebne aktivnosti, jer to može da poveća rizik od prekida tetive (videti odeljak ''Lek Moloxin ne smete koristiti'' i 4. Moguća neželjena dejstva'').

• Ako osetite iznenadan jak bol u trbuhu, grudnom košu ili leđima, što mogu biti simptomi aneurizme i disekcije aorte, odmah idite u ustanovu za hitnu medicinsku pomoć ili službu hitne medicinske pomoći. Možete biti pod povećanim rizikom ako se lečite kortikosteroidima za sistemsku primenu.
• Ako primetite naglu pojavu nedostatka vazduha, posebno ako ležite na leđima na krevetu ili primetite oticanje zglobova, stopala ili trbuha, ili novonastalu pojavu osećaja lupanja srca (osećaj ubrzanih ili nepravilnih otkucaja srca), odmah obavestite lekara.
• Ukoliko ste stariji ili imate bolest bubrega treba da uzimate dovoljno tečnosti u toku lečenja moksifloksacinom. Dehidracija organizma povećava rizik od oštećenja bubrega.
• Ukoliko se pojave bilo kakve smetnje sa vidom ili promene u vezi sa očima u toku uzimanja leka Moloxin odmah konsultujte lekara, oftalmologa (videti odeljak „Uticaj leka Moloxin na upravljanje vozilom i rukovanje mašinama“ i odeljak 4: „Moguća neželjena dejstva“).
• Antibiotici fluorohinoloni mogu prouzrokovati povećanje koncentracije šećera u Vašoj krvi iznad normalnih vrednosti (hiperglikemija), ili smanjenje šećera u Vašoj krvi ispod normalnih vrednosti (hipoglikemija), što potencijalno može da dovede do gubitka svesti (hipoglikemijska koma) u težim slučajevima (videti odeljak 4). Ovo je važno za pacijente koji imaju dijabetes. Ukoliko ste dijabetičar, vrednosti šećera u Vašoj krvi moraju se redovno pratiti.
• Hinolonski antibiotici čine kožu osetljivijom na sunčevu svetlost ili UV zrake. U toku lečenja lekom Moloxin treba da izbegavate duže izlaganje sunčevoj svetlosti ili jaku sunčevu svetlost, kao i da izbegavate solarijum ili druge UV lampe.
• Ograničena su iskustva u primeni intravenskog/oralnog moksifloksacina za lečenje vanbolnički stečenog zapaljenja pluća.
• Efikasnost leka Moloxin u lečenju infekcija teških opekotina, dubljih tkiva i infekcija stopala kod dijabetičara sa osteomijelitisom (infekcije koštane srži) nije utvrđena.

Deca i adolescenti

Lek Moloxin nije namenjen za upotrebu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, jer efikasnost i bezbednost u ovoj uzrasnoj grupi nije utvrđena (videti odeljak ''Lek Moloxin ne smete koristiti'').

Drugi lekovi i lek Moloxin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko primenjujete, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Potrebno je da znate sledeće:

• ukoliko uzimate lek Moloxin istovremeno sa drugim lekovima koji mogu uticati na srce, postoji povećan rizik od poremećaja srčanog ritma. Zato, ne smete uzimati lek Moloxin zajedno sa sledećim lekovima:
• lekovima iz grupe antiaritmika (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid)
• lekovima koji se koriste za lečenje psihičkih poremećaja, tzv. antipsihoticima (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid)
• tricikličnim antidepresivima
• drugim lekovima za lečenje infekcija (npr. sakvinavir, sparfloksacin, intravenski primenjen eritromicin, pentamidin, antimalarični lekovi posebno halofantrin)
• nekim antihistaminicima (npr. terfenadin, astemizol, mizolastin)
• drugim lekovima (npr. cisaprid, intravenski primenjen vinkamin, bepridil i difemanil).
• morate reći svom lekaru ukoliko koristite lekove koji mogu smanjiti koncentraciju kalijuma u krvi (npr. neki diuretici, pojedini laksativi i klizme (u visokim dozama) ili kortikosteroidi (lekovi protiv zapaljenja), amfotericin B) ili lekove koji usporavaju rad srca, jer to takođe može povećati rizik od ozbiljnog poremećaja srčanog ritma, dok ste na terapiji lekom Moloxin.
• ukoliko ste na terapiji lekovima koji smanjuju zgrušavanje krvi (oralni antikoagulansi, kao što je varfarin), može biti potrebno praćenje vremena koagulacije (zgrušavanja krvi).

Primena leka Moloxin sa hranom, pićima i alkoholom

Hrana, uključujući mlečne proizvode, ne utiče na efekte leka Moloxin.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ne smete uzimati lek Moloxin ukoliko ste trudni ili dojite.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta za savet pre nego što uzmete lek.

Studije na životinjama ne ukazuju da bi primena leka imala uticaja na Vašu plodnost.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom primene moksifloksacina može doći do pojave vrtoglavice ili ošamućenosti, prolaznog, iznenadnog gubitka vida ili kratkotrajnog gubitka svesti. Ukoliko se ovi simptomi jave nemojte upravljati vozilom ili rukovati mašinama.

Lek Moloxin sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 35,3 mmol (811,9 mg) natrijuma u 250 mL rastvora. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenta koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek Moloxin će Vam dati lekar ili medicinska sestra.

Preporučena doza za odrasle je 400 mg (jedna boca) jednom dnevno.

Lek Moloxin se primenjuje putem infuzije (u venu). Lek će Vam biti dat kao infuzija u trajanju od najmanje 60 minuta.

Nije potrebno podešavanje doze kod osoba starije životne dobi, pacijenata sa manjom telesnom masom ili pacijenata sa problemima sa bubrezima.

Lekar će doneti odluku o tome koliko treba da traje terapija lekom Moloxin.

Pojedinim pacijentima će lekar savetovati da nakon započetog lečenja infuzijom leka Moloxin, pređu na terapiju tabletama leka Moloxin.

Dužina terapije zavisi od vrste infekcije i odgovora Vašeg organizma na terapiju. Uobičajene preporuke za trajanje terapije su:

• Vanbolnički stečena zapaljenja pluća (pneumonija): 7-14 dana. Većina pacijenata je prešla na oralnu terapiju tabletama moksifloksacina u periodu od 4 dana.
• Infekcije kože i kožnih struktura: 7-21 dan.

Kod pacijenata sa komplikovanim infekcijama kože i kožnih struktura prosečno vreme primene infuzije je oko 6 dana, a prosečno ukupno trajanje lečenja (primena tableta nakon infuzije) je 13 dana.

Važno je da lečenje sprovedete do kraja, čak i ukoliko nakon nekoliko dana počnete da se osećate bolje.

Ukoliko pre vremena prekinete lečenje, postoji mogućnost da Vam se infekcija ponovo javi ili Vam se pogorša zdravstveno stanje. Može se javiti i rezistencija (otpornost) bakterija na antibiotik.

Potrebno je poštovati preporuke o doziranju i trajanju terapije (videti u odeljku 2. ''Šta treba da znate pre nego što primite lek Moloxin'' deo “Upozorenja i mere opreza”).

Upotreba kod dece i adolescenata

Lek Moloxin nije namenjen za upotrebu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, jer efikasnost i bezbednost u ovoj uzrasnoj grupi nije utvrđena (videti odeljak ''Lek Moloxin ne smete primati'').

Zato što se lek Moloxin upotrebljava samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, malo je verovatno da ćete primiti više leka ili da ćete propustiti da primite lek.

Ako naglo prestanete da primate lek Moloxin

Ukoliko prestanete da primate lek Moloxin pre nego što bi trebalo, može se desiti da infekcija ne bude potpuno izlečena. Porazgovarajte sa Vašim lekarom ukoliko želite da prekinete primenu Moloxin rastvora za infuziju ili tableta pre predviđenog roka.

Pošto se ovaj lek daje u bolnički uslovima, mala je verovatnoća da ćete dobiti više leka nego što je potrebno. Ukoliko ipak mislite da niste dobili pravu količinu leka, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, lek Moloxin može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Najozbiljnija neželjena dejstva prijavljena tokom lečenja moksifloksacinom su navedena u tekstu ispod: Ako primetite/osetite:

• izrazito ubrzan srčani ritam (retko neželjeno dejstvo);
• odjednom ste počeli da se osećate loše ili je primećena žuta prebojenost beonjača, tamna boja mokraće, svrab kože, pojačana sklonost ka krvarenju ili poremećaj misaonog toka ili stanja budnosti (ovo sve mogu biti znaci i simptomi fulminantnog zapaljenja jetre koje može dovesti do po život opasne slabosti jetre (veoma retka neželjena dejstva, prijavljeni su smrtni slučajevi));
• teške kožne reakcije uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Ovo može izgledati kao crvenkaste mrlje po telu koje podsećaju na metu, ili kao okrugli pečati sa plikom u sredini, ljuštenje kože, pojava rana u ustima, grlu, nosu, na genitalijama ili očima i može im prethoditi povišena telesna temperatura i simptomi nalik gripu (veoma retka neželjena dejstva, potencijalno opasna po život);
• rasprostranjeni crveni osip koji se peruta, sa ispupčenjima ispod kože i plikovima, praćen povišenom telesnom temperaturom (akutna generalizovana egzantematozna pustuloza) – nepoznata učestalost ;
• sindrom udružen sa neadekvatnim izlučivanjem vode i malim vrednostima natrijuma (SIADH) (veoma retko neželjeno dejstvo);
• gubitak svesti usled izrazitog smanjenja koncentracije šećera u krvi (hipoglikemijska koma) (veoma retko neželjeno dejstvo);
• zapaljenje krvnih sudova (znaci mogu biti crvene tačke po koži, obično na donjim delovima nogu ili bolovi u zglobovima) (veoma retko neželjeno dejstvo);
• tešku, iznenadnu alergijsku reakciju koja obuhvata celo telo uključujući veoma retko po život opasan šok (npr. otežano disanje, pad krvnog pritiska, ubrzan puls) (retko neželjeno dejstvo);
• oticanje, uključujući oticanje disajnih puteva (retko neželjeno dejstvo, potencijalno opasno po život);
• konvulzije (retko neželjeno dejstvo);
• probleme sa nervnim sistemom, kao što su bol, peckanje, trnjenje, utrnulost i/ili slabost u ekstremitetima (retko neželjeno dejstvo);
• depresiju (u veoma retkim slučajevima dovodeći do samopovređivanja, kao što su ideje ili misli o samoubistvu ili pokušaji samoubistva) (retko neželjeno dejstvo);
• psihotične reakcije (potencijalno dovodeći do samopovređivanja, kao što su ideje ili misli o samoubistvu ili pokušaji samoubistva) (veoma retko neželjeno dejstvo);
• težak oblik proliva koji sadrži tragove krvi i/ili sluzi (zapaljenje creva udruženo sa primenom antibiotika, uključujući pseudomembranozni kolitis), koji u veoma retkim slučajevima, može da dovede do komplikacija koje mogu da ugroze život (retka neželjena dejstva);
• bol i oticanje tetiva (zapaljenje tetiva) (retko neželjeno dejstvo) ili pucanje (ruptura) tetive (veoma retko neželjeno dejstvo);
• mišićnu slabost, osetljivost ili bol i naročito ako se istovremeno osećate lose, imate visoku temeraturu ili taman urin. Ovo može biti povezano sa pucanjem mišića što može biti životno ugrožavajuće i dovesti do problema sa bubrezima (rabdomioliza) (učestalost ovog neželjenog dejstva je nepoznata).

Prestanite sa uzimanjem lek Moloxin o odmah obavestite Vašeg lekara jer će Vam možda biti potrebna hitna medicinska pomoć.

Pored toga, ako primetite:

• prolazni gubitak vida (veoma retko neželjeno dejstvo),
• nelagodnost ili bol u očima, posebno kod izlaganja svetlosti (retko neželjeno dejstvo) odmah se javite očnom lekaru.

Ukoliko se tokom terapije lekom Moloxin (veoma retka neželjena dejstva) doživeli životno ugrožavajući poremećaj srčanog ritma (torsade de pointes) ili zastoj srčane radnje, biće potrebna hitna medicinska pomoć. U tom slučaju ne treba ponovo započinjati lečenje moksifloksacinom.

Veoma retko je zabeleženo pogoršanje simptoma miastenije gravis. U tom slučaju, odmah se javiti lekaru.

Ukoliko imate šećernu bolest i primetite da su Vam koncentracije šećera u krvi povećane ili smanjene (retko ili veoma retko neželjeno dejstvo), odmah o tome obavestite svog lekara.

Ukoliko ste osoba starije životne dobi sa oštećenjem funkcije bubrega i primetite smanjenje količine mokraće, oticanje nogu, članaka ili stopala, zamor, mučninu, pospanost, otežano disanje ili zbunjenost (što sve mogu biti znaci slabosti bubrega, retkog neželjenog dejstva), odmah se javite Vašem lekaru.

U nastavku su, po učestalosti navedena ostala neželjena dejstva primećena prilikom upotrebe moksifloksacina:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Mučnina;
• Dijareja (proliv);
• Vrtoglavica;
• Bol u trbuhu;
• Povraćanje;
• Glavobolja;
• Porast vrednosti enzima jetre u krvi (transaminaza);
• Infekcije uzrokovane rezistentnim (otpornim na terapiju) bakterijama ili gljivicama, npr. oralne i vaginalne infekcije uzrokovane gljivicom Candida albicans (soor);
• Bol ili zapaljenje na mestu infuzije;
• Promene u EKG-u kod pacijenata sa malim koncentarcijama kalijuma u krvi.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija), smanjen broj belih krvnih zrnaca (leukopenija), smanjen broj određene vrste belih krvnih zrnaca koja se nazivaju neutrofili (neutropenija), povećan ili smanjen broj krvnih pločica (trombocitemija ili trombocitopenija), povećan broj određene vrste belih krvnih zrnaca koja se nazivaju eozinofili (eozinofilija), produženo protrombinsko

vreme/povećana INR (engl. International Normalised Ratio) vrednost (usporeno zgrušavanje krvi i sklonost ka krvarenju);

• alergijske reakcije;
• porast vrednoti masti u krvi (hiperlipidemija);
• napetost (anksioznost), nemir, uznemirenost (agitacija);
• osećaj žarenja, peckanja i/ili utrnulost (parestezija/disestezija), poremećaj čula ukusa (u veoma retkim slučajevima dolazi do gubitka čula ukusa), konfuzija i dezorijentacija (gubitak osećaja za vreme i prostor), poremećaji spavanja (prevashodno nesanica), podrhtavanje mišića (tremor), izraziti osećaj okretanja i nestabilnosti (vertigo), pospanost (somnolencija);
• poremećaji vida uključujući pojavu duplih slika i zamagljen vid;
• različiti oblici poremećaja srčanog ritma (kakvi su produženje QT intervala, palpitacije, tahikardija (ubrzan srčani rad), atrijalna fibrilacija (vrsta aritmije koja utiče na rad pretkomora srca)), angina pektoris;
• širenje krvnih sudova (vazodilatacija);
• poteškoće sa disanjem (dispnea), uključujući astmatična stanja;
• smanjen apetit i unos hrane, otežano pražnjenje (konstipacija), dispepsija (loše varenje), nadutost (prisustvo gasova u crevima), zapaljenje želuca (gastritis), porast vrednosti enzima amilaze (učestvuje u varenju hrane) u krvi;
• oštećenje funkcije jetre (uključujući porast vrednosti enzima LDH u krvi), povećana vrednost enzima jetre u krvi (gama glutamil transferaza i/ili alkalna fosfataza), porast koncentracije bilirubina u krvi;
• svrab, osip, koprivnjača, suva koža;
• bol u zglobovima (artralgija), bol u mišićima (mialgija);
• dehidratacija;
• osećaj slabosti i umora, bolna stanja (uključujući bol u leđima, grudima, karlici i ekstremitetima), znojenje, zapaljenje vena (sa mogućnošću stvaranja krvnog ugruška) na mestu primene infuzije.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• trzanje mišića
• grčevi u mišićima
• slabost mišića
• zapaljenje tetive (tendinitis)
• emocionalna nestabilnost, halucinacije (vidite ili čujete stvari koje realno ne postoje), bunilo (delirijum)
• visok krvni pritisak
• nizak krvni pritisak
• oticanje (ruke, stopala, zglobova, usana, usta, grla)
• oštećenje funkcije bubrega (uključujući povećanje rezultata bubrežnih parametara kao što su urea i kreatinin)
• otežano gutanje (disfagija), zapaljenje sluzokože usne duplje (stomatitis)
• osećaj buke/zvonjenja u ušima (tinitus), oštećenje sluha, uključujući gluvoću (sluh se obično vraća)
• žutica (bojenje beonjače i kože u žuto)
• zapaljenje jetre (hepatitis)
• smanjena osetljivost kože na dodir (hipoestezija), poremećaji čula mirisa (uključujući gubitak čula mirisa), neuobičajeni snovi, poremećaj ravnoteže i koordinacije pokreta, uključujući smetnje sa hodom (a posebno usled vrtoglavice ili vertiga), poremećaj pažnje, poremećaji govora, delimični ili potpuni gubitak pamćenja (amnezija)
• porast koncentracije šećera u krvi (hiperglikemija)
• porast koncentracije mokraćne kiseline u krvi (hiperurikemija)
• nagli i kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa)

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje broja crvenih i belih krvnih zrnaca i trombocita (pancitopenija)
• značajno smanjenje specijalnih belih ćelija (agranulocitoza)
• pojačano zgrušavanje krvi
• zapaljenje zglobova (artritis)
• ukočenost (rigiditet) mišića
• poremećaji srčanog ritma
• povećana osetljivost kože (hiperestezija);
• poremećaj doživljavanja sopstvene ličnosti (depersonalizacija)

Veoma retki slučajevi dugotrajnih (do nekoliko meseci ili godina) ili trajnih neželjenih reakcija, kao što su zapaljenja tetiva, ruptura tetiva, bol u zglobovima, bol u ekstremitetima, poteškoće u hodanju, abnormalne senzacije kao što su bockanje, trnjenje, mravinjanje, peckanje, ukočenost ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, poremećaj pamćenja, kao i oštećenje sluha, vida, ukusa i mirisa povezani su sa upotrebom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima bez obzira na prethodno postojeće faktore rizika.

Prijavljeni su slučajevi proširenja i slabljenja kao i rupture aortnog zida (aneurizme i disekcije), koja može puknuti i dovesti do smrtnog ishoda, i propuštanje srčanih zalistaka kod pacijenata koji primaju fluorohinolone (videti odeljak „Upozorenja i mere opreza“).

Sledeći simptomi su uočeni mnogo češće kod pacijenata koji su terapiju dobijali intravenski sa ili bez oralne terapije u nastavku:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• porast nekih enzima jetre (povećana gama-glutamil-transferaza).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Teški oblik proliva koji sadrži tragove krvi i/ili sluzi (kolitis povezan sa primenom antibiotika, uključujući pseudomembranozni kolitis) u vrlo retkim slučajevima udružen sa po život opasnim komplikacijama;
• Abnormalno brz srčani ritam
• Halucinacije;
• Nizak krvni pritisak;
• Oštećenje funkcije bubrega (uklj. povećane vrednosti pokazatelja funkcije bubrega kao što su urea i kreatinin);
• Bubrežna slabost (bubrežna insuficijencija);
• Otoci (šaka, stopala, zglobova, usana, jezika, grla);
• Konvulzije.

Isto tako, u veoma retkim slučajevima prijavljena su sledeća neželjena dejstva nakon primene drugih fluorohinolona i mogu da se jave i nakon primene leka Moloxin: povišen pritisak na mozak (simptomi uključuju glavobolju, probleme sa vidom uključujući zamućen vid, ispade u vidnom polju, duple slike, gubitak vida), porast koncentracije natrijuma u krvi; porast koncentracije kalcijuma u krvi; hemolitička anemija (poseban tip malokrvnosti sa povećanom razgradnjom eritrocita); pojačana osetljivost kože na sunčevu svetlost ili UV zrake.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nemojte koristiti lek Moloxin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ne postoje posebni zahtevi čuvanja. Nakon prvog otvaranja odmah upotrebiti.

Ne koristiti rastvor koji sadrži vidljive čestice ili je zamućen.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je moksifloksacin.

1 mL rastvora za infuziju sadrži 1,6 mg moksifloksacina u obliku moksifloksacin-hidrohlorida. Jedna boca sa 250 mL rastvora za infuziju sadrži 400 mg moksifloksacina u obliku moksifloksacin- hidrohlorida.

• Pomoćne supstance: natrijum-hlorid; natrijum-laktat, rastvor; voda za injekcije.

Videti odeljak 2, za dodatne informacije o natrijumu.

Kako izgleda lek Moloxin i sadržaj pakovanja

Bistar rastvor svetlo žućkasto-zelene boje praktično bez čestica (pH: 5,5-6,5; osmolalnost: 250-300 mOsmol/kg).

Unutrašnje pakovanje je boca od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip II, zatvorena hlorobutil/butilpolimer gumenim čepom sa transparentnim Flurotec plus filmom (od etilen tetrafluoroetilena) i Alu flip-off zatvaračem. Zatvarač je izrađen od aluminijuma i plastičnog dela zelene boje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 1 bocom od 250 mL rastvora za infuziju i Upustvom za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

• KRKA D.D. NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija
• TAD PHARMA GMBH, Heinz-Lohmann-Strasse 5, Cuxhaven, Nemačka

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-02131-21-001 od 08.09.2022.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Moloxin, rastvor za infuziju, je indikovan za lečenje:

• Vanbolnički stečene pneumonije (CAP),
• Komplikovanih infekcija kože i kožnih struktura (cSSSI).

Moksifloksacin treba primenjivati samo u slučajevima kada se proceni da nije moguće primeniti antibakterijske lekove koji se uobičajeno koriste kao inicijalna terapija navedenih infekcija.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o racionalnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje kod odraslih

Preporučena doza je 400 mg putem infuzije jednom dnevno.

Inicijalna intravenska terapija se može nastaviti oralnom terapijom tabletama moksifloksacina od 400 mg, kada je to klinički indikovano.

U kliničkim studijama većina pacijenata prebačena je na oralnu terapiju u toku 4 dana (vanbolnički stečena pneumonija) ili 6 dana (komplikovane infekcije kože i kožnih struktura). Preporučeno ukupno trajanje intravenske i oralne terapije je 7 - 14 dana kod vanbolnički stečene pneumonije i 7 – 21 dan u slučaju komplikovanih infekcija kože i kožnih struktura.

Oštećena funkcija bubrega/jetre

Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa blagim do teškim oštećenjem bubrežne funkcije ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi, tj. hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Nema dovoljno podataka za pacijente sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak Kontraindikacije u Sažetku karakteristika leka).

Druge posebne grupe pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih i kod pacijenata sa malom telesnom masom.

Pedijatrijska populacija

Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju. Efikasnost i bezbednost primene moksifloksacina kod dece i adolescenata nije utvrđena (videti odeljak Kontraindikacije u Sažetku karakteristika leka).

Način primene

Za intravensku primenu; konstantna infuzija u trajanju od najmanje 60 minuta (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Ukoliko je medicinski indikovano rastvor za infuziju se može primenjivati preko T-tube, zajedno sa kompatibilnim rastvorima za infuziju (videti odeljak 6.6 Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) u Sažetku karakteristika leka).

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-hlorid;

Natrijum-laktat, rastvor;

Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Sledeći rastvori su inkompatibilni sa moksifloksacin rastvorom za infuziju:

• Natrijum-hlorid 100 mg/mL (10%) i 200 mg/mL (20%) rastvori;
• Natrijum-bikarbonat 42 mg/mL (4,2%) i 84 mg/mL (8,4%) rastvori.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima izuzev u slučajevima pomenutim u odeljku 6.6.

Rok upotrebe

5 godina.

Nakon prvog otvaranja odmah upotrebiti.

Posebne mere opreza pri čuvanju Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je boca od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip II, zatvorena hlorobutil/butilpolimer gumenim čepom sa transparentnim Flurotec plus filmom (od etilen tetrafluoroetilena) i Alu flip-off zatvaračem. Zatvarač je izrađen od aluminijuma i plastičnog dela zelene boje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 1 bocom od 250 mL rastvora za infuziju i Upustvom za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Proizvod je namenjen samo za jednokratnu upotrebu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Moloxin 400 mg/250 mL rastvor za infuziju je kompatibilan sa sledećim infuzijama:

Voda za injekciju, natrijum hlorid 9 mg/mL (0,9%), natrijum hlorid 1 mol/L (1 molar), glukoza 50 mg/mL, 100 mg/mL, 400 mg/mL (5%/10%/40%), ksilitol 200 mg/mL (20%), Ringerov rastvor, Hartmanov rastvor (Ringer-laktat rastvor).

Moksifloksacin rastvor za infuziju ne sme se koristiti istovremeno u infuziji sa ostalim lekovima. Ne koristiti rastvor koji sadrži vidljive čestice ili je zamućen.