Moksifloksacin PharmaS 400mg/250mL rastvor za infuziju

• Vanbolnički stečena pneumonija
• Komplikovane infekcije kože i potkožnog tkiva

Moksifloksacin treba primenjivati samo u slučajevima kada se proceni da nije moguće primeniti antibakterijske lekove koji se uobičajeno koriste kao inicijalna terapija navedenih infekcija.

Treba razmotriti i zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje

Lek se primenjuje putem infuzije, jednom dnevno u dozi od 400 mg.

Inicijalna intravenska terapija se može nastaviti oralnom terapijom tabletama moksifloksacina od 400 mg, kada je to klinički indikovano.

U kliničkim studijama većina pacijenata prebačena je na oralnu terapiju u toku 4 dana (vanbolnički stečena pneumonija) ili 6 dana (komplikovane infekcije kože i potkožnog tkiva). Preporučeno ukupno trajanje intravenske i oralne terapije je 7 - 14 dana kod vanbolnički stečene pneumonije i 7 – 21 dan u slučaju komplikovanih infekcija kože i potkožnog tkiva.

Poremećaj funkcije bubrega/jetre

Nije potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa blagom do umereno oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi odnosno hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (videti odeljak 5.2).

Nema dovoljno podataka za pacijente sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.3).

Druge specijalne populacije pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih i kod pacijenata sa malom telesnom masom.

Deca i adolescenti

Moksifloksacin PharmaS je kontraindikovan kod dece i adolescenata. Efikasnost i bezbednost primene moksifloksacina kod dece i adolescenata nisu ustanovljene (videti odeljak 4.3).

Način primene

Za intravensku primenu; konstantna infuzija u trajanju od najmanje 60 minuta (videti takođe odeljak 4.4).

Ukoliko je medicinski indikovano rastvor za infuziju se može primenjivati preko T-tube, zajedno sa kompatibilnim rastvorima za infuziju (videti odeljak 6.6).

• preosetljivost na moksifloksacin, druge hinolone ili bilo koju od pomoćnih supstanci, koje ulaze u sastav leka (videti odeljak 6.1)
• trudnoća i laktacija (videti odeljak 4.6)
• pacijenti uzrasta do 18. godine
• pacijenti koji u anamnezi imaju oboljenje/poremećaj tetiva povezano sa terapijom hinolonima

U pretkliničkim i kliničkim ispitivanjima, primećene su promene u elektrofiziologiji srca (produženi QT interval) u toku lečenja moksifloksacinom. Zbog toga, iz bezbednosnih razloga, moksifloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• kongenitalnim ili dokumentovanim stečenim produženjem QT intervala
• poremećajem elektrolita, posebno kod nekorigovane hipokalijemije
• klinički značajnom bradikardijom
• klinički značajnom insuficijencijom srca i smanjenom ejekcionom frakcijom leve komore
• simptomatskim aritmijama u anamnezi.

Moksifloksacin PharmaS se ne sme koristiti istovremeno sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval (videti takođe odeljak 4.5.).

Zbog ograničenih kliničkih podataka, moksifloksacin je takođe kontraindikovan kod pacijenata sa smanjenom funkcijom jetre (Child Pugh C) i kod pacijenata sa transaminazama 5 puta većim od gornje granice referentnih vrednosti.

Primenu moksifloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su već imali ozbiljne neželjene reakcije kada su primenjivali lekove koje sadrže hinolon ili fluorohinolon (videti odeljak 4.8). Lečenje tih pacijenata moksifloksacinom sme se započeti samo ako nema drugih terapijskih mogućnosti i ako je prethodno pažljivo izvršena procena odnosa koristi i rizika primene leka (videti takođe odeljak 4.3).

Prilikom procene dobrobiti terapije moksifloksacinom, posebno kod infekcija koje nisu ozbiljne, treba uzeti u obzir podatke navedene u odeljku posebnih upozorenja i mera opreza pri upotrebi leka.

Produženje QTc intervala i klinička stanja u kojima može doći do produženja QTc intervala

Terapiju moksifloksacinom treba prekinuti ukoliko se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na pojavu aritmija, sa ili bez nalaza na EKG-u.

Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod pacijenata sa predispozicijom ka aritmijama (kao što je akutna ishemija miokarda) jer ovi pacijenti imaju veći rizik od ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes) i srčanog zastoja (videti takođe odeljke 4.3 i 4.5).

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji smanjuju koncentraciju kalijuma u krvi. Videti takođe odeljke 4.3 i 4.5.

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji dovode do klinički značajne bradikardije. Videti takođe odeljke 4.3 i 4.5.

Žene i stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na lekove koji produžuju QTc interval (kao što je moksifloksacin), pa je neophodan poseban oprez.

Preosetljivost/alergijske reakcije

Zabeležena je pojava preosetljivosti i alergijskih reakcija nakon prve primene fluorohinolona, uključujući i moksifloksacin. Anafilaktičke reakcije mogu da se razviju do stadijuma šoka koji ugrožava život, čak i nakon prve primene leka. U tom slučaju, terapiju moksifloksacinom treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju (npr. antišok terapiju).

Teški poremećaji jetre

Prijavljeni su slučajevi fulminantnog hepatitisa koji može da izazove insuficijenciju jetre (uključujući i smrtne slučajeve) u toku primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave znaci i simptomi fulminantne bolesti jetre, kao što je npr. brzo napredujuća astenija praćena žuticom, tamnim urinom, sklonošću ka krvarenju ili hepatičkom encefalopatijom, pacijente treba savetovati da se, pre nego što nastave terapiju, obrate lekaru.

Ukoliko se jave znaci oštećenja jetre treba uraditi testove funkcije jetre.

Teške bulozne reakcije kože

Prijavljeni su slučajevi buloznih kožnih reakcija kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza kod primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijente savetovati da u slučaju pojave reakcija na koži i/ili sluzokožama, odmah konsultuju svog lekara pre nego što nastave sa terapijom.

Pacijenti sa predispozicijom za konvulzije

Poznato je da hinoloni mogu da podstaknu pojavu konvulzija. Zbog toga ove lekove treba oprezno koristiti kod bolesnika sa oštećenjima CNS, koji mogu da stvore predispoziciju za pojavu epileptičkih napada ili da snize prag za njihov nastanak. U slučaju pojave konvulzija, lečenje moksifloksacinom treba obustaviti i primeniti odgovarajuću terapiju.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Veoma retki slučajevi dugotrajnih (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koje se odražavaju na različite, ponekada i na više sistema organa (mišićno-koštani, nervni, psihijatrijski i na čula) su bile prijavljene kod pacjenata koji su primali hinolone i fluorohinolone nevezano za njihov uzrast i već postojeće faktore rizika. Primenu moksifloksacina treba obustaviti odmah nakon prvih pojava znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije i pacjenta treba savetovati da kontaktira svog lekara.

Periferna neuropatija

Slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije u vidu parestezija, hipoestezija, dizestezija ili slabosti prijavljeni su kod pacijenata koji su primenjivali hinolone, uključujući moksifloksacin. Pacijentima koji su na terapiji moksifloksacinom treba savetovati da se obrate svom lekaru pre nego što nastave sa terapijom ukoliko se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj pečenja, bridenje, utrnulost ili slabost ekstremiteta (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijske reakcije

Psihijatrijske reakcije mogu da se jave već nakon prve primene hinolona, uključujući moksifloksacin. U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihotične reakcije mogu da progrediraju do suicidalnih misli ili pokušaja (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave ove reakcije, moksifloksacin treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju. Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjem u anamnezi.

Dijareja povezana sa primenom antibiotika, uključujući kolitis

Slučajevi dijareje i kolitisa povezani sa primenom antibiotika, uključujući i pseudomembranozni kolitis i dijareju izazvanu sa Clostridium difficile, prijavljeni su kod primene antibiotika širokog spektra dejstva, uključujući i moksifloksacin, i kreću se u rasponu od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se razvije ozbiljna dijareja tokom ili nakon primene moksifloksacina. Ukoliko se posumnja ili se potvrdi postojanje dijareje ili kolitisa vezanih za upotrebu antibiotika, potrebno je prekinuti terapiju antibioticima, uključujući i moksifloksacin, i odmah sprovesti adekvatne terapijske mere. Osim toga, potrebno je sprovesti adekvatne mere kontrole infekcije u cilju smanjenja rizika od transmisije. Lekovi koji inhibišu peristaltiku su kontraindikovani kod pacijenata sa ozbiljnom dijarejom.

Pacijenti sa miastenijom gravis

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma.

Zapaljenje tetiva, ruptura tetiva

Može se javiti zapaljenje i ruptura tetiva (naročito Ahilove tetive), ponekad bilateralno, prilikom lečenja hinolonima, uključujući i moksifloksacin, čak i 48 sati od početka terapije, ali i do nekoliko meseci nakon prekida terapije. Rizik od upale tetiva i rupture tetive je povećan kod osoba starijeg životnog doba i onih na terapiji kortikosteroidima. Na prvi znak bola ili zapaljenja, pacijenti treba da prekinu terapiju moksifloksacinom, odmore zahvaćeni ekstremitet(e) i da se odmah obrate lekaru da bi se započeo odgovarajući tretman zahvaćene tetive (npr. imobilizacija) (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Aneurizma i disekcija aorte

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte nakon uzimanja fluorohinolona, posebno kod populacije starijih.

Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Marfan-ov sindrom, vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijenti sa oštećenjem bubrežne funkcije

Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod starijih pacijenata sa bubrežnim poremećajima, kod kojih je unos tečnosti neadekvatan, jer dehidratacija može povećati rizik od bubrežne insuficijencije.

Poremećaj vida

Ako dođe do poremećaja vida ili se ispolji neki drugi efekat na očima, trebalo bi odmah konsultovati oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, promene koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju su prijavljene prilikom primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Kod pacijenata koji su primali moksifloksacin disglikemija se javila predominantno kod starijih pacijenata kod kojih je istovremeno primenjivan oralnim antidijabetik (npr. sulfonilurea) ili insulin. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Stoga je neophodno pažljivo praćenje koncentracije glukoze kod dijabetičara.

Prevencija fotosenzitivnih reakcija

Hinoloni kod pacijenata mogu da izazovu fotosenzitivne reakcije. Međutim, u kliničkim studijama je pokazano da je kod primene moksifloksacina, rizik od pojave fotosenzitivnih reakcija manji. Bez obzira na to, pacijente treba savetovati da u toku lečenja moksifloksacinom izbegavaju izlaganje UV-zracima i dugotrajnoj/jakoj sunčevoj svetlosti.

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti koji u porodičnoj ili ličnoj anamnezi imaju deficit glukoza-6-fosfat dehidrogenaze skloni su hemolitičkim reakcijama u toku primene hinolona. Zbog toga, moksifloksacin treba oprezno koristiti kod ovih pacijenata.

Zapaljenje peri-arterijskog tkiva

Rastvor za infuziju moksifloksacina je namenjen isključivo za intravensku primenu. Intra-arterijsku primenu treba izbegavati jer su preklinička ispitivanja pokazala da u slučaju ovog načina primene dolazi do zapaljenskih promena peri-arterijskog tkiva.

Pacijenti sa komplikovanim infekcijama kože i mekih tkiva

Klinička efikasnost moksifloksacina u terapiji teških infekcija posle opekotina, zapaljenja fascija i infekcija dijabetičkog stopala sa osteomijelitisom nije ustanovljena.

Interferencija sa biološkim testovima

Terapija moksifloksacinom može, usled supresije rasta mikobakterija, dati lažno negativne rezultate na kulturu Mycobacterium spp.

Pacijenti sa MRSA infekcijama

Moksifloksacin se ne preporučuje za lečenje pacijenata sa infekcijom uzrokovanom meticilin rezistentnim Staphylococcus aureus (MRSA). U slučaju suspektne ili potvrđene MRSA infekcije treba započeti lečenje odgovarajućim antibiotikom (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija

Zbog negativnog delovanja moksifloksacina na hrskavicu mladih životinja (videti odeljak 5.3) upotreba moksifloksacina je kontraindikovana kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.3).

Interakcije sa lekovima

Kod istovremene primene moksifloksacina i sledećih lekova ne može se isključiti aditivni efekat na produženje QT intervala. Ovo može dovesti do povećanog rizika od nastanka ventrikularnih aritmija, uključujući torsade de pointes. Iz tog razloga je kontraindikovana upotreba moksifloksacina sa sledećim lekovima:

• antiaritmici klase IA (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid)
• antiaritmici klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid)
• antipsihotici (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid)
• triciklični antidepresivi
• neki antimikrobni lekovi (sakvinavir, sparfloksacin, intravenski eritromicin, pentamidin, antimalarici posebno halofantrin)
• neki antihistaminici (terfenadin, astemizol, mizolastin) i
• drugi (cisaprid, intravenski vinkamin, bepridil, difemanil).

Moksifloksacin treba pažljivo primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu da smanje koncentraciju kalijuma (npr. diuretici Henleove petlje i tiazidni diuretici, laksativi i klizme (u velikim dozama), kortikosteroidi, amfotericin B) ili sa lekovima koji su udruženi sa pojavom klinički značajne bradikardije.

Nakon višekratnog doziranja kod zdravih dobrovoljaca, moksifloksacin je povećao Cmax digoksina za oko 30% bez uticaja na površinu ispod krive (PIK) ili bazalne vrednosti. Nisu potrebne posebne mere predostrožnosti kod istovremene primene moksifloksacina i digoksina.

U ispitivanjima u kojima su učestvovali ispitanici sa šećernom bolešću koji su istovremeno primali moksifloksacin i glibenklamid, došlo je do smanjenja maksimalne koncentracije glibenklamida u krvi za oko 21%. Kombinacija glibenklamida i moksifloksacina bi mogla teoretski da dovede do blage i prolazne hiperglikemije. Međutim, primećene farmakokinetske promene glibenklamida nisu rezultovale promenom njegovih farmakodinamskih parametara (glikemija, insulinemija). Zbog toga, ne postoji klinički značajna interakcija između moksifloksacina i glibenklamida.

Promene u INR

U velikom broju slučajeva opisano je povećanje aktivnosti oralnih antikoagulanasa kod pacijenata koji primaju antibiotike, naročito fluorohinolone, makrolide, tetracikline, kotrimoksazol i neke cefalosporine. Stanja infekcije i inflamacije, starost i opšte stanje bolesnika, predstavljaju faktore rizika. U ovim okolnostima teško je odrediti da li je infekcija ili lečenje antibiotikom dovelo do poremećaja INR (internacionalni normalizovan odnos). Kao mera predostrožnosti preporučuje se češće praćenje INR. Ako je neophodno, dozu oralnog antikoagulansa treba podesiti prema potrebi.

Klinička ispitivanja su pokazala da ne postoje interakcije kod istovremene primene moksifloksacina sa: ranitidinom, probenecidom, oralnim kontraceptivima, suplementima kalcijuma, parenteralno primenjenim morfinom, teofilinom, ciklosporinom i itrakonazolom.

Ispitivanja u in vitro uslovima sa humanim enzimima citohroma P450 potvrdila su ove podatke. Imajući u vidu ove rezultate, malo su verovatne metaboličke interakcije preko enzima citohroma P450.

Interakcije sa hranom

Moksifloksacin nema značajne interakcije sa hranom, uključujući i mlečne proizvode.

Trudnoća

Nije ispitivana bezbednost primene moksifloksacina kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale postojanje reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za čoveka nije poznat. Usled eksperimentalno utvrđenog rizika od oštećenja hrskavice nezrelih životinja i reverzibilnog oštećenja zglobova kod dece koja su dobijala neke fluorohinolone, moksifloksacin se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Nema raspoloživih podataka za žene koje doje. Pretklinički podaci pokazuju da se male količine moksifloksacina izlučuju u mleko. U odsustvu podataka kod ljudi i usled eksperimentalnog rizika od oštećenja hrskavice nezrelih životinja posle primene fluorohinolona, dojenje je kontraindikovano tokom terapije moksifloksacinom (videti odeljak 4.3).

Fertilitet

Studije na životinjama ne ukazuju da moksifloksacin ima negativan uticaj na fertilitet (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja moksifloksacina na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanje mašinama. Međutim, fluorohinoloni, uključujući moksifoksacin, mogu da smanje sposobnost pacijenta da upravlja motornim vozilima ili rukuje mašinama usled efekata na CNS (npr. vrtoglavica, akutni, tranzitorni gubitak vida, videti odeljak 4.8) ili akutni i kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa, videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da pre početka upravljanja motornim vozilima ili rukovanja mašinama procene kako reaguju na moksifloksacin.

U nastavku su data neželjena dejstva prijavljena u svim kliničkim studijama sa moksifloksacinom u dozi od 400 mg/dan (intravenska primena, sekvencijalna (intravenska/oralna) primena i oralna primena), razvrstana prema učestalosti:

Osim mučnine i dijareje, učestalost svih neželjenih dejstava bila je manja od 3%.

U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena od ozbiljnih ka onima koja ne spadaju u kategoriju ozbiljnih.

Učestalost je definisana kao: Često (≥1/100 do <1/10) Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000).

* Vezano za primenu hinolona i fluorohinolona zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koje zahvataju različite sisteme organa i čula, a ponekad i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u udovima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, umor, narušeno pamćenje, poremećaji spavanja i oštećenja sluha, vida, čula ukusa i mirisa), u nekim slučajevima nezavisno o prethodno prisutnim faktorima rizika (videti odeljak 4.4).

Sledeća neželjena dejstva se javljaju češće u subgrupi intravenski tretiranih pacijenata sa ili bez oralne terapije u nastavku:

Česta: povećana gama-glutamil-transferaza

Povremena: ventrikularne tahiaritmije, hipotenzija, edem, kolitis povezan sa primenom antibiotika (uključujući pseudomembranozni kolitis, u vrlo retkim slučajevima udružen sa životno ugrožavajućim komplikacijama, videti odeljak 4.4), epileptični napadi uključujući grand mal konvulzije (videti odeljak 4.4), halucinacije, oštećenje bubrega (uključujući povećanje azotnih materija u krvi i kreatinina), bubrežna insuficijencija (videti odeljak 4.4).

U toku primene drugih fluorohinolona prijavljena su sledeća veoma retka neželjena dejstva, koja se takođe mogu javiti nakon lečenja moksifloksacinom: hipernatrijemija, hiperkalcemija, hemolitička anemija, rabdomioliza, fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Kod slučajnog predoziranja ne preporučuju se posebne mere. Treba započeti opšte simptomatsko lečenje. Zbog mogućnosti produženja QT intervala treba pratiti EKG. Istovremena primena medicinskog uglja sa moksifloksacinom primenjenim oralno ili intravenski u dozi od 400 mg smanjuje sistemsku bioraspoloživost leka za više od 80% odnosno 20%, respektivno. Upotreba medicinskog uglja u ranoj fazi resorpcije može biti korisna za sprečavanje prekomernog povećanja sistemske koncentracije moksifloksacina u slučaju oralnog predoziranja.

Mehanizam delovanja

Moksifloksacin inhibira bakterijske tip II topoizomeraze (DNK giraza i topoizomeraza IV) koje su neophodne za replikaciju, transkripciju i reparaciju bakterijske DNK.

Farmakokinetika/farmakodinamika

Fluorohinoloni imaju baktericidno dejstvo koje zavisi od koncentracije. Farmakodinamska ispitivanja fluorohinolona na animalnim modelima infekcije kao i ispitivanja na ljudima pokazuju da je efikasnost moksifloksacina primarno određena odnosom PIK24/MIK.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na fluorohinolone se može javiti kao posledica mutacije DNK giraze i topoizomeraze IV. Drugi mehanizmi mogu uključivati preterano izraženo delovanje efluks pumpi, nepropustljivost membrane i zaštitu DNK giraze posredovanu proteinima. Unakrsna rezistencija se može očekivati između moksifloksacina i drugih fluorohinolona.

Na aktivnost moksifloksacina ne utiču mehanizmi rezistencije koji su specifični za antibakterijske lekove drugih klasa.

Osetljivost u in vitro uslovima Granične vrednosti

Kliničke vrednosti MIK i granične vrednosti određene disk difuzionom metodom (prema preporukama Evropskog komiteta za testiranje osetljivosti na antibiotike (European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing – EUCAST od 01.01.2012):

Mikrobiološka osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije za određene bakterije može da varira geografski i da se menja u toku vremena, te su zbog toga poželjni lokalni podaci o rezistenciji, naročito kada se radi o lečenju teških infekcija. Ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od lečenja nekih infekcija dovedena u pitanje, treba potražiti savet specijaliste.

Resorpcija i bioraspoloživost

Posle intravenske infuzije 400 mg moksifloksacina u trajanju od 1 sata, najviša koncentracija u plazmi od oko 4,1 mg/L je primećena na kraju infuzije i odgovara prosečnom povećanju od oko 26% u odnosu na onu posle oralne primene (3,1 mg/L). Vrednost PIK-a od oko 39 mg∙h/L posle i.v. primene je samo neznatno viša od one primećene posle oralne primene (35 mg∙h/L) i u skladu je sa apsolutnom bioraspoloživošću od oko 91%.

Kod pacijenata, nema potrebe za podešavanjem doze intravenski primenjenog moksifloksacina zavisno od starosti ili pola.

Farmakokinetika je linearna u doznom intervalu pojedinačnih oralnih doza 50 – 1200 mg, zatim do pojedinačne intravenske doze od 600 mg i do 600 mg jednom dnevno tokom 10 dana.

Distribucija

Moksifloksacin se brzo distribuira u ekstravaskularni prostor. Volumen distribucije u stanju ravnoteže je oko 2L/kg. In vitro i ex vivo eksperimenti su pokazali vezivanje za proteine plazme od oko 40 – 42% nezavisno od koncentracije leka. Moksifloksacin se uglavnom vezuje za serumski albumin.

Maksimalne koncentracije od 5,4 mg/kg i 20.7 mg/L (geometrijska sredina) su postignute u bronhijalnoj mukozi i epitelijalnoj tečnosti, respektivno 2,2 sata posle oralne doze. Odgovarajuća najviša koncentracija u alveolarnim makrofagima je iznosila 56,7 mg/kg. U tečnosti plikova na koži koncentracija od 1,75 mg/L je registrovana 10 sati posle intravenske primene. Odnos koncentracija-vreme za slobodnu frakciju leka u intersticijalnoj tečnosti je sličan onome u plazmi, sa najvišom koncentracijom slobodne frakcije leka od 1,0 mg/L (geometrijska sredina) koja se postiže oko 1,8 sati posle intravenskog doziranja.

Metabolizam

Moksifloksacin podleže fazi II biotransformacije i izlučuje se putem bubrega (oko 40%) kao i bilijarno/fekalnim putem (oko 60%) i to kao nepromenjen lek, kao i u formi sulfo-jedinjenja (M1) i glukuronida (M2). M1 i M2 su jedini metaboliti od značaja u ljudskoj populaciji i oba su mikrobiološki neaktivna.

U kliničkoj fazi I i in vitro studijama nisu primećene metaboličke farmakokinetske interakcije sa drugim lekovima koji podležu fazi I biotransformacije koja uključuje enzime citohroma P450. Nema indicija o postojanju oksidativnog metabolizma.

Eliminacija

Prosečno poluvreme eliminacije iz plazme je oko 12 sati. Prosečni ukupni klirens posle doze od 400 mg iznosi 179 - 246 mL/min. Po intravenskoj infuziji 400 mg leka, oko 22% leka u nepromenjenom obliku je nađeno u urinu, a u fecesu oko 26 %. Ukupno izlučivanje unete doze posle intravenske primene (nepromenjen lek i metaboliti) iznosi ukupno oko 98%. Bubrežni klirens iznosi 24 – 53 mL/min i ukazuje na parcijalnu tubularnu reapsorpciju leka preko bubrega. Istovremena primena moksifloksacina i ranitidina ili probenecida nije dovela do promene bubrežnog klirensa osnovne forme leka.

Oštećena funkcija bubrega

Farmakokinetska svojstva moksifloksacina se ne razlikuju značajno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (uklj. klirens kreatinina > 20 mL/min/1,73 m2). Kako se bubrežna funkcija smanjuje, koncentracija M2 metabolita (glukuronid) raste faktorom 2,5 (sa klirensom kreatinina < 30 mL/min/1,73 m2).

Oštećena funkcija jetre

Na bazi do sada sprovedenih farmakokinetskih ispitivanja kod pacijenata sa insuficijencijom jetre (Child- Pugh A, B) ne može se odrediti da li postoje bilo koje razlike u poređenju sa zdravim dobrovoljcima. Oslabljena funkcija jetre je bila povezana sa većom koncentracijom M1 u plazmi, dok je nepromenjen lek bio slične koncentracije kao kod zdravih dobrovoljaca. Ne postoji dovoljno iskustva u kliničkoj primeni moksifloksacina kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre.

Tokom konvencionalnih studija ispitivanja ponovljenog doziranja moksifloksacina je došlo do hematoloških i hepatoloških toksičnosti kod glodara i ne-glodara. Toksični efekti na CNS su primećeni kod majmuna. Ovi efekti su se javili posle primene visokih doza moksifloksacina i u dužem vremenskom intervalu.

Kod pasa, visoka oralna doza (≥60 mg/kg) odnosno koncentracija u plazmi koja pri tom nastaje od ≥20 mg/L izaziva promene u elektroretinogramu i u izolovanim slučajevima atrofiju retine.

Posle intravenske primene, nalazi koji su ukazivali na sistemsku toksičnost su bili najizrazitiji kada je moksifloksacin primenjen bolus injekcijom (45 mg/kg) ali nisu primećeni kada je moksifloksacin (40 mg/kg) primenjen kao spora infuzija duže od 50 minuta.

Posle intra-arterijske injekcije, primećene su zapaljenske promene koje su uključile peri-arterijsko meko tkivo. One sugerišu da intra-arterijsku primenu treba izbegavati.

Moksifloksacin je pokazao genotoksičnost u in vitro testovima na bakterijskim ili ćelijama sisara. U in vivo testovima nije bilo znakova genotoksičnosti iako su primenjivane vrlo visoke doze moksifloksacina. Moksifloksacin nije bio kancerogen u eksperimentalnim studijama rađenim na pacovima.

In vitro, moksifloksacin je pokazao elektrofiziološka svojstva koja mogu da dovedu do produženja QT intervala, iako u većim dozama.

Posle intravenske primene moksifloksacina psima (30 mg/kg infundovanih tokom 15, 30 ili 60 minuta) stepen QT produženja je jasno zavisio od brzine infuzije, drugim rečima, što je bilo kraće trajanje infuzije to je bilo izrazitije produženje QT intervala. Nije bilo produženja QT intervala kada je doza od 30 mg/kg primenjena putem infuzije tokom 60 minuta.

Reproduktivne studije sprovedene na pacovima, kunićima i majmunima pokazuju da dolazi do prolaska leka kroz placentu. Studije na pacovima (p.o. i i.v.) i majmunima (p.o.) nisu pružile dokaz o teratogenosti ili poremećaju fertiliteta posle administracije moksifloksacina. Blago povećanje incidence malformacija kičme i rebara je primećeno kod fetusa kunića ali samo pri dozama (20 mg/kg i.v.) koje su bile udružene sa teškom maternalnom toksičnošću. Došlo je i do povećanja incidence abortusa kod majmuna i kunića pri humanim terapijskim koncentracijama.

Hinoloni, uključujući moksifloksacin, izazivaju oštećenja hrskavice velikih zglobova kod nezrelih životinja.

• Propilenglikol
• Voda za injekcije

Sledeći rastvori su inkompatibilni sa Moksifloksacin PharmaS, rastvorom za infuziju:

-Natrijum-bikarbonat 4,2% i 8,4% rastvori

Ovaj lek se ne sme mešati s drugim lekovima osim sa onim koji su navedeni u odeljku 6.6.

4 godine.

Lek primeniti odmah nakon otvaranja i/ili rastvaranja sa kompatibilnim rastvorima. Lek ne treba koristiti po isteku roka upotrebe označenog na pakovanju.

Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje leka je boca od providnog stakla hidrolitičke otpornosti tip II, sa bromobutil gumenim zatvaračem i Alu „flip-off“ kapicom. „Flip-off“ kapica je zlatne boje, sa plastičnim poklopcem narandžaste boje.

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca i Uputstvo za lek.

Proizvod je namenjen samo za jednokratnu upotrebu. Preostalu količinu leka baciti.

Moksifloksacin PharmaS, 400 mg/250 mL, rastvor za infuziju je kompatibilan sa sledećim rastvorima:

rastvorom natrijum-hlorida 0,9 %/ 10%/ 20%, rastvorom glukoze 5%/ 10%/ 40%, Ringerovim rastvorom, rastvorom natrijum-laktata, Hartmanovim rastvorom.

Ne koristiti rastvor koji sadrži vidljive čestice ili je zamućen.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Moksifloksacin PharmaS sadrži aktivnu supstancu moksifloksacin, koji pripada grupi antibiotika koji se zovu fluorohinoloni. Moksifloksacin deluje tako što ubija bakterije koje izazivaju infekciju (ukoliko je bakterija osetljiva na moksifloksacin).

Lek Moksifloksacin PharmaS se primenjuje kod odraslih za lečenje sledećih bakterijskih infekcija:

• Vanbolnički stečene pneumonije (zapaljenja pluća)
• Komplikovanih infekcija kože i potkožnog tkiva.

')

Ukoliko mislite da lek Moksifloksacin PharmaS suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam obratite se Vašem lekaru.

Ako ste primili više leka Moksifloksacin PharmaS nego što treba

Mala je verovatnoća da ćete dobiti više leka nego što je trebalo, jer će Vam lek dati lekar ili medicinska sestra. Ukoliko ipak imate neku sumnju, obratite se lekaru.

Ako ste zaboravili da primite lek Moksifloksacin PharmaS

Ukoliko mislite da ste propustili dozu leka, odmah se obratite Vašem lekaru.

Nikada ne uzimati duplu dozu da bi se nadomestila propuštena doza leka!

Ako naglo prestanete da primate lek Moksifloksacin PharmaS

Ako se terapija ovim lekom prerano prekine, može se dogoditi da infekcija ne bude dobro izlečena. Konsultujte se sa svojim lekarom ukoliko želite da prekinete terapiju Moksifloksacin PharmaS, rastvorom za infuziju pre završetka toka terapije.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se farmaceutu, lekaru ili medicinskoj sestri.

Lek Moksifloksacin PharmaS će Vam dati lekar ili medicinska sestra.

Lek se primenjuje jednom dnevno u dozi od 400 mg.

Lek Moksifloksacin PharmaS se primenjuje putem infuzije (u venu). Lek će Vam biti dat kao infuzija u trajanju od najmanje 60 minuta.

Nije potrebno podešavanje doze kod osoba starije životne dobi, pacijenata sa manjom telesnom masom ili pacijenata sa problemima sa bubrezima.

Lekar će doneti odluku o tome koliko treba da traje terapija lekom Moksifloksacin PharmaS.

Pojedinim pacijentima će lekar savetovati da nakon započetog lečenja infuzijom Moksifloksacin PharmaS, pređu na oralni oblik moksifloksacina (tablete).

Dužina terapije zavisi od vrste infekcije i odgovora Vašeg organizma na terapiju. Uobičajene preporuke za trajanje terapije su:

• Vanbolnički stečenog zapaljenja pluća (pneumonija): 7-14 dana. Većina pacijenata je prešla na oralnu terapiju tabletama moksifloksacina u periodu od 4 dana.
• Infekcije kože i potkožnih tkiva: 7-21 dan. Kod pacijenata sa komplikovanim infekcijama kože i potkožnih tkiva prosečno vreme primene infuzije je oko 6 dana, a prosečno ukupno trajanje lečenja (primena tableta nakon infuzije) je 13 dana.

Važno je da lečenje sprovedete do kraja, čak i ukoliko nakon nekoliko dana počnete da se osećate bolje. Ukoliko pre vremena prekinete lečenje, postoji mogućnost da Vam se infekcija ponovo javi ili Vam se pogorša zdravstveno stanje. Može se javiti i rezistencija (otpornost) bakterija na antibiotik.

Potrebno je poštovati preporuke o doziranju i trajanju terapije (videti u odeljku

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Najozbiljnija neželjena dejstva koja se mogu javiti u toku lečenja lekom Moksifloksacin PharmaS, u slučaju kojih odmah treba da prekinete sa upotrebom leka i javite se lekaru su:

• neuobičajeno brz ritam srca (retko neželjeno dejstvo)
• ukoliko iznenada počnete loše da se osećate ili primetite žutu prebojenost očiju, crna boja urina, svrab kože, povećanu sklonost ka krvarenju ili poremećaj mišljenja ili budnosti (ovo mogu biti znaci i simptomi zapaljenja jetre, potencijalno vodeći do, po život opasne, slabosti jetre (veoma retko neželjeno dejstvo, sa prijavljenim smrtnim ishodima)
• promene na koži i sluzokožama poput bolnih plikova u ustima/nosu ili penisu/vagini (StevensJohnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza) (veoma retko neželjeno dejstvo, potencijalno opasno po život)
• zapaljenje krvnih sudova (znaci mogu biti crvene tačke po koži, obično na donjim delovima nogu ili otoci članaka) (veoma retko neželjeno dejstvo)
• teška iznenadna generalizovana alergijska reakcija uključujući veoma retko po život opasno stanje šoka (npr. teškoće u disanju, pad krvnog pritiska, ubrzani puls),(retko neželjeno dejstvo)
• otoci, uključujući otoke disajnih puteva (retko neželjeno dejstvo, potencijalno po život opasno)
• snažno, nekontrolisano grčenje mišića (konvulzije) (retko neželjeno dejstvo)
• problemi sa nervnim sistemom kao što su bol, pečenje, mravinjanje, utrnulost i/ili slabost u ekstremitetima (retko neželjeno dejstvo)
• depresija (veoma retkim slučajevima potencijalno dovodi do samopovređivanja, pomisli o samoubistvu ili pokušaja samoubistva) (retko neželjeno dejstvo)
• psihički problemi (potencijalno dovodi do samopovređivanja, pomisli o samoubistvu ili pokušaja samoubistva) (veoma retko neželjeno dejstvo)
• težak proliv uz prisustvo krvi i/ili sluzi (zapaljenje creva kao posledica upotrebe antibiotika, ukjučujući pseudomembranozni kolitis), koji u veoma retkim slučajevima može dovesti do komplikacija opasnih po život (retko neželjeno dejstvo)
• zapaljenje tetiva (tendinitis) (retko neželjeno dejstvo) ili pucanje tetive (veoma retko neželjeno dejstvo).

Pored toga, ukoliko primetite:

• prolazan gubitak vida (veoma retko neželjeno dejstvo)
• nelagodnost ili bol u očima, posebno kod izlaganja svetlosti (veoma retko do retko neželjeno dejstvo)

odmah se javite očnom lekaru.

Ukoliko Vam dođe do pojave opasnog poremećaja srčanog ritma (npr. torsade de pointes), dok ste na terapiji lekom Moksifloksacin PharmaS, odmah o tome obavestite svog lekara.

Pogoršanje simptoma progresivne slabosti mišića (mijastenije gravis) je primećeno u veoma retkim slučajevima. Ukoliko vam se ovo javi, konsultujte se odmah sa lekarom.

Ukoliko imate dijabetes i primetite da Vam se vrednosti glukoze u krvi povećavju ili smanjuju ( retko ili veoma retko neželjeno dejstvo), odmah o tome obavestite svog lekara.

Ukoliko ste starija osoba i imate oštećenu funkciju bubrega i primetite da manje mokrite, imate otoke nogu, članaka ili stopala, umorni ste, imate mučninu, povraćate, imate nesvesticu, teško dišete ili ste konfuzni (ovo mogu biti znaci i simptomi oštećene funkcije bubrega, retkog neželjenog dejstva), odmah se javite Vašem lekaru.

U tekstu koji sledi su po učestalosti navedena ostala neželjena dejstva primećena u tokom primene moksifloksacina.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• mučnina
• proliv
• vrtoglavica
• bolovi u želucu i trbuhu
• povraćanje
• glavobolja
• povećanje vrednosti enzima jetre (transaminaza)
• infekcije uzrokovane rezistentnim bakterijama ili gljivicima npr. oralne i vaginalne infekcije uzokovane kandidom
• bol ili zapaljenje na mestu primene infuzije
• promene srčanog ritma (vidljivo na EKG-u) kod pacijenata sa smanjenim vrednostima kalijuma u krvi.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek);

• osip
• nadražaj želuca (poremećaj varenja/gorušica)
• poremećaj ukusa (u veoma retkim slučajevima gubitak ukusa)
• poremećaj sna (pre svega nesanica)
• povećanje vrednosti laboratorijskih analiza (gama-glutamil-transferaze i/ili alkalne fosfataze)
• smanjen broj nekih vrsta belih krvnih zrnaca (leukocita, neutrofila) ili povećan broj nekih belih krvnih ćelija (eozinofilija)
• povećanje ili sniženje broja krvnih pločica
• konstipacija (otežano pražnjenje creva)
• svrab
• poremećaj orijentacije praćen snažnom iluzijom okretanja u prostoru (vertigo)
• osećanje pospanosti (somnolencija)
• gasovi (flatulencija)
• poremećaj srčanog ritma (vidljivo na EKG-u)
• oštećena funkcija jetre (uključujući povećanje vrednosti enzima u krvi (LDH))
• snižen apetit uz manji unos hrane
• bol u leđima, grudima, karlici i ekstremitetima
• znojenje
• anksioznost
• opšta slabost ili umor
• drhtanje
• bolovi u zglobovima
• osećaj lupanja srca (palpitacije)
• iregularan ili ubrzan srčani ritam
• otežano disanje ukjučujući stanja astme
• povećanje vrednosti specifičnog enzima za varenje (amilaze)
• uznemirenost praćen nekordinisanim pokreta (agitacija)
• utrnulost ili peckanje (parestezije, dizestezije)
• koprivnjača
• širenje krvnih sudova
• zbunjenost (konfuzija) i dezorijentacija smanjenje krvnih pločica (trombocita)
• poremećaj vida uključujući duple slike i zamućen vid
• produženo krvarenje (porast INR)
• povišene vrednosti masnoća u krvi
• snižen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija)
• bolovi u mišićima
• alergijske reakcije
• povišene vrednosti bilirubina u krvi
• zapaljenje vena
• zapaljenje sluznice želuca (gastritis)
• dehidratacija (nedostatak tečnosti)
• teži poremećaji srčanog ritma
• suvoća kože
• angina pektoris.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• trzanje mišića, grčevi u mišićima
• halucinacije (kada čujete, vidite ili osećati stvari koje nisu prisutne)
• povišen ili snižen krvni pritisak
• otoci (šaka, stopala, članaka, usana, usta, grla)
• oštećena funkcija bubrega (uključujući porast vrednosti uree i kreatinina, koji su specifični pokazatelji funkcije bubrega)
• zapaljenje jetre, žutica (žuta prebojenost kože i beonjača)
• zapaljenje u ustima
• zujanje u ušima, oštećenje sluha uključujući gluvoću (obično reverzibilno)
• poremećaj osetljivosti kože
• poremećaj snova (noćne more)
• poremećaj pažnje
• otežano gutanje
• poremećaj osećaja mirisa (uključujući gubitak osećaja mirisa)
• poremećaj ravnoteže i loša koordinacija (zbog vrtoglavice)
• delimični ili potpuni gubitak pamćenja
• povećana vrednost mokraćne kiseline u krvi
• emocionalna nestabilnost
• poremećaj govora
• gubitak svesti.
• slabost mišića.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje zglobova
• poremećaj srčanog ritma
• pojačana osetljivost kože
• gubitak osećaja ličnog identiteta (depersonalizacija)
• povećano zgrušavanje krvi
• ukočenost mišića
• značajno sniženje vrste belih krvnih ćelija (agranulocitoza).

Sa primenom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika, povezani su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama) ili trajnih neželjenih reakcija, kao što su upale tetiva, pucanje tetive, bol u zglobovima, bol u udovima, otežan hod, abnormalni osećaji kao što su bockanje, trnci, bridenje, utrnulost ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, narušeno pamćenje i oštećenja sluha, vida, čula ukusa i mirisa.

Sledeća neželjena dejstva se javljaju češće u grupi intravenski lečenih pacijenata (sa ili bez oralne terapije u nastavku):

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• porast nekih enzima jetre (povećana gama-glutamil-transferaza)

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek);

• teški oblik proliva sa primesama krvi i/ili sluzi ( kolitis povezan sa primenom antibiotika, uključujući pseudomembranozni kolitis) u vrlo retkim slučajevima udružen sa po život opasnim komplikacijama
• abnormalno brz srčani ritam
• halucinacije
• nizak krvni pritisak
• oštećenje bubrega (uklj. povećane vrednosti pokazatelja funkcije bubrega kao što su urea i kreatinin)
• bubrežna slabost (bubrežna insuficijencija)
• otoci (šaka, stopala, zglobova, usana, jezika, grla)
• konvulzije

Isto tako, u veoma retkim slučajevima prijavljena su sledeća neželjena dejstva nakon primene drugih fluorohinolona, te mogu da se jave i nakon primene leka Moksifloksacin PharmaS: porast pritiska u glavi (simptomi uključuju glavobolju, probleme sa vidom uključujući ili poremećaje vida tipa zamućenje vida, “slepe” tačke, dupla slika, gubitak slike); porast nivoa natrijuma u krvi; porast nivoa kalcijuma u krvi; hemolitička anemija (poseban tip malokrvnosti); rabdomioliza (naglo nastalo oštećenje skeletnih mišića); pojačana osetljivost kože na sunčevu svetlost ili UV zrake.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Lek primeniti odmah nakon otvaranja i/ili rastvaranja sa kompatibilnim rastvorima. Lek je namenjen samo za jednokratnu upotrebu.Preostalu količinu leka baciti.

Ne koristite rastvor koji sadrži vidljive čestice ili je zamučen.

Nemojte koristiti lek Moksifloksacin PharmaS posle isteka roka naznačenog na pakovanju. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Aktivna supstanca Moksifloksacin PharmaS rastvora za infuziju je moksifloksacin (u obliku moksifloksacin- hidrohlorida).

250 mL rastvora za infuziju sadrži: moksifloksacin 400 mg (u obliku moksifloksacin-hidrohlorida). 1 mL rastvora sadrži 1,6 mg moksifloksacina (u obliku moksifloksacin-hidrohlorida)

Pomoćne supstance: propilenglikol i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Moksifloksacin PharmaS i sadržaj pakovanja

Bistar, zelenkasto-žut rastvor bez vidljivih čestica Pakovanje:

Unutrašnje pakovanje leka je boca od providnog stakla hidrolitičke otpornosti tip II, sa bromobutil gumenim zatvaračem i Alu „flip-off“ kapicom. „Flip-off“ kapica je zlatne boje, sa plastičnim poklopcem narandžaste boje.

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi jedna boca i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole: PHARMAS D.O.O. BEOGRAD, Viline vode bb, Beograd Proizvođač: PHARMATHEN S.A., 6. Dervenakion str., Pallini 15351, Atina, Grčka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-00658-20 - 001 od 10.12.2020.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA

Terapijske indikacije

• Vanbolnički stečena pneumonija
• Komplikovane infekcije kože i potkožnog tkiva

Moksifloksacin treba primenjivati samo u slučajevima kada se proceni da nije moguće primeniti antibakterijske lekove koji se uobičajeno koriste kao inicijalna terapija navedenih infekcija.

Treba razmotriti i zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

Lek se primenjuje putem infuzije, jednom dnevno u dozi od 400 mg.

Inicijalna intravenska terapija se može nastaviti oralnom terapijom tabletama moksifloksacina od 400 mg, kada je to klinički indikovano.

U kliničkim studijama većina pacijenata prebačena je na oralnu terapiju u toku 4 dana (vanbolnički stečena pneumonija) ili 6 dana (komplikovane infekcije kože i potkožnog tkiva). Preporučeno ukupno trajanje intravenske i oralne terapije je 7 - 14 dana kod vanbolnički stečene pneumonije i 7 – 21 dan u slučaju komplikovanih infekcija kože i potkožnog tkiva.

Poremećaj funkcije bubrega/jetre

Nije potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa blagom do umereno oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi odnosno hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (videti odeljak 5.2 Sažetka karakteristika leka).

Nema dovoljno podataka za pacijente sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak Kontraindikacije). Druge specijalne populacije pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih i kod pacijenata sa malom telesnom masom.

Deca i adolescenti

Moksifloksacin PharmaS je kontraindikovan kod dece i adolescenata. Efikasnost i bezbednost primene moksifloksacina kod dece i adolescenata nisu ustanovljene (videti odeljak Kontraindikacije).

Način primene

Za intravensku primenu; konstantna infuzija u trajanju od najmanje 60 minuta (videti takođe odeljak 4.4 Sažetka karakteristika leka).

Ukoliko je medicinski indikovano rastvor za infuziju se može primenjivati preko T-tube, zajedno sa kompatibilnim rastvorima za infuziju (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Lista pomoćnih supstanci

• Propilenglikol
• Voda za injekcije

Inkompatibilnost

Sledeći rastvori su inkompatibilni sa Moksifloksacin PharmaS, rastvorom za infuziju:

-Natrijum-bikarbonat 4,2% i 8,4% rastvori

Ovaj lek se ne sme mešati s drugim lekovima osim sa onim koji su navedeni u odeljku

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Rok upotrebe

4 godine.

Lek primeniti odmah nakon otvaranja i/ili rastvaranja sa kompatibilnim rastvorima. Lek ne treba koristiti po isteku roka upotrebe označenog na pakovanju.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Priroda i sadržaj pakovanja <> posebne opreme za upotrebu, primenu ili implantaciju leka>

Unutrašnje pakovanje leka je boca od providnog stakla hidrolitičke otpornosti tip II, sa bromobutil gumenim zatvaračem i Alu „flip-off“ kapicom. „Flip-off“ kapica je zlatne boje, sa plastičnim poklopcem narandžaste boje.

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Proizvod je namenjen samo za jednokratnu upotrebu. Preostalu količinu leka baciti.

Moksifloksacin PharmaS, 400 mg/250 mL, rastvor za infuziju je kompatibilan sa sledećim rastvorima: rastvorom natrijum-hlorida 0,9 %/ 10%/ 20%, rastvorom glukoze 5%/ 10%/ 40%, Ringerovim rastvorom, rastvorom natrijum-laktata, Hartmanovim rastvorom.

Ne koristiti rastvor koji sadrži vidljive čestice ili je zamućen.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.