Elfonis® 400mg/250mL rastvor za infuziju

Lek Elfonis je indikovan za lečenje:

Vanbolničkepneumonije(engl. Community Acquired Pneumonia, CAP)

Komplikovanih infekcija kože i njenih struktura (engl. Complicated Skin and Skin Structure Infections, cSSSI)

Moksifloksacin treba primenjivati samo u slučajevima kada se proceni da nije prikladna primena antibakterijskih lekova koji se uobičajeno koriste za lečenje navedenih infekcija.

Treba uzeti u obzir zvanične vodiče za odgovarajuću primenu antibakterijskih lekova.

Doziranje

Lek se primenjuje putem infuzije, jednom dnevno u dozi od 400 mg.

Inicijalna intravenska terapija se može nastaviti oralnom primenom tableta moksifloksacina od 400 mg, kada je to klinički indikovano.

U kliničkim studijama većina pacijenata prevedena je na oralnu terapiju u toku 4 dana (vanbolnička pneumonija) ili 6 dana (komplikovane infekcije kože i struktura kože). Preporučeno ukupno trajanje intravenske i oralne terapije je 7-14 dana kod vanbolničke pneumonije i 7-21 dan u slučaju komplikovanih infekcija kože i struktura kože.

1 od 16

Oštećenjefunkcije bubrega/jetre

Nije potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa blagim do teškim oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi odnosno hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (videti odeljak 5.2).

Nema dovoljno podataka za pacijente sa oštećenjemfunkcijejetre (videti odeljak 4.3).

Druge posebne populacije pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijihpacijenata i kod pacijenata sa malom telesnom masom.

Pedijatrijska populacija

Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u fazi rasta. Efikasnost i bezbednost primene moksifloksacina kod dece i adolescenata nisu ustanovljene (videti odeljak 4.3).

Način primene

Za intravensku primenu; konstantna infuzija u trajanju od 60 minuta(videti odeljak 4.4).

Ukoliko je medicinski indikovano rastvor za infuziju se može primenjivati preko T-tube, zajedno sa kompatibilnim rastvorima za infuziju (videti odeljak 6.6).

preosetljivost na aktivnu supstancu, druge hinolone ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

trudnoća i dojenje(videti odeljak 4.6) pacijenti uzrasta do 18. godina

pacijenti koji u anamnezi imaju oboljenje/poremećaj tetiva povezano sa terapijom hinolonima

U pretkliničkim i kliničkim ispitivanjima, u toku lečenja moksifloksacinom primećene su promene u elektrofiziologiji srca, u vidu produženja QT intervala. Zbog toga, iz bezbednosnih razloga, moksifloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa:

kongenitalnim ili dokumentovanim stečenim produženjem QT intervala poremećajem elektrolita, posebno kod nekorigovane hipokalemije

klinički značajnom bradikardijom

klinički značajnom insuficijencijom srca i smanjenom ejekcionom frakcijom leve komore simptomatskim aritmijama u anamnezi.

Moksifloksacin se ne sme koristiti istovremeno sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

Zbog ograničenih kliničkih podataka, moksifloksacin je takođe kontraindikovan kod pacijenata sa oštećenomfunkcijom jetre (Child Pugh C) i kod pacijenata sa transaminazama 5 puta većim od gornje granice referentnih vrednosti.

Primenu moksifloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su prethodno imali ozbiljne neželjene reakcije kada su primali lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje tih pacijenata moksifloksacinom se sme započeti samo ako nema drugih terapijskih mogućnosti i nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti odeljak 4.3).

Prilikom procene dobrobiti terapije moksifloksacinom, posebno kod infekcija koje nisu teške, treba uzeti u obzir podatke navedene u odeljku posebnih upozorenja i mera opreza pri upotrebi leka.

2 od 16

Produženje QTc intervala i klinička stanja u kojima može doći do produženja QTc intervala

Pokazano je da moksifloksacin dovodi do produženja QTc intervala na elektrokardiogramu (EKG) kod nekih pacijenata. Obim QT produženja se može povećati sa povećanjem koncentracije u plazmi zbog brze intravenske infuzije. Zbog toga, dužina infuzije ne treba da bude manja od preporučenih 60 minuta a intravensku dozu od 400 mg jednom na dan ne treba prekoračiti. Za više detalja videti tekst u nastavku, kao i odeljke 4.3 i 4.5.

Terapiju moksifloksacinom treba prekinuti ukoliko se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na pojavu aritmija, sa ili bez nalaza na EKG-u.

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata sa predispozicijom ka aritmijama (kao što je akutna ishemija miokarda) jer ovi pacijenti imaju veći rizik od ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes) i srčanog zastoja (videtiodeljke 4.3 i 4.5).

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji smanjuju vrednosti kalijuma u krvi. Videti odeljke 4.3 i 4.5.

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji dovode do klinički značajne bradikardije. Videti odeljak4.3.

Žene i stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na lekove koji produžuju QTc interval (kao što je moksifloksacin), pa je neophodan poseban oprez.

Preosetljivost/alergijske reakcije

Zabeležena je pojava preosetljivosti i alergijskih reakcija nakon prve primene fluorohinolona, uključujući i moksifloksacin. Anafilaktičke reakcije mogu da se razviju do stadijuma šoka koji ugrožava život, čak i nakon prve primene leka. U slučajevima kliničkih manifestacija teških reakcija preosetljivosti terapiju moksifloksacinom treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju (npr. antišok terapiju).

Teški poremećaji jetre

Prijavljeni su slučajevi fulminantnog hepatitisa koji može da izazove insuficijenciju jetre (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom) u toku primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave znaci i simptomi fulminantne bolesti jetre, kao što je npr. brzo napredujuća astenija praćena žuticom, tamnim urinom, sklonošću ka krvarenju ili hepatičkom encefalopatijom, pacijente treba savetovati da se, pre nego što nastave terapiju, obrate lekaru.

Ukoliko se jave znaci oštećenja jetre treba uraditi testove/ispitivanjefunkcije jetre.

Teške kožne neželjenereakcije

Teške kožne neželjene reakcije (engl. SCARs) uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN, takođe poznatu i kao Lyel-ov sindrom) i Stevens-Johnson-ov sindrom (engl. SJS), akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (engl. AGEP) i reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. DRESS), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom, zabeležene su tokom primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Prilikom propisivanja leka, pacijente treba upozoriti na znake i simptome teških kožnih reakcija i pažljivo ih pratiti. Ukoliko se pojave znaci ili simptomi koji ukazuju na ove reakcije, primenu moksifloksacina treba odmah obustaviti, i razmotriti odgovarajuću alternativnu terapiju. Ako se kod pacijenta pojave teške reakcije kao što su SJS, TEN, AGEP ili DRESS tokom primene moksifloksacina, lečenje ovim lekom ne treba nikada više započinjati kod ovih pacijenata.

Pacijenti sa predispozicijom za konvulzije

Poznato je da hinoloni mogu da podstaknu pojavu konvulzija. Zbog toga ove lekove treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa oštećenjima CNS, koji mogu da stvore predispoziciju za pojavu konvulzija ili da snize prag za njihov nastanak. U slučaju pojave konvulzija, lečenje moksifloksacinom treba obustaviti i primeniti odgovarajuću terapiju.

3 od 16

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Zabeleženi su veoma retki slučajevi dugotrajnih (koji traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilno ozbiljnih neželjenih reakcija koje zahvataju različite sisteme organa, a ponekad i više njih (mišićno-koštani, nervni, psihijatrijski i čulni) kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone, nezavisno od starosti i prethodno prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo kog ozbiljnog neželjenog dejstva, primenu moksifloksacina treba odmah prekinuti, a pacijentima savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je lek propisao.

Periferna neuropatija

Zabeleženi su slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koja uzrokuje paresteziju, hipoesteziju, dizesteziju ili slabost kod pacijenata koji su primali hinolone ili fluorohinolone. Pacijente koji se leče moksifloksacinom treba savetovati da pre nastavka lečenja obaveste svog lekara ako se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj pečenja, trnjenja, utrnulost ili slabost, kako bi se sprečio razvoj potencijalnoireverzibilnog stanja (videti odeljak4.8).

Psihijatrijske reakcije

Psihijatrijske reakcije mogu da se jave već nakon prve primene hinolona, uključujući moksifloksacin. U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihotične reakcije mogu da progrediraju do suicidalnih misli i samopovređivanja, kao što je pokušaj samoubistva (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave ove reakcije, moksifloksacin treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju. Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjem u anamnezi.

Dijareja povezana sa primenom antibiotika, uključujući kolitis

Slučajevi dijareje i kolitisa povezani sa primenom antibiotika, uključujući i pseudomembranozni kolitis i dijareju izazvanu sa Clostridium difficile, prijavljeni su kod primene antibiotika širokog spektra dejstva, uključujući i moksifloksacin, i kreću se u rasponu od blage dijareje do kolitisa sa smrtnim ishodom. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se razvije ozbiljna dijareja tokom ili nakon primene moksifloksacina. Ukoliko se posumnja ili se potvrdi postojanje dijareje ili kolitisa vezanih za upotrebu antibiotika, potrebno je prekinuti terapiju antibioticima, uključujući i moksifloksacin, i odmah sprovesti adekvatne terapijske mere. Osim toga, potrebno je sprovesti adekvatne mere kontrole infekcije u cilju smanjenja rizika od transmisije. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku su kontraindikovani kod pacijenata sa ozbiljnom dijarejom.

Pacijenti sa miastenijom gravis

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma.

Tendinitis i ruptura tetiva

Tendinitis i ruptura tetive (naročito Ahilove, ali i drugih), ponekad bilateralni, mogu nastati već i nakon 48 sati od početka lečenja hinolonima i fluorohinolonima, a njihov je nastanak zabeležen čak i do nekoliko meseci nakon prestanka lečenja. Rizik od tendinitisa i rupture tetive povećan je kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, pacijenata sa transplantiranim solidnim organima i onih koji se istovremeno leče kortikosteroidima. Stoga se istovremena primena kortikosteroida treba izbegavati.

Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolnog oticanja, zapaljenja) treba prekinuti lečenje moksifloksacinom i razmotriti drugu mogućnost lečenja. Zahvaćen(e) ekstremitet(e) treba lečiti na odgovarajući način (npr. imobilizacijom). Ako se pojave znaci tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Aneurizma i disekcija aorte, i insuficijencija/neadekvatno zatvaranje srčanog zaliska

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, posebno kod populacije starijih, i od aortne i mitralne insuficijencije (regurgitacije) nakon uzimanja fluorohinolona. Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom

4 od 16

(uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), kao i slučajevi insuficijencije/neadekvatnog zatvaranja bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.8).

Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću ili kongenitalnim oboljenjem srčanih zalistaka u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili oboljenje srčanih zalistaka, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju:

- za aneurizmu i disekciju aorte, kao i za regurgitaciju/neadekvatnost srčanih zalistaka (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfanov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Tarnerov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno

- za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija, ili poznata ateroskleroza ili Sjögren-ov sindrom) ili dodatno

- za regurgitaciju/neadekvatnost srčanog zaliska (npr. infektivni endokarditis).

Rizik od aneurizme i disekcije aorte, kao i njihove rupture, takođe se može povećati kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima.

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijente treba savetovati da hitno potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novog početka srčanih palpitacija ili razvoja edema trbuha ili donjih ekstremiteta.

Pacijenti sa oštećenjem funkcijebubrega

Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod starijih pacijenata sa poremećajima bubrega, kod kojih je unos tečnosti neadekvatan, jer dehidratacija može povećati rizik od bubrežne insuficijencije.

Poremećaj vida

Ako dođe do poremećaja vida ili se ispolji neki drugi efekat na očima, trebalo bi odmah konsultovati oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do poremećaja vrednosti glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8), posebno kod starijih pacijenata sa dijabetesom na terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Stoga je neophodno pažljivo praćenje vrednosti glukoze kod pacijenata sa dijabetesom.

Prevencija fotosenzitivnih reakcija

Hinoloni kod pacijenata mogu da izazovu fotosenzitivne reakcije. Međutim, u kliničkim studijama je pokazano da je kod primene moksifloksacina, rizik od pojave fotosenzitivnih reakcija manji. Bez obzira na to, pacijente treba savetovati da u toku lečenja moksifloksacinom izbegavaju izlaganje UV zracima ili dugotrajnoj/jakoj sunčevoj svetlosti(videti odeljak 4.8).

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti koji u porodičnoj ili ličnoj anamnezi imaju deficit glukoza-6-fosfat dehidrogenaze skloni su hemolitičkim reakcijama u toku primene hinolona. Zbog toga, moksifloksacin treba oprezno primenjivatikod ovih pacijenata.

Zapaljenje periarterijskog tkiva

Rastvor za infuziju moksifloksacina je namenjen isključivo za intravensku primenu. Intraarterijsku primenu treba izbegavati jer su pretkliničke studije pokazale da u slučaju ovog načina primene infuzije dolazi do zapaljenskih promena periarterijskog tkiva.

5 od 16

Pacijenti sa komplikovanim infekcijama kože i mekih tkiva

Klinička efikasnost moksifloksacina u terapiji teških infekcija posle opekotina, zapaljenja fascija i infekcija dijabetesnogstopala sa osteomijelitisom nije ustanovljena.

Interferencija sa biološkim testovima

Terapija moksifloksacinom može, usled supresije rasta mikobakterija, dati lažno negativne rezultate na kulturu Mycobacterium spp. u uzorcima uzetim od pacijenata koji su trenutno na terapiji moksifloksacinom.

Pacijenti sa MRSA infekcijama

Moksifloksacin se ne preporučuje za lečenje pacijenata sa infekcijom uzrokovanom meticilin rezistentnim Staphylococcus aureus (MRSA). U slučaju suspektne ili potvrđene MRSA infekcije treba započeti lečenje odgovarajućim antibiotikom (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija

Zbog negativnog delovanja moksifloksacina na hrskavicu mladih životinja (videti odeljak 5.3) upotreba moksifloksacina je kontraindikovana kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.3).

Ovaj lek sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 782 mg natrijuma u boci od 250 mL rastvora za infuziju, što odgovara 39,1 % maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Interakcije sa lekovima

Kod istovremene primene moksifloksacina i drugih lekova koji utiču na produženje QTc intervala, ne može se isključiti aditivni efekat na produženje QT intervala. Ovo može dovesti do povećanog rizika od nastanka ventrikularnih aritmija, uključujući torsade de pointes. Iz tog razloga je kontraindikovana upotreba moksifloksacina sa sledećim lekovima (videti odeljak 4.3):

antiaritmici klase IA (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid);

antiaritmici klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid);

antipsihotici (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid); triciklični antidepresivi;

neki antimikrobni lekovi (sakvinavir, sparfloksacin, intravenski eritromicin, pentamidin, antimalarici posebno halofantrin);

neki antihistaminici (terfenadin, astemizol, mizolastin);

drugi lekovi (cisaprid, intravenski vinkamin, bepridil, difemanil).

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu da smanje vrednost kalijuma (npr. diuretici Henleove petlje i tiazidni diuretici, laksativi i klizme (u velikim dozama), kortikosteroidi, amfotericin B) ili sa lekovima koji su udruženi sa pojavom klinički značajne bradikardije.

Nakon višekratnog doziranja kod zdravih dobrovoljaca, moksifloksacin je povećao vrednost Cmax digoksina za oko 30% bez uticaja na površinu ispod krive (PIK) ili bazalne vrednosti. Nije potreban oprez kod istovremene primene moksifloksacina i digoksina.

U studijama u kojima su učestvovali ispitanici sa dijabetesom koji su istovremeno primali moksifloksacin i glibenklamid, došlo je do smanjenja maksimalne koncentracije glibenklamida u krvi za oko 21%. Kombinacija glibenklamida i moksifloksacina bi mogla teoretski da dovede do blage i prolazne hiperglikemije. Međutim, primećene farmakokinetske promene glibenklamida nisu rezultovale promenom njegovih farmakodinamskih parametara (vrednosti glukoze u krvi, insulin). Zbog toga, ne postoji klinički značajna interakcija između moksifloksacina i glibenklamida.

6 od 16

Promene u INR

U velikom broju slučajeva opisano je povećanje aktivnosti oralnih antikoagulanasa kod pacijenata koji primaju antibiotike, naročito fluorohinolone, makrolide, tetracikline, kotrimoksazol i neke cefalosporine. Stanja infekcije i inflamacije, starost i opšte stanje pacijenta, predstavljaju faktore rizika. U ovim okolnostima teško je odrediti da li je infekcija ili lečenje antibiotikom dovelo do poremećaja INR (engl. international normalised ratio, INR). Kao mera predostrožnosti preporučuje se češće praćenje INR. Ako je neophodno, dozu oralnog antikoagulansa treba podesiti prema potrebi.

Kliničke studije su pokazale da ne postoje interakcije kod istovremene primene moksifloksacina sa: ranitidinom, probenecidom, oralnim kontraceptivima, suplementima kalcijuma, parenteralno primenjenim morfinom, teofilinom, ciklosporinom i itrakonazolom.

Ispitivanja u in vitro uslovima sa humanim enzimima citohroma P450 potvrdila su ove podatke. Imajući u vidu ove rezultate, malo su verovatne metaboličke interakcije preko enzima citohroma P450.

Interakcije sa hranom

Moksifloksacin nema klinički značajne interakcije sa hranom, uključujući i mlečne proizvode.

Trudnoća

Nije ispitivana bezbednost primene moksifloksacina kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale postojanje reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik kod ljudi nije poznat. Usled eksperimentalno utvrđenog rizika od oštećenja hrskavice nezrelih životinja i reverzibilnog oštećenja zglobova kod dece koja su dobijala neke fluorohinolone, moksifloksacin se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Nema raspoloživih podataka za žene koje doje. Pretklinički podaci pokazuju da se male količine moksifloksacina izlučuju u mleko. U odsustvu podataka kod ljudi i usled eksperimentalno utvrđenog rizika od oštećenja hrskavice nezrelih životinja posle primene fluorohinolona, dojenje je kontraindikovano tokom terapije moksifloksacinom (videti odeljak 4.3).

Plodnost

Studije na životinjama ne ukazuju da moksifloksacin ima negativan uticaj na plodnost (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja moksifloksacina na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Međutim, fluorohinoloni, uključujući moksifoksacin, mogu da smanje sposobnost pacijenta da upravlja vozilima ili rukuje mašinama usled efekata na CNS (npr. vrtoglavica, akutni, tranzitorni gubitak vida, videti odeljak 4.8) ili akutni i kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa, videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da pre početka upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama procene kako reaguju na moksifloksacin.

U nastavku su data neželjena dejstva prijavljena u kliničkim ispitivanjima i zabeležena postmarketinški prilikom primene moksifloksacina u dozi od 400 mg/dan (intravenska primena, sekvencijalna (intravenska/oralna) primena i oralna primena), razvrstana prema učestalosti:

Osim mučnine i dijareje, učestalost svih neželjenih dejstava bila je manja od 3%.

7 od 16

U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena od ozbiljnih ka onima koja ne spadaju u kategoriju ozbiljnih.

Učestalost je definisana kao: često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Klasa sistema organa

Infekcije i infestacije

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema

Endokrini poremećaji

Poremećaji metabolizma i ishrane

Često

(≥ 1/100 do < 1/10)

Superinfekcije uzrokovane rezistentnim bakterijama ili gljivicama (npr. oralna i vaginalna kandidijaza)

Povremeno

(≥ 1/1000 do < 1/100)

Anemija, leukopenija, neutropenija, trombocitopenija, trombocitemija, eozinofilija, produženoprotrombinsko vreme/povećanjevrednosti INR

Alergijske reakcije (videti odeljak 4.4)

Hiperlipidemija

Retko

(≥ 1/10000 do < 1/1000)

Anafilaksa uključujući veoma retko šok opasan po život (videti odeljak 4.4), alergijski edem/ angioedem (uključujući edem larinksa potencijalno opasnog po život, videti odeljak 4.4.)

Hiperglikemija, hiperurikemija

Emocionalna labilnost,

Veoma retko (< 1/10000)

Povećana vrednost protrombina/ smanjenje vrednosti INR, agranulocitoza, pancitopenija

Sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona(SIADH) Hipoglikemija, hipoglikemijska koma Depersonalizacija,

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

depresija (u veoma retkim psihotične reakcije

Psihijatrijski poremećaji*

Poremećaji nervnog sistema*

Glavobolja, vrtoglavica

Anksiozne reakcije, psihomotorna hiperaktivnost/ agitiranost

Parestezija i dizestezija, poremećaj ukusa (uključujući u veoma retkim slučajevima ageuziju),

slučajevima može da progredira do ponašanja koje vodi samopovređivanju, kao što su suicidalne ideje/ misli ili pokušaji suicida, videti odeljak 4.4), halucinacije, delirijum Hipoestezija,

Poremećaj čula mirisa (uključujući anosmiju), noćne more, poremećaj

(koje mogu da progrediraju do ponašanja koje vodi samopovređivanju kao što su suicidalne ideje/misli ili pokušaji suicida, videti odeljak 4.4)

Hiperestezija

8 od 16

Poremećaji oka*

Poremećaji uha i labirinta*

Kardiološki poremećaji**

Vaskularni poremećaji** Respiratorni, torakalni i medijastinaln i poremećaji

Gastrointesti nalni poremećaji

Hepatobilijar ni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Produženje QT intervala kod pacijenata sa hipokalemijom (videti odeljke 4.3 i 4.4)

Mučnina, povraćanje, gastrointestinalni i abdominalni bolovi, dijareja

Povećane vrednosti transaminaza

konfuzija i dezorijentacija, poremećaj sna (pretežno nesanica), tremor, vertigo, somnolencija

Poremećaj vida, uključujući diplopiju i zamućen vid (posebno zbog CNS reakcija, videti odeljak 4.4)

Produženje QT intervala (videti odeljak 4.4), palpitacije, tahikardija, atrijalna fibrilacija, angina pektoris

Vazodilatacija

Dispneja (uključujući astmatična stanja)

Smanjen apetit uz manji unos hrane, konstipacija, dispepsija, flatulencija, gastritis, povećane vrednosti amilaze

Oštećenje funkcije jetre (uključujući povećanje vrednosti LDH), povećane vrednostibilirubina, povećane vrednostigama glutamil-transferaze, povećane vrednostialkalne fosfataze ukrvi

Pruritus, osip, urtikarija, suvoća kože

koordinacije(uključujući poremećaj hoda zbog vrtoglaviceili vertiga), konvulzije, uključujući grand mal konvulzije (videti odeljak 4.4), poremećaj pažnje, poremećaj govora, amnezija, periferna neuropatija i polineuropatija

Fotofobija

Tinitus, poremećaj sluha, uključujući gubitak sluha (običnoreverzibilan)

Ventrikularne tahiaritmije, sinkopa (tj. akutni i kratkotrajni gubitak svesti)

Hipertenzija, hipotenzija

Disfagija, stomatitis, kolitis povezan sa primenomantibiotika (uključujući pseudomembranozni kolitis, u veoma retkim slučajevima povezan sa komplikacijama koje mogu da ugroze život, videti odeljak 4.4)

Žutica, hepatitis (uglavnom holestatski)

Prolazni gubitak vida (posebno vezan za reakcije u CNS-u, videti odeljke 4.4 i 4.7), uveitis i bilateralna akutna prolazna transiluminacija irisa(videti odeljak 4.4)

Nespecifične aritmije,

torsade de pointes, (videti odeljak 4.4), srčani zastoj (videti odeljak 4.4)

Vaskulitis

Fulminantni hepatitis koji potencijalno može da dovede do insuficijencije jetre opasne po život (uključujući smrtne slučajeve, videti odeljak 4.4) Bulozne reakcije kože, kao što je Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna

Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP),reakcija

9 od 16

Poremećaji mišićno –koštanog sistema, vezivnog tkiva*

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene*

Reakcije na mestu primene infuzije

Artralgija, mijalgija

Dehidratacija

Opšta slabost (uglavnom astenija ili umor),bolna stanja (uključujući bol u leđima, grudima, karlici i ekstremitetima),znojenje, tromboflebitis na mestu infuzije

Tendinitis

(videti odeljak 4.4), grčevi u mišićima, trzanje mišića,mišićna slabost

Oštećenje bubrega (uključujući porast uree i kreatinina u krvi), bubrežna insuficijencija (videti odeljak 4.4)

Edem

nekroliza (potencijalno opasna po život, videti odeljak 4.4)

Ruptura tetive (videti odeljak 4.4), artritis, rigiditet mišića, pogoršanje simptomamiastenije gravis (videti odeljak 4.4)

na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) (videti odeljak 4.4), fiksna erupcija izazvana lekom, fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4)

Rabdomioliza

*Vezano za primenu hinolona i fluorohinolona zabeleženi su veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilno ozbiljnih neželjenih reakcija koje zahvataju različite sisteme organa i čula, ponekad i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom i neuralgijom, umor, psihijatrijski simptomi (uključujući poremećaj spavanja, anksioznost, panične napade, depresiju i suicidalne misli) poremećaj pamćenja i koncentracije, i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa, u nekim slučajevima nezavisno od predhodno prisutnih faktora rizika(videti odeljak 4.4). v

** Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), kao i slučajevi insuficijencije/neadekvatnog zatvaranja bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.4).

Sledeća neželjena dejstva imaju veću učestalost u podgrupi intravenski lečenih pacijenata sa ili bez oralne terapije u nastavku:

Često: Povremeno:

povećanevrednost gama-glutamil-transferaza

ventrikularne tahiaritmije, hipotenzija, edem, kolitis povezan sa primenom antibiotika (uključujući pseudomembranozni kolitis, u veoma retkim slučajevima udružen sa po život opasnim komplikacijama, videti odeljak 4.4), konvulzije uključujući grand mal konvulzije (videti odeljak 4.4), halucinacije, oštećenje funkcije bubrega (uključujući povećane vrednostiuree i kreatinina), bubrežna insuficijencija (videti odeljak4.4).

U toku primene drugih fluorohinolona prijavljena su sledeća veoma retka neželjena dejstva, koja se takođe mogu javiti nakon lečenja moksifloksacinom: porast intrakranijalnog pritiska (uključujući pseudotumor cerebri), hipernatremija, hiperkalcemija, hemolitička anemija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave

10 od 16

svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Kod slučajnog predoziranja ne preporučuju se posebne mere. Treba započeti opšte simptomatsko lečenje. Zbog mogućnosti produženja QT intervala treba pratiti EKG. Istovremena primena aktivnog uglja sa moksifloksacinom primenjenim oralno ili intravenski u dozi od 400 mg smanjuje sistemsku bioraspoloživost leka za više od 80% odnosno 20%, redom. Upotreba aktivnog uglja u ranoj fazi resorpcije može biti korisna za sprečavanje prekomernog povećanja sistemske koncentracije moksifloksacina u slučaju oralnog predoziranja.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; fluorohinoloni ATC šifra: J01MA14

Mehanizam delovanja

Moksifloksacin inhibira bakterijske tip II topoizomeraze (DNK giraza i topoizomeraza IV) koje su neophodne za replikaciju, transkripciju i reparaciju bakterijske DNK.

Farmakokinetika/Farmakodinamika

Fluorohinoloni imaju baktericidno dejstvo koje zavisi od koncentracije. Farmakodinamska ispitivanja fluorohinolona na modelima infekcija kod životinja kao i ispitivanja kod ljudi pokazuju da je primarna odrednica efikasnosti PIK24/MIK odnos.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na fluorohinolone se može javiti kao posledica mutacije DNK giraze i topoizomeraze IV. Drugi mehanizmi mogu uključivati prekomernu ekspresiju efluks pumpi, nepropustljivost membrane i proteinima posredovanu zaštitu DNK giraze. Između moksifloksacina i drugih fluorohinolona se može očekivati unakrsna rezistencija.

Na aktivnost moksifloksacina ne utiču mehanizmi rezistencije koji su specifični za antibakterijske lekove drugih klasa.

Osetljivost u in vitrouslovima

Kliničke vrednosti MIK i granične vrednosti određene disk difuzionom metodom prema preporukama Evropskog komiteta za testiranje osetljivosti na antibiotike (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST od 01.01.2012):

Mikroorganizam Staphylococcus spp.

S. pneumoniae

Osetljiv ≤0,5 mg/L ≥24 mm ≤0,5 mg/L

Rezistentan > 1 mg/L <21 mm

> 0,5 mg/L

11 od 16

Streptococcus grupe A, B, C, G

H. influenzae

M. catarrhalis

Enterobacteriaceae

Granične vrednosti nezavisno od vrste bakterije*

≥22 mm ≤0,5 mg/L ≥18 mm ≤0,5 mg/L ≥25 mm ≤0,5 mg/L ≥23 mm ≤0,5 mg/L ≥20 mm ≤0,5 mg/L

<22 mm > 1 mg/L <15 mm

> 0,5 mg/L <25 mm

> 0,5 mg/L <23 mm

> 1 mg/L <17 mm > 1 mg/L

*Ove granične vrednosti su određene uglavnom na osnovu farmakokinetičkih/farmakodinamskih podataka i ne zavise od MIK specifičnih za pojedine vrste bakterija. Treba ih koristiti samo za one vrste za koje ne postoje definisane granične vrednosti i ne treba ih koristiti za one vrste za koje predstoji određivanje kriterijuma za interpretaciju.

Mikrobiološka osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije za određene bakterije može da varira geografski i da se menja u toku vremena, te su zbog toga poželjni lokalni podaci o rezistenciji, naročito kada se radi o lečenju teških infekcija. Ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od lečenja nekih infekcija dovedena u pitanje, treba potražiti savet specijaliste.

Često osetljive vrste

Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Staphylococcus aureus*+

Streptococcus agalactiae(Grupa B)

Streptococcus millerigrupa* (S. anginosus, S. constellatus i S. intermedius) Streptococcus pneumoniae*

Streptococcus pyogenes* (Grupa A)

Streptococcus viridansgrupa (S.viridans, S.mutans, S.mitis, S.sanguinis, S.salivarius, S.thermophilus) Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi

Acinetobacter baumanii Haemophilus influenzae* Legionella pneumophila

Moraxella (Branhamella) catarrhalis* Anaerobni mikroorganizmi

Prevotella spp.

“Drugi” mikroorganizmi

Chlamydophila (Chlamydia) pneumoniae* Coxiella burnetii

Mycoplasma pneumoniae*

Vrste kod kojih stečena rezistencija može biti problem Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi

Enterococcus faecalis* Enterococcus faecium*

Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Enterobacter cloacae*

Escherichia coli*# Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae*# Proteus mirabilis* Anaerobni mikroorganizmi Bacteroides fragilis*

Inherentno rezistentni organizmi

12 od 16

Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Pseudomonas aeruginosa

* U kliničkim studijama je pokazana zadovoljavajuća aktivnost za osetljive sojeve

+ Meticilin rezistentni S. aureus ima veliku verovatnoću rezistencije na fluorohinolone. Prijavljena učestalost rezistencije > 50% za meticilin rezistentni S. aureus

# ESBL sojevi su običnorezistentni na fluorohinolone

Resorpcija i bioraspoloživost

Posle pojedinačne intravenske infuzije 400 mg moksifloksacina u trajanju od 1 sata, maksimalna koncentracija u plazmi od oko 4,1 mg/L je primećena na kraju infuzije i odgovara prosečnom povećanju od oko 26% u odnosu na onu posle oralne primene (3,1 mg/L). Vrednost PIK-a od oko 39 mg∙h/L posle i.v. primene je samo neznatno viša od one primećeneposle oralne primene (35 mg∙h/L) i u skladu je sa apsolutnom bioraspoloživošću od oko 91%.

Kod pacijenata, nema potrebe za podešavanjem doze intravenski primenjenog moksifloksacina zavisno od starosti ili pola.

Farmakokinetika je linearna u doznom intervalu pojedinačnih oralnih doza 50-1200 mg, zatim do pojedinačne intravenske doze od 600 mg i do 600 mg jednom dnevno tokomviše od10 dana.

Distribucija

Moksifloksacin se brzo distribuira u ekstravaskularni prostor. Volumen distribucije u ravnotežnom stanju je oko 2 L/kg. In vitro i ex vivo eksperimenti su pokazali vezivanje za proteine plazme od oko 40-42% nezavisno od koncentracije leka. Moksifloksacin se uglavnom vezuje za serumski albumin. Maksimalne koncentracije od 5,4 mg/kg i 20,7 mg/L (geometrijska sredina) su postignute u bronhijalnoj mukozi odnosno epitelijalnoj tečnosti, 2,2 sata posle oralne doze. Odgovarajuća maksimalna koncentracija u alveolarnim makrofagima je iznosila 56,7 mg/kg. U tečnosti plikova na koži koncentracija od 1,75 mg/L je registrovana 10 sati posle intravenske primene. Vremenski profil koncentracije slobodne frakcije leka bio je sličan u intersticijskoj tečnosti i plazmi, sa maksimalnom koncentracijom slobodne frakcije leka od 1,0 mg/L (geometrijska sredina) koja se postiže oko 1,8 sati posle intravenskog doziranja.

Biotransformacija

Moksifloksacin podleže fazi II biotransformacije i izlučuje se putem bubrega (oko 40%) kao i bilijarno/fekalnim putem (oko 60%) i to kao nepromenjen lek, kao i u formi sulfo-jedinjenja (M1) i glukuronida (M2). M1 i M2 su jedini metaboliti od značaja u ljudskoj populaciji i oba su mikrobiološki neaktivna.

U fazi I kliničkog ispitivanja i in vitro studijama nisu primećene metaboličke farmakokinetske interakcije sa drugim lekovima koji podležu fazi I biotransformacije koja uključuje enzime citohroma P450. Nema indicija o postojanju oksidativnog metabolizma.

Eliminacija

Prosečno poluvreme eliminacije moksifloksacina iz plazme je oko 12 sati. Prosečni ukupni klirens posle doze od 400 mg iznosi 179-246 mL/min. Po intravenskoj infuziji 400 mg leka, oko 22% leka u nepromenjenom obliku je nađeno u urinu a u fecesu oko 26%. Ukupno izlučivanje unete doze posle intravenske primene (nepromenjen lek i metaboliti) iznosi ukupno oko 98%. Bubrežni klirens iznosi 24–53 mL/min i ukazuje na parcijalnu tubularnu reapsorpciju leka putem bubrega. Istovremena primena moksifloksacina sa ranitidinom ili probenecidom nije dovela do promene bubrežnog klirensa osnovne forme leka.

Oštećena funkcija bubrega

Farmakokinetska svojstva moksifloksacina se ne razlikuju značajno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (uključujući klirens kreatinina > 20 mL/min/1,73 m2). Kako funkcija bubrega slabi, koncentracija M2 metabolita (glukuronid) raste do 2,5 puta (sa klirensom kreatinina < 30 mL/min/1,73 m2).

13 od 16

Oštećena funkcija jetre

Na bazi do sada sprovedenih farmakokinetskih studija kod pacijenata sa insuficijencijom jetre (Child-Pugh A, B) ne može se odrediti da li postoje bilo koje razlike u poređenju sa zdravim dobrovoljcima. Oslabljena funkcija jetre je bila povezana sa izloženošću većim koncentracijama M1 u plazmi, dok je izloženost nepromenjenom leku bila slična kao kod zdravih dobrovoljaca. Ne postoji dovoljno iskustva u kliničkoj primeni moksifloksacina kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

U konvencionalnim studijama ponovljenih doza pokazana je hematološka i hepatička toksičnost moksifloksacina kod glodara i ostalih ispitivanih životinja. Toksični efekti na CNS su primećeni kod majmuna. Ovi efekti su se javili posle primene velikih doza moksifloksacina iliprimenom leka tokom dužeg vremenskogintervala.

Kod pasa, visoke peroralne doze (≥ 60 mg/kg) koje dovode do plazma koncentracije ≥ 20 mg/L uzrokovale su promene u elektroretinogramu i u izolovanim slučajevima atrofiju retine.

Posle intravenske primene, nalazi koji su ukazivali na sistemsku toksičnost su bili najizrazitiji kada je moksifloksacin primenjen bolus injekcijom (45 mg/kg) ali nisu primećeni kada je moksifloksacin (40 mg/kg) primenjen kao spora infuzija tokom50 minuta.

Posle intraarterijske injekcije, primećene su zapaljenske promene koje su uključile periarterijsko meko tkivo. One sugerišu da intraarterijsku primenu treba izbegavati.

Moksifloksacin je pokazao genotoksičnost u in vitrotestovima na bakterijskim ili ćelijama sisara. U in vivo testovima nije bilo znakova genotoksičnosti iako su primenjivane veoma velike doze moksifloksacina. Moksifloksacin nije bio karcinogen u eksperimentalnim studijama rađenim na pacovima.

In vitro, moksifloksacin je pokazao elektrofiziološka svojstva koja mogu da dovedu do produženja QT intervala, iako u većim koncentracijama.

Posle intravenske primene moksifloksacina kod pasa (30 mg/kg primenjenog u obliku infuzije tokom 15, 30 ili 60 minuta) stepen QT produženja je jasno zavisio od brzine infuzije, drugim rečima, što je bilo kraće trajanje infuzije to je bilo izrazitije produženje QT intervala. Nije bilo produženja QT intervala kada je doza od 30 mg/kg primenjena putem infuzije tokom 60 minuta.

Reproduktivne studije sprovedene na pacovima, kunićima i majmunima pokazuju da dolazi do prolaska moksifloksacina kroz placentu. Studije na pacovima (p.o. i i.v.) i majmunima (p.o.) nisu pružile dokaz o teratogenosti ili smanjene plodnosti posle primene moksifloksacina. Blago povećanje učestalosti malformacija kičme i rebara je primećeno kod fetusa kunića ali samo pri dozama (20 mg/kg i.v.) koje su bile udružene sa teškom toksičnošću kod majke. Došlo je i do povećanja učestalosti abortusa kod majmuna i kunića pri terapijskim koncentracijama u plazmi koje se postižu primenom terapijskih doza kod ljudi.

Poznato je da hinoloni, uključujući moksifloksacin, izazivaju oštećenja hrskavice velikih zglobova kod nezrelih životinja.

Natrijum-hlorid;

Natrijum-hidroksid(za podešavanje pH vrednosti);

Hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH vrednosti); Voda za injekcije.

14 od 16

Sledeći rastvori su inkompatibilni sa lekom Elfonis, rastvor za infuziju:

- Rastvor natrijum-hlorid 10% i Rastvor natrijum-hlorid 20% ;

- Rastvor natrijum-bikarbonat 4,2% i Rastvor natrijum-bikarbonat 8,4%.

Lek Elfonis se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

3 godine.

Lek primeniti odmah nakon otvaranja i/ili rastvaranja sa kompatibilnim rastvorima.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje leka je boca od providnog stakla hidrolitičke otpornosti tip II, zatvorena hlorbutil gumenim zatvaračem i flip kapicom. Kapica je izrađena od aluminijuma i plastičnog dela. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca, rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Proizvod je namenjen samo za jednokratnu upotrebu. Preostalu količinu leka baciti.

Lek Elfonis, rastvor za infuziju je kompatibilan sa sledećim rastvorima: NaCl 0,9%, Glukoza 5% i Glukoza 10%, Ringerov rastvor, Hartmanov rastvor.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Elfonis sadrži aktivnu supstancu moksifloksacin, koji pripada grupi antibiotika koji se zovu fluorohinoloni. Lek Elfonis deluje tako što ubija bakterije koje izazivaju infekciju (ukoliko je bakterija osetljiva na moksifloksacin).

Lek Elfonis se primenjuje kod odraslih za lečenjesledećih bakterijskih infekcija: Vanbolničkepneumonije (zapaljenja pluća).

Komplikovanih infekcija kože i mekog tkiva.

LekElfonis ne smete primati:

ako ste alergični (preosetljivi) na moksifloksacin, na bilo koji drugi fluorohinolon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

u periodu trudnoće ili dojenja. ukoliko ste mlađi od 18 godina.

ukoliko ste ranije imali oštećenje tetiva usled primene hinolonskih antibiotika (videti odeljke „Upozorenja i mere opreza“ i “Moguća neželjena dejstva“).

ukoliko imate urođen ili stečeni poremećaj srčanog ritma (koji se vidi na EKG-u, snimanju električne aktivnosti srca), ukoliko imate poremećaj elektrolita u krvi (posebno male koncentracije kalijuma ili magnezijuma u krvi), ukoliko imate veoma spor rad srca (bradikardiju), ukoliko imate srčanu slabost (insuficijenciju srca), ukoliko u anamnezi imate poremećaj srčanog ritma (aritmiju), ukoliko uzimate druge lekove koji izazivaju promene na EKG-u (videti odeljak„Drugi lekovi i lek Elfonis“). To je zbog toga što lek Elfonis može da izazove određene promene na EKG-u, tj. odloženo provođenje električnog impulsa (produženje QT intervala).

ukoliko imate teško oboljenje jetre ili povećanje vrednostienzima jetre (transaminaza) 5 puta iznad gornje granice referentnih vrednosti.

Upozorenja i mere opreza

Pre početka terapije lekom Elfonis, rastvor za infuziju

Ne bi trebalo primati fluorohinolonske/hinolonske antibiotike, uključujući lek Elfonis, ako ste u prošlosti imali bilo kakvu ozbiljnu neželjenu reakciju kada ste koristili hinolon ili fluorohinolon. Ukoliko je ovo slučaj morate o tome što pre obavestiti svog lekara.

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Elfonis.

Lek Elfonis može da izazove promene na EKG-u, a to je posebno izraženo u ženskoj populaciji i kod starijih osoba. Ukoliko uzimate bilo koji lek koji smanjuje koncentracije kalijuma u krvi, posavetujte se sa Vašim lekarom pre nego što počnete da primate lek Elfonis (videti odeljke „Lek Elfonis ne smete primati“ i„Drugi lekovi i lek Elfonis“).

Ukoliko ste bilo kada nakon uzimanja moksifloksacina imali težak oblik kožnog osipa, ljuštenje kože, plikove i/ili rane (grizlice) u ustima.

Ukoliko imate epilepsiju ili stanje koje vas čini podložnim za nastanak konvulzija, razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što primite lek Elfonis.

Ukoliko imate ili ste nekada imali bilo koje probleme sa mentalnimzdravljem, konsultujte se sa Vašim lekarom pre početka primene leka Elfonis.

Ukoliko imate neuromišićni poremećaj autoimunskog porekla koji se karakteriše slabošću u određenim mišićnim grupama ili, ređe, skeletne muskulature (miastenija gravis), primena leka

2 od 14

Elfonis, rastvor za infuziju može da pogorša Vašu bolest. U slučaju da se to desi odmah se obratite Vašem lekaru.

Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispupčenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda).

Ukoliko ste već prethodno doživeli raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida (epizodu disekcije aorte).

Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza neadekvatnog zatvaranja srčanih zalistaka (regurgitacija ili insuficijencija srčanih zalistaka).

ako u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte, ili kongenitalno oboljenje srčanih zalistaka ili druge faktore rizika ili stanja (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Tarnerov sindrom, Sjögren-ov sindrom (autoimunska zapaljenska bolest) ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija (visok krvni pritisak), poznata ateroskleroza, reumatoidni artritis (bolest zglobova) ili endokarditis (zapaljenje srca)).

Ukoliko bolujete od šećerne bolesti (dijabetesa), zato što možete biti u riziku od promene koncentracije šećera u krvitokom primene moksifloksacina.

Ukoliko Vi ili neko od članova Vaše porodice imate deficit enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (retko nasledno oboljenje), obavestite o tome Vašeg lekara, koji će odlučiti da li je lek Elfonis odgovarajući lek za Vas.

Lek Elfonis se primenjuje samo intravenski (primena direktno u venu), i ne treba ga primenjivati u arteriju.

U toku terapije lekom Elfonis, rastvor za infuziju

Ukoliko osetite lupanje srca ili nepravilni rad srca u toku perioda lečenja, odmah o tome obavestite Vašeg lekara. Lekar može zahtevati da Vam se uradi EKG, da bi se proverio rad srca.

Rizik od pojave problema sa srcem raste sa porastom doze leka i brzine infuzije.

U retkim slučajevima može doći do pojave teške, iznenadne alergijske reakcije (anafilaktička reakcija/šok), čak i nakon primene prve doze sa sledećim simptomima: stezanje u grudima, vrtoglavica, mučnina ili nesvestica, ili vrtoglavica prilikom ustajanja. Ukoliko se to desi, odmah se mora prekinuti sa primenom leka Elfonis.

Lek Elfonis može da izazove teško zapaljenje jetre, koje nastaje brzo i može da dovede do slabosti jetre opasne po život (uključujući i smrtne ishode; videti odeljak 4: „Moguća neželjena dejstva“). Javite se lekaru pre nego što nastavite sa primenom terapije ukoliko osetite iznenadno pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja i primetite da Vam se javila žuta prebojenost beonjača, tamna boja mokraće, svrab po koži, sklonost ka krvarenju ili poremećaj mišljenja ili svesti.

Teške kožne reakcije

Teške kožne reakcije uključujući Stevens-Jonson-ov sindrom (engl. SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (engl. TEN) i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (engl. AGEP) i reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. DRESS), su bile zabeležene tokom primene moksifloksacina.

3 od 14

SJS/TEN u početku mogu izgledati kao crvenkaste mrlje po telu koje podsećaju na metu ili kao okrugli pečati sa plikom u sredini. Takođe mogu se javiti rane (grizlice) na sluzokoži usta, grla, nosa, na genitalijama ili očima (crvene i otečene oči). Ovom teškom kožnom osipu često prethodi groznica i/ili simptomi slični gripu. Osip može napredovati i dovesti do ljuštenja velikih površina kože, ili do životno-ugrožavajućih komplikacija, a nekada može biti i sa smrtnim ishodom.

AGEP u početku lečenja moksifloksacinom izgleda kao ljuspičasti, rašireni osip sa izbočinama i plikovima na koži, udružen sa groznicom. Najčešća lokalizacija: uglavnom u kožnim naborima, trupu i gornjim ekstremitetima.

DRESS počinje simptomima sličnim gripu i osipom na licu a zatim se osip širi i praćen je visokom temperaturom, povećanjem vrednosti enzima jetre koji se vidi u testovima iz krvi i povećanjem jedne vrste belih krvnih ćelija (eozinofilija) i uvećanjem limfnih čvorova.

Ukoliko Vam se javi ozbiljan osip na koži ili neki od ovih simptoma na koži, prestanite sa upotrebom moksifloksacina i kontaktirajte svog lekara ili potražite hitnu medicinsku pomoć.

Antibiotici iz grupe hinolona, uključujući moksifloksacin, mogu da izazovu konvulzije. U slučaju pojave konvulzija, odmah se mora prekinuti terapija lekom Elfonis.

Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno ireverzibilno ozbiljna neželjena dejstva Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Elfonis, povezani su sa vrlo retkim, ali ozbiljnim neželjenim reakcijama, od kojih su neke dugotrajne (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuće ili potencijalno ireverzibilne. To uključuje bol u tetivama, mišićima i zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta, otežano hodanje, poremećaj osećaja kao što su bockanje, trnjenje, golicanje, utrnulost ili žarenje (parestezija), poremećaj čula, uključujući oštećenje vida, osećaja ukusa i mirisa, sluha, depresija, poremećaj pamćenja, jak umor i teški poremećaji spavanja.

Ako osetite bilo koju od ovih neželjenih reakcija nakon primanja leka Elfonis, odmah se obratite svom lekaru, pre nego što nastavite sa lečenjem. Vi i Vaš lekar odlučićete o nastavku lečenja irazmotriti primenu antibiotika iz druge grupe.

Retko se mogu javiti simptomi oštećenja nerava (neuropatije), kao što su: bol, pečenje, mravinjanje, utrnulost i/ili slabost, posebno u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ukoliko se ovi simptomi jave, odmah prekinite terapiju lekom Elfonis i obratite se Vašem lekaru kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnih oštećenja.

U toku primene antibiotika iz grupe hinolona, uključujući moksifloksacin, mogu se javiti određeni problemi sa mentalnim zdravljem (čak i nakon prve primene). U veoma retkim slučajevima, depresija ili problemi sa mentalnim zdravljem mogu da dovedu do pojave suicidalnih misli i samopovređivanja kao što su pokušaji samoubistva (videti odeljak 4: „Moguća neželjena dejstva“). Ukoliko Vam se javi nešto od navedenog, mora se prekinuti sa primenom leka Elfonis.

Može doći do pojave proliva (dijareje) u toku ili posle primene antibiotika, uključujući i lek Elfonis. Ukoliko proliv postane izražen ili duže traje ili ukoliko primetite pojavu sluzi ili krvi u stolici, prekinite primenu leka i odmah se obratite Vašem lekaru. Ne smete da uzimate lekove koji zaustavljaju ili usporavaju rad creva.

Retko se mogu pojaviti bol i oticanje zglobova, zapaljenje ili ruptura tetiva (videti u odeljku 2. „Lek Elfonis ne smete primati“ i odeljku 4. „Moguća neželjena dejstva“). Rizik je povećan ako ste starija osoba (stariji od 60 godina), transplantiran Vam je organ, imate tegobe sa bubrezima ili se lečite kortikosteroidima. Zapaljenje i ruptura tetiva mogu nastati unutar prvih 48 sati lečenja, pa čak i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije lekom Elfonis.

4 od 14

Kod prvog znaka bola ili zapaljenje tetive (npr. u skočnom zglobu, ručnom zglobu, laktu, ramenu ili kolenu) prestanite da uzimate lek Elfonis, obratite se lekaru i pazite da bolno područje miruje. Izbegavajte svaku nepotrebnu fizičku aktivnost jer ona može povećati rizik od rupture tetive.

Ako osetite iznenadan jak bol u trbuhu, grudnom košu ili leđima, što mogu biti simptomi aneurizme aorte ili disekcije, odmah idite u ustanovu za hitnu medicinsku pomoć ili službu hitne medicinske pomoći. Rizik može biti povećan ukoliko ste na istovremenoj terapiji sistemskim kortikosteroidima.

Ako vam se iznenada jave simptomi u vidu otežanog disanja, posebno kada ležite u krevetu ili primetite oticanje gležnjeva, stopala ili trbuha ili novi početak lupanja srca (osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca), odmah obavestite lekara.

Ukoliko ste osoba starije životne dobi i imate probleme sa bubrezima treba da uzimate dovoljno tečnosti u toku lečenja moksifloksacinom. Dehidracija organizma povećava rizik od oštećenja bubrega.

Ukoliko se pojave bilo kakve smetnje sa vidom ili bilo kakvi drugi poremećaji oka u toku primene leka Elfonis odmah konsultujte lekara, oftalmologa (videti odeljke 2: „Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama“ i 4: „Moguća neželjena dejstva“).

Fluorohinolonski antibiotici mogu izazvati povećanje koncentracije šećera u krvi iznad normalnih vrednosti (hiperglikemija), ili smanjenja koncentracije šećera u krvi ispod normalnih vrednosti (hipoglikemija), potencijalno dovodeći do gubitka svesti (hipoglikemijske kome), kod ozbiljnih slučajeva (videti odeljak 4 „Moguća neželjena dejstva“). Ukoliko bolujete od šećerne bolesti (dijabetesa), treba pažljivo pratiti koncentraciju šećera u krvi.

Hinolonski antibiotici čine kožu osetljivijom na sunčevu svetlost ili UV zrake. U toku lečenja lekom Elfonis treba da izbegavate duže izlaganje suncu i jakoj sunčevoj svetlosti, kao i sunčanje u solarijumu i ostale UV lampe(videti odeljak 4„Moguća neželjena dejstva“).

Ograničena su iskustva u primeni moksifloksacina za lečenje vanbolnički stečenog zapaljenja pluća, kombinovanomprimenom intravenske i oralne terapije.

Uspešnost moksifloksacina u lečenju teških oblika opekotina, infekcija dubljih tkiva i infekcija stopala sa osteomijelitisom (infekcijom kostiju) kod osoba koje boluju od šećerne bolesti nije utvrđena.

Deca i adolescenti

Lek Elfonis se ne sme koristiti kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina jer efikasnost i bezbednost primene nije utvrđena kod ove uzrasne grupe (videti odeljak „Lek Elfonis ne smete primati“).

Drugi lekovi i lek Elfonis

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavnosteuzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ukoliko treba da primite lek Elfonis, potrebno je da znate da:

Ukoliko koristite lek Elfonis sa drugim lekovima koji utiču na srce postoji povećan rizik od poremećaja srčanog ritma. Zbog toga, ne koristite lek Elfonis zajedno sa sledećim lekovima: lekovima koji su iz grupe antiaritmika (hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid), antipsihoticima – lekovima koji se koriste za lečenje teških psihičkih

5 od 14

poremećaja (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid), tricikličnim antidepresivima, nekim od lekova za lečenje infekcija (npr. sakvinavir, sparfloksacin, intravenski eritromicin, pentamidin, antimalarični lekovi posebno halofantrin), nekim antihistaminicima koji se koriste za lečenje alergija (npr. terfenadin, astemizol, mizolastin), drugim lekovima (npr. cisaprid, intravenski primenjen vinkamin, bepridil i difemanil).

Morate da obavestite lekara ukoliko uzimate druge lekove koji mogu da smanje koncentracije kalijuma u krvi (npr. neki diuretici, neki laksativi i sredstva za klistiranje (u velikim dozama) ili kortikosteroide (lekovi za lečenje različitih zapaljenjskih procesa), amfotericin B) ili uspore rad srca, jer može doći do ozbiljnog poremećaja rada srca ukoliko ih koristite istovremeno sa lekom Elfonis.

Ukoliko ste na terapiji lekovima koji smanjuju zgrušavanje krvi (oralni antikoagulansi, kao što je varfarin), može biti potrebno praćenje vremena koagulacije (zgrušavanja krvi).

Primena leka Elfonis sa hranomi pićima

Hrana, uključujući mlečne proizvode, nema uticaja na dejstvo leka Elfonis.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ne smete primati lek Elfonis ukoliko ste trudni ili dojite.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Studije na životinjama ne ukazuju da moksifloksacin ima štetan uticaj na plodnost.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom primene leka Elfonis može doći do pojave vrtoglavice ili nesvestice, iznenadnog i prolaznog gubitka vida ili kratkotrajnog gubitka svesti. Ukoliko se ovi simptomi jave nemojte upravljati vozilima ili rukovati mašinama.

Lek Elfonis sadrži natrijum

Ovaj leksadrži 782 mg natrijuma (glavni sastojak kuhinjske soli) u jednojboci od 250 mL rastvora za infuziju. Toodgovara 39,1% preporučenog maksimalnog dnevnog unosa natrijuma za odraslu osobu.

Lek Elfonis će Vam dati lekar ili medicinska sestra.

Lek se primenjuje jednom dnevno u dozi od 400 mg(jedna boca).

Lek Elfonis se primenjuje putem infuzije (primena direktno u venu). Lek će Vam biti dat kao infuzija u trajanju od najmanje 60 minuta.

Nije potrebno podešavanje doze kod starijih pacijenata, pacijenata sa manjom telesnom masom ili pacijenata sa problemima sa bubrezima.

Lekar će doneti odluku o tome koliko treba da traje terapija lekom Elfonis. Pojedinim pacijentima će lekar savetovati da nakon započetog lečenja lekom Elfonis, rastvor za infuziju, pređu na oralni oblik moksifloksacina (tablete).

Dužina terapije zavisi od vrste infekcije i odgovora Vašeg organizma na terapiju. Uobičajene preporuke za trajanje terapije su:

Vanbolnička zapaljenja pluća (pneumonije): 7-14 dana.

Većina pacijenata je prešla na oralnu terapiju tabletama moksifloksacina u periodu od 4 dana. Infekcije kože i mekog tkiva: 7-21 dan.

6 od 14

Kod pacijenata sa komplikovanim infekcijama kože i njenih struktura prosečno vreme primene infuzije je oko 6 dana, a prosečno ukupno trajanje lečenja (primena tableta nakon infuzije) je 13 dana.

Važno je da završite ciklus lečenja, čak i ukoliko nakon nekoliko dana počnete da se osećate bolje. Ukoliko pre vremena prekinete lečenje, postoji mogućnost da Vam se infekcija ponovo javi ili Vam se pogorša zdravstveno stanje. Može se javiti i rezistencija (otpornost) bakterija na antibiotik.

Potrebno je poštovati preporuke o doziranju i trajanju terapije (videti odeljak 2. „Šta treba da znate pre nego što primite lek Elfonis“, deo „Upozorenja i mere opreza“).

Ako ste primili više leka Elfonis nego što treba

Mala je verovatnoća da ćete dobiti više leka nego što treba, jer će Vam lek dati lekar ili medicinska sestra. Ukoliko ipak imate neku sumnju, obratite se lekaru.

Ako ste zaboravili da primite lekElfonis

Mala je verovatnoća da nećete dobiti dozu leka na vreme, jer će Vam lek dati lekar ili medicinska sestra. Ukoliko ipak imate neku sumnju, obratite se lekaru.

Ako naglo prestanete da primate lek Elfonis

Ukoliko pre vremena prekinete lečenje, može se dogoditi da infekcija ne bude potpuno izlečena. Konsultujte se sa svojim lekarom ukoliko želite ranije da prestanete sa upotrebom leka.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite sesvomlekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Najozbiljnija neželjena dejstva koja se mogu javiti u toku lečenja lekom Elfonis su: neuobičajeno brz ritam srca (retko neželjeno dejstvo).

ukoliko iznenada počnete loše da se osećate ili primetite žutu prebojenost očiju, crna boja urina, svrab kože, povećanu sklonost ka krvarenju ili poremećaj mišljenja ili budnosti (ovo mogu biti znaci i simptomi zapaljenja jetre, potencijalno vodeći do, po život opasne, slabosti jetre (veoma retko neželjeno dejstvo, sa prijavljenim smrtnim ishodima)).

ozbiljni osipi na koži uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Mogu se pojaviti kao crvenkaste promene nalik na mete ili okrugle fleke često sa centralno postavljenim plikom na grudnom košu, sa ljuštenjem kože, aftama u ustima, grlu, nosu, genitalijama ili očima i može biti praćeno povišenom telesnom temperaturom i simptomima sličnim gripu (veoma retka neželjena dejstva, potencijalno životno ugrožavajuća).

crveni, ljuspasti, široko rasprostranjeni osip sa ispupčenjima ispod kože i plikovima praćen povišenom telesnom temperaturom na početku terapije (akutna generalizovana egzantematozna pustuloza) (nepoznata učestalost).

široko rasprostranjen osip, visoka temperatura, povećanje vrednosti enzima jetre, poremećaji krvi (eozinofilija), uvećani limfni čvorovi i zahvaćenost drugih organa (reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima poznata kao DRESS ili sindrom preosetljivosti na lek) (nepoznata učestalost).

sindrom povezan sa izmenjenim izlučivanjem vode i smanjenim koncentracijama natrijuma (sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH)) (veoma retko neželjeno dejstvo)

7 od 14

gubitak svesti usled ozbiljnog pada koncentracije šećera u krvi (hipoglikemijska koma) (veoma retko neželjeno dejstvo).

zapaljenje krvnih sudova (znaci mogu biti crvene tačke po koži, obično na donjim delovima nogu ili otoci članaka) (veoma retko neželjeno dejstvo)

teška iznenadna generalizovana alergijska reakcija uključujući veoma retko opasno po život stanje šoka (npr. teškoće u disanju, pad krvnog pritiska, ubrzani puls) (retko neželjeno dejstvo).

otoci, uključujući otoke disajnih puteva (retko neželjeno dejstvo, potencijalno opasno po život).

snažno, nekontrolisano grčenje mišića (konvulzije) (retko neželjeno dejstvo).

problemi sa nervnim sistemom kao što su bol, pečenje, mravinjanje, utrnulost i/ili slabost u ekstremitetima (retko neželjeno dejstvo).

depresija (u veoma retkim slučajevima potencijalno dovodi do samopovređivanja, pomisli o samoubistvu ili pokušaja samoubistva) (retko neželjeno dejstvo).

psihički problemi (potencijalno dovodi do samopovređivanja, pomisli o samoubistvu ili pokušaja samoubistva) (veoma retko neželjenodejstvo).

težak proliv uz prisustvo krvi i/ili sluzi (zapaljenje creva kao posledica upotrebe antibiotika, ukjučujući pseudomembranozni kolitis), koji u veoma retkim slučajevima može dovesti do komplikacija opasnih po život (retko neželjeno dejstvo).

bol i otoktetiva (tendinitis) (retko neželjeno dejstvo) ili pucanje tetive (veoma retko neželjeno dejstvo).

slabost u mišićima, osetljivost ili bol i posebno, ukoliko se u isto vreme osećate loše, imate visoku temperaturu ili Vam je urin tamne boje. To može biti uzrokovano poremećajem oštećenja mišića, što može biti životno ugrožavajuće i dovesti do problema sa bubrezima (stanje koje se zove rabdomioliza) (nepoznata učestalost).

Ukoliko Vam se javi bilo koje od ovih pomenutih neželjenih dejstava, odmah prekinite da uzimate lek Elfonis i javite se lekaru, s obzirom da će vam možda trebati hitna medicinska pomoć.

Pored toga, ukoliko primetite:

prolazni gubitak vida (veoma retko neželjeno dejstvo).

nelagodnost ili bol u očima, posebno kod izlaganja svetlosti (veoma retko do retko neželjeno dejstvo).

odmahse javite očnom lekaru.

Ukoliko dođe do pojave opasnog poremećaja srčanog ritma (npr. torsade de pointes) ili srčanog zastoja, dok ste na terapiji lekom Elfonis (veoma retko neželjeno dejstvo), odmah o tome obavestite svog lekara, u tom slučaju ne treba ponovo započinjati lečenje moksifloksacinom.

Pogoršanje simptoma progresivne slabosti mišića (miastenije gravis) je primećeno u veoma retkim slučajevima. Ukoliko vam se ovojavi, odmah se javiti lekaru.

Ukoliko bolujete od šećerne bolesti i primetite da Vam je koncentracija šećera u krvi povećana ili smanjena (retko ili veoma retko neželjeno dejstvo), odmah o tome obavestite svog lekara.

Ukoliko ste osoba starije životne dobi sa oštećenjem bubrega i primetite smanjenje količine mokraće, oticanje nogu, članaka ili stopala, zamor, mučninu, pospanost, otežano disanje ili zbunjenost (što sve mogu biti znaci slabosti bubrega, retkog neželjenog dejstva), odmah se javite vašem lekaru.

U nastavku teksta su, po učestalosti navedena ostala neželjena dejstva primećena prilikom upotrebe moksifloksacina:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): mučnina

proliv

8 od 14

vrtoglavica

bolovi u želucu i trbuhu povraćanje

glavobolja

povećanje vrednosti enzima jetre (transaminaza)

infekcije uzrokovane rezistentnim bakterijama ili gljivicama npr. oralne i vaginalne infekcije uzrokovane kandidom

bol ili zapaljenje na mestu primene infuzije

promene srčanog ritma (vidljivo na EKG-u) kod pacijenata sa smanjenim koncentracijama kalijuma u krvi.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek); osip

problemi sa želucem (poremećaj varenja/gorušica)

poremećaj čula ukusa (u veoma retkim slučajevima gubitak ukusa) problemi sa spavanjem (pre svega nesanica)

povećanje vrednosti laboratorijskih analiza jetrinih enzima (gama-glutamil-transferaze i/ili alkalne fosfataze)

smanjenbroj nekih vrsta belih krvnih zrnaca (leukocita, neutrofila) otežano pražnjenje creva (konstipacija)

svrab

vertigo (osećaj okretanja ili nestabilnosti) pospanost

gasovi

poremećaj srčanog ritma (na EKG-u)

oštećena funkcija jetre (uključujući povećanje vrednosti enzima u krvi, LDH) smanjen apetit i unos hrane

smanjen broj belih krvnih zrnaca

slabiji ili jači bol u leđima, grudima, karlici i ekstremitetima povećan broj krvnih pločica (potrebne za zgrušavanje krvi) preznojavanje

povećan broj jedne vrste belih krvnih zrnaca (eozinofila) uznemirenost (anksioznost)

opšta slabost (pretežno iscrpljenost ili zamor) nevoljno drhtanje (tremor)

bolovi u zglobovima

osećaj lupanja srca (palpitacije) nepravilan iliubrzansrčani ritam

otežano disanje ukjučujući astmatična stanja

povećane vrednosti specifičnog digestivnog enzima u krvi (amilaze) psihomotorna uznemirenost/nemir

osećaj peckanja i bockanja i/ili utrnulost koprivnjača

širenje krvnih sudova

zbunjenost i dezorijentacija

smanjen broj krvnih pločica (potrebne za zgrušavanje krvi) poremećaj vida uključujući duple slike i zamućen vid

produženo vreme zgrušavanja krvi povećani nivoi masnoća u krvi

smanjen broj crvenih krvnih zrnaca bol u mišićima

alergijska reakcija

9 od 14

povećane koncentracije bilirubina u krvi zapaljenje vena

zapaljenje sluznice želuca (gastritis) dehidratacija

teški poremećaji srčanog ritma suvoća kože

angina pektoris.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): trzanje mišića

grčevi mišića

priviđanje stvari koje ne postoje(halucinacije) povišen krvni pritisak

otoci (šaka, stopala, skočnih zglobova, usana, usta, grla) snižen krvni pritisak

oštećena funkcija bubrega (uključujući povećane vrednosti posebnih laboratorijskih testova koji ukazuju na funkciju bubrega, kao što su urea i kreatinin)

zapaljenje jetre

zapaljenje sluzokože usne duplje zujanje/buka u ušima

žutica (žuta prebojenost beonjača ili kože) smanjena osetljivost kože

noćne more

poremećaj pažnje otežano gutanje

poremećaj čula mirisa (uključujući potpuni gubitak čula mirisa)

poremećaj ravnoteže i loša koordinacija (kao posledica vrtoglavice) delimični ili potpuni gubitak pamćenja

delimični ili potpuni gubitk sluha (obično reverzibilan) povećana koncentracije mokraćne kiseline u krvi

emocionalna nestabilnost poremećaj govora

gubitak svesti slabost mišića.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): pad broja crvenih i belih krvnih zrnaca i trombocita (pancitopenija)

zapaljenje zglobova

poremećaj srčanog ritma (uključujući i srčani zastoj) pojačana osetljivost kože

gubitak osećaja ličnog identiteta (depersonalizacija) povećano zgrušavanje krvi

ukočenost mišića

značajno sniženje vrste belih krvnih ćelija (agranulocitoza)

Nepoznata učestalost (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost ili UV zračenje (videti odeljak 2 „Upozorenja i mere opreza“)

oštro ograničene, eritematozne mrlje sa/bez plikova koje se razvijaju u roku od nekoliko sati od primene moksifloksacina, i zarastu sa postinflamatornom rezidualnom hiperpigmentacijom; obično se ponavlja na istom mestu na koži ili sluzokoži, nakon naknadnog izlaganja moksifloksacinu.

10 od 14

Sa primenom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima nezavisno od predhodno prisutnih faktora rizika, povezani su veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama) ili trajnih neželjenih reakcija, kao što su zapaljenje tetiva, ruptura tetiva, bol u zglobovima, bol u ekstremitetima, otežan hod, poremećaj osećaja, kao što su bockanje, trnjenje, golicanje, žarenje, utrnulost ili bol (neuropatija), umor, poremećaj pamćenja i koncentracije, psihijatrijske simtome (koji mogu uključivati poremećaj spavanja, anksioznost, napade panike, depresiju i suicidalne misli), poremećaj čula sluha, vida, ukusa i mirisa.

Zabeleženi su slučajevi povećanja i slabljenja zida aorte ili pucanja zida aorte (aneurizme i disekcije), koji kao komplikaciju mogu imati pucanje i biti sa smrtnim ishodom, kao i neadekvatno zatvaranje srčanih zalistaka, kod pacijenata koji su primali fluorohinolone. Videti odeljak 2 „Upozorenja i mere opreza“).

Sledeći simptomi su češće primećeni kod pacijenata lečenih intravenski:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

povećanje nekih laboratorijskih vrednosti enzima jetre u krvi (gama-glutamil-transferaze).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek);

teški proliv sa sadržajem krvi i/ili sluzi (kolitis udružen sa primenom antibiotika) koji u retkim slučajevima može biti životno ugrožavajući

neuobičajeno brz srčani ritam halucinacije

pad krvnog pritiska

oštećenjefunkcije bubrega (uključujući povećanje vrednostiuree i kreatinina) slabost bubrega

otoci (šaka, stopala, članaka, usana, usta i grla) konvulzije.

Isto tako, u veoma retkim slučajevima prijavljena su sledeća neželjena dejstva nakon primene drugih fluorohinolona, te mogu da se jave i nakon primene leka Elfonis: porast pritiska u glavi (simptomi uključuju glavobolju, probleme sa vidomuključujući zamućen vid, „slepe“ tačke, duple slikei gubitak vida), povećanje koncentracije natrijuma i kalcijuma u krvi; poseban oblik smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

11 od 14

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Elfonisposle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati.

Lek primeniti odmah nakon otvaranja i/ili rastvaranja sa kompatibilnim rastvorima.

Nemojte koristiti ovaj lek ako primetite vidljive čestice ili je zamućen.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lekElfonis

- Aktivna supstanca je moksifloksacin (u obliku moksifloksacin-hidrohlorida).

Jedna boca rastvora za infuziju od 250 mL sadrži 400 mg moksifloksacina (u obliku moksifloksacin-hidrohlorida).

- Pomoćne supstance su natrijum-hlorid; natrijum-hidroksid (za podešavanje pH vrednosti); hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH vrednosti); voda za injekcije.

Kako izgleda lekElfonis i sadržaj pakovanja Rastvor za infuziju.

Bistar rastvor zelenkasto-žute boje.

Unutrašnje pakovanje leka je boca od providnog stakla hidrolitičke otpornosti tip II, zatvorena hlorbutil gumenim zatvaračem i flip kapicom. Kapica je izrađena od aluminijuma i plastičnog dela. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca, rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Decembar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole: 000457816 2023 od 16.12.2024.

12 od 14

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Elfonis je indikovan za lečenje:

Vanbolničke pneumonije (engl. Community Acquired Pneumonia, CAP)

Komplikovanih infekcija kože i njenih struktura (engl. Complicated Skin and Skin Structure Infections, cSSSI)

Moksifloksacin treba primenjivati samo u slučajevima kada se proceni da nije prikladna primena antibakterijskih lekova koji se uobičajeno koriste za lečenje navedenih infekcija.

Treba uzeti u obzir zvanične vodiče za odgovarajuću primenu antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Doziranje

Lek se primenjuje putem infuzije, jednom dnevno u dozi od 400 mg.

Inicijalna intravenska terapija se može nastaviti oralnom primenom tableta moksifloksacina od 400 mg, kada je to klinički indikovano.

U kliničkim studijama većina pacijenata prevedena je na oralnu terapiju u toku 4 dana (vanbolnička pneumonija) ili 6 dana (komplikovane infekcije kože i struktura kože). Preporučeno ukupno trajanje intravenske i oralne terapije je 7-14 dana kod vanbolničke pneumonije i 7-21 dan u slučaju komplikovanih infekcija kože i struktura kože.

Oštećenjefunkcije bubrega/jetre

Nije potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa blagim do teškim oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi odnosno hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Nema dovoljno podataka za pacijente sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak „Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka).

Druge posebne populacije pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa malom telesnom masom.

Pedijatrijska populacija

Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u fazi rasta. Efikasnost i bezbednost primene moksifloksacina kod dece i adolescenata nisu ustanovljene (videti odeljak „Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka).

Način primene

Za intravensku primenu; konstantna infuzija u trajanju od 60 minuta (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Ukoliko je medicinski indikovano rastvor za infuziju se može primenjivati preko T-tube, zajedno sa kompatibilnim rastvorima za infuziju (videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”).

13 od 14

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-hlorid;

Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH vrednosti);

Hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH vrednosti); Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Sledeći rastvori su inkompatibilni sa lekom Elfonis, rastvor za infuziju:

- Rastvor natrijum-hlorid 10% i Rastvor natrijum-hlorid 20% ;

- Rastvor natrijum-bikarbonat 4,2% i Rastvor natrijum-bikarbonat 8,4%.

Lek Elfonis se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Rok upotrebe

3 godine.

Lek primeniti odmah nakon otvaranja i/ili rastvaranja sa kompatibilnim rastvorima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je boca od providnog stakla hidrolitičke otpornosti tip II, zatvorena hlorbutil gumenim zatvaračem i flip kapicom. Kapica je izrađena od aluminijuma i plastičnog dela. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca, rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Proizvod je namenjen samo za jednokratnu upotrebu. Preostalu količinu leka baciti.

Lek Elfonis, rastvor za infuziju je kompatibilan sa sledećim rastvorima: NaCl 0,9%, Glukoza 5% i Glukoza 10%, Ringerov rastvor, Hartmanov rastvor.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

14 od 14