Elfonis® 400mg/250mL rastvor za infuziju

Lek Elfonis je indikovan u terapiji:

• Vanbolničke pneumonije (engl. Community Acquired Pneumonia, CAP)
• Komplikovanih infekcija kože i njenih struktura (engl. Complicated Skin and Skin Structure Infections, cSSSI)

Moksifloksacin treba primenjivati samo u slučajevima kada se proceni da nije moguće primeniti antibakterijske lekove koji se uobičajeno koriste kao inicijalna terapija navedenih infekcija. Treba razmotriti i zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje

Lek se primenjuje putem infuzije, jednom dnevno u dozi od 400 mg.

Inicijalna intravenska terapija se može nastaviti oralnom primenom tableta moksifloksacina od 400 mg, kada je to klinički indikovano.

U kliničkim studijama većina pacijenata prevedena je na oralnu terapiju u toku 4 dana (vanbolnička pneumonija) ili 6 dana (komplikovane infekcije kože i struktura kože). Preporučeno ukupno trajanje intravenske i oralne terapije je 7-14 dana kod vanbolničke pneumonije i 7-21 dan u slučaju komplikovanih infekcija kože i struktura kože.

Oštećenje funkcije bubrega/jetre

Nije potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa blagim do teškim oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi odnosno hemodijalizi i kontinuiranoj ambulatnoj peritonealnoj dijalizi (videti odeljak 5.2).

Nema dovoljno podataka za pacijente sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3). Druge specijalne populacije pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa malom telesnom masom.

Pedijatrijska populacija

Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u fazi rasta. Efikasnost i bezbednost primene moksifloksacina kod dece i adolescenata nisu ustanovljene (videti odeljak 4.3).

Način primene

Za intravensku primenu; konstantna infuzija u trajanju od 60 minuta (videti odeljak 4.4).

Ukoliko je medicinski indikovano rastvor za infuziju se može primenjivati preko T-tube, zajedno sa kompatibilnim rastvorima za infuziju (videti odeljak 6.6).

• preosetljivost na moksifloksacin, druge hinolone ili bilo koju pomoćnu supstancu koja ulazi u sastav leka (videti odeljak 6.1)
• trudnoća i dojenje (videti odeljak 4.6)
• pacijenti uzrasta do 18. godina
• pacijenti koji u anamnezi imaju oboljenje/poremećaj tetiva povezano sa terapijom hinolonima

U pretkliničkim i kliničkim ispitivanjima, u toku lečenja moksifloksacinom primećene su promene u elektrofiziologiji srca, u vidu produženja QT intervala. Zbog toga, iz bezbednosnih razloga, moksifloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• kongenitalnim ili dokumentovanim stečenim produženjem QT intervala
• poremećajem elektrolita, posebno kod nekorigovane hipokalijemije
• klinički značajnom bradikardijom
• klinički značajnom insuficijencijom srca i smanjenom ejekcionom frakcijom leve komore
• simptomatskim aritmijama u anamnezi.

Moksifloksacin se ne sme koristiti istovremeno sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

Zbog ograničenih kliničkih podataka, moksifloksacin je takođe kontraindikovan kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre (Child Pugh C) i kod pacijenata sa transaminazama 5 puta većim od gornje granice referentnih vrednosti.

Prilikom procene dobrobiti terapije moksifloksacinom, posebno kod infekcija koje nisu teške, treba uzeti u obzir podatke navedene u odeljku posebnih upozorenja i mera opreza pri upotrebi leka.

Produženje QTc intervala i klinička stanja u kojima može doći do produženja QTc intervala

Terapiju moksifloksacinom treba prekinuti ukoliko se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na pojavu aritmija, sa ili bez nalaza na EKG-u.

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata sa predispozicijom ka aritmijama (kao što je akutna ishemija miokarda) jer ovi pacijenti imaju veći rizik od ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes) i srčanog zastoja (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji smanjuju vrednosti kalijuma u krvi. Videti odeljke 4.3 i 4.5.

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji dovode do klinički značajne bradikardije. Videti odeljak 4.3.

Žene i stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na lekove koji produžuju QTc interval (kao što je moksifloksacin), pa je neophodan poseban oprez.

Preosetljivost/alergijske reakcije

Zabeležena je pojava preosetljivosti i alergijskih reakcija nakon prve primene fluorohinolona, uključujući i moksifloksacin. Anafilaktičke reakcije mogu da se razviju do stadijuma šoka koji ugrožava život, čak i nakon prve primene leka. U slučajevima kliničkih manifestacija teških reakcija preosetljivosti terapiju moksifloksacinom treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju (npr. antišok terapiju).

Teški poremećaji jetre

Prijavljeni su slučajevi fulminantnog hepatitisa koji može da izazove insuficijenciju jetre (uključujući i smrtne slučajeve) u toku primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave znaci i simptomi fulminantne bolesti jetre, kao što je npr. brzo napredujuća astenija praćena žuticom, tamnim urinom, sklonošću ka krvarenju ili hepatičkom encefalopatijom, pacijente treba savetovati da se, pre nego što nastave terapiju, obrate lekaru.

Ukoliko se jave znaci oštećenja jetre treba uraditi testove funkcije jetre.

Ozbiljne bulozne reakcije kože

Prijavljeni su slučajevi buloznih kožnih reakcija kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza kod primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijente savetovati da u slučaju pojave reakcija na koži i/ili sluzokožama, odmah konsultuju svog lekara pre nego što nastave sa terapijom.

Pacijenti sa predispozicijom za konvulzije

Poznato je da hinoloni mogu da podstaknu pojavu konvulzija. Zbog toga ove lekove treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa oštećenjima CNS, koji mogu da stvore predispoziciju za pojavu konvulzija ili da snize prag za njihov nastanak. U slučaju pojave konvulzija, lečenje moksifloksacinom treba obustaviti i primeniti odgovarajuću terapiju.

Periferna neuropatija

Slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije u vidu parestezija, hipoestezija, dizestezija ili slabosti prijavljeni su kod pacijenata koji su primenjivali hinolone, uključujući moksifloksacin. Pacijentima koji su na terapiji moksifloksacinom treba savetovati da se obrate svom lekaru pre nego što nastave sa terapijom ukoliko se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj pečenja, bridenje, utrnulost ili slabost, u cilju prevencije razvoja ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijske reakcije

Psihijatrijske reakcije mogu da se jave već nakon prve primene hinolona, uključujući moksifloksacin. U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihotične reakcije mogu da progrediraju do suicidalnih misli ili pokušaja (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave ove reakcije, moksifloksacin treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju. Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjem u anamnezi.

Dijareja povezana sa primenom antibiotika, uključujući kolitis

Slučajevi dijareje i kolitisa povezani sa primenom antibiotika, uključujući i pseudomembranozni kolitis i dijareju izazvanu sa Clostridium difficile, prijavljeni su kod primene antibiotika širokog spektra dejstva, uključujući i moksifloksacin, i kreću se u rasponu od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se razvije ozbiljna dijareja tokom ili nakon primene moksifloksacina. Ukoliko se posumnja ili se potvrdi postojanje dijareje ili kolitisa vezanih za upotrebu antibiotika, potrebno je prekinuti terapiju antibioticima, uključujući i moksifloksacin, i odmah sprovesti adekvatne terapijske mere. Osim toga, potrebno je sprovesti adekvatne mere kontrole infekcije u cilju smanjenja rizika od transmisije. Lekovi koji inhibišu peristaltiku su kontraindikovani kod pacijenata sa ozbiljnom dijarejom.

Pacijenti sa miastenijom gravis

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma.

Zapaljenje tetiva, ruptura tetiva

Može se javiti zapaljenje i ruptura tetiva (naročito Ahilove tetive), ponekad bilateralno, prilikom lečenja hinolonima, uključujući i moksifloksacin, čak i 48 sati od početka terapije, ali i do nekoliko meseci nakon prekida terapije. Rizik od upale tetiva i rupture tetive je povećan kod osoba starijeg životnog doba i onih na terapiji kortikosteroidima. Na prvi znak bola ili zapaljenja, pacijenti treba da prekinu terapiju moksifloksacinom, odmore zahvaćeni ekstremitet(e) i da se odmah obrate lekaru da bi se započeo odgovarajuće lečenje zahvaćene tetive (npr. imobilizacija) (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Aneurizma i disekcija aorte

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte nakon uzimanja fluorohinolona, posebno kod starije populacije.

Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmom u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Marfan-ov sindrom, vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijenti sa oštećenjem bubrežne funkcije

Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod starijih pacijenata sa bubrežnim poremećajima, kod kojih je unos tečnosti neadekvatan, jer dehidratacija može povećati rizik od bubrežne insuficijencije.

Poremećaj vida

Ako dođe do poremećaja vida ili se ispolji neki drugi efekat na očima, trebalo bi odmah konsultovati oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do poremećaja vrednosti glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8), posebno kod starijih pacijenata sa dijabetesom na terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome.

Stoga je neophodno pažljivo praćenje vrednosti glukoze kod pacijenata sa dijabetesom.

Prevencija fotosenzitivnih reakcija

Hinoloni kod pacijenata mogu da izazovu fotosenzitivne reakcije. Međutim, u kliničkim studijama je pokazano da je kod primene moksifloksacina, rizik od pojave fotosenzitivnih reakcija manji. Bez obzira na to, pacijente treba savetovati da u toku lečenja moksifloksacinom izbegavaju izlaganje UV zracima ili dugotrajnoj/jakoj sunčevoj svetlosti.

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti koji u porodičnoj ili ličnoj anamnezi imaju deficit glukoza-6-fosfat dehidrogenaze skloni su hemolitičkim reakcijama u toku primene hinolona. Zbog toga, moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod ovih pacijenata.

Zapaljenje periarterijskog tkiva

Rastvor za infuziju moksifloksacina je namenjen isključivo za intravensku primenu. Intraarterijsku primenu treba izbegavati jer su prekliničke studije pokazale da u slučaju ovog načina primene dolazi do zapaljenskih promena periarterijskog tkiva.

Pacijenti sa komplikovanim infekcijama kože i mekih tkiva

Klinička efikasnost moksifloksacina u terapiji teških infekcija posle opekotina, zapaljenja fascija i infekcija dijabetesnog stopala sa osteomijelitisom nije ustanovljena.

Pacijenti na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma

Ovaj lek sadrži 34 mmol natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interferencija sa biološkim testovima

Terapija moksifloksacinom može, usled supresije rasta mikobakterija, dati lažno negativne rezultate na kulturu Mycobacterium spp.

Pacijenti sa MRSA infekcijama

Moksifloksacin se ne preporučuje za lečenje pacijenata sa infekcijom uzrokovanom meticilin rezistentnim Staphylococcus aureus (MRSA). U slučaju suspektne ili potvrđene MRSA infekcije treba započeti lečenje odgovarajućim antibiotikom (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija

Zbog negativnog delovanja moksifloksacina na hrskavicu mladih životinja (videti odeljak 5.3) upotreba moksifloksacina je kontraindikovana kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.3).

Interakcije sa lekovima

Kod istovremene primene moksifloksacina i sledećih lekova ne može se isključiti aditivni efekat na produženje QT intervala. Ovo može dovesti do povećanog rizika od nastanka ventrikularnih aritmija, uključujući torsade de pointes. Iz tog razloga je kontraindikovana upotreba moksifloksacina sa sledećim lekovima:

• antiaritmici klase IA (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid);
• antiaritmici klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid);
• antipsihotici (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid);
• triciklični antidepresivi;
• neki antimikrobni lekovi (sakvinavir, sparfloksacin, intravenski eritromicin, pentamidin, antimalarici posebno halofantrin);
• neki antihistaminici (terfenadin, astemizol, mizolastin);
• drugi lekovi (cisaprid, intravenski vinkamin, bepridil, difemanil).

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu da smanje vrednost kalijuma (npr. diuretici Henleove petlje i tiazidni diuretici, laksativi i klizme (u velikim dozama), kortikosteroidi, amfotericin B) ili sa lekovima koji su udruženi sa pojavom klinički značajne bradikardije.

Nakon višekratnog doziranja kod zdravih dobrovoljaca, moksifloksacin je povećao vrednost Cmax digoksina za oko 30% bez uticaja na površinu ispod krive (PIK) ili bazalne vrednosti. Nije potreban oprez kod istovremene primene moksifloksacina i digoksina.

U studijama u kojima su učestvovali ispitanici sa šećernom bolešću koji su istovremeno primali moksifloksacin i glibenklamid, došlo je do smanjenja maksimalne koncentracije glibenklamida u krvi za oko 21%. Kombinacija glibenklamida i moksifloksacina bi mogla teoretski da dovede do blage i prolazne hiperglikemije. Međutim, primećene farmakokinetske promene glibenklamida nisu rezultovale promenom njegovih farmakodinamskih parametara (vrednosti glukoze u krvi, insulin). Zbog toga, ne postoji klinički značajna interakcija između moksifloksacina i glibenklamida.

Promene u INR

U velikom broju slučajeva opisano je povećanje aktivnosti oralnih antikoagulanasa kod pacijenata koji primaju antibiotike, naročito fluorohinolone, makrolide, tetracikline, kotrimoksazol i neke cefalosporine. Stanja infekcije i inflamacije, starost i opšte stanje pacijenta, predstavljaju faktore rizika. U ovim okolnostima teško je odrediti da li je infekcija ili lečenje antibiotikom dovelo do poremećaja INR (engl. international normalised ratio, INR). Kao mera predostrožnosti preporučuje se češće praćenje INR. Ako je neophodno, dozu oralnog antikoagulansa treba podesiti prema potrebi.

Kliničke studije su pokazala da ne postoje interakcije kod istovremene primene moksifloksacina sa: ranitidinom, probenecidom, oralnim kontraceptivima, suplementima kalcijuma, parenteralno primenjenim morfinom, teofilinom, ciklosporinom i itrakonazolom.

Ispitivanja u in vitro uslovima sa humanim enzimima citohroma P450 potvrdila su ove podatke. Imajući u vidu ove rezultate, malo su verovatne metaboličke interakcije preko enzima citohroma P450.

Interakcije sa hranom

Moksifloksacin nema klinički značajne interakcije sa hranom, uključujući i mlečne proizvode.

Trudnoća

Nije ispitivana bezbednost primene moksifloksacina kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale postojanje reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik kod ljudi nije poznat. Usled eksperimentalno utvrđenog rizika od oštećenja hrskavice nezrelih životinja i reverzibilnog oštećenja zglobova kod dece koja su dobijala neke fluorohinolone, moksifloksacin se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Nema raspoloživih podataka za žene koje doje. Pretklinički podaci pokazuju da se male količine moksifloksacina izlučuju u mleko. U odsustvu podataka kod ljudi i usled eksperimentalnog rizika od oštećenja hrskavice nezrelih životinja posle primene fluorohinolona, dojenje je kontraindikovano tokom terapije moksifloksacinom (videti odeljak 4.3).

Plodnost

Studije na životinjama ne ukazuju da moksifloksacin ima negativan uticaj na plodnost (videti odeljak 5.3).

Nisu sproveden ispitivanja uticaja moksifloksacina na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Međutim, fluorohinoloni, uključujući moksifoksacin, mogu da smanje sposobnost pacijenta da upravlja vozilima ili rukuje mašinama usled efekata na CNS (npr. vrtoglavica, akutni, tranzitorni gubitak vida, videti odeljak 4.8) ili akutni i kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa, videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da pre početka upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama procene kako reaguju na moksifloksacin.

U nastavku su data neželjena dejstva prijavljena u kliničkim ispitivanjima i zabeležena postmarketinški prilikom primene moksifloksacina u dozi od 400 mg/dan (intravenska primena, sekvencijalna(intravenska/oralna) primena i oralna primena), razvrstana prema učestalosti:

Osim mučnine i dijareje, učestalost svih neželjenih dejstava bila je manja od 3%.

U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena od ozbiljnih ka onima koja ne spadaju u kategoriju ozbiljnih.

Učestalost je definisana kao: često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do

<1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne moze se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Sledeća neželjena dejstva imaju veću učestalost u podgrupi intravenski lečenih pacijenata sa ili bez oralne terapije u nastavku:

Česta: povećane vrednost gama-glutamil-transferaza

Povremena: ventrikularne tahiaritmije, hipotenzija, edem, kolitis povezan sa primenom antibiotika (uključujući pseudomembranozni kolitis, u vrlo retkim slučajevima udružen sa po život opasnim komplikacijama, videti odeljak 4.4), konvulzije uključujući grand mal konvulzije

(videti odeljak 4.4), halucinacije, oštećenje funkcije bubrega (uključujući povećane vrednosti uree i kreatinina), bubrežna insuficijencija (videti odeljak 4.4).

U toku primene drugih fluorohinolona prijavljena su sledeća veoma retka neželjena dejstva, koja se takođe mogu javiti nakon lečenja moksifloksacinom: porast intrakranijalnog pritiska (uključujući pseudotumor cerebri), hipernatrijemija, hiperkalcemija, hemolitička anemija, rabdomioliza, fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Kod slučajnog predoziranja ne preporučuju se posebne mere. Treba započeti opšte simptomatsko lečenje. Zbog mogućnosti produženja QT intervala treba pratiti EKG. Istovremena primena medicinskog uglja sa moksifloksacinom primenjenim oralno ili intravenski u dozi od 400 mg smanjuje sistemsku bioraspoloživost leka za više od 80% odnosno 20%, respektivno. Upotreba medicinskog uglja u ranoj fazi resorpcije može biti korisna za sprečavanje prekomernog povećanja sistemske koncentracije moksifloksacina u slučaju oralnog predoziranja.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; Fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA14 Mehanizam delovanja

Moksifloksacin inhibira bakterijske tip II topoizomeraze (DNK giraza i topoizomeraza IV) koje su

neophodne za replikaciju, transkripciju i reparaciju bakterijske DNK.

Farmakokinetika/Farmakodinamika

Fluorohinoloni imaju baktericidno dejstvo koje zavisi od koncentracije. Farmakodinamska ispitivanja fluorohinolona na modelima infekcija kod životinja kao i ispitivanja kod ljudi pokazuju da je primarna odrednica efikasnosti PIK24/MIK odnos.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na fluorohinolone se može javiti kao posledica mutacije DNK giraze i topoizomeraze IV. Drugi mehanizmi mogu uključivati prekomernu ekspresiju efluks pumpi, nepropustljivost membrane i proteinima posredovanu zaštitu DNK giraze. Između moksifloksacina i drugih fluorohinolona se može očekivati unakrsna rezistencija.

Na aktivnost moksifloksacina ne utiču mehanizmi rezistencije koji su specifični za antibakterijske lekove drugih klasa.

Osetljivost u in vitro uslovima

Kliničke vrednosti MIK i granične vrednosti određene disk difuzionom metodom (prema preporukama Evropskog komiteta za testiranje osetljivosti na antibiotike (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST od 01.01.2011):

Mikrobiološka osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije za određene bakterije može da varira geografski i da se menja u toku vremena, te su zbog toga poželjni lokalni podaci o rezistenciji, naročito kada se radi o lečenju teških infekcija. Ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od lečenja nekih infekcija dovedena u pitanje, treba potražiti savet specijaliste.

Resorpcija i bioraspoloživost

Posle pojedinačne intravenske infuzije 400 mg moksifloksacina u trajanju od 1 sata, maksimalna koncentracija u plazmi od oko 4,1 mg/L je primećena na kraju infuzije i odgovara prosečnom povećanju od oko 26% u odnosu na onu posle oralne primene (3,1 mg/L). Vrednost PIK-a od oko 39 mg∙h/L posle i.v. primene je samo neznatno viša od one primećene posle oralne primene (35 mg∙h/L) i u skladu je sa apsolutnom bioraspoloživošću od oko 91%.

Kod pacijenata, nema potrebe za podešavanjem doze intravenski primenjenog moksifloksacina zavisno od starosti ili pola.

Farmakokinetika je linearna u doznom intervalu pojedinačnih oralnih doza 50–1200 mg, zatim do pojedinačne intravenske doze od 600 mg i do 600 mg jednom dnevno tokom više od 10 dana.

Distribucija

Moksifloksacin se brzo distribuira u ekstravaskularni prostor. Volumen distribucije u ravnotežnom stanju je oko 2 L/kg. In vitro i ex vivo eksperimenti su pokazali vezivanje za proteine plazme od oko 40–42% nezavisno od koncentracije leka. Moksifloksacin se uglavnom vezuje za serumski albumin.

Maksimalne koncentracije od 5,4 mg/kg i 20,7 mg/L (geometrijska sredina) su postignute u bronhijalnoj mukozi odnosno epitelijalnoj tečnosti, 2,2 sata posle oralne doze. Odgovarajuća maksimalna koncentracija u alveolarnim makrofagima je iznosila 56,7 mg/kg. U tečnosti plikova na koži koncentracija od 1,75 mg/L je registrovana 10 sati posle intravenske primene. Vremenski profil koncentracije slobodne frakcije leka bio je sličan u intersticijskoj tečnosti i plazmi, sa maksimalnom koncentracijom slobodne frakcije leka od 1,0 mg/L (geometrijska sredina) koja se postiže oko 1,8 sati posle intravenskog doziranja.

Biotransformacija

Moksifloksacin podleže fazi II biotransformacije i izlučuje se putem bubrega (oko 40%) kao i bilijarno/fekalnim putem (oko 60%) i to kao nepromenjen lek, kao i u formi sulfo-jedinjenja (M1) i glukuronida (M2). M1 i M2 su jedini metaboliti od značaja u ljudskoj populaciji i oba su mikrobiološki neaktivna.

U fazi I kliničkog ispitivanja i in vitro studijama nisu primećene metaboličke farmakokinetske interakcije sa drugim lekovima koji podležu fazi I biotransformacije koja uključuje enzime citohroma P450. Nema indicija o postojanju oksidativnog metabolizma.

Eliminacija

Prosečno poluvreme eliminacije moksifloksacina iz plazme je oko 12 sati. Prosečni ukupni klirens posle doze od 400 mg iznosi 179-246 mL/min. Po intravenskoj infuziji 400 mg leka, oko 22% leka u nepromenjenom obliku je nađeno u urinu a u fecesu oko 26%. Ukupno izlučivanje unete doze posle

intravenske primene (nepromenjen lek i metaboliti) iznosi ukupno oko 98%. Bubrežni klirens iznosi 24–53 mL/min i ukazuje na parcijalnu tubularnu reapsorpciju leka putem bubrega. Istovremena primena moksifloksacina sa ranitidinom ili probenecidom nije dovela do promene bubrežnog klirensa osnovne forme leka.

Oštećena funkcija bubrega

Farmakokinetska svojstva moksifloksacina se ne razlikuju značajno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (uključujući klirens kreatinina > 20 mL/min/1,73 m2). Kako se bubrežna funkcija slabi, koncentracija M2 metabolita (glukuronid) raste do 2,5 puta (sa klirensom kreatinina < 30 mL/min/1,73 m2).

Oštećena funkcija jetre

Na bazi do sada sprovedenih farmakokinetskih studija kod pacijenata sa insuficijencijom jetre (Child-Pugh A, B) ne može se odrediti da li postoje bilo koje razlike u poređenju sa zdravim dobrovoljcima. Oslabljena funkcija jetre je bila povezana sa izloženošću većim koncentracijama M1 u plazmi, dok je izloženost nepromenjenom leku bila slična kao kod zdravih dobrovoljaca. Ne postoji dovoljno iskustva u kliničkoj primeni moksifloksacina kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

U konvencionalnim studijama ponovljenih doza pokazana je hematološka i hepatička toksičnost moksifloksacina kod glodara i ostalih ispitivanih životinja. Toksični efekti na CNS su primećeni kod majmuna. Ovi efekti su se javili posle primene velikih doza moksifloksacina ili primenom leka tokom dužeg vremenskog intervala.

Kod pasa, visoke peroralne doze (≥ 60 mg/kg) koje dovode do plazma koncentracije ≥ 20 mg/L uzrokovale su promene u elektroretinogramu i u izolovanim slučajevima atrofiju retine.

Posle intravenske primene, nalazi koji su ukazivali na sistemsku toksičnost su bili najizrazitiji kada je moksifloksacin primenjen bolus injekcijom (45 mg/kg) ali nisu primećeni kada je moksifloksacin (40 mg/kg) primenjen kao spora infuzija tokom 50 minuta.

Posle intraarterijske injekcije, primećene su zapaljenske promene koje su uključile periarterijsko meko tkivo. One sugerišu da intraarterijsku primenu treba izbegavati.

Moksifloksacin je pokazao genotoksičnost u in vitro testovima na bakterijskim ili ćelijama sisara. U in vivo

testovima nije bilo znakova genotoksičnosti iako su primenjivane vrlo velike doze moksifloksacina. Moksifloksacin nije bio karcinogen u eksperimentalnim studijama rađenim na pacovima.

In vitro, moksifloksacin je pokazao elektrofiziološka svojstva koja mogu da dovedu do produženja QT intervala, iako u većim koncentracijama.

Posle intravenske primene moksifloksacina kod pasa (30 mg/kg infundovanih tokom 15, 30 ili 60 minuta) stepen QT produženja je jasno zavisio od brzine infuzije, drugim rečima, što je bilo kraće trajanje infuzije to je bilo izrazitije produženje QT intervala. Nije bilo produženja QT intervala kada je doza od 30 mg/kg primenjena putem infuzije tokom 60 minuta.

Reproduktivne studije sprovedene na pacovima, kunićima i majmunima pokazuju da dolazi do prolaska moksifloksacina kroz placentu. Studije na pacovima (p.o. i i.v.) i majmunima (p.o.) nisu pružile dokaz o teratogenosti ili smanjene plodnosti posle primene moksifloksacina. Blago povećanje incidence malformacija kičme i rebara je primećeno kod fetusa kunića ali samo pri dozama (20 mg/kg i.v.) koje su bile udružene sa teškom toksičnošću kod majke. Došlo je i do povećanja incidence abortusa kod majmuna i kunića pri terapijskim koncentracijama u plazmi koje se postižu primenom terapijskih doza kod ljudi.

Poznato je da hinoloni, uključujući moksifloksacin, izazivaju oštećenja hrskavice velikih zglobova kod nezrelih životinja.

Natrijum-hlorid; Natrijum-hidroksid;

Hlorovodonična kiselina, koncentrovana; Voda za injekcije.

Sledeći rastvori su inkompatibilni sa lekom Elfonis, rastvor za infuziju:

• Rastvor natrijum-hlorid 10% i Rastvor natrijum-hlorid 20%;
• Rastvor natrijum-bikarbonat 4,2% i Rastvor natrijum-bikarbonat 8,4%.

Lek Elfonis se ne sme mešati sa drugim lekovima sem sa onima navedenim u odeljku 6.6.

3 godine.

Lek primeniti odmah nakon otvaranja i/ili rastvaranja sa kompatibilnim rastvorima.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati. Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Unutrašnje pakovanje leka je boca od providnog stakla hidrolitičke otpornosti tip II, zatvorena hlorbutil gumenim zatvaračem i flip kapicom. Kapica je izrađena od aluminijuma i plastičnog dela.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u se nalazi jedna boca, rastvora za infuziju i uputstvo za lek.

Proizvod je namenjen samo za jednokratnu upotrebu. Preostalu količinu leka baciti. Ne koristiti rastvor koji sadrži vidljive čestice ili je zamućen.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Elfonis, rastvor za infuziju je kompatibilan sa sledećim rastvorima: NaCl 0,9%, Glukoza 5% i Glukoza 10%, Ringerov rastvor, Hartmanov rastvor.

Lek Elfonis sadrži aktivnu supstancu moksifloksacin, koji pripada grupi antibiotika koji se zovu fluorohinoloni. Moksifloksacin deluje tako što ubija bakterije koje izazivaju infekciju (ukoliko je bakterija osetljiva na moksifloksacin).

Lek Elfonis se primenjuje za lečenje:

• Vanbolničke pneumonije (zapaljenja pluća)
• Komplikovanih infekcija kože i mekog tkiva.

• ako ste alergični (preosetljivi) na moksifloksacin, na bilo koji drugi fluorohinolon ili na pomoćne supstance koje ulaze u sastav leka (navedene u odeljku 6)
• u periodu trudnoće ili dojenja
• ukoliko ste mlađi od 18 godina
• ukoliko ste ranije imali oštećenje tetiva usled primene hinolonskih antibiotika (videti odeljke:

„Upozorenja i mere opreza“ i “Moguća neželjena dejstva“)

• ukoliko imate urođen ili stečen poremećaj srčanog ritma (koje se vidi na EKG-u)
• ukoliko imate poremećaj elektrolita u krvi (posebno male koncentracije kalijuma ili magnezijuma u krvi)
• ukoliko imate veoma spor rad srca (bradikardiju)
• ukoliko imate srčanu slabost (insuficijenciju srca)
• ukoliko u anamnezi imate poremećaj srčanog ritma (aritmiju)
• ukoliko uzimate druge lekove koji izazivaju promene na EKG-u (videti odeljak: „Drugi lekovi i lek Elfonis“). To je zbog toga što lek Elfonis može da izazove određene promene na EKG-u, tj. odloženo provođenje električnog impulsa (produženje QT intervala).
• ukoliko imate teško oboljenje jetre ili povećanje vrednosti enzima jetre (transaminaza) 5 puta iznad gornje granice referentnih vrednosti.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre početka terapije lekom Elfonis:

• Lek Elfonis može da izazove promene na EKG-u, a to je posebno izraženo u ženskoj populaciji i kod starijih osoba. Ukoliko uzimate bilo koji lek koji smanjuje vrednosti kalijuma u krvi, posavetujte se sa Vašim lekarom pre nego što počnete da primate lek Elfonis (videti odeljke ’’Lek Elfonis ne smete primati'' i ''Drugi lekovi i lek Elfonis'').
• Ukoliko imate epilepsiju ili stanje koje vas čini podložnim za nastanak konvulzija, porazgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što primite lek Elfonis.
• Ukoliko imate ili ste nekada imali bilo koje probleme sa mentalnim zdravljem, konsultujte se sa Vašim lekarom pre početka primene leka Elfonis.
• Ukoliko imate neuromišićni poremećaj autoimunog porekla koji se karakteriše slabošću u određenim mišićnim grupama ili, ređe, skeletne muskulature (miastenija gravis), primena leka Elfonis, rastvor za infuziju može da pogorša Vašu bolest. U slučaju da se to desi odmah se obratite Vašem lekaru.
• Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispučenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda).
• Ukoliko ste već prethodno doživeli raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida (epizodu disekcije aorte).
• Ukoliko u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte, ili druge faktore rizika ili stanja zbog kojih imate veću sklonost za pojavu aneurizme ili disekcije (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).
• Ukoliko Vi ili neko od članova Vaše porodice imate deficit enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (retko nasledno oboljenje), obavestite o tome Vašeg lekara, koji će odlučiti da li je lek Elfonis odgovarajući lek za Vas.
• Lek Elfonis se primenjuje samo intravenski (u venu), i ne treba ga primenjivati u arteriju.

U toku terapije lekom Elfonis rastvorom za infuziju:

• Ukoliko osetite lupanje srca ili nepravilni rad srca u toku perioda lečenja, odmah o tome obavestite Vašeg lekara. Lekar može zahtevati da Vam se uradi EKG, da bi se proverio rad srca.
• Rizik od pojave problema sa srcem raste sa porastom doze leka i brzine infuzije.
• U retkim slučajevima može doći do pojave teške iznenadne alergijske reakcije (anafilaktička reakcija/šok), čak i nakon primene prve doze sa sledećim simptomima: stezanje u grudima, vrtoglavica, mučnina ili nesvestica, ili nesvesticu prilikom ustajanja. Ukoliko se to desi, odmah se mora prekinuti sa primenom leka.
• Lek Elfonis može da izazove teško zapaljenje jetre, koje nastaje brzo i može da dovede do slabosti jetre opasne po život (uključujući i smrtne ishode; videti odeljak 4: „Moguća neželjena dejstva“). Javite se lekaru pre nego što nastavite sa primenom terapije ukoliko osetite iznenadno pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja i primetite da Vam se javila žuta prebojenost beonjača, tamna boja mokraće, svrab po koži, sklonost ka krvarenju ili poremećaj mišljenja ili svesti.
• Ukoliko primetite kožne reakcije u vidu plikova i/ili ljuštenja kože i/ili promene na sluzokoži (videti odeljak 4.“ Moguća neželjena dejstva“) pre nego što nastavite terapiju o tome odmah obavestite Vašeg lekara.
• Antibiotici iz grupe hinolona, uključujući moksifloksacin, mogu da izazovu konvulzije. U slučaju pojave konvulzija, odmah se mora prekinuti terapija lekom Elfonis.
• Mogu se javiti simptomi oštećenja nerava (neuropatije), kao što su: bol, pečenje, mravinjanje, utrnulost i/ili slabost, posebno u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ukoliko se ovi simptomi jave, obratite se Vašem lekaru pre nego što nastavite sa terapijom.
• U toku primene antibiotika iz grupe hinolona, uključujući moksifloksacin, mogu se javiti određene psihičke smetnje (čak i nakon prve primene). U veoma retkim slučajevima, depresija ili problemi sa mentalnim zdravljem mogu da dovedu do pojave suicidalnih misli i samopovređivanja kao što su pokušaji samoubistva (videti odeljak 4: „Moguća neželjena dejstva“). Ukoliko Vam se javi nešto od navedenog, mora se prekinuti sa primenom leka Elfonis.
• Može doći do pojave proliva (dijareje) u toku ili posle primene antibiotika, uključujući i lek Elfonis. Ukoliko proliva postane izražena ili duže traje ili ukoliko primetite pojavu sluzi ili krvi u stolici, prekinite primenu leka i odmah se obratite Vašem lekaru. Ne smete da uzimate lekove koji zaustavljaju ili usporavaju rad creva.
• Povremeno lek Elfonis može da uzrokuje pojavu bola i zapaljenja tetiva, čak i u prvih 48 sati od početka primene leka, ali i nekoliko meseci nakon prestanka terapije. Rizik od upale i rupture (pucanja) tetive je veći kod osoba starije životne dobi i pacijenata koji istovremeno uzimaju kortikosteroide. Na prvi znak bola ili zapaljenja, prekinite sa primenom leka, odmarajte zahvaćeni ekstremitet(e) i odmah se obratite lekaru. Izbegavajte nepotrebne aktivnosti, jer to može da poveća rizik od pucanja tetive (videti u odeljku 2. ''Lek Elfonis ne smete primati'' i odeljak 4. ''Moguća neželjena dejstva '')
• Ako osetite iznenadan jak bol u trbuhu, grudnom košu ili leđima odmah idite u ustanovu za hitnu medicinsku pomoć ili službu hitne medicinske pomoći.
• Ukoliko ste osoba starije životne dobi i imate probleme sa bubrezima treba da uzimate dovoljno tečnosti u toku lečenja moksifloksacinom. Dehidracija organizma povećava rizik od oštećenja bubrega.
• Ukoliko se pojave bilo kakve smetnje sa vidom ili bilo kakvi drugi poremećaji oka u toku primene leka Elfonis odmah konsultujte lekara, oftalmologa (videti odeljke „Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama“ i 4: „Moguća neželjena dejstva“)
• Moguć je poremećaj vrednosti šećera u krvi (snižene vrednosti (hipoglikemija) ili povećane vrednosti (hiperglikemija)) ukoliko bolujete od šećerne bolesti i uzimate lekove kao što je (npr. glibenklamid) ili ste na terapiji insulinom. Zabeleženi su i slučajevi hipoglikemijske kome. Ukoliko imate dijabetes preporučuje se praćenje vrednosti šećera u krvi (videti odeljak 4. ''Moguća neželjena dejstva'')
• Hinolonski antibiotici čine kožu osetljivijom na sunčevu svetlost ili UV zrake. U toku lečenja lekom Elfonis treba da izbegavate duže izlaganje suncu i jakoj sunčevoj svetlosti, kao i da izbegavate sunčanje u solarijumu i ostale UV lampe.
• Ograničena su iskustva u primeni moksifloksacina za lečenje vanbolnički stečene upale pluća kombinovanom primenom intravenske i oralne terapije.
• Uspešnost moksifloksacina u lečenju teških oblika opekotina, infekcija dubljih tkiva i infekcija stopala sa osteomijelitisom (infekcijom kostiju) kod dijabetičara nije utvrđena.

Deca i adolescenti

Lek Elfonis se ne sme koristiti kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina jer efikasnost i bezbednost primene nije utvrđena kod ove uzrasne grupe (videti odeljak ''Lek Elfonis ne smete primati'').

Drugi lekovi i lek Elfonis

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate ili ste nedavno uzimali ili biste mogli uzeti bilo koje druge lekove.

Ukoliko treba da primite lek Elfonis, potrebno je da znate da:

• ukoliko koristite lek Elfonis sa drugim lekovima koji utiču na srce postoji povećan rizik od poremećaja srčanog ritma. Zato, ne koristite lek Elfonis zajedno sa sledećim lekovima:
• lekovima koji su iz grupe antiaritmika (hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid)
• antipsihoticima, lekovima koji se koriste za lečenje teških psihičkih poremećaja (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid)
• tricikličnim antidepresivima
• nekim od lekova za lečenje infekcija (npr. sakvinavir, sparfloksacin, intravenski eritromicin, pentamidin, antimalarični lekovi posebno halofantrin)
• nekim antihistaminicima, koji se koriste za lečenje alergija (npr. terfenadin, astemizol, mizolastin)
• drugim lekovima (npr. cisaprid, intravenski primenjen vinkamin, bepridil i difemanil).
• morate da obavestite lekara ukoliko uzimate druge lekove koji mogu da smanje vrednost kalijuma u krvi (npr. neki diuretici, neki laksativi i sredstva za klistiranje (u velikim dozama) ili kortikosteride (lekovi za lečenje različitih zapaljenjskih procesa), amfotericin B) ili uspore rad srca, jer može doći do ozbiljnog poremećaja rada srca ukoliko ih koristite istovremeno sa lekom Elfonis.
• ukoliko ste na terapiji lekovima koji smanjuju zgrušavanje krvi (oralni antikoagulansi, kao što je varfarin), može biti potrebno praćenje vremena koagulacije (zgrušavanja krvi).

Primena leka Elfonis sa hranom i pićima

Hrana, uključujući mlečne proizvode, nema uticaja na dejstvo leka Elfonis.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću, obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet pre nego primite ovaj lek.

Ne smete primati lek Elfonis ukoliko ste trudni ili dojite.

Studije na životinjama ne ukazuju da moksifloksacin ima štetan uticaj na plodnost.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom primene leka Elfonis može doći do pojave vrtoglavice ili nesvestice, iznenadnog i prolaznog gubitka vida ili kratkotrajnog gubitka svesti. Ukoliko se ovi simptomi jave nemojte upravljati vozilom ili rukovati mašinama.

Lek Elfonis sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 34 mmol natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek Elfonis će Vam dati lekar ili medicinska sestra.

Lek se primenjuje jednom dnevno u dozi od 400 mg.

Lek Elfonis se primenjuje putem infuzije (u venu). Lek će Vam biti dat kao infuzija u trajanju od najmanje 60 minuta.

Ovaj lek je namenjen samo za jednokratnu upotrebu. Preostalu količinu leka baciti. Ne koristiti rastvor koji sadrži vidljive čestice ili je zamućen.

Nije potrebno podešavanje doze kod starijih pacijenata, pacijenata sa manjom telesnom masom ili pacijenata sa problemima sa bubrezima.

Lekar će doneti odluku o tome koliko treba da traje terapija lekom Elfonis.

Pojedinim pacijentima će lekar savetovati da nakon započetog lečenja lekom Elfonis, rastvor za infuziju, pređu na oralni oblik moksifloksacina (tablete).

Dužina terapije zavisi od vrste infekcije i odgovora Vašeg organizma na terapiju. Uobičajene preporuke za trajanje terapije su:

• Vanbolničke upale pluća (pneumonije): 7-14 dana. Većina pacijenata je prešla na oralnu terapiju tabletama moksifloksacina u periodu od 4 dana.
• Infekcije kože i mekog tkiva: 7-21 dan. Kod pacijenata sa komplikovanim infekcijama kože i njenih struktura prosečno vreme primene infuzije je oko 6 dana, a prosečno ukupno trajanje lečenja (primena tableta nakon infuzije) je 13 dana.

Važno je da završite ciklus lečenja, čak i ukoliko nakon nekoliko dana počnete da se osećate bolje. Ukoliko pre vremena prekinete lečenje, postoji mogućnost da Vam se infekcija ponovo javi ili Vam se pogorša zdravstveno stanje. Može se javiti i rezistencija (otpornost) bakterija na antibiotik.

Potrebno je poštovati preporuke o doziranju i trajanju terapije (videti u odeljku 2. ''Šta treba da znate pre nego što primite lek Elfonis'' deo ''Upozorenja i mere opreza'').

Ako ste primili više leka Elfonis nego što treba

Mala je verovatnoća da ćete dobiti više leka nego što treba, jer će Vam lek dati lekar ili medicinska sestra. Ukoliko ipak imate neku sumnju, obratite se lekaru.

Ako ste zaboravili da primite lek Elfonis

Mala je verovatnoća da nećete dobiti dozu leka na vreme, jer će Vam lek dati lekar ili medicinska sestra. Ukoliko ipak imate neku sumnju, obratite se lekaru.

Ako naglo prestanete da primate lek Elfonis

Ukoliko pre vremena prekinete lečenje, može se dogoditi da infekcija ne bude potpuno izlečena. Konsultujte se sa svojim lekarom ukoliko želite ranije da prestanete sa upotrebom leka.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Najozbiljnija neželjena dejstva koja se mogu javiti u toku lečenja lekom Elfonis, u slučaju kojih odmah treba da prekinete sa upotrebom leka i javite se lekaru su:

• neuobičajeno brz ritam srca (retko neželjeno dejstvo)
• ukoliko iznenada počnete loše da se osećate ili primetite žutu prebojenost očiju, crna boja urina, svrab kože, povećanu sklonost ka krvarenju ili poremećaj mišljenja ili budnosti (ovo mogu biti znaci i simptomi zapaljenja jetre, potencijalno vodeći do, po život opasne, slabosti jetre (veoma retko neželjeno dejstvo, sa prijavljenim smrtnim ishodima)
• promene na koži i sluzokožama poput bolnih plikova u ustima/nosu ili penisu/vagini (Stevens- Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza) (veoma retko neželjeno dejstvo, potencijalno opasno po život)
• zapaljenje krvnih sudova (znaci mogu biti crvene tačke po koži, obično na donjim delovima nogu ili otoci članaka) (veoma retko neželjeno dejstvo)
• teška iznenadna generalizovana alergijska reakcija uključujući veoma retko po život opasno stanje šoka (npr. teškoće u disanju, pad krvnog pritiska, ubrzani puls)(retko neželjeno dejstvo)
• otoci, uključujući otoke disajnih puteva (retko neželjeno dejstvo, potencijalno po život opasno)
• snažno, nekontrolisano grčenje mišića (konvulzije) (retko neželjeno dejstvo)
• problemi sa nervnim sistemom kao što su bol, pečenje, mravinjanje, utrnulost i/ili slabost u ekstremitetima (retko neželjeno dejstvo)
• depresija (veoma retkim slučajevima potencijalno dovodi do samopovređivanja, pomisli o samoubistvu ili pokušaja samoubistva) (retko neželjeno dejstvo)
• psihički problemi (potencijalno dovodi do samopovređivanja, pomisli o samoubistvu ili pokušaja samoubistva) (veoma retko neželjeno dejstvo)
• težak proliv uz prisustvo krvi i/ili sluzi (zapaljenje creva kao posledica upotrebe antibiotika, ukjučujući pseudomembranozni kolitis), koji u veoma retkim slučajevima može dovesti do komplikacija opasnih po život (retko neželjeno dejstvo)
• zapaljenje tetiva (tendinitis) (retko neželjeno dejstvo) ili pucanje tetive (veoma retko neželjeno dejstvo).

Pored toga, ukoliko primetite:

• prolazan gubitak vida (veoma retko neželjeno dejstvo)
• nelagodnost ili bol u očima, posebno kod izlaganja svetlosti (veoma retko do retko neželjeno dejstvo)

odmah se javite očnom lekaru.

Ukoliko Vam dođe do pojave opasnog poremećaja srčanog ritma (npr. torsade de pointes), dok ste na terapiji lekom Elfonis, odmah o tome obavestite svog lekara.

Pogoršanje simptoma progresivne slabosti mišića (mijastenije gravis) je primećeno u veoma retkim

slučajevima. Ukoliko vam se ovo javi, konsultujte se odmah sa lekarom.

Ukoliko ste starija osoba i imate oštećenu funkciju bubrega i primetite da manje mokrite, imate otoke nogu, članaka ili stopala, umorni ste, imate mučninu, povraćate, imate nesvesticu, teško dišete ili ste konfuzni (ovo mogu biti znaci i simptomi oštećene funkcije bubrega, retkog neželjenog dejstva), odmah se javite Vašem lekaru.

U tekstu koji sledi su po učestalosti navedena ostala neželjena dejstva primećena u tokom primene moksifloksacina.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• mučnina
• proliv
• vrtoglavica
• bolovi u želucu i trbuhu
• povraćanje
• glavobolja
• povećanje vrednosti enzima jetre (transaminaza)
• infekcije uzrokovane rezistentnim bakterijama ili gljivicima npr. oralne i vaginalne infekcije uzokovane kandidom
• bol ili zapaljenje na mestu primene infuzije
• promene srčanog ritma (vidljivo na EKG-u) kod pacijenata sa smanjenim vrednostima kalijuma u krvi.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek);

• osip
• nadražaj želuca (poremećaj varenja/gorušica)
• poremećaj ukusa (u veoma retkim slučajevima gubitak ukusa)
• poremećaj sna (pre svega nesanica)
• povećanje vrednosti laboratorijskih analiza (gama-glutamil-transferaze i/ili alkalne fosfataze)
• smanjen broj nekih vrsta belih krvnih zrnaca (leukocita, neutrofila) ili povećan broj nekih belih krvnih ćelija (eozinofilija)
• povećanje ili sniženje broja krvnih pločica
• zatvor
• svrab
• poremećaj orijentacije praćen snažnom iluzijom okretanja u prostoru (vertigo)
• osećanje pospanosti (somnolencija)
• gasovi (flatulencija)
• poremećaj srčanog ritma (vidljivo na EKG-u)
• oštećena funkcija jetre (uključujući povećanje vrednosti enzima u krvi (LDH))
• snižen apetit uz manji unos hrane
• bol u leđima, grudima, karlici i ekstremitetima
• znojenje
• opšta slabost ili umor
• drhtanje
• bolovi u zglobovima
• osećaj lupanja srca (palpitacije)
• iregularan ili ubrzan srčani ritam
• otežano disanje ukjučujući stanja astme
• povećanje vrednosti specifičnog enzima za varenje (amilaze)
• uznemirenost praćen nekordinisanim pokreta (agitacija)
• utrnulost ili peckanje (parestezije, dizestezije)
• koprivnjača
• širenje krvnih sudova
• zbunjenost (konfuzija) i dezorijentacija
• poremećaj vida uključujući duple slike i zamućen vid
• produženo krvarenje (porast INR)
• povišene vrednosti masnoća u krvi
• snižen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija)
• bolovi u mišićima
• alergijske reakcije
• povišene vrednosti bilirubina u krvi
• zapaljenje vena
• zapaljenje sluznice želuca (gastritis)
• dehidratacija
• teži poremećaji srčanog ritma
• suvoća kože
• angina pektoris.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• trzanje mišića, grčevi u mišićima
• priviđanje stvari koje ne postoje (halucinacije)
• povišen ili snižen krvni pritisak
• otoci (šaka, stopala, članaka, usana, usta, grla)
• oštećena funkcija bubrega (uključujući porast vrednosti uree i kreatinina, koji su specifični pokazatelji funkcije bubrega)
• zapaljenje jetre, žutica (žuta prebojenost kože i beonjača)
• upala u ustima
• zujanje u ušima, oštećenje sluha uključujući gluvoću (obično reverzibilno)
• poremećaj osetljivosti kože
• poremećaj snova (noćne more)
• poremećaj pažnje
• otežano gutanje
• poremećaj osećaja mirisa (uključujući gubitak osećaja mirisa)
• poremećaj ravnoteže i loša koordinacija (zbog vrtoglavice)
• delimični ili potpuni gubitak pamćenja
• povećana vrednost šećera u krvi
• povećana vrednost mokraćne kiseline u krvi
• emocionalna nestabilnost
• poremećaj govora
• gubitak svesti.
• slabost mišića.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• mala vrednost šećera u krvi
• zapaljenje zglobova
• poremećaj srčanog ritma (uključujući i srčani zastoj)
• pojačana osetljivost kože
• gubitak osećaja ličnog identiteta (depersonalizacija)
• povećano zgrušavanje krvi
• ukočenost mišića
• značajno sniženje vrste belih krvnih ćelija (agranulocitoza).

Sledeći simptomi su češće primećeni kod pacijenata lečenih intravenski:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• porast nekih laboratorijskih vrednosti u krvi (gama-glutamil-transferaze).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek);

• teški proliv sa sadržajem krvi i/ili sluzi (kolitis udružen sa primenom antibiotika) koji u retkim slučajevima može biti životno ugrožavajući
• neuobičajeno brz srčani ritam
• halucinacije
• pad krvnog pritiska
• oštećenje funkcije bubrega (uključujući porast vrednosti uree i kreatinina)
• slabost bubrega
• otoci (šaka, stopala, članaka, usana, usta i grla)
• konvulzije.

Isto tako, u veoma retkim slučajevima prijavljena su sledeća neželjena dejstva nakon primene drugih fluorohinolona, te mogu da se jave i nakon primene leka Elfonis: porast pritiska u glavi (simptomi uključuju glavobolju, probleme sa vidom ili poremećaje vida), povećanje vrednosti natrijuma i kalcijuma u krvi; poseban oblik smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija); naglo nastalo oštećenje skeletnih mišića (rabdomioliza); povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost ili UV zrake.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.

Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Lek primeniti odmah nakon otvaranja i/ili rastvaranja sa kompatibilnim rastvorima.

Ne smete koristiti lek Elfonis posle isteka roka naznačenog na spoljašnjem pakovanju ''važi do:''. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Proizvod ne zahteva posebne uslove čuvanja. Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je: moksifloksacin (u obliku moksifloksacin-hidrohlorida)

Jedna boca rastvora za infuziju od 250 mL sadrži 400 mg moksifloksacina (u obliku moksifloksacin- hidrohlorida).

• Pomoćne supstance su: natrijum-hlorid; natrijum-hidroksid; hlorovodonična kiselina, koncentrovana; voda za injekcije.

Kako izgleda lek Elfonis i sadržaj pakovanja

Rastvor za infuziju.

Bistar rastvor zelenkasto-žute boje.

Unutrašnje pakovanje leka je boca od providnog stakla hidrolitičke otpornosti tip II, zatvorena hlorbutil gumenim zatvaračem i flip kapicom. Kapica je izrađena od aluminijuma i plastičnog dela.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u se nalazi jedna boca, rastvora za infuziju i uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM A.D. VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-01558-18-001 od 16.03.2019.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Elfonis je indikovan u terapiji:

• Vanbolničke pneumonije (engl. Community Acquired Pneumonia, CAP)
• Komplikovanih infekcija kože i njenih struktura (engl. Complicated Skin and Skin Structure Infections, cSSSI)

Moksifloksacin treba primenjivati samo u slučajevima kada se proceni da nije moguće primeniti antibakterijske lekove koji se uobičajeno koriste kao inicijalna terapija navedenih infekcija. Treba razmotriti i zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

Lek se primenjuje putem infuzije, jednom dnevno u dozi od 400 mg.

Inicijalna intravenska terapija se može nastaviti oralnom primenom tableta moksifloksacina od 400 mg, kada je to klinički indikovano.

U kliničkim studijama većina pacijenata prevedena je na oralnu terapiju u toku 4 dana (vanbolnička pneumonija) ili 6 dana (komplikovane infekcije kože i struktura kože). Preporučeno ukupno trajanje intravenske i oralne terapije je 7-14 dana kod vanbolničke pneumonije i 7-21 dan u slučaju komplikovanih infekcija kože i struktura kože.

Oštećenje funkcije bubrega/jetre

Nije potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa blagim do teškim oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi odnosno hemodijalizi i kontinuiranoj ambulatnoj peritonealnoj dijalizi (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Nema dovoljno podataka za pacijente sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak Kontraindikacije).

Druge specijalne populacije pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa malom telesnom masom.

Pedijatrijska populacija

Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u fazi rasta. Efikasnost i bezbednost primene moksifloksacina kod dece i adolescenata nisu ustanovljene (videti odeljak Kontraindikacije).

Način primene

Za intravensku primenu; konstantna infuzija u trajanju od 60 minuta (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Ukoliko je medicinski indikovano rastvor za infuziju se može primenjivati preko T-tube, zajedno sa kompatibilnim rastvorima za infuziju (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)).

Kontraindikacije

• preosetljivost na moksifloksacin, druge hinolone ili bilo koju pomoćnu supstancu koja ulazi u sastav leka (videti odeljak Lista pomoćnih supstanci)
• trudnoća i dojenje (videti odeljak Plodnost, trudnoća i dojenje)
• pacijenti uzrasta do 18. godina
• pacijenti koji u anamnezi imaju oboljenje/poremećaj tetiva povezano sa terapijom hinolonima

U pretkliničkim i kliničkim ispitivanjima, u toku lečenja moksifloksacinom primećene su promene u elektrofiziologiji srca, u vidu produženja QT intervala. Zbog toga, iz bezbednosnih razloga, moksifloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• kongenitalnim ili dokumentovanim stečenim produženjem QT intervala
• poremećajem elektrolita, posebno kod nekorigovane hipokalijemije
• klinički značajnom bradikardijom
• klinički značajnom insuficijencijom srca i smanjenom ejekcionom frakcijom leve komore
• simptomatskim aritmijama u anamnezi.

Moksifloksacin se ne sme koristiti istovremeno sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Zbog ograničenih kliničkih podataka, moksifloksacin je takođe kontraindikovan kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre (Child Pugh C) i kod pacijenata sa transaminazama 5 puta većim od gornje granice referentnih vrednosti.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Prilikom procene dobrobiti terapije moksifloksacinom, posebno kod infekcija koje nisu teške, treba uzeti u obzir podatke navedene u odeljku posebnih upozorenja i mera opreza pri upotrebi leka.

Produženje QTc intervala i klinička stanja u kojima može doći do produženja QTc intervala

Terapiju moksifloksacinom treba prekinuti ukoliko se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na pojavu aritmija, sa ili bez nalaza na EKG-u.

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata sa predispozicijom ka aritmijama (kao što je akutna ishemija miokarda) jer ovi pacijenti imaju veći rizik od ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes) i srčanog zastoja (videti odeljke Kontraindikacije i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji smanjuju vrednosti kalijuma u krvi. Videti odeljke Kontraindikacije i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija.

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji dovode do klinički značajne bradikardije. Videti odeljak Kontraindikacije.

Žene i stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na lekove koji produžuju QTc interval (kao što je moksifloksacin), pa je neophodan poseban oprez.

Preosetljivost/alergijske reakcije

Zabeležena je pojava preosetljivosti i alergijskih reakcija nakon prve primene fluorohinolona, uključujući i moksifloksacin. Anafilaktičke reakcije mogu da se razviju do stadijuma šoka koji ugrožava život, čak i nakon prve primene leka. U slučajevima kliničkih manifestacija teških reakcija preosetljivosti terapiju moksifloksacinom treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju (npr. antišok terapiju).

Teški poremećaji jetre

Prijavljeni su slučajevi fulminantnog hepatitisa koji može da izazove insuficijenciju jetre (uključujući i smrtne slučajeve) u toku primene moksifloksacina (videti odeljak Neželjena dejstva). Ukoliko se jave znaci i simptomi fulminantne bolesti jetre, kao što je npr. brzo napredujuća astenija praćena žuticom, tamnim urinom, sklonošću ka krvarenju ili hepatičkom encefalopatijom, pacijente treba savetovati da se, pre nego što nastave terapiju, obrate lekaru.

Ukoliko se jave znaci oštećenja jetre treba uraditi testove funkcije jetre.

Ozbiljne bulozne reakcije kože

Prijavljeni su slučajevi buloznih kožnih reakcija kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza kod primene moksifloksacina (videti odeljak Neželjena dejstva). Pacijente savetovati da u slučaju pojave reakcija na koži i/ili sluzokožama, odmah konsultuju svog lekara pre nego što nastave sa terapijom.

Pacijenti sa predispozicijom za konvulzije

Poznato je da hinoloni mogu da podstaknu pojavu konvulzija. Zbog toga ove lekove treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa oštećenjima CNS, koji mogu da stvore predispoziciju za pojavu konvulzija ili da snize prag za njihov nastanak. U slučaju pojave konvulzija, lečenje moksifloksacinom treba obustaviti i primeniti odgovarajuću terapiju.

Periferna neuropatija

Slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije u vidu parestezija, hipoestezija, dizestezija ili slabosti prijavljeni su kod pacijenata koji su primenjivali hinolone, uključujući moksifloksacin. Pacijentima koji su na terapiji moksifloksacinom treba savetovati da se obrate svom lekaru pre nego što nastave sa terapijom ukoliko se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj pečenja, bridenje, utrnulost ili slabost, u cilju prevencije razvoja ireverzibilnog stanja (videti odeljak Neželjena dejstva).

Psihijatrijske reakcije

Psihijatrijske reakcije mogu da se jave već nakon prve primene hinolona, uključujući moksifloksacin. U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihotične reakcije mogu da progrediraju do suicidalnih misli ili pokušaja (videti odeljak Neželjena dejstva). Ukoliko se jave ove reakcije, moksifloksacin treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju. Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjem u anamnezi.

Dijareja povezana sa primenom antibiotika, uključujući kolitis

Slučajevi dijareje i kolitisa povezani sa primenom antibiotika, uključujući i pseudomembranozni kolitis i dijareju izazvanu sa Clostridium difficile, prijavljeni su kod primene antibiotika širokog spektra dejstva, uključujući i moksifloksacin, i kreću se u rasponu od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se razvije ozbiljna dijareja tokom ili nakon primene moksifloksacina. Ukoliko se posumnja ili se potvrdi postojanje dijareje ili kolitisa vezanih za upotrebu antibiotika, potrebno je prekinuti terapiju antibioticima, uključujući i moksifloksacin, i odmah sprovesti adekvatne terapijske mere. Osim toga, potrebno je sprovesti adekvatne mere kontrole infekcije u cilju smanjenja rizika od transmisije. Lekovi koji inhibišu peristaltiku su kontraindikovani kod pacijenata sa ozbiljnom dijarejom.

Pacijenti sa miastenijom gravis

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma.

Zapaljenje tetiva, ruptura tetiva

Može se javiti zapaljenje i ruptura tetiva (naročito Ahilove tetive), ponekad bilateralno, prilikom lečenja hinolonima, uključujući i moksifloksacin, čak i 48 sati od početka terapije, ali i do nekoliko meseci nakon prekida terapije. Rizik od upale tetiva i rupture tetive je povećan kod osoba starijeg životnog doba i onih na terapiji kortikosteroidima. Na prvi znak bola ili zapaljenja, pacijenti treba da prekinu terapiju moksifloksacinom, odmore zahvaćeni ekstremitet(e) i da se odmah obrate lekaru da bi se započeo odgovarajuće lečenje zahvaćene tetive (npr. imobilizacija) (videti odeljke Kontraindikacije i Neželjena dejstva).

Aneurizma i disekcija aorte

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte nakon uzimanja fluorohinolona, posebno kod starije populacije.

Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmom u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Marfan-ov sindrom, vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijenti sa oštećenjem bubrežne funkcije

Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod starijih pacijenata sa bubrežnim poremećajima, kod kojih je unos tečnosti neadekvatan, jer dehidratacija može povećati rizik od bubrežne insuficijencije.

Poremećaj vida

Ako dođe do poremećaja vida ili se ispolji neki drugi efekat na očima, trebalo bi odmah konsultovati oftalmologa (videti odeljke Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama i Neželjena dejstva).

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do poremećaja vrednosti glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak Neželjena dejstva), posebno kod starijih pacijenata sa dijabetesom na terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Stoga je neophodno pažljivo praćenje vrednosti glukoze kod pacijenata sa dijabetesom.

Prevencija fotosenzitivnih reakcija

Hinoloni kod pacijenata mogu da izazovu fotosenzitivne reakcije. Međutim, u kliničkim studijama je pokazano da je kod primene moksifloksacina, rizik od pojave fotosenzitivnih reakcija manji. Bez obzira na to, pacijente treba savetovati da u toku lečenja moksifloksacinom izbegavaju izlaganje UV zracima ili dugotrajnoj/jakoj sunčevoj svetlosti.

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti koji u porodičnoj ili ličnoj anamnezi imaju deficit glukoza-6-fosfat dehidrogenaze skloni su hemolitičkim reakcijama u toku primene hinolona. Zbog toga, moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod ovih pacijenata.

Zapaljenje periarterijskog tkiva

Rastvor za infuziju moksifloksacina je namenjen isključivo za intravensku primenu. Intraarterijsku primenu treba izbegavati jer su prekliničke studije pokazale da u slučaju ovog načina primene dolazi do zapaljenskih promena periarterijskog tkiva.

Pacijenti sa komplikovanim infekcijama kože i mekih tkiva

Klinička efikasnost moksifloksacina u terapiji teških infekcija posle opekotina, zapaljenja fascija i infekcija dijabetesnog stopala sa osteomijelitisom nije ustanovljena.

Pacijenti na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma

Ovaj lek sadrži 34 mmol natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interferencija sa biološkim testovima

Terapija moksifloksacinom može, usled supresije rasta mikobakterija, dati lažno negativne rezultate na kulturu Mycobacterium spp.

Pacijenti sa MRSA infekcijama

Moksifloksacin se ne preporučuje za lečenje pacijenata sa infekcijom uzrokovanom meticilin rezistentnim Staphylococcus aureus (MRSA). U slučaju suspektne ili potvrđene MRSA infekcije treba započeti lečenje odgovarajućim antibiotikom (videti odeljak Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).

Pedijatrijska populacija

Zbog negativnog delovanja moksifloksacina na hrskavicu mladih životinja (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka) upotreba moksifloksacina je kontraindikovana kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak Kontraindikacije).

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Interakcije sa lekovima

Kod istovremene primene moksifloksacina i sledećih lekova ne može se isključiti aditivni efekat na produženje QT intervala. Ovo može dovesti do povećanog rizika od nastanka ventrikularnih aritmija, uključujući torsade de pointes. Iz tog razloga je kontraindikovana upotreba moksifloksacina sa sledećim lekovima:

• antiaritmici klase IA (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid);
• antiaritmici klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid);
• antipsihotici (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid);
• triciklični antidepresivi;
• neki antimikrobni lekovi (sakvinavir, sparfloksacin, intravenski eritromicin, pentamidin, antimalarici posebno halofantrin);
• neki antihistaminici (terfenadin, astemizol, mizolastin);
• drugi lekovi (cisaprid, intravenski vinkamin, bepridil, difemanil).

Moksifloksacin treba primenjivati s oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu da smanje vrednost kalijuma (npr. diuretici Henleove petlje i tiazidni diuretici, laksativi i klizme (u velikim dozama), kortikosteroidi, amfotericin B) ili sa lekovima koji su udruženi sa pojavom klinički značajne bradikardije.

Nakon višekratnog doziranja kod zdravih dobrovoljaca, moksifloksacin je povećao vrednost Cmax digoksina za oko 30% bez uticaja na površinu ispod krive (PIK) ili bazalne vrednosti. Nije potreban oprez kod istovremene primene moksifloksacina i digoksina.

U studijama u kojima su učestvovali ispitanici sa šećernom bolešću koji su istovremeno primali moksifloksacin i glibenklamid, došlo je do smanjenja maksimalne koncentracije glibenklamida u krvi za oko 21%. Kombinacija glibenklamida i moksifloksacina bi mogla teoretski da dovede do blage i prolazne hiperglikemije. Međutim, primećene farmakokinetske promene glibenklamida nisu rezultovale promenom njegovih farmakodinamskih parametara (vrednosti glukoze u krvi, insulin). Zbog toga, ne postoji klinički značajna interakcija između moksifloksacina i glibenklamida.

Promene u INR

U velikom broju slučajeva opisano je povećanje aktivnosti oralnih antikoagulanasa kod pacijenata koji primaju antibiotike, naročito fluorohinolone, makrolide, tetracikline, kotrimoksazol i neke cefalosporine. Stanja infekcije i inflamacije, starost i opšte stanje pacijenta, predstavljaju faktore rizika. U ovim okolnostima teško je odrediti da li je infekcija ili lečenje antibiotikom dovelo do poremećaja INR (engl. international normalised ratio, INR). Kao mera predostrožnosti preporučuje se češće praćenje INR. Ako je neophodno, dozu oralnog antikoagulansa treba podesiti prema potrebi.

Kliničke studije su pokazala da ne postoje interakcije kod istovremene primene moksifloksacina sa: ranitidinom, probenecidom, oralnim kontraceptivima, suplementima kalcijuma, parenteralno primenjenim morfinom, teofilinom, ciklosporinom i itrakonazolom.

Ispitivanja u in vitro uslovima sa humanim enzimima citohroma P450 potvrdila su ove podatke. Imajući u vidu ove rezultate, malo su verovatne metaboličke interakcije preko enzima citohroma P450.

Interakcije sa hranom

Moksifloksacin nema klinički značajne interakcije sa hranom, uključujući i mlečne proizvode.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Nije ispitivana bezbednost primene moksifloksacina kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale postojanje reproduktivne toksičnosti (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka). Potencijalni rizik kod ljudi nije poznat. Usled eksperimentalno utvrđenog rizika od oštećenja hrskavice nezrelih životinja i reverzibilnog oštećenja zglobova kod dece koja su dobijala neke fluorohinolone, moksifloksacin se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljak Kontraindikacije).

Dojenje

Nema raspoloživih podataka za žene koje doje. Pretklinički podaci pokazuju da se male količine moksifloksacina izlučuju u mleko. U odsustvu podataka kod ljudi i usled eksperimentalnog rizika od oštećenja hrskavice nezrelih životinja posle primene fluorohinolona, dojenje je kontraindikovano tokom terapije moksifloksacinom (videti odeljak Kontraindikacije).

Plodnost

Studije na životinjama ne ukazuju da moksifloksacin ima negativan uticaj na plodnost (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka).

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Nisu sproveden ispitivanja uticaja moksifloksacina na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Međutim, fluorohinoloni, uključujući moksifoksacin, mogu da smanje sposobnost pacijenta da upravlja vozilima ili rukuje mašinama usled efekata na CNS (npr. vrtoglavica, akutni, tranzitorni gubitak vida, videti odeljak Neželjena dejstva) ili akutni i kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa, videti odeljak Neželjena dejstva). Pacijente treba savetovati da pre početka upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama procene kako reaguju na moksifloksacin.

Neželjena dejstva

U nastavku su data neželjena dejstva prijavljena u kliničkim ispitivanjima i zabeležena postmarketinški prilikom primene moksifloksacina u dozi od 400 mg/dan (intravenska primena, sekvencijalna (intravenska/oralna) primena i oralna primena), razvrstana prema učestalosti:

Osim mučnine i dijareje, učestalost svih neželjenih dejstava bila je manja od 3%.

U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena od ozbiljnih ka onima koja ne spadaju u kategoriju ozbiljnih.

Učestalost je definisana kao: često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do

<1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne moze se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Sledeća neželjena dejstva imaju veću učestalost u podgrupi intravenski lečenih pacijenata sa ili bez oralne terapije u nastavku:

Česta: povećane vrednost gama-glutamil-transferaza

Povremena: ventrikularne tahiaritmije, hipotenzija, edem, kolitis povezan sa primenom antibiotika (uključujući pseudomembranozni kolitis, u vrlo retkim slučajevima udružen sa po život opasnim komplikacijama, videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka), konvulzije uključujući grand mal konvulzije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka), halucinacije, oštećenje funkcije bubrega (uključujući povećane vrednosti uree i kreatinina), bubrežna insuficijencija (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

U toku primene drugih fluorohinolona prijavljena su sledeća veoma retka neželjena dejstva, koja se takođe mogu javiti nakon lečenja moksifloksacinom: porast intrakranijalnog pritiska (uključujući pseudotumor

cerebri), hipernatrijemija, hiperkalcemija, hemolitička anemija, rabdomioliza, fotosenzitivne reakcije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje

Kod slučajnog predoziranja ne preporučuju se posebne mere. Treba započeti opšte simptomatsko lečenje. Zbog mogućnosti produženja QT intervala treba pratiti EKG. Istovremena primena medicinskog uglja sa moksifloksacinom primenjenim oralno ili intravenski u dozi od 400 mg smanjuje sistemsku bioraspoloživost leka za više od 80% odnosno 20%, respektivno. Upotreba medicinskog uglja u ranoj fazi resorpcije može biti korisna za sprečavanje prekomernog povećanja sistemske koncentracije moksifloksacina u slučaju oralnog predoziranja.

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-hlorid;

Natrijum-hidroksid;

Hlorovodonična kiselina, koncentrovana; Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Sledeći rastvori su inkompatibilni sa lekom Elfonis, rastvor za infuziju:

• Rastvor natrijum-hlorid 10% i Rastvor natrijum-hlorid 20%;
• Rastvor natrijum-bikarbonat 4,2% i Rastvor natrijum-bikarbonat 8,4%.

Lek Elfonis se ne sme mešati sa drugim lekovima sem sa onima navedenim u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Rok upotrebe

3 godine.

Lek primeniti odmah nakon otvaranja i/ili rastvaranja sa kompatibilnim rastvorima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Ne čuvati u frižideru i ne zamrzavati. Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je boca od providnog stakla hidrolitičke otpornosti tip II, zatvorena hlorbutil gumenim zatvaračem i flip kapicom. Kapica je izrađena od aluminijuma i plastičnog dela.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u se nalazi jedna boca, rastvora za infuziju i uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Proizvod je namenjen samo za jednokratnu upotrebu. Preostalu količinu leka baciti. Ne koristiti rastvor koji sadrži vidljive čestice ili je zamućen.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Elfonis, rastvor za infuziju je kompatibilan sa sledećim rastvorima: NaCl 0,9%, Glukoza 5% i Glukoza 10%, Ringerov rastvor, Hartmanov rastvor.