MELPAMID® 1mg tableta

MELPAMID je indikovan za terapiju diabetes mellitus-a tip 2, kada samo dijeta, fizička aktivnost i redukcija telesne mase, nisu dovoljni za postizanje odgovajućih rezultata.

Za oralnu primenu.

Za uspešno lečenje dijabetesa najvažniji su odgovarajuća dijeta, redovna fizička aktivnost, kao i redovna kontrola glukoze u krvi i urinu. Tablete ili insulin nisu dovoljni ako se pacijent ne pridržava preporučene dijete.

Doziranje

Doziranje se određuje na osnovu rezultata određivanja koncentracije glukoze u krvi i u urinu.

Početna doza je 1 mg glimepirida dnevno. Ako se na ovaj način postigne odgovarajuća kontrola koncentracije glukoze, ovu dozu bi trebalo koristiti kao terapiju održavanja.

Za različite režime doziranja na raspolaganju su odgovarajuće jačine leka.

Ukoliko nije postignuta zadovoljavajuća kontrola, dozu bi trebalo postepeno povećavati, u intervalima od 1 do 2 nedelje, do 2, 3 ili 4 mg glimepirida dnevno, zavisno od koncentracije glukoze u krvi.

Samo u izuzetnim slučajevima za postizanje zadovoljavajućeg efekta potrebno je primeniti terapiju dozom koja je veća od 4 mg glimepirida dnevno. Maksimalna preporučena doza je 6 mg glimepirida dnevno.

Kod pacijenata kod kojih nije postignuta adekvatna kontrola glukoze u krvi maksimalnom dnevnom dozom metformina, može se otpočeti istovremena terapija glimepiridom.

Dok doza metformina ostaje nepromenjena, istovremenu terapiju glimepiridom treba početi sa najmanjom dozom, koja se, zavisno od postignute metaboličke kontrole, može postepeno povećavati do maksimalne dnevne doze. Kombinovanu terapiju bi trebalo početi pod strogim nadzorom lekara.

Kod pacijenata kod kojih se maksimanom dnevnom dozom leka MELPAMID ne postiže adekvatna kontrola glikemije, može se otpočeti sa istovremenom primenom insulina, ako je potrebno. Uz zadržavanje već primenjivane doze glimepirida insulin se uvodi u nižoj dozi, koja se, zavisno od željenog nivoa metaboličke kontrole može postepeno povećavati. Kombinovanu terapiju treba početi pod strogim nadzorom lekara.

Obično je dovoljna jedna doza glimepirida dnevno. Preporučuje se da se ova doza uzme neposredno pre ili za vreme obilnijeg doručka ili – ako se ne doručkuje – neposredno pre ili za vreme prvog glavnog obroka.

Ukoliko se propusti uzimanje jedne doze, to ne treba nadoknaditi povećavanjem naredne doze.

Ako se kod pacijenta javi hipoglikemija sa dozom od 1 mg glimepirida dnevno, to znači da se bolest može kontrolisati samo dijetom.

U toku lečenja, poboljšanje u kontroli dijabetesa nastaje zbog povećane osetljivosti perifernih tkiva na insulin, pa se potreba za glimepiridom može smanjiti. Kako bi se izbegla hipoglikemija mora da se razmotri blagovremeno smanjenje doze ili ukidanje terapije. Promena doziranja, takođe, može da bude neophodna kod promene telesne mase, načina života pacijenta ili drugih faktora koji povećavaju rizik od nastanka hipoglikemije ili hiperglikemije.

Prelazak sa drugih oralnih hipoglikemijskih lekova na lek MELPAMID

Prelazak sa drugih hipoglikemijskih lekova na MELPAMID je moguć. Pri tome se moraju uzeti u obzir jačina i poluvreme eliminacije prethodnog leka. U nekim slučajevima, naročito kod antidijabetika sa dugim poluvremenom eliminacije (npr. hlorpropamid), preporučuje se pauza od nekoliko dana (wash-out period) kako bi se umanjio rizik od hipoglikemije zbog aditivnog delovanja dva leka.

Preporučena početna doza je 1 mg glimepirida dnevno. Zavisno od odgovora na terapiju, doza glimepirida se može postepeno povećavati, na način kako je to prethodno objašnjeno.

Prelazak sa insulina na lek MELPAMID

U izuzetnim slučajevima, kod pacijenata sa dijabetes melitusom (tip 2), koji se leče insulinom, može biti indikovan prelazak sa insulina na lek MELPAMID. Prelazak treba izvršiti pod strogim nadzorom lekara.

Posebne grupe pacijenata

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre Videti odeljak 4.3.

Pedijatrijska populacija

Nema raspoloživih podataka o primeni glimepirida kod dece mlađe od 8 godina. Postoje ograničeni podaci kod upotrebe glimepirida u vidu monoterapije kod dece životne dobi između 8 i 17 godina (videti odeljak 5.1 i 5.2). Raspoloživi podaci o bezbednosti i efikasnosti leka u pedijatrijskoj populaciji nedovoljni su i zato se kod njih ne preporučuje upotreba ovog leka.

Način primene

Tablete bi trebalo progutati cele, bez žvakanja, sa dovoljnom količinom tečnosti (približno pola čaše).

Glimepirid je kontraindikovan kod pacijenata u sledećim stanjima:

• preosetljivost na glimepirid, druge derivate sulfonilureje ili sulfonamide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1,
• (Dijabetes melitus tip 1),
• dijabetesna koma,
• ketoacidoza,
• teški poremećaji funkcije bubrega ili jetre; u tim slučajevima potreban je prelazak na terapiju insulinom.

Lek MELPAMID mora da se uzima neposredno pre ili za vreme obroka.

Kada se obroci uzimaju neredovno ili se preskaču, terapija lekom MELPAMID može da dovede do hipoglikemije. Mogući simptomi hipoglikemije su: glavobolja, osećaj halapljive gladi, mučnina, povraćanje, malaksalost, pospanost, poremećaj sna,uznemirenost, agresivnost, slaba koncentracija, produženo vreme reagovanja, depresija, konfuzija, poremećaj govora, poremećaj vida, afazija, tremor, pareza, senzorni poremećaji, ošamućenost, osećaj bespomoćnosti, gubitak samokontrole, delirijum, cerebralne konvulzije, somnolencija i gubitak svesti sve do kome, plitko disanje i bradikardija. Dodatno, mogu biti prisutni simptomi adrenergičkog odgovora kao što su znojenje, hladna vlažna koža, anksioznost, tahikardija, hipertenzija, palpitacije, angina pektoris i srčane aritmije.

Klinička slika ozbiljne hipoglikemijske krize može da liči na moždani udar.

Simptomi hipoglikemije se mogu, gotovo uvek, suzbiti brzim unosom ugljenih hidrata (šećera). Veštački zaslađivači nemaju efekta.

Iz iskustva sa drugim derivatima sulfonilureje, poznato je da se hipoglikemija nakon uspešnog suzbijanja odgovarajućim merama može vratiti, zato pacijent mora ostati pod strogim nadzorom.

Teška ili produžena hipoglikemija koju samo kratkotrajno popravlja unošenje šećera, zahteva medicinsku pomoć i ponekad hospitalizaciju.

U prvim nedeljama terapije, rizik od pojave hipoglikemije može biti povećan i potrebno je sa posebnom pažnjom pratiti stanje pacijenta.

Faktori koji pojačavaju hipoglikemiju su:

• nedostatak volje pacijenta ili (najčešće kod starijih pacijenata) nemogućnost pacijenta da sarađuje,
• neuhranjenost, neredovni obroci ili propušteni obroci ili periodi posta,
• promene u dijeti,
• neravnoteža između fizičke aktivnosti i uzimanja ugljenih hidrata,
• uzimanje alkohola, naročito ako se ujedno i propuštaju obroci,
• oštećenje funkcije bubrega,
• teško oštećenje funkcije jetre,
• predoziranje lekom MELPAMID,
• izvesni nekompenzovani poremećaji endokrinog sistema koji utiču na metabolizam ugljenih hidrata kao odgovor organizma na hipoglikemiju (npr. kod pojedinih poremećaja funkcije štitaste žlezde ili kod insuficijencije prednjeg režnja hipofize ili insuficijencije kore nadbubrežne žlezde),
• istovremeno davanje izvesnih drugih lekova (videti odeljak 4.5).

Terapija lekom MELPAMID zahteva redovno praćenje koncentracije glukoze u krvi u i urinu. Preporučuje se i dodatno praćenje glikoziliranog hemoglobina (HbA1c).

Tokom terapije lekom MELPAMID potrebno je i redovno kontrolisati krv (naročito leukocite i trombocite) i funkciju jetre.

U stresnim situacijama (npr. nezgode, hirurške intervencije, infekcije sa visokom telesnom temperaturom i dr.) može biti indikovan privremeni prelazak na insulin.

Nema iskustva sa primenom leka MELPAMID kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre i kod pacijenata na dijalizi. Kod pacijenata sa teškom isuficijencijom jetre ili bubrega indikovan je prelazak na insulin.

Kod pacijenata sa G6PD deficijencijom terapija derivatima sulfonilureje može dovesti do hemolitičke anemije. S obzirom na to da glimepirid spada u grupu derivata sulfoniluree, kod terapije pacijenata sa G6PD deficijencijom potrebno je obratiti posebnu pažnju ili razmotriti terapiju lekom koji ne pripada ovoj grupi lekova.

MELPAMID sadrži laktozu monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

MELPAMID,1 mg, tablete sadrže azo boju Sunset Yellow (E110) koja može izazvati alergijske reakcije.

Ako se glimepirid uzima istovremeno sa nekim drugim lekovima, može da se javi neželjeno povećanje ili smanjenje hipoglikemijskog dejstva glimepirida. Zbog toga, se drugi lekovi mogu uzimati istovremeno sa glimepiridom samo uz konsultaciju (ili uz recept) lekara.

Glimepirid se metaboliše citohromom P450 2C9 (CYP2C9). Na njegov metabolizam utiče istovremena primena lekova koji indukuju (npr. rifampicin) ili inhibiraju (npr. flukonazol) CYP2C9.

In vivo studije interakcija pokazale su da istovremena primena flukonazola, jednog od najjačih inhibitora CYP2C9, dovodi do približno dvostrukog povećanja PIK glimepirida.

Na osnovu iskustva sa glimepiridom i sa drugim derivatima sulfoniluree potrebno je pomenuti u nastavku navedene interakcije.

Pojačava dejstvo na snižavanje glukoze u krvi i, u nekim slučajevima, posledična hipoglikemija se može javiti kod istovremene primene sa nekim od sledećih lekova, na primer :

• fenilbutazon, azapropazon i oksifenbutazon,
• insulin i oralni antidijabetici, kao što je metformin,
• salicilati i p-aminosalicilna kiselina,
• anabolički steroidi i muški polni hormoni,
• hloramfenikol, pojedini sulfonamidi sa dugim dejstvom, tetraciklini, hinolonski antibiotici i klaritromicin
• kumarinski antikoagulansi,
• fenfluramin,
• dizopiramid,
• fibrati,
• ACE inhibitori,
• fluoksetin, MAO inhibitori,
• alopurinol, probenecid, sulfinpirazon,
• simpatolitici
• ciklofosfamid, trofosfamid i ifosfamidi,
• mikonazol, flukonazol,
• pentoksifilin (visoke doze parenteralno),
• tritokvalin.

Umanjenje efekta snižavanja glukoze u krvi i posledična hiperglikemija se može javiti kod istovremene primene nekog od sledećih lekova, na primer:

• estrogeni i progestageni,
• saluretici, tiazidni diuretici,
• agensi koji stimulišu tiroidnu žlezdu, glukokortikoidi,
• derivati fenotiazina, hlorpromazin,
• adrenalin i simpatikomimetici,
• nikotinska kiselina (visoke doze) i derivati nikotinske kiseline,
• laksativi (dugotrajno uzimanje),
• fenitoin, diazoksid,
• glukagon, barbiturati i rifampicin,
• acetazolamid.

Antagonisti H2 receptora, beta-blokatori, klonidin i rezerpin mogu da dovedu i do pojačavanja i do slabljenja hipoglikemijskog delovanja.

Pod uticajem simpatolitika kao što su beta-blokatori, klonidin, gvanetidin i rezerpin može doći do umanjenja ili potpunog odsustva znakova adrenergičkog odgovora hipoglikemije.

Istovremeno uzimanje alkohola može da pojača ili oslabi hipoglikemijsko dejstvo glimepirida na nepredvidljiv način.

Glimepirid može pojačati ili oslabiti dejstva derivata kumarina.

Kolesevelam se vezuje za glimepirid i smanjuje njegovu resorpciju iz gastrointestinalnog trakta. Nisu zapažene interakcije kada se glimepirid primenjivao najmanje 4 sata pre kolesevelama. Stoga, glimepirid bi trebalo primeniti bar 4 sata pre primene kolesevelama.

Rizici vezani za dijabetes

Abnormalne koncentracije glukoze u krvi tokom trudnoće povezane su sa povećanom učestalošću kongenitalnih anomalija i povećanom perinatalnom smrtnošću. Zato, da bi se izbegao teratogeni rizik, potrebno je pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi tokom trudnoće. Pod takvim okolnostima zahteva se upotreba insulina. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba o tome da obaveste svog lekara.

Rizici vezani za glimepirid

Nema adekvatnih podataka o korišćenju glimepirida od strane trudnica. Farmakološke studije na životinjama pokazale su reproduktivnu toksičnost koja je verovatno povezana sa farmakološkim dejstvom (hipoglikemija) glimepirida (videti odeljak 5.3).

Shodno tome, glimepirid ne treba koristiti tokom trudnoće.

U slučaju da pacijentkinja koja je na terapiji glimepiridom planira trudnoću ili otkrije da je u drugom stanju potrebno je da se terapija što pre prevede na insulin.

Dojenje

Nije poznato da li se glimepirid izlučuje humanim mlekom. Glimepirid se izlučuje putem mleka kod pacova. Pošto se derivati sulfoniluree izlučuju humanim mlekom, zbog mogućnosti javljanja hipoglikemije kod odojčadi, ne savetuje se dojenje tokom terapije glimepiridom.

Plodnost

Nema dostupnih podataka o uticaju na plodnost.

Nisu sprovedene studije o uticaju glimepirida na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Sposobnost pacijenta da se koncentriše ili da reaguje može biti umanjena usled hipoglikemije i hiperglikemije, ili npr. usled poremećaja vida. To može da predstavlja rizik u situacijama gde su takve sposobnosti od posebne važnosti (kao što su upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama).

Pacijente treba savetovati da preduzmu mere kojima će izbeći pojavu hipoglikemije tokom vožnje. Ovo se posebno odnosi na osobe kod kojih su znaci upozorenja kod hipoglikemije umanjeni ili potpuno odsutni, ili kod onih sa čestim epizodama hipoglikemije. U takvim okolnostima potrebno je razmotriti da li se uopšte savetuje vožnja ili upravljanje mašinama.

Sledeća neželjena dejstva iz kliničkih istraživanja bazirana su na osnovu iskustva sa lekom glimepirid i ostalim derivatima sulfoniluree i razvrstana su po sistemima organa prema opadajućoj incidenci (veoma često: ≥1/10, često: ≥1/100 do <1/10, povremeno: ≥1/1000 do <1/100, retko: ≥1/10000 do <1/1000, veoma retko <1/10000, nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retko: trombocitopenija, leukopenija, granulocitopenija, agranulocitoza, eritrocitopenija, hemolitička anemija i pancitopenija, koji su generalno reverzibilni nakon prekida terapije.

Nepoznate učestalosti: teška trombocitopenija sa smanjenjem broja krvnih pločica ispod 10000/mikrolitru i trombocitopenijskom purpurom.

Poremećaji imunskog sistema

Veoma retko: leukocitoklastični vaskulitis, blage reakcije preosetljivosti koje mogu da se razviju u teške reakcije sa dispneom, padom krvnog pritiska i ponekad šokom.

Nepoznate učestalosti: moguća je ukrštena alergija sa derivatima sulfoniluree, sulfonamidima ili hemijski sličnim suptancama.

Poremećaji metabolizma i ishrane Retko: hipoglikemija.

Ove hipoglikemijske reakcije se obično javljaju odmah, mogu biti teške i nije ih lako uvek suzbiti. Učestalost pojave hipoglikemije, kao i kod drugih hipoglikemijskih lekova, zavisi od individualnih faktora, kao što su navike u ishrani i doza leka (videti odeljak 4.4).

Poremećaji oka

Nepoznate učestalosti: mogu se javiti prolazni poremećaji vida, posebno na početku terapije, zbog promene koncentracije glukoze u krvi.

Gastrointestinalni poremećaji

Veoma retko: mučnina, povraćanje, dijareja, nadutost u stomaku, neprijatnost i bol u abdomenu koji retko mogu dovesti do prekida terapije.

Retko: disgeuzija

Hepatobilijarni poremećaji

Nepoznate učestalosti: porast nivoa enzima jetre.

Veoma retko: poremećaj funkcije jetre (npr. sa holestazom i žuticom), hepatitis i životno ugrožavajuća insuficijencija jetre.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Nepoznate učestalosti: reakcije preosetljivosti kože mogu se manifestovati kao pruritus, ospa, urtikarija, fotosenzitivnost

Retko: alopecija.

Ispitivanja

Veoma retko: smanjenje koncentracije natrijuma u krvi. Retko: uvećanje telesne mase.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Posle ingestije prevelike doze može doći do pojave hipoglikemije, u trajanju od 12 do 72 časa, koja se može vratiti i posle početnog oporavka. Simptomi ne moraju biti prisutni i do 24 časa nakon uzimanja leka. Generalno, preporučuje se bolničko praćenje. Mogu se javiti mučnina, povraćanje i bol u epigastrijumu. Hipoglikemija može da bude praćena neurološkim simptomima kao što su nemir, tremor, poremećaji vida, otežana koordinacija, pospanost, koma i konvulzije.

Terapija

Lečenje se primarno sastoji u sprečavanju resorpcije leka izazivanjem povraćanja, a zatim u davanju vode ili limunade sa aktivnim ugljem (apsorbent) i natrijum-sulfatom (laksativ). Ako su progutane velike količine, indikovana je gastrična lavaža, posle koje slede aktivni ugalj i natrijum-sulfat. U slučaju ozbiljnog predoziranja neophodna je hospitalizacija na odeljenju intenzivne nege. Potrebno je početi sa davanjem glukoze što je pre moguće, i to ako je neophodno intravenskom bolus injekcijom 50 mL 50% rastvora glukoze, posle koje sledi infuzija 10% rastvora glukoze uz striktno praćenje koncentracije glukoze u krvi. Dalje lečenje treba da bude simptomatsko.

Kada se leči hipoglikemija nastala zbog slučajnog uzimanja leka MELPAMID kod beba i male dece, doza primenjene glukoze mora se pažljivo kontrolisati kako bi se izbegla mogućnost izazivanja opasne hiperglikemije. Potrebno je pažljivo pratiti koncentracije glukoze u krvi.

Farmakoterapijska grupa: lekovi koji snižavaju giukozu u krvi, isključujući insuline; sulfoniluree

ATC šifra: A10BB12

Glimepirid je hipoglikemijska supstanca za oralnu primenu koja pripada grupi derivata sulfoniluree. Primenjuje se kod insulin nezavisnog diabetes mellitus-a.

Glimepirid deluje tako što stimuliše oslobađanje insulina iz beta ćelija pankreasa.

Kao i kod drugih derivata sulfoniluree, ovo dejstvo se zasniva na povećanom odgovoru beta ćelija pankreasa na fiziološki stimulus glukoze. Isto tako, glimepirid ispoljava dejstva i izvan pankreasa, slično drugim derivatima sulfonilureje.

Oslobađanje insulina

Derivati sulfoniluree regulišu sekreciju insulina tako što zatvaraju ATP zavisni kalijumski kanal na membrani beta ćelija pankreasa. Zatvaranje kalijumskog kanala dovodi do depolimerizacije beta ćelija, što rezultuje otvaranjem kalcijumskih kanala i ulaskom kalcijuma u ćeliju.

To dovodi do oslobađanja insulina putem egzocitoze.

Glimepirid se vezuje, sa visokom stopom razmene, za protein na membrani beta ćelija koji je u vezi sa ATP zavisnim kalijumskim kanalom, ali se razlikuje od uobičajenog mesta vezivanja drugih derivata sulfoniluree.

Dejstvo izvan pankreasa

Dejstva izvan pankreasa su npr. povećanje osetljivosti perifernih tkiva za insulin i smanjenje preuzimanja insulina od strane jetre.

Preuzimanje glukoze iz krvi u periferno mišićno i masno tkivo odvija se putem specijalnih transportnih proteina, lociranih u ćelijskoj membrani. Transport glukoze u ova tkiva je limitirajući korak u procesu iskorišćavanja glukoze. Glimepirid veoma brzo povećava broj aktivnih molekula za transport glukoze u membranama ćelija mišićnog i masnog tkiva, što ima za posledicu stimulisano preuzimanje glukoze iz krvi.

Glimepirid povećava aktivnost glikozil-fosfatidilinozitol-specifične fosfolipaze C koja može biti u korelaciji sa lekom izazvanom lipogenezom i glikogenezom u izolovanim ćelijama masnog i mišićnog tkiva.

Glimepirid inhibira stvaranje glukoze u jetri povećavajući intracelularnu koncentraciju fruktoza-2,6- bisfosfata, koji pak inhibira glukoneogenezu.

Opšte

Kod zdravih osoba, minimalna efektivna oralna doza je oko 0,6 mg. Dejstvo glimepirida je dozno-zavisno i ponovljivo. Fiziološki odgovor na fizičku aktivnost, smanjena sekrecija insulina, prisutan je i pod dejstvom glimepirida.

Nije bilo značajne razlike u dejstvu kada je lek primenjen 30 minuta pre ili neposredno pre obroka. Kod dijabetičara se dobra metabolička kontrola u toku 24 sata može postići jednom dnevnom dozom.

Iako je hidroksi metabolit glimperida prouzrokovao malo, ali značajno smanjenje koncentracije glukoze u serumu kod zdravih ljudi, reč je samo o malom delu ukupnog dejstva leka.

Kombinovana terapija sa metforminom

Poboljšanje metaboličke kontrole pri istovremenoj primeni glimepirida i metformina u odnosu na metformin primenjen samostalno, kod pacijenata čija bolest nije adekvatno kontrolisana maksimalnom dozom metformina, pokazano je u jednoj kliničkoj studiji.

Kombinovana terapija sa insulinom

Podaci o kombinovanoj terapiju sa insulinom su ograničeni. Kod pacijenata kod kojih nije na adekvatan način kontrolisana koncentracija glukoze sa maksimalnom dozom glimepirida, može da se otpočne istovremena terapija insulinom. U dve studije, kombinacija je postigla isto poboljšanje u kontroli glukoze kao i sam insulin. Međutim, u kombinovanoj terapiji potrebna je niža doza insulina.

Posebne grupe pacijenata Pedijatrijska populacija

Aktivno kontrolisana klinička studija (glimepirid do 8 mg dnevno ili metformin do 2000 mg dnevno) trajala

je 24 nedelje i u njoj je učestvovalo 285 dece (8-17 godina) koja su imala dijabetes tip 2.

I glimepirid i metformin znatno su smanjili vrednosti HbA1c (glimepirid-0,95 (sg 0,41); metformin-1,39 (sg 0,40)). U svakom slučaju, glimepirid nije postigao kriterijum neinferiornosti u srednjoj vrednosti promene nivoa HbA1c u odnosu na metformin. Razlika između ove dve terapije bila je 0,44% u korist metformina. Gornja granica (1,05) 95% intervala pouzdanosti razlike ove dve terapije nije bila ispod 0,3% neinferiorne margine.

Tokom praćenja terapije glimepiridom, nije bilo nekih novih problema kada je u pitanju bezbednost leka kod dece u poređenju sa odraslim pacijentima obolelim od dijabetesa tip 2. Nisu raspoloživi dugoročni podaci bezbednosti i efikasnosti kod pedijatrijskih pacijenata.

Resorpcija

Bioraspoloživost glimepirida posle oralne primene je potpuna. Uzimanje hrane nema značajan uticaj na resorpciju, jedino je brzina resorpcije smanjena. Maksimalna koncentracija u serumu (Cmax) se dostiže oko 2,5 sata posle oralne primene (srednja vrednost 0,3 mikrograma/mL kod ponovljene primene 4 mg dnevno) i postoji linearni odnos između doze, Cmax i PIK (površine ispod krive vreme/koncentracija krive).

Distribucija

Glimepirid ima veoma mali volumen distribucije (oko 8,8 L), koji je približno jednak prostoru distribucije albumina, visok stepen vezivanja za proteine ( 99%), kao i nizak klirens (približno 48 mL/min).

Kod životinja, glimepirid se izlučuje putem mleka. Glimepirid prolazi kroz placentu i slabo prolazi kroz krvno-moždanu barijeru.

Biotransformacija i eliminacija

Srednje dominantno poluvreme eliminacije, koje je od značaja za koncentraciju leka u serumu u uslovima primene ponovljenih doza, je oko 5 do 8 sati. Posle primene visokih doza, zabeleženo je nešto duže poluvreme eliminacije.

Posle primene pojedinačne doze radioobeleženog glimepirida, 58% radioaktivnosti je nađeno u urinu, a 35% u fecesu. U urinu nije detektovana nepromenjena supstanca. Dva metabolita, najverovatnije nastala metabolisanjem u jetri (glavni enzim je CYP2C9), identifikovana su i u urinu i u fecesu: hidroksi- i karboksi- derivat. Posle oralne primene glimepirida, poluvreme eliminacije ovih metabolita je bilo 3 do 6 sati, odnosno 5 do 6 sati.

Komparacijom primene pojedinačne i višestruke doze jednom dnevno nisu registrovane značajne razlike u farmakokinetici, a individualna varijabilnost je bila vrlo mala. Nije bilo značajne akumulacije.

Posebne grupe pacijenata

Farmakokinetika je bila slična i kod muškaraca i kod žena, kao i kod mladih i pacijenata starije životne dobi (starijih od 65 godina). Kod pacijenata sa smanjenim klirensom kreatinina registrovana je tendencija povećanja klirensa i smanjenje srednjih koncentracija glimepirida u serumu, najverovatnije zbog brže eliminacije izazvane smanjenim vezivanjem za proteine. Renalna eliminacija ova dva metabolita bila je izmenjena. Generalno, kod ovakvih pacijenata nema dodatnog rizika od akumulacije.

Farmakokinetika leka kod pet pacijenata bez dijabetesa, nakon operacije bilijarnog duktusa, bila je slična onoj kod zdravih osoba.

Pedijatrijska populacija

Fed studija koja je ispitivala farmakokinetiku, bezbednost i podnošljivost pojedinačne doze od 1 mg glimepirida kod 30 pedijatrijskih pacijenata sa dijabetesom tipa 2 (4 dece između 10-12 godina i 26 dece između 12 i 17 godina) pokazala je slične srednje vrednosti PIK(0-poslednji), Cmax i t1/2 kao kod odraslih.

Efekti registrovani u pretkliničkim ispitivanjima dobijeni pri primeni doza znatno viših od maksimalnih terapijskih, dali su malo podataka od kliničkog značaja, i bili su vezani za farmakodinamsku aktivnost aktivne komponente, glimepirida (hipoglikemija). Ovi rezultati su bazirani na konvencionalnim farmakološkim ispitivanjima bezbednosti, ispitivanjima toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenosti, i studijama reproduktivne toksičnosti. U ispitivanjima embriotoksičnosti, teratogenosti i razvojne toksičnosti, registrovana neželjena dejstva okarakterisana su kao sekundarna, nastala usled hipoglikemijskog efekta leka kod majke i kod potomstva.

MELPAMID, 1 mg, tablete sadrže:

• Laktoza, monohidrat
• Natrijum-skrob-glikolat
• Mikrokristalna celuloza PH 101
• Povidon K 30
• Magnezijum-stearat
• Sunset Yellow Lake (E110)

MELPAMID, 2 mg, tablete sadrže:

• Laktoza, monohidrat
• Natrijum-skrob-glikolat
• Mikrokristalna celuloza PH 101
• Povidon K 30
• Magnezijum-stearat
• Erythrosine Lake (E127) MELPAMID, 3 mg, tablete sadrže:
• Laktoza, monohidrat
• Natrijum-skrob-glikolat
• Mikrokristalna celuloza PH 101
• Povidon K 30
• Magnezijum-stearat

Nije primenljivo.

24 meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 °C. Čuvati u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je PVC/aluminijumski blister koji sadrži 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 15 tableta i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Lek MELPAMID je lek koji deluje tako što smanjuje koncentraciju šećera u krvi i uzima se na usta. Ovaj lek pripada grupi lekova koji se nazivaju derivati sulfoniluree, a koji snižavaju koncentraciju šećera u krvi. Lek MELPAMID deluje tako što povećava količinu insulina koji se oslobađa iz pankreasa. Insulin, zatim, smanjuje koncentraciju šećera u krvi.

Kada se MELPAMID upotrebljava

Lek MELPAMID se koristi u terapiji određenih oblika šećerne bolesti (dijabetes melitus tip 2) kada se samo dijetom, fizičkom aktivnošću i smanjenjem telesne mase ne postiže odgovarajuća kontrola šećera u krvi.

• ste alergični (preosetljivi) na glimepirid ili druge derivate sulfoniluree (lekovi koji se koriste za snižavanje koncentracije šećera u krvi, kao što je glibenklamid) ili sulfonamide (lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija kao što je sulfametoksazol) ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka MELPAMID (navedenih u odeljku 6);
• imate insulin zavisni dijabetes (dijabetes melitus tip 1);
• imate dijabetesnu ketoacidozu (komplikacija dijabetesa kada se u Vašem organizmu poveća nivo kiseline i tada možete imati neke od sledećih simptoma: umor, mučninu, učestalo mokrenje i ukočenost mišića);
• ste u dijabetesnoj komi;
• ako imate teško oboljenje bubrega;
• ako imate teško oboljenje jetre.

Nemojte uzimati ovaj lek ukoliko se nešto od prethodno navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek MELPAMID.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek MELPAMID:

• ukoliko se oporavljate od povrede, operacije, infekcije praćene povišenom telesnom temperaturom ili nekog drugog oblika stresa, obavestite Vašeg lekara jer će možda biti potrebna privremena promena terapije;
• ukoliko imate teško oboljenje jetre ili bubrega.

Ako niste sigurni da li se nešto od prethodno navedenog odnosi na Vas, pre upotrebe leka posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Kod pacijenata sa nedostatkom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze može doći do sniženja koncentracije hemoglobina i razgradnje crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija).

Informacije o upotrebi leka kod osoba mlađih od 18 godina su ograničene, pa se upotreba ovog leka kod njih ne preporučuje.

Važne informacije o hipoglikemiji (niskoj koncentraciji šećera u krvi)

Tokom upotrebe leka MELPAMID kod Vas se može javiti hipoglikemija (niska koncentracija šećera u krvi). Pročitajte u nastavku teksta detaljnije informacije o hipoglikemiji, njenim znacima i terapiji.

Sledeći faktori mogu povećati rizik od nastanka hipoglikemije:

• pothranjenost, neredovno uzimanje obroka, propuštanje ili odlaganje obroka ili periodi gladovanja,
• promene u ishrani,
• uzimanje više leka MELPAMID nego što je potrebno,
• smanjena funkcija bubrega,
• teško oboljenje jetre,
• ako imate određena oboljenja koja su vezana za hormone (oboljenja štitaste žlezde, hipofize ili kore nadbubrega),
• ako konzumirate alkohol (posebno ako pritom preskačete obroke)
• uzimate istovremeno i neke druge lekove (videti: „Drugi lekovi i MELPAMID“)
• ukoliko povećate Vašu fizičku aktivnost, a ne uzimate dovoljne količine hrane, ili hrana koju unosite ne sadrži dovoljne količine ugljenih hidrata.

Znaci hipoglikemije:

• Intenzivan osećaj gladi, glavobolja, mučnina, povraćanje, umor, pospanost, poremećaji sna, uznemirenost, agresivnost, otežana koncentracija, smanjenje pažnje i produženo vreme reagovanja, depresija, konfuzija, poremećaji govora i vida, nerazgovetan govor, drhtavica, parcijalna paraliza, poremećaji čula, vrtoglavica, osećaj bespomoćnosti.
• Mogu se javiti i sledeći znaci: znojenje, hladna i vlažna koža, uznemirenost, ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, lupanje srca, iznenadan jak bol u grudima koji se može širiti i na okolna područja (angina pektoris i srčane aritmije).

Ukoliko koncentracija šećera nastavi da pada može se javiti izražena konfuzija (delirijum), konvulzije (grčevi), gubitak samokontrole, plitko disanje i usporen rad srca, gubitak svesti. Klinička slika kod velikog sniženja šećera u krvi slična je onoj koja se javlja kod moždanog udara.

Lečenje hipoglikemije:

U većini slučajeva znaci snižene koncentracije šećera nestaju veoma brzo nakon unošenja izvesne količine šećera, npr. kocki šećera, slatkog soka, zaslađenog čaja.

Zbog toga bi trebalo uvek sa sobom da nosite malo šećera ili nešto slatko (npr.šećer u kocki). Imajte na umu da veštački zaslađivači nisu efikasni u ovom slučaju. Ukoliko se ni nakon unosa šećera Vaše stanje ne popravi i navedeni simptomi ne povuku ili se ponovo jave, kontaktirajte Vašeg lekara ili se javite u bolnicu.

Laboratorijske analize:

Potrebno je redovno određivanje koncentracije šećera u krvi i u urinu. Vaš lekar može naložiti da se kod Vas obave dodatni testovi krvi kako bi pratio broj ćelija krvi i funkciju jetre.

Deca i adolescenti

Ne preporučuje se primena leka MELPAMID kod dece mlađe od 18 godina.

Drugi lekovi i MELPAMID

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ukoliko, istovremeno sa lekom MELPAMID, koristite i neke druge lekove koji mogu oslabiti ili pojačati njegovo dejstvo, ili na drugi način uticati na koncentraciju šećera u krvi, Vaš lekar će možda korigovati dozu leka MELPAMID.

Sledeći lekovi mogu dovesti do povećanja efekta leka MELPAMID i do sniženja koncentracije šećera u krvi. To može dovesti do povećavanog rizika od nastanka hipoglikemije (sniženje koncentracije šećera u krvi):

• drugi lekovi koji se koriste u lečenju šećerne bolesti (kao što su insulin ili metformin)
• lekovi koji se koriste u terapiji bola i zapaljenja (fenilbutazon, azapropazon, oksifenbutazon, lekovi slični acetilsalicilnoj kiselini)
• lekovi koji se koriste za lečenje infekcija mokraćnih puteva (kao što su neki dugodelujući sulfonamidi)
• lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih i gljivičnih infekcija (tetraciklini, hloramfenikol, flukonazol, mikonazol, hinoloni, klaritromicin)
• lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi (derivati kumarina, kao što je varfarin)
• lekovi koji podstiču povećanje mišićne mase (anabolici)
• lekovi koji se koriste za nadoknadu muških polnih hormona
• lekovi koji se koriste u lečenju depresije (fluoksetin, MAO-inhibitori)
• lekovi koji se koriste za snižavanje nivoa holesterola u krvi (fibrati)
• lekovi koji se koriste u terapiji visokog krvnog pritiska (ACE inhibitori)
• lekovi koji koriste u terapiji srčanih aritmija (dizopiramid)
• lekovi koji se koriste za lečenje gihta (alopurinol, probenecid, sulfinpirazon)
• lekovi koji se koriste u terapiji karcinoma (ciklofosfamid, trofosfamid i ifosfamid)
• lekovi koji se koriste u terapiji gojaznosti (fenfluramin)
• lekovi koji se daju u cilju poboljšanja cirkulacije, pri primeni u visokim dozama intravenski (pentoksifilin)
• lekovi koji se daju kod respiratornih alergija, kao što je polenska kijavica (tritokvalin)
• lekovi koji se koriste za lečenje povišenog krvnog pritiska, slabosti srca ili problema sa prostatom, a zovu se simpatolitici.
• ​

Sledeći lekovi mogu dovesti do smanjenja efekta leka MELPAMID i do povećanja koncentracije šećera u krvi. To može dovesti do povećavanog rizika od nastanka hiperglikemije (povišene koncentracije šećera u krvi):

• lekovi koji sadrže ženske polne hormone (estrogeni, progestageni)
• lekovi koji podstiču izbacivanje tečnosti iz organizma (tiazidni diuretici)
• lekovi koji podstiču funkciju štitaste žlezde (kao što je levotiroksin)
• lekovi koji se koriste u lečenju zapaljenja i alergija (glukokortikoidi)
• lekovi koji se koriste u lečenju ozbiljnih mentalnih poremećaja (hlorpromazin i drugi derivati fenotiazina)
• lekovi koji se koriste za ubrzavanje srčanog ritma, lečenje astme ili zapušenog nosa, kašlja i prehlade, sniženje telesne mase ili u situacijama opasnim po život (adrenalin i simpatikomimetici)
• lekovi koji se koriste za snižavanje nivoa holesterola (nikotinska kiselina)
• lekovi koji se koriste kod otežanog pražnjenja creva (konstipacija), pri dugotrajnoj upotrebi (laksativi)
• lekovi za lečenje epilepsije (fenitoin)
• lekovi za lečenje nervoze i problema sa spavanjem (barbiturati)
• lek za snižavanje povišenog pritiska u oku (acetazolamid)
• lekovi za lečenje visokog krvnog pritiska ili snižavanje povišenog šećera u krvi (diazoksid)
• lekovi za lečenje infekcija i tuberkuloze (rifampicin)
• lekovi koji se koriste u terapiji izrazitog pada nivoa šećera u krvi (glukagon).

Sledeći lekovi mogu da dovedu i do povećanja i do slabljenja dejstva leka MELPAMID:

• lekovi za terapiju čira (takozvani H2 antagonisti)
• lekovi koji se koriste u terapiji povišenog krvnog pritiska ili slabosti srca kao što su beta-blokatori, klonidin, gvanetidin i rezerpin. Ovi lekovi mogu, takođe, prikriti znake hipoglikemije, pa je potrebno obratiti posebnu pažnju pri njihovoj istovremenoj primeni sa lekom MELPAMID.

Lek MELPAMID može pojačati ili oslabiti dejstvo sledećih lekova:

• lekovi koji se koriste za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka (derivati kumarina kao što je varfarin) Kolesevelam, lek koji se koristi za smanjenje nivoa holesterola, ima uticaj na resorpciju leka MELPAMID. Kako bi se ovaj uticaj izbegao, savetuje se da lek MELPAMID uzimate barem 4 sata pre kolesevelama.

Uzimanje leka MELPAMID sa hranom ili pićima

Uzimanje alkohola istovremeno sa lekom MELPAMID može uticati na koncentraciju šećera u krvi na nepredvidiv način, tj. može povećati ili smanjiti efekat leka MELPAMID na kontrolu glikemije.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Lek MELPAMID ne treba uzimati za vreme trajanja trudnoće. Ukoliko ste u trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru.

Dojenje

Lek MELPAMID može da pređe u majčino mleko. MELPAMID ne treba koristiti dok dojite. Konsultujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate neki lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Vaša sposobnost da se koncentrišete ili reagujete može biti oslabljena ukoliko Vam je koncentracija šećera u krvi niska (hipoglikemija), ili povećana (hiperglikemija) ili ukoliko se razviju problemi sa vidom kao rezultat hipoglikemije. Imajte na umu da tako možete dovesti sebe i druge u opasnost (na primer dok vozite ili upravljate mašinama). Konsultujte se sa lekarom da li smete da vozite ukoliko:

• imate česte epizode hipoglikemije,
• imate ređe ili uopšte nemate upozoravajuće znakove hipoglikemije

Lek MELPAMID sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek MELPAMID 1 mg tablete sadrži azo boju Sunset Yellow (E110) koja može izazvati alergijske reakcije.

Uvek uzimajte lek MELPAMID tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar . Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uzimanje leka

• Progutajte tabletu neposredno pre, ili za vreme Vašeg prvog glavnog dnevnog obroka (to je obično doručak). Ukoliko ne doručkujete, lek bi trebalo da uzimate prema rasporedu koji je propisao Vaš lekar. Važno je da ne propuštate obroke kada ste na terapiji lekom MELPAMID;
• Progutajte celu tabletu sa najmanje pola čaše vode. Nemojte mrviti niti žvakati tablete.

Koliko leka uzeti

Doza leka MELPAMID zavisi od Vaših potreba, zdravstvenog stanja i rezultata analiza šećera u krvi i urinu, i nju određuje Vaš lekar. Nemojte uzimati veću dozu leka od one koju Vam je propisao lekar.

• Uobičajena početna doza leka MELPAMID je 1 mg dnevno;
• Ukoliko je neophodno, Vaš lekar može povećati dozu leka nakon svakog perioda od 1 do 2 nedelje terapije;
• Maksimalna preporučena doza je 6 mg leka MELPAMID dnevno;
• Prema potrebi, može biti propisana kombinovana terapija glimepiridom i metforminom ili glimepiridom i insulinom. U tom slučaju, Vaš lekar će konkretno, prema Vašim ličnim potrebama odrediti doze glimepirida, metformina ili insulina.
• U slučaju promene telesne mase, načina života ili ako ste u stresnim situacijama, obavestite o tome Vašeg lekara, jer je moguće da će biti potrebno prilagođavanje doze leka.

Ukoliko osetite da je efekat Vašeg leka suviše slab ili suviše jak, nemojte sami menjati dozu, već se konsultujte sa Vašim lekarom.

Ako ste uzeli više leka MELPAMID nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka MELPAMID nego što bi trebalo, ili ste uzeli duplu dozu leka, postoji opasnost od nastanka hipoglikemije (videti odeljak 2: ,,Šta treba da znate pre nego što uzmete lek MELPAMID - Upozorenja i mere opreza – znaci hipoglikemije”), pa je potrebno da hitno uzmete dovoljnu količinu šećera (kocke šećera, sok, zaslađen čaj) i odmah o tome obavestite lekara. U situaciji slučajnog uzimanja leka MELPAMID kod dece, porebno je pažljivo kontrolisati unos šećera kako bi se izbegla opasnost od nastanka opasne hiperglikemije (povećana koncentracija šećera u krvi). Osobama u besvesnom stanju ne smeju se davati hrana ili piće.

Pošto se stanje snižene koncentracije šećera u krvi (hipoglikemije) može održati tokom izvesnog vremenskog perioda potrebno je pažljivo praćenje pacijenta sve dok se ne ukloni svaka opasnost. Kao mera opreza, može biti potrebno i smeštanje pacijenta u bolnicu. Lekaru pokažite pakovanje leka ili preostale tablete kako bi bio obavešten o tome koji je lek uzet.

Slučajevi teške hipoglikemije, praćeni gubitkom svesti i ozbiljnim neurološkim poremećajima, predstavljaju hitne medicinske slučajeve i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć i prijem u zdravstvenu ustanovu. Potrebno je obezbediti da se uz pacijenta nalazi osoba koja je obaveštena i koja može da kontaktira lekara u hitnim situacijama.

Ako ste zaboravili da uzmete lek MELPAMID

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek.

Ako naglo prestanete da uzimate lek MELPAMID

Ukoliko prestanete sa uzimanjem leka MELPAMID, treba da imate na umu da se neće postići željeno smanjenje koncentracije šećera u krvi, odnosno da će se bolest ponovo pogoršati. Nastavite sa primenom leka MELPAMID sve dok Vam lekar ne kaže drugačije.

Kao i svi lekovi i lek MELPAMID može imati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljavati kod svih pacijenata.

Odmah obavestite svog lekara ukoliko se kod Vas javi nešto od navedenog:

• Alergijske reakcije (uključujući zapaljenje krvnih sudova, često praćeno osipom po koži) koje mogu prerasti u ozbiljne reakcije sa otežanim disanjem, padom krvnog pritiska, i u nekim slučajevima dovesti do šoka.
• Poremećaj funkcije jetre, uključujući žutu prebojenost kože i beonjača oka (žutica), problemi sa protokom žuči (holestaza), zapaljenje jetre (hepatitis) ili slabost jetre.
• Alergija (preosetljivost) kože, kao što su svrab, osip, koprivnjača i povećana osetljivost kože na sunce. Neke alergijske reakcije umerenog intenziteta mogu se razviti do ozbiljnih reakcija.
• Ozbiljna hipoglikemija, uključujući gubitak svesti, epileptični napadi ili koma.

Tokom terapije lekom MELPAMID kod nekih pacijenata javila su se sledeća neželjena dejstva:

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Koncentracija šećera u krvi niža od normalnog (hipoglikemija) (videti odeljak 2 „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek MELPAMID- Upozorenja i mere opreza”)
• Smanjenje broja ćelija krvi:
• krvnih pločica (povećava se rizik od krvarenja ili javljanja krvnih podliva);
• belih krvnih zrnaca (povećava se rizik od infekcija);
• crvenih krvnih zrnaca (bleda koža, opšta slabost, osećaj nedostatka vazduha).

Ovi problemi obično prestaju nakon prekida uzimanja leka MELPAMID.

• Porast telesne mase
• Opadanje kose
• Izmenjen osećaj ukusa

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Alergijske reakcije (uključujući zapaljenje krvnih sudova, često sa ospom po koži) koje se mogu razviti do ozbiljnih reakcija sa otežanim disanjem, padom krvnog pritiska, ponekad sve do šoka. Ukoliko se kod vas jave neki od ovih simptoma hitno obavestite svog lekara.
• Poremećaj funkcije jetre, uključujući žutu prebojenost kože i beonjača oka (žutica), problemi sa protokom žuči (holestaza), zapaljenje jetre (hepatitis) ili slabost jetre. Ukoliko se kod Vas jave neki od ovih simptoma hitno obavestite svog lekara.
• Osećaj mučnine, proliv, nadutost stomaka, bol u stomaku
• Smanjena koncentracija natrijuma u krvi (što se vidi pri analizama krvi).

Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

• Alergijske reakcije (preosetljivost) na koži, kao što je svrab, osip, koprivnjača i povećana osetljivost kože na sunce. Neke alergijske reakcije mogu se razviti do ozbiljnih reakcija sa problemima sa disanjem ili sa gutanjem, oticanjem usana, jezika ili grla. Ukoliko se kod Vas javi neki od ovih simptoma hitno obavestite svog lekara.
• Alergijske reakcije na lekove koji sadrže supstance kao što su one iz grupe derivata sulfoniluree, sulfonamida ili na slične lekove.
• Na početku lečenja lekom MELPAMID, usled promene koncentracije šećera u krvi, mogu se javiti problemi sa vidom, ali se ovaj problem brzo povlači.
• Povišene vrednosti enzima jetre.
• Ozbiljno neuobičajeno krvarenje ispod kože ili pojava modrica Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Ne smete koristiti lek MELPAMID posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon:

„Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 25 °C. Lek čuvati u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju

neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je glimepirid.

• MELPAMID, 1 mg, tablete Jedna tableta sadrži 1 mg glimepirida.

Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat, natrijum-skrob-glikolat, mikrokristalna celuloza PH 101, povidon K 30, magnezijum-stearat i boja Sunset Yellow (E110).

• MELPAMID, 2 mg, tablete Jedna tableta sadrži 2 mg glimepirida.

Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat, natrijum-skrob-glikolat, mikrokristalna celuloza PH 101, povidon K 30, magnezijum-stearat i boja Erythrosine (E127).

• MELPAMID, 3 mg, tablete Jedna tableta sadrži 3 mg glimepirida.

Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat, natrijum-skrob-glikolat, mikrokristalna celuloza PH 101, povidon K 30 i magnezijum-stearat

Kako izgleda lek MELPAMID i sadržaj pakovanja

MELPAMID, 1 mg, tablete: okrugle, bikonveksne tablete narandžaste boje. MELPAMID, 2 mg, tablete: okrugle, bikonveksne tablete ružičaste boje.

MELPAMID, 3 mg, tablete: okrugle, bikonveksne tablete bele boje.

Unutrašnje pakovanje je PVC/aluminijumski blister koji sadrži 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 15 tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole: PREDSTAVNIŠTVO BOSNALIJEK D.D., BEOGRAD, Cara Nikolaja II 61/B, Beograd Proizvođač: BOSNALIJEK D.D., Jukićeva 53, Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

MELPAMID, tablete, 30 x (1mg): 515-01-00854-19-001 od 16.04.2020.

MELPAMID, tablete, 30 x (2mg): 515-01-00855-19-001 od 16.04.2020.

MELPAMID, tablete, 30 x (3mg): 515-01-00856-19-001 od 16.04.2020.