Lek Levofloxacin Kabi, rastvor za infuziju, je indikovan kod odraslih u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):
U sledećim infekcijama, lek Levofloxacin Kabi treba primenjivati samo kada se upotreba antibiotika, koji se uobičajeno preporučuju za terapiju ovih infekcija, smatra neodgovarajućom:
Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o odgovarajućoj primeni antibakterijskih lekova.
Lek Levofloxacin Kabi, rastvor za infuziju, primenjuje se u vidu spore intravenske infuzije jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od tipa i težine infekcije, kao i od osetljivosti patogenog uzročnika.
Terapija lekom Levofloxacin Kabi nakon početne intravenske primene može se nastaviti primenom odgovarajuće oralne doze u skladu sa Sažetkom karakteristika leka za film tablete i ako se smatra odgovarajućom za pacijenta. Usled biološke ekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se upotrebiti isti režim doziranja.
Doziranje
Preporučuje se sledeće doziranje leka Levofloxacin Kabi, rastvor za infuziju:
Doziranje kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega (klirens kreatinina > 50 mL/min)
Indikacije | Dnevni režim doziranja | Ukupna dužina terapije1 |
Vanbolnički stečena pneumonija | 500 mg jednom ili dva puta | 7-14 dana |
Akutni pijelonefritis | 500 mg jednom dnevno | 7-10 dana |
Komplikovane infekcije | 500 mg jednom dnevno | 7-14 dana |
Hronični bakterijski prostatitis | 500 mg jednom dnevno | 28 dana |
Komplikovane infekcije kože i | 500 mg jednom ili dva puta | 7-14 dana |
Inhalacioni antraks | 500 mg jednom dnevno | 8 nedelja |
1Trajanje terapije uključuje intravensku i oralnu terapiju. Vreme prevođenja sa intravenske na oralnu terapiju zavisi od kliničke situacije, ali je uobičajeno od 2 do 4 dana.
Posebne grupe pacijenata
Oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)
Režim doziranja | |||
250 mg/24 sata | 500 mg/24 sata | 500 mg/12 sati | |
Klirens kreatinina | prva doza: 250 mg | prva doza: 500 mg | prva doza: 500 mg |
50-20 mL/min | zatim: 125 mg/24 sata | zatim: 250 mg/24 sata | zatim: 250 mg/12 |
19-10 mL/min | zatim: 125 mg/48 sati | zatim: 125 mg/24 sata | zatim: 125 mg/12 |
<10 mL/min (uključujući hemodijalizu i CAPD)1 | zatim: 125 mg/48 sati | zatim: 125 mg/24 sata | zatim: 125 mg/24 sata |
1Nije potrebna primena dodatnih doza posle hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (engl. continuous ambulatory peritoneal dialysis, CAPD).
Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavati dozu pošto se levofloksacin ne metaboliše u jetri u značajnoj meri i uglavnom se izlučuje putem bubrega.
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata, osim ako se to ne nameće s obzirom na funkciju bubrega (videti odeljak 4.4 „Tendinitis i ruptura tetive” i „Produženje QT intervala”).
Pedijatrijska populacija
Lek Levofloxacin Kabi je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju (videti odeljak 4.3).
Način primene
Lek Levofloxacin Kabi, rastvor za infuziju, je namenjen samo za sporu intravensku infuziju; primenjuje se jednom ili dva puta dnevno. Vreme primene infuzije mora biti najmanje 30 minuta za dozu od 250 mg, odnosno 60 minuta za dozu od 500 mg leka Levofloxacin Kabi, rastvor za infuziju (videti odeljak 4.4).
Za informacije o inkompatibilnosti videti odeljak 6.2, a za kompatibilnost sa drugim rastvorima za infuziju videti odeljak 6.6.
Primena leka Levofloksacin Kabi, rastvor za infuziju, je kontraindikovana kod:
Upotrebu leka Levofloksacin Kabi bi trebalo izbegavati kod pacijenata kod kojih su se u prošlosti javile ozbiljne neželjene reakcije pri upotrebi lekova koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata lekom Levofloksacin Kabi bi trebalo da se započne samo ako nema drugih terapijskih opcija i nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti takođe odeljak 4.3).
Rizici od rezistencije
Vrlo je verovatno da su meticilin-rezistentni sojevi S. aureusa otporni na delovanje fluorohinolona, uključujući levofloksacin. Zbog toga se ne preporučuje primena levofloksacina u terapiji MRSA (meticilin rezistentni Staphylococcus aureus) infekcija koje su dijagnostikovane ili na koje se sumnja, osim u slučajevima laboratorijske potvrde osetljivosti mikroorganizama na dejstvo levofloksacina (i kada se iz nekih razloga ne mogu primenjivati antibiotici koji su uobičajeno propisuju u terapiji MRSA infekcija).
Rezistencija E. coli (najčešćeg patogena uključenog u infekcije urinarnog trakta) na fluorohinolone varira širom Evropske unije. Lekarima koji propisuju lek savetuje se da uzmu u obzir lokalnu prevalencu rezistencije E. Coli, prema fluorohinolonima.
Inhalacioni antraks
Levofloksacin se kod ljudi primenjuje na osnovu podataka o osetljivosti Bacillus anthracis dobijenim u in vitro uslovima i na osnovu podataka dobijenih sprovođenjem eksperimenata na životinjama, zajedno sa ograničenim rezultatima ispitivanja u kojima su učestvovali ljudi. Primena leka treba da bude u skladu sa nacionalnim i/ili internacionalnim smernicama za terapiju antraksa.
Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije na lekove
Veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih teških neželjenih reakcija na lek koje utiču na različite, ponekad i na više sistema u telu (mišićno-koštani, nervni, psihijatrijski i čula) prijavljeni su kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone, nezavisno od životnog doba i već postojećih faktora rizika. Primenu levofloksacina treba odmah prekinuti nakon prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije i pacijente treba savetovati da se obrate za savet svom lekaru.
Vreme trajanja infuzije
Preporučeno vreme trajanja infuzije je najmanje 30 minuta za primenu 250 mg levofloksacina odnosno 60 minuta za 500 mg levofloksacina. Poznato je da se za vreme primene ofloksacina mogu javiti tahikardija i prolazni pad krvnog pritiska. U retkim slučajevima može doći do kolapsa usled izraženog pada krvnog pritiska. Ukoliko dođe do očiglednog pada krvnog pritiska tokom infuzione primene levofloksacina (l- izomera ofloksacina), treba odmah prekinuti sa primenom infuzije.
Tendinitis i rupture tetiva
Tendinitis i ruptura tetive (najčešće zahvata Ahilovu tetivu, ali može se javiti i na drugim), ponekad bilateralni, mogu se javiti već u periodu od 48 sati od početka terapije hinolonima ili fluorohinolonima a prijavljeno je da se javljaju čak i do nekoliko meseci nakon prekida terapije. Rizik od tendinitisa i rupture
tetiva povećan je kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa transplantiranim solidnim organima, pacijenata koji primaju dnevnu dozu od 1000 mg i kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu kortikosteroida.
Na prvi znak tendinitisa (npr. bolno oticanje, zapaljenje), treba prekinuti terapiju levofloksacinom i razmotriti drugu terapijsku opciju. Pogođeni ekstremitet(e) treba tretirati na odgovarajući način (npr. imobilizacija). Ukoliko se znaci tendinopatije pojave, ne treba koristiti kortikosteroide.
Bolest povezana sa bakterijom Clostridium difficile
Dijareja, posebno ako je teška, uporna i/ili sa pojavom krvi, koja se pojavljuje tokom ili nakon terapije levofloksacinom (uključujući nekoliko nedelja nakon terapije) može biti simptom bolesti povezane sa Clostridium difficile (engl. Clostridium difficile-associated disease - CDAD). Može biti po težini blaga do životno ugrožavajuća pri čemu je najteži oblik pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.8). Zato je važno razmotriti mogućnost postojanja ovog oboljenja kod pacijenata koji imaju ozbiljnu dijareju koja se javlja tokom i po završetku terapije levofloksacinom. Ukoliko se sumnja na CDAD ili potvrdi dijagnoza, treba odmah prestati sa primenom leka Levofloxacin Kabi i odmah započeti odgovarajuću terapiju bez odlaganja. U tom kliničkom stanju kontraindikovani su lekovi koji inhibiraju peristaltiku.
Pacijenti skloni epileptičnim napadima
Hinoloni mogu smanjiti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u anamnezi (videti odeljak 4.3). Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je krajnji oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima, ili kod istovremene primene sa aktivnim supstancama koje smanjuju prag za nastanak konvulzija, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5.). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8) treba prekinuti sa primenom levofloksacina.
Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze
Pacijenti sa latentnim ili postojećim deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze mogu biti skloni hemolitičkim reakcijama kada su na terapiji hinolonskim antibioticima. Zbog toga, kod ovih pacijenata levofloksacin treba primenjivati sa oprezom zbog moguće pojave hemolize.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Budući da se levofloksacin izlučuje uglavnom putem bubrega, dozu leka Levofloxacin Kabi treba prilagoditi kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2).
Reakcije preosetljivosti
Levofloksacin može da izazove ozbiljne reakcije preosetljivosti, sa mogućim smrtnim ishodom (npr. angioedem ili anafilaktički šok), koje se ponekad mogu javiti nakon početne doze leka (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba odmah da prekinu sa terapijom i obrate se lekaru službi hitne medicinkse pomoći kako bi dobili odgovarajuću stručnu pomoć.
Ozbiljne neželjene reakcije na koži
Tokom primene levofloksacina uočene su teške neželjene reakcije na koži (engl. Severe cutaneous adverse reactions, SCARs) uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN: takođe poznata kao Lyell sindrom), Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Prilikom propisivanja terapije, pacijenta treba obavestiti o znakovima i simptomima teških reakcija na koži i treba ga pažljivo nadgledati. Ukoliko se pojave znakovi i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, treba odmah prekinuti primenu levofloksacina i razmotriti drugu terapiju. Ukoliko se kod pacijenta razvije ozbiljna reakcija kao što je SJS, TEN ili DRESS pri primeni levofloksacina, terapija levofloksacinom se ne sme ponovo započeti.
Poremećaj metabolizma šećera
Kao i tokom primene svih hinolona, zabeleženi su poremećaji koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju, koje se češće javljaju kod starijih pacijenata, obično kod pacijenata sa dijabetesom koji su istovremeno na terapiji oralnim antidijabeticima (npr. glibenklamid) ili primaju insulin. Takođe, prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Kod pacijenata sa dijabetesom, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi (videti odeljak 4.8).
Lečenje levofloksacinom treba odmah prekinuti ako pacijent prijavi poremećaj koncentacije glukoze u krvi i razmotriti terapiju drugim antibioticima koji nisu iz grupe fluorohinolona.
Prevencija fotosenzitivnosti
Prijavljeni su slučajevi pojave fotosenzitivnosti prilikom terapije levofloksacinom (videti odeljak 4.8). Preporučuje se da se pacijenti nepotrebno ne izlažu jakom suncu ili veštačkim UV zracima (npr. kvarcne lampe, solarijumi) tokom terapije i 48 sati po završetku terapije levofloksacinom, kako bi se sprečile reakcije fotosenzitivnosti.
Pacijenti koji primaju antagoniste vitamina K
Zbog mogućeg povećanja vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenja kod pacijenata koji se leče kombinacijom levofloksacina i antagonista vitamina K (npr. varfarin), treba kontrolisati vrednosti parametara koagulacije ako se ovi lekovi primenjuju istovremeno (videti odeljak 4.5.).
Psihotične reakcije
Psihotične reakcije zabeležene su kod pacijenata lečenih hinolonima, uključujući levofloksacin. U veoma retkim slučajevima one mogu napredovati u suicidne misli i autodestruktivno ponašanje – ponekad nakon samo jedne doze levofloksacina (videti odeljak 4.8). U slučaju da se kod pacijenta razviju takve reakcije, treba prekinuti primenu levofloksacina odmah pri pojavi prvih znakova ili simptoma ovih reakcija i pacijenta treba uputiti da kontaktira svog lekara za savet. Treba razmotriti terapiju drugim antibioticima koji nisu iz grupe fluorohinolona i preduzeti odgovarajuće mere. Savetuje se oprez ukoliko se levofloksacin primenjuje kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjima u anamnezi.
Produžavanje QT intervala
Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih postoji rizik od produžavanja QT intervala, kao u slučaju:
Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljivi na lekove koji produžavaju QT interval. Zato treba biti oprezan prilikom primene fluorohinolona (levofloksacina) u ovim populacijama (videti odeljke 4.2 „Stariji pacijenti”; 4.5; 4.8 i 4.9).
Periferna neuropatija
Kod pacijenata na terapiji hinolonima i fluorohinolonima, zabeležena je pojava senzorne ili senzomotorne polineuropatije koja dovodi do parestezija, hipoestezije, dizestezije ili slabosti. Pacijente koji se leče levofloksacinom treba savetovati da obaveste svog lekara pre nastavka terapije ako se kod njih jave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj žarenja, bockanje, utrnulost ili slabost, kako bi se sprečila pojava potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).
Hepatobilijarni poremećaji
Kod primene levofloksacina prijavljeni su slučajevi hepatičke nekroze, pa čak i životno ugrožavajuće insuficijencije jetre, posebno kod pacijenata sa teškim osnovnim bolestima, kao što je sepsa (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da prekinu terapiju i obrate se lekaru ukoliko se pojave znakovi i simptomi oboljenja jetre kao što su anoreksija, žutica, tamno prebojen urin, pruritus ili osetljivost abdomena.
Egzacerbacije miastenije gravis
Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, blokiraju neuromuskularnu aktivnost što dovodi do pogoršanja slabosti mišića kod pacijenata sa miastenijom gravis. Nakon stavljanja leka u promet su prijavljene ozbiljne neželjene reakcije, uključujući smrtni ishod i potrebu za respiratornom podrškom, koje su povezane sa primenom fluorohinolona kod pacijenata sa miastenijom gravis. Levofloksacin se ne preporučuje kod pacijenata sa miastenijom gravis u anamnezi.
Poremećaj vida
Ukoliko prilikom primene levofloksacina oslabi vid pacijenta ili dođe do bilo kakvog uticaja na oči, treba konsultovati oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).
Superinfekcija
Upotreba levofloksacina, naročito ako je dugotrajna, može dovesti do povećanja broja rezistentnih mikroorganizama. Ako dođe do superinfekcije tokom terapije, treba preduzeti odgovarajuće mere.
Interferencije sa laboratorijskim testovima
Kod pacijenata koji su na terapiji levofloksacinom, određivanje opijata u urinu može dati lažno pozitivne rezultate. Možda će biti potrebno da se rezultat potvrdi osetljivijom metodom.
Levofloksacin može sprečiti rast Micobacterium tuberculosis i, zato, može dati lažno negativne rezultate u bakteriološkoj dijagnostici tuberkuloze.
Aneurizma i disekcija aorte i regurgitacija/disfunkcija srčanih zalistaka
U epidemiološkim studijama nakon uzimanja fluorohinolona je prijavljen povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, naročito kod starijih pacijenata, kao i od regurgitacije aorte i mitralnog zaliska. Kod pacijenata koji primaju fluorohinolone prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad praćeni rupturom kao komplikacijom (uključujući one sa smrtnim ishodom), kao i regurgitacija/disfunkcija bilo kog srčanog zaliska (videti odeljak 4.8).
Zbog toga fluorohinolone treba primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj anamnezi, kao i kod pacijenata sa urođenom bolešću srčanih zalistaka ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte ili bolest srčanih zalistaka, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju:
Rizik za aneurizmu i disekciju aorte i njenu rupturu može takođe biti povećan kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima.
Pacijentima treba savetovati da se, u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa, odmah obrate lekaru u službi hitne medicinske pomoći.
Pacijente treba savetovati da odmah potraže hitnu medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novog početka lupanja srca ili razvoja edema abdomena ili donjih ekstremiteta.
Sadržaj natrijuma
Ovaj lek sadrži 354 mg natrijuma u 100 mL rastvora za infuziju, što odgovara 17,7% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odrasle.
Uticaj drugih lekova na lek Levofloxacin Kabi
Teofilin, fenbufen ili slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi
U kliničkom ispitivanju nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije levofloksacina sa teofilinom. Međutim, može doći do značajnog smanjenja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ili drugim lekovima koji smanjuju taj prag.
Koncentracije levofloksacina su za 13% veće u prisustvu fenbufena nego kada se levofloksacin primenjuje sam.
Probenecid i cimetidin
Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan uticaj na eliminaciju levofloksacina. Cimetidin smanjuje bubrežni klirens levofloksacina za 24%, a probenecid za 34%. To je zato što oba leka mogu da blokiraju renalnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, malo je verovatno da će statistički značajne kinetičke razlike pri dozama ispitivanim u studiji biti klinički značajne.
Potreban je oprez kada se levofloksacin primenjuje istovremeno sa lekovima koji utiču na tubularnu bubrežnu sekreciju, kao što su probenecid i cimetidin, posebno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.
Ostale važne informacije
U kliničkim farmakološkim ispitivanjima pokazano je da nije bilo nikakvih klinički značajnih promena u farmakokinetici levofloksacina, pri istovremenoj primeni sa kalcijum-karbonatom, digoksinom, glibenklamidom i ranitidinom.
Uticaj leka Levofloxacin Kabi na druge lekove
Ciklosporin
Poluvreme eliminacije ciklosporina se povećava za 33 % pri istovremenoj primeni sa levofloksacinom.
Antagonisti vitamina K
Povećane vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje, koje može biti ozbiljno, zabeleženi su kod pacijenata koji su bili istovremeno lečeni levofloksacinom u kombinaciji sa antagonistima vitamina K (npr. varfarinom). Zbog toga je potrebno pratiti vrednosti parametara koagulacije kod pacijenata koji uzimaju antagoniste vitamina K (videti odeljak 4.4).
Lekovi koji produžavaju QT interval
Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiartimike IA i III klase, triciklične antidepresive, makrolide, antipsihotike; videti odeljak 4.4 “Produžavanje QT intervala”).
Ostale relevantne informacije
U studiji koja se bavila ispitivanjem farmakokinetičkih interakcija, levofloksacin nije pokazao uticaj na farmakokinetiku teofilina (koji je supstrat za CYP1A2), što znači da levofloksacin ne inhibira CYP1A2.
Trudnoća
Podaci o primeni levofloksacina kod trudnica su ograničeni. Studije sprovedene na životinjama nisu ukazale na direktna ili indirektna štetna dejstva koja se odnose na reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Međutim, zbog nedostatka podataka o uticaju na ljude i zbog toga što eksperimentalni podaci ukazuju da fluorohinoloni mogu ošteti hrskavicu nosećih zglobova u organizmu u razvoju, levofloksacin se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljke 4.3 i 5.3).
Dojenje
Levofloksacin je kontraindikovan za primenu kod dojilja. Nema dovoljno podataka o izlučivanju levofloksacina u majčino mleko; međutim, drugi fluorohinoloni se izlučuju u majčino mleko. Zbog nedostatka podataka o uticaju na ljude i zbog toga što eksperimentalni podaci ukazuju da fluorohinoloni mogu oštetiti hrskavicu nosećih zglobova organizma u razvoju, levofloksacin se ne sme primenjivati kod dojilja (videti odeljke 4.3 i 5.3).
Plodnost
Levofloksacin ne izaziva oštećenje plodnosti i reproduktivnog sistema kod pacova.
Lek Lefofloxacin Kabi ima neznatan ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Neke neželjene reakcije (npr. vrtoglavica/vertigo, pospanost, poremećaji vida) mogu oslabiti sposobnost pacijenta da se koncentriše i reaguje, pa samim tim predstavljaju opasnost u situacijama kada su te sposobnosti posebno važne (npr. upravljanje vozilom ili rukovanja mašinama).
Informacije o neželjenim dejstvima navedene u nastavku zasnivaju se na rezultatima kliničkih ispitivanja sprovedenih kod više od 8300 pacijenata i velikom iskustvu nakon stavljanja leka u promet.
Učestalosti neželjenih dejstava u ovoj tabeli su definisane prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do < 1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su navedene prema opadajućoj ozbiljnosti.
Klasa sistema organa | Često (≥1/100 do < 1/10) | Povremeno | Retko (≥1/10000 do | Nepoznato |
Infekcije i | Gljivična | |||
infestacije | infekcija | |||
(uključujući | ||||
infekciju |
kandidu), | ||||
Poremećaji krvi i limfnog sistema | Leukopenija, Eozinofilija | Trombocitopenija, Neutropenija | Pancitopenija, Agranulocitoza, | |
Poremećaji imunskog sistema | Angioedem, | Anafilaktički šoka, | ||
Endokrini poremećaji | Sindrom neadekvatnog lučenja antidiuretskog hormona (engl. Syndrome of inappropriate secretion of | |||
Poremećaji metabolizma i ishrane | Anoreksija | Hipoglikemija, posebno kod pacijenata sa dijabetesom, Hipoglikemijska koma (videti | Hiperglikemija (videti odeljak 4.4) | |
Psihijatrijski poremećaji* | Insomnija | Anksioznost, Stanje konfuzije, Nervoza | Psihotične reakcije (sa halucinacijama, paranojama), Depresija, Agitacija, Neuobičajeni snovi, | Psihotični poremećaji sa autodestruktivnim ponašanjem, uključujući suicidne misli i dela (videti odeljak 4.4) |
Poremećaji nervnog sistema* | Glavobolja, Vrtoglavica | Pospanost, Tremor, Disgeuzija | Konvulzije (videti odeljke 4.3 i 4.4), Parestezije Poremećaji memorije | Periferna senzorna neuropatija (videti odeljak 4.4), |
Poremećaji oka* | Poremećaji vida, kao što | Prolazni gubitak vida (videti odeljak 4.4), |
je zamagljen vid | uveitis | |||
Poremećaji uha i | Vertigo | Tinitus ( zujanje u | Gubitak sluha, | |
Kardiološki Poremećaji** | Tahikardija, Palpitacije | Ventrikularna tahikardija, | ||
Vaskularni Poremećaji** | Flebitis (odnosi se samo | Hipotenzija | ||
Respiratorni, torakalni i medijastinalni | Dispneja | Bronhospazam, Alergijski pneumonitis | ||
Gastrointestinaln i poremećaji | Dijareja, Povraćanje, Nauzeja | Abdominalni bol, Dispepsija, Nadutost, Konstipacija | Dijareja – hemoragična, koja u veoma retkim slučajevima može da ukazuje na enterokolitis, uključujući pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.4), | |
Hepatobilijarni poremećaji | Povećane vrednosti enzima jetre (ALT/AST, | Povećana koncentracija bilirubina | Žutica i teško oštećenje funkcije jetre, uključujući i smrtne slučajeve akutne insuficijencije jetre koji su prijavljeni kod primene levofloksacina, posebno kod pacijenata sa teškom osnovnom bolešću (videti odeljak 4.4), | |
Poremećaji kože i potkožnog tkivab | Osip, Pruritus, Urtikarija, Hiperhidroza | Reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction With Eosinophilia and Systemic Symptoms, | Toksična epidermalna nekroliza, |
(videti odeljak 4.4). | ||||
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva* | Artralgija, Mijalgija | Poremećaji tetiva (videti odeljke 4.3 i 4.4) uključujući i tendinitis (npr. | Rabdomioliza, Ruptura tetiva (npr. Ahilova tetiva) (videti odeljke 4.3 i 4.4), Ruptura ligamenata, Ruptura mišića, Artritis | |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Povećanje koncentracije kreatinina u krvi | Akutna insuficijencija bubrega (npr. zbog | ||
Opšti poremećaji | Reakcija na mestu | Astenija | Pireksija | Bol (uključujući bol u |
aanafilaksa i anafilaktoidna reakcija se nekada mogu javiti već posle prve doze |
* Veoma retki slučajevi produženih (do nekoliko meseci ili godina), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje utiču na nekoliko, ponekad i više klasa sistema organa i čula (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetiva, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, umor, oslabljeno pamćenje, poremećaji spavanja i oštećenje čula sluha, vida, ukusa i mirisa) prijavljeni su pri upotrebi hinolona i fluorohinolona; u nekim slučajevima bez obzira na već postojeće faktore rizika (videti odeljak 4.4).
**Slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući slučajeve sa smrtnim ishodom), kao i regurgitacija/disfunkcija bilo kog srčanog zaliska prijavljeni su kod pacijenata koji primaju fluorohinolone (videti odeljak 4.4).
Druga neželjena dejstva koja su u vezi sa primenom fluorohinolona uključuju i:
- napadi porfirije kod pacijenata koji boluju od porfirije. Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
U skladu sa toksikološkim ispitivanjima sprovedenim na životinjama i kliničko-farmakološkim ispitivanjima sprovedenim sa supraterapijskim dozama, najvažniji znakovi koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja levofloksacinom u obliku rastvora za infuziju su poremećaji centralnog nervnog sistema poput konfuzije, vrtoglavice, poremećaja svesti i konvulzije, produženje QT intervala.
CNS efekti u koje spadaju stanje konfuzije, konvulzije, halucinacije i tremor, su zabeležene tokom post marketinškog praćenja.
U slučaju predoziranja treba sprovesti simptomatsko lečenje. Potrebno je uraditi EKG zbog mogućeg produženja QT intervala. Hemodijaliza, uključujući peritonealnu dijalizu i CAPD, nisu efikasne u uklanjanju levofloksacina iz organizma. Nema specifičnog antidota.
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, fluorohinoloni
ATC šifra: J01MA12
Levofloksacin je sintetski antibakterijski lek iz grupe fluorohinolona i predstavlja S (-) enantiomer racemske supstance ofloksacin.
Mehanizam delovanja
Kao fluorohinolonski antibiotik, levofloksacin deluje na kompleks DNK-DNK giraze i topoizomerazu IV. Odnos farmakokinetike i farmakodinamike
Stepen baktericidne aktivnosti levofloksacina zavisi od odnosa maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) ili vrednosti površine ispod krive (PIK) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIK).
Mehanizam rezistencije
Rezistencija na levofloksacin nastaje postupno kroz nekoliko koraka, mutacijama ciljnog mesta u obe forme topoizomeraze II, DNK giraze i topoizomeraze IV. Drugi mehanizmi nastanka rezistencije, kao što su propustljivost barijera (često kod Pseudomonas aeruginosa) i efluks mehanizmi, takođe, mogu uticati na osetljivost bakterija na levofloksacin.
Uočeno je postojanje ukrštene rezistencije između levofloksacina i drugih fluorohinolona. Zbog mehanizma dejstva, generalno ne postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih grupa antibiotika.
Granične MIK vrednosti
Granične vrednosti MIK (minimalne inhibitorne koncentracije) za levofloksacin, preporučene od strane EUCAST, koje razdvajaju osetljive od osetljivih mikroorganizama povećane izloženosti, kao i osetljive mikroorganizme povećane izloženosti od rezistentnih su prikazane u sledećoj tabeli za izmerene vrednosti MIK (mg/L).
EUCAST kliničke granične vrednosti MIK za levofloksacin (verzija 10.0, 2020-01-01):
Patogen | Osetljivi | Rezistentni |
Enterobacteriacae | ≤0,5 mg/L | >1 mg/L |
Pseudomonas spp. | ≤0,001 mg/L | >1 mg/L |
Acinetobacter spp. | ≤0,5 mg/L | >1 mg/L |
Staphylococcus aureus. | ≤0,001 mg/L | >1 mg/L |
Enterococcus spp.1 | ≤4 mg/L | >4 mg/L |
Streptococcus pneumoniae | ≤0,001 mg/L | >2 mg/L |
Streptococcus A, B, C, G | ≤0,001 mg/L | >2 mg/L |
Haemophilus influenzae | ≤0,06 mg/L | >0,06 mg/L |
Moraxella catarrhalis | ≤0,125 mg/L | >0,125 mg/L |
Helicobacter pylori | ≤1 mg/L | >1 mg/L |
Aerococcussanguinicola and | ≤2 mg/L | >2 mg/L |
Aeromonas spp. | ≤0,5 mg/L | >1 mg/L |
PK-PD granične vrednosti ( koje | ≤0,5 mg/L | >1 mg/L |
1 samo za nekomplikovane infekcije urinarnog trakta |
Prevalenca rezistencije može za pojedine sojeve varirati geografski i vremenski, pa je poželjno imati lokalne informacije o rezistenciji, posebno kad se leče teške infekcije. Ukoliko je potrebno, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da se primena leka kod bilo koje vrste infekcije može dovesti u pitanje.
Uobičajeno osetljive vrste
Aerobne Gram-pozitivne bakterije
Bacillus anthracis
Staphylococcus aureus osetljivi na meticilin
Staphylococcus saprophyticus Streptococci, grupa C i G Streptococcus agalactiae Streptococcus pneumoniae Streptococcus pyogenes
Aerobne Gram-negativne bakterije
Eikenella corrodens Haemophilus influenzae Haemophilus para-influenzae Klebsiella oxytoca
Moraxella catarrhalis Pasteurella multocida Proteus vulgaris Providencia rettgeri
Anaerobne bakterije
Peptostreptococcus
Ostale
Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Chlamydia trachomatis Legionella pneumophila Mycoplasma pneumoniae Mycoplasma hominis
Ureaplasma urealyticum
Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem
Aerobne gram-pozitivne bakterije
Enterococcus faecalis
Staphylococcus aureus rezistentan na meticilin# Koagulaza negativne Staphylococcus spp
Aerobne Gram- negativne bakterije Acinetobacter baumannii Citrobacter freundii
Enterobacter aerogenes Enterobacter agglomerans Enterobacter cloacae Escherichia coli Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Proteus mirabilis Providencia stuartii Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens
Anaerobne bakterije
Bacteroides fragilis
Prirodno rezistentni sojevi Aerobne Gram-pozitivne bakterije Enterococcus faecium
# Meticilin rezistentan Staphylococcus aureus vrlo verovatno poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući i levofloksacin.
Resorpcija
Oralno primenjen levofloksacin, resorbuje se brzo i potpuno; maksimalne koncetracije u plazmi postižu se unutar 1-2 sata. Apsolutna bioraspoloživost je 99 - 100%.
Hrana ima mali uticaj na resorpciju levofloksacina.
Stanje dinamičke ravnoteže se postiže unutar prvih 48 sati nakon primene 500 mg jednom ili dva puta dnevno.
Distribucija
Približno 30-40% levofloksacina se vezuje za proteine u serumu.
Srednji volumen distribucije levofloksacina je približno 100 L nakon pojedinačnih i ponovljenih doza od 500 mg, pokazujući široku distribuciju u telesnim tkivima.
Prodiranje u tkiva i telesne tečnosti
Dokazano je da levofloksacin prodire u bronhijalnu mukozu, tečnost koja oblaže epitel, alveolarne makrofage, plućno tkivo, kožu (tečnost vezikule), tkivo prostate i urin. Međutim, levofloksacin slabo prodire u cerebrospinalnu tečnost.
Biotransformacija
Levofloksacin se u veoma maloj meri metaboliše, a njegovi metaboliti su desmetil-levofloksacin i levofloksacin N-oksid. Ti metaboliti čine manje od 5% doze izlučene putem urina. Levofloksacin je stereohemijski stabilan i ne podleže hiralnoj inverziji.
Eliminacija
Nakon oralne i intravenske primene, levofloksacin se izlučuje relativno sporo iz plazme (t½: 6-8 sati). Izlučuje se primarno putem bubrega (> 85 % primenjene doze).
Srednja vrednost prividnog ukupnog klirensa levofloksacina posle primene pojedinačne doze od 500 mg iznosi 175±29,2 mL/min.
Nema velikih razlika u farmakokinetici levofloksacina nakon intravenske i oralne primene, što upućuje da se oralna i intravenska primena mogu zameniti jedna drugom.
Linearnost
Levofloksacin pokazuje linearnu farmakokinetiku u doznom rasponu od 50 mg do 1000 mg. Posebne populacije
Farmakokinetika kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega
Oštećena funkcija bubrega utiče na farmakokinetiku levofloksacina. Slabljenjem funkcije bubrega smanjuju se renalna eliminacija i klirens, a poluvreme eliminacije se povećava kao što je prikazano u tabeli, u nastavku:
Farmakokinetika nakon jedne oralne doze od 500 mg kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega
Clcr (mL/min) | <20 | 20-49 | 50-80 |
CR (mL/min) | 13 | 26 | 57 |
t½ (h) | 35 | 27 | 9 |
Farmakokinetika kod starijih pacijenata
Nema značajnih razlika u farmakokinetici levofloksacina između starijih i mlađih pacijenata, osim onih povezanih sa razlikama u klirensu kreatinina.
Razlike u odnosu na pol
Odvojene analize kod pacijenata muškog i ženskog pola pokazale su male ili zanemarljive razlike u farmakokinetici levofloksacina u odnosu na pol. Nema dokaza da su te razlike u osnosu na pol klinički značajne.
Pretklinički podaci pokazuju da ne postoji posebna opasnost po ljude. Podaci su dobijeni na osnovu konvencionalnih studija toksičnosti jedne doze, toksičnosti ponovljenih doza, kancerogenog potencijala i toksičnosti na reproduktivni sistem i razvoj.
Levofloksacin ne utiče na plodnost i reprodukciju kod pacova, a jedini uticaj na fetus bio je kasnije sazrevanje kao rezultat toksičnosti kod skotne ženke.
Levofloksacin nije indukuvao mutaciju gena kod bakterija ili u ćelijama sisara, ali je indukuvao hromozomske promene u ćelijama pluća kineskog hrčka in vitro. Ovi uticaji mogu biti pripisani inhibiciji topoizomeraze II. In vivo testovi (mikronukleus, izmena sestrinskih hromatida, nepravilna sinteza DNK, dominantni letalni testovi) nisu pokazali bilo kakav genotoksični potencijal.
Studije na miševima, pokazale su da levofloksacin ima fototoksično delovanje samo pri veoma velikim dozama. Levofloksacin nije pokazao bilo kakav genotoksični potencijal u ispitivanjima fotomutagenosti, a smanjio je razvoj tumora u ispitivanjima fotokarcinogenosti.
Kao i drugi fluorohinoloni, levofloksacin ispoljava uticaje na hrskavicu (stvaranje ispupčenja i udubljenja) kod pacova i pasa. Ti nalazi su izraženiji kod mladih životinja.
Natrijum-hlorid;
Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH); Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH); Voda za injekcije.
Rastvor za infuziju levofloksacina ne treba mešati sa heparinom ili alkalnim rastvorima (npr. natrijumhidrogenkarbonat).
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.
Rok upotrebe neotvorenog leka:
3 godine
Rok upotrebe nakon prvog otvaranja:
Sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba odmah primeniti nakon otvaranja (u roku od 3 sata). Ako se odmah ne upotrebi (u roku od 3 sata), vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, osim ako je rekonstitucija/razblaživanje izvršeno u kontrolisanim i validiranim uslovima.
Razblaženi rastvor:
Razblaživanje nije potrebno pre primene.
Za razblaženi oblik potvrđena in-use hemijska i fizička stabilnost je 3 sata na 25 °C. Nije potrebno štititi lek od svetlosti tokom same primene infuzije.
Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Ne čuvati u frižideru ili ne zamrzavati.
Za uslove čuvanja nakon razblaženja videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je boca od polietilena male gustine (KabiPac) od 100 mL, zatvorena poklopcem koji sadrži gumeni disk.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 boca sa po 100 mL rastvora za infuziju (10 x 100 mL) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Mešanje sa drugim rastvorima za infuziju:
Lek Levofloxacin Kabi, rastvor za infuziju, je kompatibilan sa sledećim rastvorima za infuziju:
Za podatke o inkompatibilnosti videti odeljak 6.2.
Lek Levofloxacin Kabi sadrži aktivnu supstancu levofloksacin, koja pripada grupi sintetskih antibiotika iz grupe fluorohinolona. Ovaj lek deluje tako što uništava bakterije koje su uzrokovale infekciju u Vašem organizmu.
Lek Levofloxacin Kabi se koristi kod odraslih za lečenje sledećih infekcija:
U posebnim situacijama, lek Levofloxacin Kabi rastvor za infuziju može da se koristi za smanjenje šanse za dobijanje bolesti pluća pod nazivom antraks nakon izlaganja bakteriji koja uzrokuje antraks ili za lečenje ove bolesti.
Lek Levofloxacin Kabi se koristi za lečenje sledećih infekcija samo kada se upotreba antibiotika, koji se uobičajeno preporučuju u terapiji ovih infekcija, smatra neodgovarajućom:
Lek Levofloxacin Kabi ne smete primati i obavestite Vašeg lekara ukoliko:
„hinolonskim antibioticima”. Tetiva je vezivno tkivo kojim se mišić vezuje za kosti;
Ako niste sigurni da li se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što počnete da primate lek Levofloxacin Kabi.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom, medicinskom sestrom ili farmaceutom pre nego što primite lek Levofloxacin Kabi:
„Drugi lekovi i lek Levofloxacin Kabi”);
Ozbiljne reakcije na koži
Tokom primene levofloksacina prijavljene su ozbiljne reakcije kože uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS).
Ukoliko Vam se javi ozbiljan osip ili neki od navedenih simptoma na koži, prestanite sa primenom levofloksacina i obratite se lekaru ili odmah potražite medicinsku pomoć.
Ne smete koristiti fluorohinolonski/hinolonski antibiotik, uključujući lek Levofloxacin Kabi, ukoliko ste u prošlosti imali bilo kakvu ozbiljnu neželjenu reakciju prilikom uzimanja hinolona ili fluorohinolona. U tom slučaju treba da obavestite Vašeg lekara što je pre moguće.
Obavestite svog lekara, medicinsku sestru ili farmaceuta ukoliko tokom primene fluorohinolona:
Retko se mogu javiti bolovi i oticanje zglobova i zapaljenje ili ruptura (pucanje) tetiva. Rizik se povećava ako ste starija osoba (stariji od 60 godina), ako ste imali transplantaciju organa, ako imate probleme sa bubrezima ili ako se istovremeno lečite kortikosteroidima. Zapaljenje i ruptura tetiva mogu se pojaviti u prvih 48 sati lečenja, pa čak i do nekoliko meseci nakon prestanka lečenja lekom Levofloxacin Kabi.
Prilikom prvog znaka bola ili zapaljenja tetive (na primer u skočnom zglobu, ručnom zglobu, laktu, ramenu ili kolenu), prestanite sa primenom leka Levofloxacin Kabi, obratite se Vašem lekaru i odmorite bolno područje. Izbegavajte nepotrebnu fizičku aktivnost, jer to može povećati rizik od rupture tetive.
Retko se mogu javiti znaci oštećenja nerava (neuropatije), kao što su bol, osećaj žarenja, bockanja, utrnulost i/ili slabost pogotovo u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ukoliko Vam se pojave ovi simptomi, prekinite primenu leka Levofloxacin Kabi i odmah obavestite Vašeg lekara u cilju sprečavanja razvoja potencijalno ireverzibilnog stanja.
Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije
Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Levofloxacin Kabi, povezani su sa veoma retkim ali ozbiljnim neželjenim dejstvima, od kojih su neka dugotrajna (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuća ili potencijalno ireverzibilna. Ova neželjena dejstva uključuju bol u tetivama, mišićima i zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta, poteškoće u hodanju, neuobičajene senzacije kao što su, trnci i žmarci, bockanje, golicanje, utrnulost ili peckanje (parestezija), poremećaje čula uključujući oštećenje vida, ukusa, mirisa i sluha, depresiju, poremećaj pamćenja, teški umor i teške poremećaje spavanja.
Ako primetite bilo koje od navedenih neželjenih dejstava nakon primene leka Levofloxacin Kabi, odmah se obratite Vašem lekaru pre nego što nastavite da primate lek. Vi i Vaš lekar ćete odlučiti o nastavku lečenja i razmotriti primenu drugog antibiotika.
Ako niste sigurni da li se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre primene ovog leka.
Test za određivanje opijata u urinu
Testovi za određivanje prisustva lekova za ublažavanje jakih bolova koji se zovu „opijati” u urinu (mokraći) mogu dati „lažno pozitivne” rezultate kod pacijenata koje primaju lek Levofloxacin Kabi. Ako Vaš lekar namerava da Vam uradi test na opijate obavestite ga da primate ovaj lek.
Test na tuberkulozu
Ovaj lek može uzrokovati „lažno negativne” rezultate nekih laboratorijskih testova kojima se otkriva prisustvo bakterije koja izaziva tuberkulozu.
Drugi lekovi i lek Levofloxacin Kabi
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Levofloksacin može da utiče na dejstvo drugih lekova, ili drugi lekovi mogu da utiču na dejstvo levofloksacina.
Posebno je važno da obavestite Vašeg lekara ako uzimate neke od sledećih lekova, s obzirom na to da postoji veći rizik za pojavu neželjenih dejstava tokom primene leka Levofloxacin Kabi:
Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.
Ne smete primati ovaj lek:
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Nakon primene ovog leka možete osetiti neželjene reakcije kao što su pospanost, vrtoglavica/vertigo ili poremećaj vida. Neke od ovih reakcija mogu uticati na sposobnost koncentracije i brzinu reagovanja. Ako osetite neke od ovih simptoma, nemojte upravljati vozilom ili rukovati mašinama.
Lek Levofloxacin Kabi sadrži natrijum
Ovaj lek sadrži 354 mg natrijuma (glavna komponenta kuhinjske soli) u 100 mL rastvora za infuziju. Ovo je ekvivalentno 17,7% preporučenog maksimalnog dnevnog unosa natrijuma u ishrani za odrasle.
Doziranje
Ukoliko niste sigurni zbog čega morate da primate lek Levofloxacin Kabi ili imate bilo kakva pitanja u vezi doziranja leka, obratite se svom lekaru, medicinskoj sestri ili farmaceutu.
Doziranje kod odraslih i starijih pacijenata
Zapaljenje pluća (vanbolnički stečena pneumonija i inhalacioni antraks): 500 mg jednom ili dva puta dnevno. Infekcije urinarnog trakta, uključujući infekcije bubrega i mokraćne bešike: 500 mg jednom dnevno.
Infekcija prostate: 500 mg jednom dnevno.
Infekcija kože i mekih tkiva: 500 mg jednom ili dva puta dnevno.
Doziranje kod odraslih i starijih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega
Vaš lekar će Vam možda propisati manju dozu leka.
Deca i adolescenti
Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece ili adolescenata.
Zaštitite kožu od sunčeve svetlosti
Tokom primene ovog leka i dva dana nakon prestanka primene ovog leka nemojte se izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti (zračenju) jer će Vaša koža biti mnogo osetljivija na sunce. Ako se ne budete pridržavali sledećih mera opreza postoji rizik od nastanka opekotina, peckanja i stvaranja plikova:
Ako ste primili više leka Levofloxacin Kabi nego što treba
Mala je mogućnost da će Vam Vaš lekar ili medicinska sestra primeniti više leka nego što treba. Oni će Vas pažljivo pratiti i proveravati koliko ste leka primili. Ako niste sigurni zašto ste primili dozu leka pitajte Vašeg lekara.
Predoziranje lekom Levofloxacin Kabi može dovesti do pojave sledećih simptoma: epileptičnog napada, osećaja zbunjenosti, vrtoglavice, smanjenjo stanje svesti, tremora i problema sa srcem - što može dovesti do nepravilnog rada srca, kao i do mučnine.
Ako ste zaboravili da primite lek Levofloxacin Kabi
Vaš lekar ili medicinska sestra će znati kada treba da primite ovaj lek. Malo je verovatno da ćete dobiti manje ili više leka nego što je propisano. Ako mislite da ste propustili dozu, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.
Ako naglo prestanete da primate lek Levofloxacin Kabi
Vaš lekar ili medicinska sestra će nastaviti da Vam daju lek Levofloxacin Kabi, čak i ako se osećate bolje. Ako se prerano prekine primena, Vaše stanje se može pogoršati ili bakterije mogu postati otporne (neosetljive) na lek. Nakon što nekoliko dana budete lečeni rastvorom za infuziju, Vaš lekar može da odluči da nastavi lečenje tabletama istog leka kako bi lečenje privelo kraju.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek. Ovi efekti su obično blagi ili umereni i često nestaju nakon kratkog vremena.
Prestanite sa primenom leka Levofloxacin Kabi i odmah obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ako primetite neke od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava - možda će Vam biti potrebna hitna medicinska pomoć:
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
„neuropatija”;
Ukoliko Vam oslabi vid ili se pojave drugi problemi sa očima tokom primene leka Levofloxacin Kabi, treba odmah tražiti savet očnog lekara.
Veoma retki slučajevi dugotrajnih (traju do nekoliko meseci ili godina) ili trajnih neželjenih reakcija, kao što su zapaljenja tetiva, ruptura tetiva, bol u zglobovima, bol u ekstremitetima, poteškoće u hodanju, neuobičajeni osećaji kao što su bockanje, trnjenje, mravinjanje, peckanje, ukočenost ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, poremećaj pamćenja, kao i oštećenje sluha, vida, ukusa i mirisa povezani su sa upotrebom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima bez obzira na prethodno postojeće faktore rizika.
Slučajevi zadebljanja i slabljenja zida aorte ili oštećenja zida aorte (aneurizme i disekcije), koji mogu prouzrokovati pucanje i biti fatalni, kao i propuštanje srčanih zalistaka prijavljeni su kod pacijenata koji su primali fluorohinolone. Videti takođe odeljak 2.
Obavestite Vašeg lekara ako neko od sledećih neželjenih dejstava postane ozbiljno ili traje duže od nekoliko dana:
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
vebsajt: www.alims.gov.rs
i-mejl: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Levofloxacin Kabi posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem
pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Ne čuvati u frižideru ili ne zamrzavati.
Sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba odmah primeniti nakon otvaranja (u roku od 3 sata). Ako se odmah ne upotrebi (u roku od 3 sata), vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, osim ako je rekonstitucija/razblaživanje izvršeno u kontrolisanim i validiranim uslovima.
Razblaživanje nije potrebno pre primene.
Za razblaženi oblik potvrđena in-use hemijska i fizička stabilnost je 3 sata na 25 °C.
Lek Levofloksacin Kabi treba koristiti samo ako je rastvor bistar, zelenkasto-žute boje i bez čestica. Odbacite neiskorišćeni rastvor.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Jedan mililitar rastvora za infuziju sadrži 5 mg levofloksacina (u obliku levofloksacin, hemihidrata). 100 mL rastvora za infuziju sadrži 500 mg levofloksacina (u obliku levofloksacin, hemihidrata).
Kako izgleda lek Levofloxacin Kabi i sadržaj pakovanja
Rastvor za infuziju.
Rastvor žute do zelenkasto-žute boje.
Unutrašnje pakovanje je boca od polietilena male gustine (KabiPac) od 100 mL, zatvorena poklopcem koji sadrži gumeni disk.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 boca sa po 100 mL rastvora za infuziju (10 x 100 mL) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:
FRESENIUS KABI D.O.O. BEOGRAD,
Omladinskih brigada 88b, Beograd – Novi Beograd
Proizvođač:
FRESENIUS KABI POLSKA SP. Z O.O.,
ul. Sienkiewicza 25, Kutno, Poljska
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
April, 2023.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
Broj i datum dozvole:
515-01-03370-21-001 od 12.04.2023.
< >
Terapijske indikacije
Lek Levofloxacin Kabi, rastvor za infuziju, je indikovan kod odraslih u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka):
U sledećim infekcijama, lek Levofloxacin Kabi treba primenjivati samo kada se upotreba antibiotika, koji se uobičajeno preporučuju za terapiju ovih infekcija, smatra neodgovarajućom:
Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o odgovarajućoj primeni antibakterijskih lekova.
Doziranje i način primene
Lek Levofloxacin Kabi, rastvor za infuziju, primenjuje se u vidu spore intravenske infuzije jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od tipa i težine infekcije, kao i od osetljivosti patogenog uzročnika.
Terapija lekom Levofloxacin Kabi nakon početne intravenske primene može se nastaviti primenom odgovarajuće oralne doze u skladu sa Sažetkom karakteristika leka za film tablete i ako se smatra odgovarajućom za pacijenta. Usled biološke ekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se upotrebiti isti režim doziranja.
Doziranje
Preporučuje se sledeće doziranje leka Levofloxacin Kabi, rastvor za infuziju:
Doziranje kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega (klirens kreatinina > 50 mL/min)
Indikacije | Dnevni režim doziranja | Ukupna dužina terapije1 |
(prema težini bolesti) | (prema težini bolesti) | |
Vanbolnički stečena pneumonija | 500 mg jednom ili dva puta | 7-14 dana |
Akutni pijelonefritis | 500 mg jednom dnevno | 7-10 dana |
Komplikovane infekcije | 500 mg jednom dnevno | 7-14 dana |
Hronični bakterijski prostatitis | 500 mg jednom dnevno | 28 dana |
Komplikovane infekcije kože i | 500 mg jednom ili dva puta | 7-14 dana |
Inhalacioni antraks | 500 mg jednom dnevno | 8 nedelja |
1Trajanje terapije uključuje intravensku i oralnu terapiju. Vreme prevođenja sa intravenske na oralnu terapiju zavisi od kliničke situacije, ali je uobičajeno od 2 do 4 dana.
Posebne grupe pacijenata
Oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)
Režim doziranja | |||
250 mg/24 sata | 500 mg/24 sata | 500 mg/12 sati | |
Klirens kreatinina | prva doza: 250 mg | prva doza: 500 mg | prva doza: 500 mg |
50-20 mL/min | zatim: 125 mg/24 sata | zatim: 250 mg/24 sata | zatim: 250 mg/12 |
19-10 mL/min | zatim: 125 mg/48 sati | zatim: 125 mg/24 sata | zatim: 125 mg/12 |
<10 mL/min (uključujući hemodijalizu i CAPD)1 | zatim: 125 mg/48 sati | zatim: 125 mg/24 sata | zatim: 125 mg/24 sata |
1Nije potrebna primena dodatnih doza posle hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (engl. continuous ambulatory peritoneal dialysis, CAPD).
Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavati dozu pošto se levofloksacin ne metaboliše u jetri u značajnoj meri i uglavnom se izlučuje putem bubrega.
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata, osim ako se to ne nameće s obzirom na funkciju bubrega (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka
„Tendinitis i ruptura tetive” i „Produženje QT intervala”).
Pedijatrijska populacija
Lek Levofloxacin Kabi je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju (videti odeljak
„Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka).
Način primene
Lek Levofloxacin Kabi, rastvor za infuziju, je namenjen samo za sporu intravensku infuziju; primenjuje se jednom ili dva puta dnevno. Vreme primene infuzije mora biti najmanje 30 minuta za dozu od 250 mg, odnosno 60 minuta za dozu od 500 mg leka Levofloxacin Kabi, rastvor za infuziju (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).
Za informacije o inkompatibilnosti videti odeljak „Inkompatibilnost”, a za kompatibilnost sa drugim rastvorima za infuziju videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.
Lista pomoćnih supstanci
Natrijum-hlorid;
Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH); Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH); Voda za injekcije.
Inkompatibilnost
Rastvor za infuziju levofloksacina ne treba mešati sa heparinom ili alkalnim rastvorima (npr. natrijumhidrogenkarbonat).
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.
Rok upotrebe
Rok upotrebe neotvorenog leka:
3 godine
Rok upotrebe nakon prvog otvaranja:
Sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba odmah primeniti nakon otvaranja (u roku od 3 sata). Ako se odmah ne upotrebi (u roku od 3 sata), vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, osim ako je rekonstitucija/razblaživanje izvršeno u kontrolisanim i validiranim uslovima.
Razblaženi rastvor:
Razblaživanje nije potrebno pre primene.
Za razblaženi oblik potvrđena in-use hemijska i fizička stabilnost je 3 sata na 25 °C. Nije potrebno štititi lek od svetlosti tokom same primene infuzije.
Posebne mere opreza pri čuvanju
Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Ne čuvati u frižideru ili ne zamrzavati.
Za uslove čuvanja nakon razblaženja videti odeljak „Rok upotrebe”.
Priroda i sadržaj pakovanja
Unutrašnje pakovanje je boca od polietilena male gustine (KabiPac) od 100 mL, zatvorena poklopcem koji sadrži gumeni disk.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 boca sa po 100 mL rastvora za infuziju (10 x 100 mL) i Uputstvo za lek.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.