Levalox® 5mg/mL rastvor za infuziju

Lek Levalox, rastvor za infuziju, je indikovan kod odraslih u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

• Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4);
• Hronični bakterijski prostatitis;
• Inhalacioni antraks: profilaksa nakon ekspozicije i terapija (videti odeljak 4.4)

U sledećim infekcijama, lek Levalox treba primenjivati samo kada se upotreba antibiotika, koji se uobičajeno preporučuju za terapiju ovih infekcija, smatra neodgovarajućom.

• Vanbolnički stečena pneumonija;
• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva;

Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o odgovarajućoj primeni antibakterijskih lekova.

Lek Levalox, rastvor za infuziju, primenjuje se u vidu spore intravenske infuzije jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od tipa i težine infekcije, kao i od osetljivosti patogenog uzročnika. Terapija lekom Levalox nakon početne intravenske primene može se nastaviti primenom odgovarajuće oralne doze u skladu sa Sažetkom karakteristika leka za film tablete i ako se smatra odgovarajućom za pacijenta. Usled biološke ekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se upotrebiti isti režim doziranja.

Doziranje

Preporučuje se sledeće doziranje leka Levalox, rastvor za infuziju:

Doziranje kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega (klirens kreatinina > 50 mL/min)

1Dužina terapije uključuje intravensku i oralnu terapiju. Vreme prelaska sa intravenske na oralnu terapiju zavisi od kliničke situacije, ali je uobičajeno od 2 do 4 dana.

Posebne grupe pacijenata

Oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)

1Nije potrebna primena dodatnih doza posle hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavati dozu pošto se levofloksacin ne metaboliše u jetri u značajnoj meri i uglavnom se ekskretuje putem bubrega.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata, osim ako se to ne nameće s obzirom na funkciju bubrega (videti odeljak 4.4 „Tendinitis i ruptura tetive” i „Produženje QT intervala”).

Pedijatrijska populacija

Lek Levalox je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju (videti odeljak 4.3).

Način primene

Lek Levalox, rastvor za infuziju, je namenjen samo za sporu intravensku infuziju; primenjuje se jednom ili dva puta dnevno. Vreme primene infuzije mora biti najmanje 30 minuta za 250 mg, odnosno 60 minuta za 500 mg leka Levalox, rastvor za infuziju (videti odeljak 4.4).

Za informacije o inkompatibilnosti pogledati odeljak 6.2, a za kompatibilnost sa drugim rastvorima za infuziju videti odeljak 6.6.

Levofloksacin se ne sme primenjivati kod:

• pacijenata preosetljivih na levofloksacin, ostale hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 ,
• pacijenata sa epilepsijom,
• pacijenata koji u istoriji bolesti imaju poremećaje tetiva nastale usled primene fluorohinolona,
• dece ili adolescenata u razvoju,
• trudnica,
• dojilja.

Primenu levofloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su ranije imali ozbiljne neželjene reakcije kada su primenjivali lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata levofloksacinom treba započeti samo u odsustvu drugih terapijskih mogućnosti i nakon pažljive procene odnosa korist/rizik (videti i odeljak 4.3).

Rizik od razvoja rezistencije

Veoma je verovatno da su meticilin-rezistentni sojevi S. aureusa otporni na delovanje fluorohinolona, pa samim tim i na levofloksacin. Iz tog razloga se ne preporučuje primena levofloksacina kod MRSA (meticilin rezistentni Staphylococcus aureus) infekcija koje su dijagnostikovane ili na koje se sumnja, osim u slučajevima laboratorijske potvrde osetljivosti mikroorganizama na dejstvo levofloksacina (ili kada se iz nekih razloga ne mogu primenjivati antibiotici koji su uobičajeno propisuju za terapiju MRSA infekcija).

Rezistencija E. coli (najčešćeg patogena urinarnog trakta) na fluorohinolone varira širom Evropske unije. Lekarima koji propisuju lek savetuje se da uzmu u obzir lokalnu prevalencu E. Coli, kao i rezistenciju prema fluorohinolonima.

Inhalacioni antraks: Primena levofloksacina kod ljudi je bazirana na in vitro ispitivanjima i rezultatima eksperimenata izvođenim na životinjama, zajedno sa ograničenim rezultatima ispitivanja u kojima su učestvovali ljudi. Primena leka treba da bude u skladu sa nacionalnim i/ili internacionalnim smernicama za terapiju antraksa.

U

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije na lekove

Veoma retki slučajevi dugotrajnih (do nekoliko meseci ili godina), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih teških neželjenih reakcija na lek koje utiču na različite, ponekad i na više sistema u telu (mišićno-koštani, nervni, psihijatrijski i čula) prijavljeni su kod pacijenata koji su upotrebljavali hinolone i fluorohinolone, nezavisno od životnog doba i već postojećih faktora rizika. Primenu levofloksacina treba odmah prekinuti nakon prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije i pacijente treba savetovati da se obrate za savet svom lekaru.

Vreme trajanja infuzije

Preporučeno vreme trajanja infuzije je najmanje 30 minuta za primenu 250 mg levofloksacina odnosno 60 minuta za 500 mg levofloksacina. Poznato je da se za vreme primene ofloksacina mogu javiti tahikardija i prolazni pad krvnog pritiska. U retkim slučajevima može doći do kolapsa usled izraženog pada krvnog pritiska. Ukoliko dođe do očiglednog pada krvnog pritiska tokom infuzione primene levofloksacina (l- izomera ofloksacina), treba odmah prekinuti sa primenom infuzije.

Tendinitis i rupture tetiva

Tendinitis i ruptura tetive (naročito ali ne i isključivo se odnosi na Ahilovu tetivu), ponekad bilateralni, mogu se pojaviti već u prvih 48 sati terapije levofloksacinom a prijavljeno je da se javljaju čak i do nekoliko

meseci nakon prekida terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetiva povećan je kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa transplantiranim solidnim organima, pacijenata koji uzimaju dnevnu dozu od 1000 mg i kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu kortikosteroida.

Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolno oticanje, zapaljenje), treba prekinuti terapiju levofloksacinom i razmotriti mogućnost druge terapije. Zahvaćeni ekstremitet treba lečiti na odgovarajući način (npr. imobilizacija). U slučaju pojave znakova tendinopatije, ne treba koristiti kortikosteroide

Bolest povezana sa bakterijom Clostridium difficile

Dijareja, posebno ako je teška, uporna i/ili sa pojavom krvi, koja se pojavljuje tokom ili nakon terapije levofloksacinom (uključujući nekoliko nedelja nakon terapije) može biti simptom bolesti povezane sa Clostridium difficile ( engl. Clostridium difficile-associated diarrhea - CDAD). Može biti po težini blaga do životno ugrožavajuća pri čemu je najteži oblik pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.8). Zato je važno preispitati mogućnost postojanja ovog oboljenja kod pacijenata koji imaju ozbiljnu dijareju koja se javlja tokom i po završetku terapije levofloksacinom. Ukoliko se posumnja na pseudomembranozni kolitis, treba odmah prestati sa primenom leka Levalox i odmah započeti sa primenom odgovarajućih mera i specifične terapije bez odlaganja . U tom kliničkom stanju kontraindikovani su lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima

Hinoloni mogu smanjiti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u istoriji bolesti (videti odeljak 4.3). Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je krajnji oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima, ili kod istovremene primene sa aktivnim supstancama koje smanjuju prag za nastanak konvulzija (videti odeljak 4.5.). U slučaju pojave konvulzija, treba prekinuti sa primenom levofloksacina.

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti sa latentnim ili postojećim deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze mogu biti skloni hemolitičkim reakcijama kada se leče hinolonima. Zbog toga, kod ovih pacijenata levofloksacin treba primenjivati sa oprezom zbog moguće pojave hemolize.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Budući da se levofloksacin izlučuje uglavnom putem bubrega, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega treba prilagoditi dozu leka Levalox (videti odeljak 4.2).

Reakcije preosetljivosti

Levofloksacin može da izazove ozbiljne reakcije preosetljivosti, sa mogućim smrtnim ishodom (npr. angioedem ili anafilaktički šok), koje se ponekad mogu javiti nakon inicijalne doze leka (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba odmah da prekinu sa terapijom i obrate se lekaru kako bi dobili odgovarajuću stručnu pomoć.

Teške neželjene reakcije kože

Teške neželjene reakcije kože (eng. Severe cutaneous adverse reactions, SCARs) uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN: takođe poznata kao Lyell sindrom), Stevens Johnson sindrom (SJS) i reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom, prijavljene su prilikom primene levofloksacina (videti odeljak 4.8). Pri propisivanju, pacijenta treba obavestiti o znakovima i simptomima teških reakcija kože i treba ga pažljivo nadgledati.

Ukoliko se pojave znakovi i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, treba odmah prekinuti primenu levofloksacina i razmotriti drugu terapiju. Ukoliko je pacijent razvio ozbiljnu reakciju kao što je SJS, TEN ili DRESS pri primeni levofloksacina, terapija levofloksacinom se ne sme ponovo započeti.

Poremećaj metabolizma šećera

Kao i tokom primene svih hinolona, zabeležen je poremećaj koncentracije glukoze u krvi. Prijavljene su obe: hipoglikemija i hiperglikemija, koje se češće dešavaju kod starijih pacijenata, obično kod pacijenata sa dijabetesom koji su istovremeno na terapiji oralnim antidijabeticima (npr. glibenklamid) ili primaju insulin. Takođe, prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Kod pacijenata sa dijabetesom, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi (videti odeljak 4.8). Lečenje levofloksacinom treba odmah prekinuti ako pacijent prijavi poremećaj koncentacije glukoze u krvi i razmotriti terapiju drugim antibioticima koji nisu iz grupe fluorohinolona.

Prevencija fotosenzitivnosti

Prijavljeni su slučajevi pojave fotosenzitivnosti prilikom terapije levofloksacinom. (videti odeljak 4.8). Preporučuje se da se pacijenti nepotrebno ne izlažu jakom suncu ili veštačkim UV zracima (npr. kvarcne lampe, solarijumi) tokom terapije i 48 sati po završetku terapije levofloksacinom, kako bi se sprečile reakcije fotosenzitivnosti.

Pacijenti koji primaju antagoniste vitamina K

Zbog mogućeg povećanja vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenja kod pacijenata koji se leče kombinacijom levofloksacina i antagonista vitamina K (npr. varfarin), treba kontrolisati vrednosti parametara koagulacije ako se ti lekovi primenjuju istovremeno (videti odeljak 4.5.).

Psihotične reakcije

Psihotične reakcije zabeležene su kod pacijenata lečenih hinolonima, uključujući levofloksacin. U veoma retkim slučajevima one mogu preći u suicidne misli i autodestruktivno ponašanje – ponekad nakon samo jedne doze levofloksacina (videti odeljak 4.8). Ako pacijent razvije takve reakcije, potrebno je prekinuti primenu levofloksacina odmah pri prvim naznakama ili simptomima ovih reakcija i pacijenta treba uputiti da kontaktira svog lekara za savet. Treba razmotriti terapiju drugim antibioticima koji nisu iz grupe fluorohinolona i preduzeti odgovarajuće mere. Savetuje se oprez ukoliko se levofloksacin primenjuje kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa istorijom psihijatrijskih oboljenja.

Produžavanje QT intervala

Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih postoji rizik od produžavanja QT intervala, kao u slučaju:

• sindroma kongenitalno produženog QT intervala,
• istovremene primene lekova koji produžavaju QT interval (npr. antiaritmici I i III klase, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici),
• poremećaja ravnoteže elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija),
• srčanih oboljenja (npr. srčane insuficijencije, infarkta miokarda, bradikardija).

Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljivi na lekove koji produžavaju QT interval. Zato treba biti oprezan prilikom primene fluorohinolona (levofloksacina) u ovim populacijama (videti odeljke 4.2 „Stariji pacijenti”; 4.5; 4.8; 4.9).

Periferna neuropatija

Slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koji rezultuju parestezijom, hipoestezijom, dizestezijom ili slabošću prijavljeni su kod pacijenata koji su uzimali hinolone i fluorohinolone uključujući levofloksacin. Pacijente koji se leče levofloksacinom treba savetovati da obaveste svog lekara pre nastavka terapije ako se kod njih jave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj žarenja, bockanje, utrnulost ili slabost, kako bi se sprečila pojava potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Hepatobilijarni poremećaji

Kod primene levofloksacina prijavljeni su slučajevi hepatičke nekroze, pa čak i životno ugrožavajuće insuficijencije jetre, posebno kod pacijenata sa teškim osnovnim bolestima, kao što je sepsa (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba da prekinu terapiju i kontaktiraju lekara ukoliko dođe do pojave znakova i simptoma oboljenja jetre kao što su anoreksija, žutica, tamno prebojen urin, pruritus ili osetljivost abdomena.

Egzacerbacije miastenije gravis

Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, blokiraju neuromuskularnu aktivnost što dovodi do pogoršanja slabosti mišića kod pacijenata sa miastenijom gravis. Postmarketinški su prijavljene ozbiljne neželjene reakcije, uključujući smrt i respiratorne probleme, koji su povezani sa primenom fluorohinolona kod pacijenata sa miastenijom gravis. Levofloksacin se ne preporučuje kod pacijenata sa poznatom istorijom miastenije gravis.

Poremećaj vida

Ukoliko prilikom primene levofloksacina oslabi vid pacijenta ili se pojave bilo kakvi očni problemi, treba konsultovati očnog lekara (videti odeljak 4.7 i 4.8).

Superinfekcija

Dugotrajna upotreba levofloksacina može dovesti do neosetljivosti organizma na lek. Ako dođe do superinfekcije tokom terapije, treba preduzeti odgovarajuće mere.

Interferencije sa laboratorijskim testovima

Kod pacijenata koji su na terapiji levofloksacinom, određivanje opijata u urinu može dati lažno pozitivne rezultate. Možda će biti potrebno da se rezultat potvrdi osetljivijom metodom.

Levofloksacin može sprečiti rast Micobacterium tuberculosis i, zato, može dati lažno negativne rezultate u bakteriološkoj dijagnostici tuberkuloze.

Aneurizma i disekcija aorte

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte nakon uzimanja fluorohinolona, posebno kod populacije starijih.

Zato fluorohinolone treba primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Marfan-ov sindrom, vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Ovaj lek sadrži 15,40 mmol (ili 354,20 mg) natrijuma u 100 mL. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Uticaj drugih lekova na lek Levalox

Teofilin, fenbufen ili slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi

U kliničkom ispitivanju nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije levofloksacina sa teofilinom. Međutim, može doći do značajnog smanjenja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ili drugim lekovima koji smanjuju taj prag.

U prisustvu fenbufena, koncentracije levofloksacina su za 13% veće nego kada se levofloksacin primenjuje sam.

Probenecid i cimetidin

Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan uticaj na eliminaciju levofloksacina. Cimetidin smanjuje bubrežni klirens levofloksacina za 24%, a probenecid za 34%. To je zato što oba leka mogu da blokiraju renalnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, statistički značajne kinetičke razlike pri dozama ispitivanim u studiji nisu bile klinički važne.

Oprez se savetuje kada se levofloksacin primenjuje istovremeno sa lekovima koji utiču na tubularnu bubrežnu ekskreciju, kao što su probenecid i cimetidin, posebno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Ostale važne informacije

U kliničkim farmakološkim ispitivanjima pokazano je da nije bilo nikakvih klinički bitnih promena u farmakokinetici levofloksacina, pri istovremenoj primeni sa kalcijum-karbonatom, digoksinom, glibenklamidom i ranitidinom.

Uticaj leka Levalox na druge lekove

Ciklosporin

Poluvreme eliminacije ciklosporina se povećava za 33 % pri istovremenoj primeni sa levofloksacinom.

Antagonisti vitamina K

Povećane vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje, koje može biti ozbiljno, zabeleženi su kod pacijenata koji su bili istovremeno lečeni levofloksacinom i antagonistima vitamina K (npr. varfarinom). Zbog toga je potrebno pratiti vrednosti koagulacije kod pacijenata koji uzimaju antagoniste vitamina K (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji produžavaju protrombinsko vreme

Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiartimike IA i III klase, triciklične antidepresive, makrolide, antipsihotike; videti odeljak 4.4).

Ostale važne informacije

U studiji koja se bavila ispitivanjem farmakokinetičkih interakcija, levofloksacin nije pokazao uticaj na farmakokinetiku teofilina (koji je supstrat za CYP1A2), što znači da levofloksacin ne inhibira CYP1A2.

Trudnoća

Podaci o primeni levofloksacina kod trudnica su ograničeni. Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Međutim, zbog nedostatka podataka ispitivanja na ljudima i zbog opasnosti od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Dojenje

Levofloksacin je kontraindikovan za primenu kod dojilja. Nema dovoljno podataka o izlučivanju levofloksacina u majčino mleko; međutim, drugi fluorohinoloni se izlučuju u majčino mleko. Zbog nedostatka podataka o uticaju na ljude i zbog opasnosti od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin se ne sme primenjivati kod dojilja (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Plodnost

Levofloksacin ne izaziva oštećenje ploda i reproduktivnog sistema kod pacova.

Neke neželjene reakcije (npr. ošamućenost/vrtoglavica, pospanost, poremećaji vida) mogu oslabiti sposobnost pacijenta da se koncentriše i reaguje, pa samim tim predstavljaju opasnost u situacijama kada su te sposobnosti posebno važne (npr. upravljanje vozilom ili rukovanja mašinama).

Sledeće informacije zasnivaju se na rezultatima kliničkih ispitivanja na više od 8300 pacijenata i velikom postmarketinškom iskustvu.

Učestalost neželjenih dejstava je prikazana unutar svake klase sistema organa, prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do ≤ 1/10), povremeno (≥1/1000 do ≤

1/100), retko (≥1/10000 do ≤ 1/1000), veoma retko (≤1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake grupe neželjene reakcije su navedene od najozbiljnijih do najblažih.

* Veoma retki slučajevi produženih (do nekoliko meseci ili godina), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje utiču na nekoliko, ponekad i više klasa sistema organa i čula (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetiva, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, umor, oslabljeno pamćenje, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida, ukusa i mirisa) prijavljeni su pri upotrebi hinolona i fluorohinolona; u nekim slučajevima bez obzira na već postojeće faktore rizika (videti odeljak 4.4).

Druga neželjena dejstva koja su u vezi sa primenom fluorohinolona uključuju i:

- napadi porfirije kod pacijenata koji boluju od porfirije. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Prema ispitivanjima toksičnosti na životinjama i kliničkim farmakološkim studijama sa supraterapijskim dozama, najvažniji znaci koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja levofloksacinom su poremećaji centralnog nervnog sistema poput konfuzije, vrtoglavice, poremećaja svesti i konvulzija, produženje QT intervala.

Dejstva na CNS koja uključuju konfuzno stanje, konvulzije, halucinacije i tremor, su zabeležena tokom post marketinškog praćenja.

U slučaju predoziranja treba započeti simptomatsko lečenje. Potrebno je uraditi EKG zbog mogućeg produženja QT intervala. Hemodijaliza, uključujući peritonealnu dijalizu i CAPD, nisu efikasne u uklanjanju levofloksacina iz organizma. Nema specifičnog antidota.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, , fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA12

Levofloksacin je sintetski antibakterijski lek iz grupe fluorohinolona i predstavlja S (-) enantiomer racemske supstance ofloksacin.

Mehanizam delovanja

Kao fluorohinolonski antibiotik, levofloksacin deluje na kompleks DNK-DNK giraze i topoizomerazu IV. PK/DP odnos

Stepen baktericidne aktivnosti levofloksacina zavisi od odnosa maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) ili vrednosti površine ispod krive (PIK) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIK).

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na levofloksacin nastaje postupno kroz nekoliko koraka, mutacijama ciljnog mesta u obe forme topoizomeraze II, DNK giraze i topoizomeraze IV. Drugi mehanizmi nastanka rezistencije, kao što su propustljivost barijera (često kod Pseudomonas aeruginosa) i efluks mehanizmi, takođe, mogu uticati na osetljivost bakterija na levofloksacin.

Zabeleženo je postojanje ukrštene rezistencije između levofloksacina i drugih fluorohinolona. Zbog mehanizma dejstva, generalno ne postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih grupa antibiotika.

Granične MIK vrednosti

Granične vredosti MIK za levofloksacin, preporučene od strane EUCAST, razdvajaju osetljive od intermedijarno osetljivih mikroorganizama, kao i intermedijarno osetljive mikroorganizme od rezistentnih. Vrednosti MIK testiranja (mg/L) su date u tabeli.

EUCAST kliničke granične vrednosti MIK za levofloksacin (verzija 2.0; 2012-01-01):

Prevalenca rezistencije može za pojedine sojeve varirati geografski i vremenski, pa je poželjno imati lokalne informacije o rezistenciji, posebno kad se leče teške infekcije. Ukoliko je potrebno, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da se primena leka kod bilo koje vrste infekcije može dovesti u pitanje.

Uobičajeno osetljive vrste

Aerobne Gram-pozitivne bakterije

Bacillus anthracis

Staphylococcus aureus osetljivi na meticilin

Staphylococcus saprophyticus Streptococci, grupa C i G Streptococcus agalactiae Streptococcus pneumoniae Streptococcus pyogenes

Aerobne Gram-negativne bakterije

Eikenella corrodens Haemophilus influenzae Haemophilus para-influenzae Klebsiella oxytoca

Moraxella catarrhalis Pasteurella multocida

Proteus vulgaris Providencia rettgeri

Anaerobne bakterije

Peptostreptococcus

Ostale

Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Chlamydia trachomatis Legionella pneumophila Mycoplasma pneumoniae Mycoplasma hominis Ureaplasma urealyticum

Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem

Aerobne gram-pozitivne bakterije

Enterococcus faecalis

Staphylococcus aureus rezistentan na meticilin# Koagulaza negativne Staphylococcus spp

Aerobne Gram- negativne bakterije Acinetobacter baumannii Citrobacter freundii

Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Proteus mirabilis Providencia stuartii Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens

Anaerobne bakterije

Bacteroides fragilis

Prirodno rezistentni sojevi Aerobne Gram-pozitivne bakterije Enterococcus faecium

# Meticilin rezistentan Staphylococcus aureus vrlo verovatno poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući i levofloksacin.

Resorpcija

Levofloksacin primenjen oralno, resorbuje se brzo i potpuno; maksimalne koncetracije u plazmi postižu se unutar 1-2 sata. Apsolutna bioraspoloživost je 99 - 100%.

Hrana ima mali uticaj na resorpciju levofloksacina.

Stanje dinamičke ravnoteže se postiže unutar prvih 48 sati nakon primene 500 mg jednom ili dva puta dnevno.

Distribucija

Približno 30-40% levofloksacina se vezuje za proteine u serumu.

Srednji volumen distribucije levofloksacina je približno 100 L nakon pojedinačnih i ponovljenih doza od 500 mg, pokazujući široku distribuciju u telesnim tkivima.

Prodiranje u tkiva i telesne tečnosti

Levofloksacin prodire u bronhijalnu mukozu, tečnost koja oblaže epitel, alveolarne makrofage, plućno tkivo, kožu (tečnost vezikule), tkivo prostate i urin. Međutim, levofloksacin slabo prodire u cerebrospinalnu tečnost.

Biotransformacija

Levofloksacin se veoma malo metaboliše, a njegovi metaboliti su desmetil-levofloksacin i levofloksacin N- oksid. Ti metaboliti čine manje od 5% doze izlučene putem urina. Levofloksacin je stereohemijski stabilan i ne podleže hiralnoj inverziji.

Eliminacija

Nakon oralne i intravenske primene, levofloksacin se izlučuje relativno sporo iz plazme (t½: 6-8 sati). Izlučuje se primarno putem bubrega (> 85 % primenjene doze).

Srednja vrednost ukupnog klirensa levofloksacina posle primene pojedinačne doze od 500 mg iznosi 175±29,2 mL/min.

Nema velikih razlika u farmakokinetici levofloksacina nakon intravenske i oralne primene, što upućuje da se oralna i intravenska primena mogu zameniti jedna drugom.

Linearnost

Levofloksacin pokazuje linearnu farmakokinetiku u doznom rasponu od 50 mg do 1000 mg.

Posebne populacije

Farmakokinetika kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega

Narušena funkcija bubrega utiče na farmakokinetiku levofloksacina. Sa smanjenjem funkcije bubrega smanjuju se bubrežna eliminacija i klirens, a poluvreme eliminacije se povećava kao što je prikazano u tabeli, u nastavku:

Farmakokinetika levofloksacina kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega nakon jednokratne doze od 500 mg

Farmakokinetika kod starijih pacijenata

Nema značajnih razlika u farmakokinetici levofloksacina između starijih i mlađih pacijenata, osim onih povezanih sa razlikama u klirensu kreatinina.

Razlike u odnosu na pol

Podaci odvojenih analiza kod pacijenata muškog i ženskog pola pokazali su male ili zanemarljive razlike među polovima u farmakokinetici levofloksacina. Nema dokaza da su te razlike među polovima klinički značajne.

Pretklinički podaci pokazuju da ne postoji posebna opasnost po ljude. Podaci su dobijeni na osnovu konvencionalnih studija toksičnosti jedne doze, toksičnosti ponovljenih doza, kancerogenog potencijala i toksičnosti na reproduktivni sistem i razvoj.

Levofloksacin ne utiče na plodnost i reprodukciju kod pacova, a jedini uticaj na fetus bio je kasnije sazrevanje kao rezultat toksičnosti kod majke.

Levofloksacin nije indukuvao mutaciju gena kod bakterija ili u ćelijama sisara, ali je indukuvao hromozomske promene u ćelijama pluća kineskog hrčka in vitro. Ovi uticaji mogu biti pripisani inhibiciji topoizomeraze II. In vivo testovi (mikronukleus, izmena sestrinskih hromatida, nepravilna sinteza DNK, dominantni letalni testovi) nisu pokazali bilo kakav genotoksični potencijal.

Studije na miševima, pokazale su da levofloksacin ima fototoksično delovanje samo pri veoma velikim dozama. Levofloksacin nije pokazao bilo kakav genotoksični potencijal u ispitivanjima fotomutagenosti, a smanjio je razvoj tumora u ispitivanjima fotokarcinogenosti.

Kao i drugi fluorohinoloni, levofloksacin ispoljava uticaje na hrskavicu (stvaranje ispupčenja i udubljenja) kod pacova i pasa. Ti nalazi su izraženiji kod mladih životinja.

Natrijum-hlorid; Hlorovodonična kiselina 5N; Voda za injekcije.

Rastvor za infuziju levofloksacina ne treba mešati sa heparinom ili alkalnim rastvorima (npr. natrijum- hidrogenkarbonat). Ovaj lek ne treba mešati sa drugim lekovima osim onim navedenim u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorene bočice: 3 godine.

Rok upotrebe van spoljašnjeg pakovanja: 3 dana.

Rok upotrebe nakon perforacije gumenog čepa: iskoristiti odmah (u roku od 3 sata).

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaženja: sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba odmah primeniti nakon otvaranja. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka/razblaženja, videti odeljak 6.3.

Pre upotrebe rastvor vizuelno proveriti. Može se koristiti samo bistar rastvor bez prisustva čestica.

Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I sa brombutil gumenim čepom i aluminijumskim „flip off “ zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi: 1 bočica sa 100 mL rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Levofloksacin rastvor za infuziju treba odmah iskoristiti (u toku prva 3 sata) nakon perforacije gumenog čepa, kako bi se izbegla bakterijska kontaminacija. Nije potrebno štititi lek od svetlosti tokom same primene infuzije.

Ovaj lek je namenjen za jednokratnu upotrebu.

Nakon otvaranja, neupotrebljenu količinu leka je potrebno odbaciti.

Pre upotrebe rastvor vizuelno proveriti. Može se koristiti samo bistar rastvor, zelenkastožute boje, koji je praktično bez prisustva čestica.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Mešanje sa drugim rastvorima za infuziju:

Lek Levalox, rastvor za infuziju, je kompatibilan sa sledećim rastvorima:

• 0,9% rastvor natrijum-hlorida,
• 5% rastvor glukoze,
• 2,5% rastvor glukoze u Ringer-ovom rastvoru.
• kombinovani rastvori za parenteralnu ishranu (koji sadrže aminokiseline, glukozu, elektrolite). Za podatke o inkompatibilnosti videti odeljak 6.2.

Lek Levalox, rastvor za infuziju, sadrži aktivnu supstancu levofloksacin, pripada grupi sintetskih antibiotika iz klase fluorohinolona. Ovaj lek deluje tako što uništava bakterije koje su uzrokovale infekciju u Vašem organizmu.

Levalox je indikovan za lečenje sledećih infekcija:

• infekcije pluća, kod pacijenata sa pneumonijom;
• infekcije urinarnog trakta, uključujući infekcije bubrega i mokraćne bešike;
• dugotrajne infekcije prostate;
• infekcije kože i potkožnog tkiva, uključujući i mišiće (tzv. meko tkivo).

U posebnim situacijama, lek Levalox rastvor za infuziju može da se koristi za smanjenje šanse za dobijanje bolesti pluća pod nazivom antraks ili kod pogoršanja bolesti nakon izlaganja bakteriji koja uzrokuje antraks.

Lek Levalox ne smete koristiti i obratite se Vašem lekaru:

• ako ste alergični (preosetljivi) na levofloksacin, bilo koji drugi hinolonski antibiotik kao što su moksifloksacin, ciprofloksacin ili ofloksacin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.). Znaci alergijske reakcije: osip, teškoće sa gutanjem ili disanjem, oticanje usana, jezika, lica ili grla;
• ukoliko imate epilepsiju;
• ako ste nekada imali probleme sa tetivama kao što je tendinitis koji je bio povezan sa lečenjem

„hinolonskim antibioticima“. Tetiva je vezivno tkivo kojim se mišić vezuje za kosti;

• ako ste dete ili adolescent u razvoju;
• ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću;
• ako dojite.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što počnete da primate lek Levalox.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što počnete primati lek Levalox:

• ako imate 60 godina ili ste stariji;
• ako uzimate kortikosteroide, koji se nazivaju i steroidi (videti odeljak „Primena drugih lekova“);
• ako ste imali transplantaciju;
• ako ste ranije imali konvulzije (napade);
• ako ste imali oštećenje mozga nastalo kao posledica moždanog udara (šloga) ili neke druge povrede mozga;
• ako imate probleme sa bubrezima;
• ako imate stanje koje se zove „deficijencija G-6-fosfat dehidrogenaze“ (manjak enzima G-6-fosfat dehidrogenaze). Postoji velika mogućnost da se kod Vas jave ozbiljni poremećaji krvi tokom uzimanja ovog leka;
• ako ste ranije imali mentalne probleme;
• ako ste ranije imali probleme sa srcem: treba da budete oprezni prilikom uzimanja ove grupe lekova ako Vi ili neko u Vašoj porodici ima produženi QT interval (što se može videti na EKG-u), poremećaj ravnoteže elektrolita (pogotovo kod smanjenih vrednosti kalijuma i magnezijuma u krvi), veoma spor rad srca (bradikardiju), slabost srca (srčanu insuficijenciju), istoriju srčanog udara (infarkt miokarda), ako ste ženskog pola ili ste starija osoba ili uzimate lekove koji mogu uticati na pojavu promena na EKG-u (videti odeljak „Primena drugih lekova“);
• ako Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispupčenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda);
• ako ste već prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida);
• ako u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte, ili druge faktore rizika ili stanja zbog kojih imate veću sklonost za pojavu aneurizme ili disekcije (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, povišen krvni pritisak, poznata ateroskleroza);
• ako imate šećernu bolest;
• ako ste ranije imali probleme sa jetrom;
• ako imate miasteniju gravis (neuromišićni poremećaj koji karakateriše slabost u mišićima);
• ako imate probleme sa nervima (periferna neuropatija);
• ako ste ikada imali ozbiljan osip na koži ili ljuštenje kože, plikove i / ili čireve u ustima nakon primene levofloksacina.

Ozbiljne reakcije kože

Tokom primene levofloksacina prijavljene su ozbiljne reakcije kože uključujući Stevens-Johnson sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS).

• SJS/TEN se u početku mogu javiti u vidu crvenkastih tački ili kružnih fleka često sa plikovima u sredini. Takođe, mogu se pojaviti čirevi u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima (crvene i natečene oči). Ovom ozbiljnom osipu na koži često prethode povišena telesna temperatura i/ili simptomi nalik gripu. Osip može napredovati do šireg ljuštenja kože i po život ugrožavajućih komplikacija ili mogu biti smrtonosne.
• DRESS se u početku javlja u vidu simptoma nalik gripu i osipa na licu, a zatim kao prošireni osip sa visokom telesnom temperaturom, povišenim vrednostima enzima jetre koji se uočava u rezultatima analiza krvi, povećanjem vrednosti vrste belih krvnih ćelija (eozinofilija) i uvećanim limfnim čvorovima.

Ukoliko Vam se javi ozbiljan osip ili neki od navedenih simptoma na koži, prestanite sa primenom levofloksacina i obratite se lekaru ili odmah potražite lekarsku pomoć.

Ne smete uzimati fluorohinolonski/hinolonski antibakterijski lek, uključujući lek Levalox, ako ste u prošlosti imali bilo kakvu ozbiljnu neželjenu reakciju prilikom uzimanja hinolona ili fluorohinolona. U tom slučaju treba da obavestite Vašeg lekara što je pre moguće.

Obavestite svog lekara, medicinsku sestru ili farmaceuta ako tokom primene fluorohinolona: osetite iznenadan jak bol u trbuhu, grudnom košu ili leđima-odmah idite u ustanovu za hitnu medicinsku pomoć ili službu hitne medicinske pomoći.

Retko se mogu javiti bolovi i oticanje zglobova i zapaljenje ili ruptura (pucanje) tetiva. Rizik Vam je povećan ako ste starijeg životnog doba (stariji od 60 godina), ako ste imali transplantaciju organa, ako imate probleme sa bubrezima ili ako se istovremeno lečite kortikosteroidima. Zapaljenje i ruptura tetiva mogu se pojaviti u prvih 48 sati lečenja, pa čak i do nekoliko meseci nakon prestanka lečenja lekom Levalox.

Prilikom prvog znaka bola ili zapaljenja tetive (na primer u skočnom zglobu, ručnom zglobu, laktu, ramenu ili kolenu), prestanite sa primenom leka Levalox, obratite se Vašem lekaru i odmorite bolno područje.

Izbegavajte nepotrebnu fizičku aktivnost, jer to može povećati rizik od rupture tetive.

Mogu Vam se retko javiti znaci oštećenja nerava (neuropatije), kao što su bolovi, žarenje, bockanje, utrnulost i/ili slabost pogotovo u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ukoliko Vam se ovo dogodi- prekinite primenu leka Levalox i odmah obavestite Vašeg lekara u cilju sprečavanja razvoja potencijalno ireverzibilnog stanja.

Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Levalox, povezani su sa veoma retkim ali ozbiljnim neželjenim dejstvima, od kojih su neka dugotrajna (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuća ili potencijalno ireverzibilna. Ova neželjena dejstva uključuju bol u tetivama, mišićima i zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta, poteškoće u hodanju, neuobičajene senzacije kao što su bockanje, trnjenje, mravinjanje, ukočenost ili pečenje (parestezija), senzorne poremećaje uključujući oštećenje vida, ukusa, mirisa i sluha, depresiju, poremećaj pamćenja, teški umor i teške poremećaje spavanja.

Ako primetite bilo koje od navedenih neželjenih dejstava nakon primene leka Levalox, odmah se obratite Vašem lekaru pre nego što nastavite da primate lek. Vi i Vaš lekar ćete odlučiti o nastavku lečenja i razmotriti primenu antibiotika iz druge klase.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre primene ovog leka.

Drugi lekovi i lek Levalox

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove uključujući i one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta.

Levofloksacin može da utiče na dejstvo drugih lekova, ili drugi lekovi mogu da utiču na dejstvo levofloksacina.

Posebno je važno da obavestite Vašeg lekara ako uzimate neke od sledećih lekova, s obzirom na to da postoji veći rizik za pojavu neželjenih dejstava tokom primene leka Levalox:

• Kortikosteroide, nekada se nazivaju steroidi - koriste se u lečenju zapaljenjenskih stanja. Postoji veća verovatnoća da se javi zapaljenje i/ili ruptura tetiva.
• Varfarin - sprečava zgrušavanje krvi. Postoji veća verovatnoća pojave krvarenja. Biće potrebno da Vaš lekar obavlja redovne preglede Vaše krvi kako bi pratio koliko se Vaša krv zgrušava.
• Teofilin - koristi se kod tegoba sa disanjem. Veća je verovatnoća da ćete imati napade ako primate lek Levalox.
• Nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) - koriste se za lečenje bola i zapaljenja, tu spadaju acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, fenbufen, ketoprofen i indometacin. Veća je verovatnoća da ćete imati napade ako uzimate lek Levalox.
• Ciklosporin - koristi se nakon transplantacije organa (utiču na imunski odgovor). Veća je verovatnoća pojave neželjenih dejstava ciklosporina.
• Lekove koji utiču na rad srca. Tu spadaju lekovi koji se koriste za lečenje nepravilnog srčanog ritma (antiaritmici kao što su hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, sotalol, dofetilid, ibutilid i amjodaron), antidepresivi (triciklični antidepresivi kao što su amitriptilin i imipramin), psihijatrijski lekovi (antipsihotici) i neki antibiotici (makrolidni antibiotici kao što su eritromicin, azitromicin i klaritromicin).
• Probenecid, koristi se za lečenje gihta, i cimetidin, koji se koristi za lečenje čira na želucu i gorušice. Potreban je poseban oprez kada se jedan od ova dva leka uzima istovremeno sa lekom Levalox. Ako imate probleme sa bubrezima, Vaš lekar će Vam možda propisati manju dozu leka.

Urinarni test na opijate

Testovi za određivanje prisustva lekova za ublažavanje jakih bolova koji se zovu „opijati” u urinu (mokraći) mogu dati „lažno pozitivne” rezultate kod pacijenata koje primaju lek Levalox. Ako Vaš lekar namerava da Vam uradi test na opijate obavestite ga da primate ovaj lek.

Test na tuberkulozu

Ovaj lek može uzrokovati „lažno negativne” rezultate nekih laboratorijskih testova kojima se otkriva prisustvo bakterije koja izaziva tuberkulozu.

Trudnoća i dojenje

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Ne smete primati ovaj lek:

• ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću,
• ako dojite ili planirate da dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nakon primene ovog leka možete osetiti neželjene reakcije kao što su ošamućenost, pospanost, vrtoglavica ili promene vida. Neke od ovih reakcija mogu uticati na sposobnost koncentracije i brzinu reagovanja. Ako osetite neke od ovih simptoma, nemojte upravljati vozilom ili rukovati mašinama.

Lek Levalox sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 15,40 mmol (ili 354,20 mg) natrijuma u 100 mL. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

• Lek Levalox, rastvor za infuziju, se primenjuje u bolničkim uslovima.
• Lek, koji će Vam dati Vaš lekar ili medicinska sestra, se primenjuje u vidu injekcije. Injekcija se daje u jednu od vena, u dužem vremenskom periodu (kao intravenska infuzija).
• Kod leka Levalox, rastvor za infuziju 500 mg, infuzija se prima najmanje 60 minuta.
• Rad Vašeg srca i krvni pritisak treba pažljivo pratiti. Neuobičajeno brzo lupanje srca i nizak krvni pritisak su moguća neželjena dejstva koja su primećena prilikom primene infuzije sličnih antibiotika. U slučaju znatnog sniženja Vašeg krvnog pritiska za vreme primene infuzije, terapija će odmah biti obustavljena.

Doziranje

Ako niste sigurni zbog čega morate da primate lek Levalox ili imate bilo kakva pitanja u vezi doziranja leka, obratite se svom lekaru, medicinskoj sestri ili farmaceutu.

• Vaš lekar će odlučiti koju dozu leka treba da primate.
• Doza leka će zavisiti od vrste infekcije koju imate i organa koje je zahvatila.
• Dužina trajanja lečenja će zavisiti od težine i ozbiljnosti Vaše infekcije.

Doziranje kod odraslih i starijih pacijenata

Pneumonija (zapaljenje pluća): 500 mg jednom ili dva puta dnevno.

Infekcije urinarnog trakta, uključujući infekcije bubrega i mokraćne bešike: 500 mg jednom dnevno. Infekcija prostate: 500 mg jednom dnevno.

Infekcija kože i potkožnog tkiva, uključujući i mišiće: 500 mg jednom ili dva puta dnevno.

Doziranje kod odraslih i starijih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Vaš lekar će Vam možda dati manju dozu leka.

Deca i adolescenti

Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata u razvoju.

Zaštitite kožu od sunčeve svetlosti

Tokom primene ovog leka i dva dana nakon prestanka primene ovog leka nemojte se izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti (zračenju). To je zbog toga da biste izbegli preosetljivost kože na zračenje i rizik od nastanka opekotina, peckanja i stvaranja plikova, ako se ne pridržavate sledećih mera opreza:

• Korišćenja kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom
• Nošenja šešira ili kape, kao i odeće koja prekriva Vaše ruke i noge
• Izbegavanja sunčanja (i solarijuma).

Ako ste primili više leka Levalox nego što treba

Mala je mogućnost da će Vam Vaš lekar ili medicinska sestra dati više leka nego što treba. Oni će Vas pažljivo pratiti i proveravati koliko ste leka primili.Ako niste sigurni zašto ste primili dozu leka pitajte Vašeg lekara.

Predoziranje lekom Levalox može dovesti do pojave sledećih simptoma: napada, osećaja konfuzije (zbunjenosti), ošamućenosti, halucinacija (kada čujete, vidite i osećate stvari koje nisu prisutne ili ne postoje), tremora (podrhtavanja) i problema sa srcem- što može dovesti do nepravilnog rada srca, kao i do povraćanja.

Ako ste zaboravili da primite lek Levalox

Vaš lekar ili medicinska sestra će Vam reći kada treba da primite ovaj lek. Nije verovatno da ćete dobiti manje ili više leka nego što treba. Ako mislite da ste propustili dozu, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Ako naglo prestanete da primate lek Levalox

Vaš lekar ili medicinska sestra će nastaviti da Vam daju lek Levalox, čak i ako se osećate bolje. Ako se prerano prekine primena, postoji opasnost da Vaša infekcija ne bude u potpunosti izlečena, te se Vaše stanje može pogoršati ili bakterije mogu postati otporne (neosetljive) na lek. Nakon što nekoliko dana budete

lečeni rastvorom za infuziju, Vaš lekar može da odluči da nastavi lečenje tabletama istog leka kako bi lečenje privelo kraju.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Prestanite sa primenom leka Levalox i odmah obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ako primetite neke od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava - možda će Vam biti potrebna hitna medicinska pomoć:

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• angioedem (alergijska reakcija praćena oticanjem očnih kapaka, usana, jezika, i grla koje uzrokuje teškoće pri disanju i gutanju, osip)
• bol i zapaljenje tetiva ili ligamenata, koji mogu dovesti do pucanja. Najčešće je zahvaćena Ahilova tetiva
• napadi
• da vidite ili čujete stvari koje nisu prisutne ili ne postoje (halucinacije, paranoja)
• osećaj depresije, mentalnih problema, osećaj uznemirenosti (agitacije), neuobičajeni snovi i noćne more
• široko rasprostranjen osip, visoka telesna temperature, povećane vrednosti enzima jetre, krvne nepravilnosti (eozinofilija-povećan broj određene vrste belih krvnih zrnaca), uvećani limfni čvorovi i zahvaćenost drugih organa (reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima koja je takođe poznata kao DRESS ili sindrom preosetljivosti na lek). Videti takođe odeljak 2
• sindrom povezan sa poremećajem izlučivanja vode i smanjenim vrednostima natrijuma (SIADH)
• smanjena vrednost šećera u krvi (hipoglikemija) ili smanjena vrednost šećera u krvi koja može dovesti do kome (hipoglikemijska koma). Ovo je bitno za pacijente koje imaju šećernu bolest.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• ozbiljan osip na koži uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Mogu se ispoljiti u vidu crvenkastih tački ili kružnih fleka često sa plikovima u sredini, ljuštenja kože,

čireva u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima i mogu im prethoditi povišena telesna temperatura i simptomi slični gripu. Videti takođe odeljak 2

• gubitak apetita, žuta prebojenost kože i beonjača, tamna prebojenost mokraće, svrab ili osetljivost stomaka. Ovo mogu biti znaci i simptomi oštećenja funkcije jetre, uključujući i smrtne slučajeve usled slabosti u radu jetre
• promena mišljenja i razmišljanja (psihotična reakcija) sa rizikom od suicidalnih misli (misli o samopovređivanju) i dela
• peckanje, trnjenje ili mravinjanje po koži, bol ili slabost mišića. Ovo mogu biti znaci stanja koje se naziva „neuropatija”
• vodeni proliv koji može da sadrži krv, moguće sa grčevima u stomaku i visokom telesnom temperaturom. Ovo mogu biti znaci teških poremećaja funkcije creva (enterokolitis, uključujući i pseudomembranozni kolitis).

Ukoliko Vam oslabi vid ili se pojave drugi problem sa očima tokom primene leka Levalox, treba tražiti savet očnog lekara.

Veoma retki slučajevi dugotrajnih (traju do nekoliko meseci ili godina) ili trajnih neželjenih reakcija, kao što su zapaljenja tetiva, ruptura tetiva, bol u zglobovima, bol u ekstremitetima, poteškoće u hodanju, neuobičajeni osećaji kao što su bockanje, trnjenje, mravinjanje, peckanje, ukočenost ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, poremećaj pamćenja, kao i oštećenje sluha, vida, ukusa i mirisa povezani su sa upotrebom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima bez obzira na prethodno postojeće faktore rizika.

Obavestite Vašeg lekara ako neko od sledećih neželjenih dejstava postane ozbiljno ili traje duže od nekoliko dana:

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• problem sa spavanjem
• glavobolja, vrtoglavica
• mučnina, proliv
• povećanje vrednosti enzima jetre u krvi
• reakcija na mestu primene infuzije
• zapaljenje vena

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promena broja drugih bakterija i gljivica, infekcije izazvane gljivicom koja se zova Candida, koje treba odgovarajuće lečiti
• promena broja belih krvnih zrnaca (leukopenija, eozinofilija)
• osećaj uznemirenosti, zbunjenosti, nervoze, uspavanost, drhtavica, vrtoglavica
• kratak dah (dispneja)
• promena čula ukusa, gubitak apetita, stomačni problem, poremećaj varenja (dispepsija), povraćanje, bol u stomaku, nadutost stomaka usled prisustva gasova (flatulencija), otežano pražnjenje creva (konstipacija)
• svrab i osip kože, koprivnjača (urtikarija), pojačano znojenje (hiperhidroza)
• bolovi u zglobovima i mišićima
• test krvi može pokazati neuobičajene rezultate koji ukazuju na probleme sa jetrom (povećana vrednost bilirubina) ili bubrezima (povećana vrednost kreatinina)
• opšta slabost
• anoreksija (gubitak apetita).

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• modrice i krvarenje zbog smanjenja broja krvnih pločica koje učestvuju u zgrušavanju krvi (trombocitopenija)
• mali broj belih krvnih zrnaca (neutropenija)
• pojačan imunski odgovor (preosetljivost)
• utrnulost ruku ili stopala (parestezije)
• problem sa sluhom (tinitus) i vidom (zamagljen vid)
• ubrzan srčani rad, osećaj lupanja srca, smanjen krvni pritisak
• mišićna slabost, koja je od posebnog značaja kod pacijenata sa miastenijom gravis
• promene u radu bubrega i ponekad insuficijencija (slabost) bubrega usled alergijske reakcije bubrega tzv. intersticijalni nefritis
• povišena telesna temperatura
• jasno ograničeni, eritematozni pečati sa ili bez plikova koji se razvijaju nekoliko sati po primeni levofloksacina i koji se povlače ostavljajući postzapaljensku (postinflamatornu) pojačanu pigmentaciju (hiperpigmentaciju); obično se ponovo javljaju na istom mestu na koži ili sluzokoži nakon ponavljane izloženosti levofloksacinu
• oslabljeno pamćenje.

Ostala neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• smanjenje broja crvenih krvnih ćelija (anemija), koje može dovesti do pojave bledila kože ili žutice usled pojačane razgradnje crvenih krvnih zrnaca i smanjenja broja svih krvnih ćelija (pancitopenija)
• povišena telesna temperatura, bol u grlu, osećaj opšte slabosti koji ne prolazi. Ovo može biti posledica smanjenja belih krvih ćelija (agranulocitoza)
• gubitak cirkulacije (slično anafilaktičkom šoku)
• povećanje vrednosti šećera u krvi (hiperglikemija). Ovo je važna informacija za pacijente koji imaju šećernu bolest
• promene čula mirisa, gubitak čula mirisa ili ukusa (parozmija, anozmija, ageuzija)
• problem sa hodanjem i pravljenjem pokreta (diskinezija, ekstrapiramidalni sindrom)
• kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa)
• povremeni gubitak vida, zapaljenje oka (uveitis)
• poremećaj ili gubitak sluha
• veoma brz srčani ritam, nepravilan srčani ritam opasan po život, promene u srčanom ritmu (produženje QT intervala koje se vidi na EKG-u)
• otežano disanje i šištanje (bronhospazam)
• alergijska reakcija pluća
• zapaljenje pankreasa
• zapaljenje jetre (hepatitis)
• povećana osetljivost kože na sunčeve zrake i UV svetlost (fotosenzitivnost)
• zapaljenje krvnih sudova (vaskulitis)
• zapaljenje sluzokože usne duplje (stomatitis)
• rupture i razaranje mišića (rabdomioliza)
• crvenilo i oticanje zglobova (artritis)
• bol, uključujući bol u leđima, grudima i ekstremitetima
• akutno pogoršanje porfirije kod ljudi koji već imaju porfiriju (retko metaboličko oboljenje-oboljenje krvi koje može uzrokovati bol u stomaku, tamnu prebojenost urina ili povećanu osetljivost kože na sunčevu svetlost)
• uporne glavobolja sa ili bez pojave zamagljenja vida (benigna intrakranijalna hipertenzija). Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Levalox posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Rok upotrebe van spoljašnjeg pakovanja: 3 dana.

Rok upotrebe nakon perforacije gumenog čepa: iskoristiti odmah (u roku od 3 sata).

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaženja: sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba odmah primeniti nakon otvaranja. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je levofloksacin (u obliku levofloksacin, hemihidrata).

1 mL rastvora za infuziju sadrži 5 mg levofloksacina u obliku levofloksacin, hemihidrata.

Jedna bočica sa 100 mL rastvora za infuziju sadrži 500 mg levofloksacina u obliku levofloksacin, hemihidrata.

• Pomoćne supstavce su: natrijum-hlorid; hlorovodonična kiselina 5N; voda za injekcije.

Kako izgleda lek Levalox i sadržaj pakovanja

Rastvor za infuziju.

Bistar rastvor zelenkastožute boje bez prisustva mehaničkih nečistoća.

Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I sa brombutil gumenim čepom i aluminijumskim „flip off “ zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi: 1 bočica sa 100 mL rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-00623-20-001 od 17.02.2021.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Levalox, rastvor za infuziju, je indikovan kod odraslih u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka):

• Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka);
• Hronični bakterijski prostatitis;
• Inhalacioni antraks: profilaksa nakon ekspozicije i terapija (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka)

U sledećim infekcijama, lek Levalox treba primenjivati samo kada se upotreba antibiotika, koji se uobičajeno preporučuju za terapiju ovih infekcija, smatra neodgovarajućom.

• Vanbolnički stečena pneumonija;
• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva;

Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o odgovarajućoj primeni antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Lek Levalox, rastvor za infuziju, primenjuje se u vidu spore intravenske infuzije jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od tipa i težine infekcije, kao i od osetljivosti patogenog uzročnika. Terapija lekom Levalox nakon početne intravenske primene može se nastaviti primenom odgovarajuće oralne doze u skladu sa Sažetkom karakteristika leka za film tablete i ako se smatra odgovarajućom za pacijenta. Usled biološke ekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se upotrebiti isti režim doziranja.

Doziranje

Preporučuje se sledeće doziranje leka Levalox, rastvor za infuziju:

Doziranje kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega (klirens kreatinina > 50 mL/min)

1Dužina terapije uključuje intravensku i oralnu terapiju. Vreme prelaska sa intravenske na oralnu terapiju zavisi od kliničke situacije, ali je uobičajeno od 2 do 4 dana.

Posebne grupe pacijenata

Oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)

1Nije potrebna primena dodatnih doza posle hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavati dozu pošto se levofloksacin ne metaboliše u jetri u značajnoj meri i uglavnom se ekskretuje putem bubrega.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata, osim ako se to ne nameće s obzirom na funkciju bubrega (videti odeljke „Tendinitis i ruptura tetive” i „Produženje QT intervala” u Sažetku karakteristika leka).

Pedijatrijska populacija

Lek Levalox je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju (videti odeljak Kontraindikacije u Sažetku karakteristika leka).

Način primene

Lek Levalox, rastvor za infuziju, je namenjen samo za sporu intravensku infuziju; primenjuje se jednom ili dva puta dnevno. Vreme primene infuzije mora biti najmanje 30 minuta za 250 mg, odnosno 60 minuta za 500 mg leka Levalox, rastvor za infuziju (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Za informacije o inkompatibilnosti pogledati odeljak Inkompatibilnost, a za kompatibilnost sa drugim rastvorima za infuziju videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom.

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-hlorid; Hlorovodonična kiselina 5N; Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Rastvor za infuziju levofloksacina ne treba mešati sa heparinom ili alkalnim rastvorima (npr. natrijum- hidrogenkarbonat). Ovaj lek ne treba mešati sa drugim lekovima osim onim navedenim u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorene bočice: 3 godine.

Rok upotrebe van spoljašnjeg pakovanja: 3 dana.

Rok upotrebe nakon perforacije gumenog čepa: iskoristiti odmah (u roku od 3 sata).

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaženja: s mikrobiološke tačke gledišta lek treba odmah primeniti

nakon otvaranja. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka/razblaženja, videti odeljak Rok upotrebe.

Pre upotrebe rastvor vizuelno proveriti. Može se koristiti samo bistar rastvor bez prisustva čestica.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica od providnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I sa brombutil gumenim čepom i aluminijumskim „flip off “ zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi: 1 bočica sa 100 mL rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Levofloksacin rastvor za infuziju treba odmah iskoristiti (u toku prva 3 sata) nakon perforacije gumenog čepa, kako bi se izbegla bakterijska kontaminacija. Nije potrebno štititi lek od svetlosti tokom same primene infuzije.

Ovaj lek je namenjen za jednokratnu upotrebu.

Nakon otvaranja, neupotrebljenu količinu leka je potrebno odbaciti.

Pre upotrebe rastvor vizuelno proveriti. Može se koristiti samo bistar rastvor, zelenkastožute boje, koji je praktično bez prisustva čestica.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Mešanje sa drugim rastvorima za infuziju:

Lek Levalox, rastvor za infuziju, je kompatibilan sa sledećim rastvorima:

• 0,9% rastvor natrijum-hlorida,
• 5% rastvor glukoze,
• 2,5% rastvor glukoze u Ringer-ovom rastvoru.
• kombinovani rastvori za parenteralnu ishranu (koji sadrže aminokiseline, glukozu, elektrolite). Za podatke o inkompatibilnosti videti odeljak Inkompatibilnost