Izopamil® 80mg film tableta

Profilaksa i/ili lečenje:

• angine pektoris, uključujući Prinzmetal-ovu anginu (koronarni spazam, vazospastična angina),
• supraventrikularnih tahikardija kao što su paroksizmalna supraventrikularna tahikardija, atrijalna fibrilacija/flater sa brzim ventrikularnim odgovorom (osim kod Wolff-Parkinson-White sindroma),ili Lown- Ganorg-Levine sindroma, videti odeljak 4.3 Kontraindikacije
• esencijalne hipertenzije (blaga do umerena).

Dozu leka treba odrediti individualno, u zavisnosti od težine oboljenja. Dugogodišnje kliničko iskustvo je potvrdilo da je prosečna dnevna doza, za sve indikacije, između 240 i 360 mg. Dnevna doza ne bi trebalo da bude veća od 480 mg za dugotrajnu primenu leka, mada se, u kraćim periodima, mogu koristiti i veće doze. Nema ograničenja u pogledu dužine primene leka. Verapamil se ne sme ukinuti naglo nakon dugotrajne primene. Preporučuje se postepeno smanjivanje doze leka.

Odrasli:

Angina pektoris, uključujući Prinzmetal-ovu anginu:

Uobičajena doza je 120 mg, 3-4 puta dnevno. Iako verapamil primenjen u dozi od 80 mg 3 puta dnevno predstavlja adekvatnu terapiju kod većine pacijenata sa anginom u naporu, doze manje od 120 mg 3 puta dnevno u lečenju angine u miru i vazospastične angine veoma često nisu dovoljne za postizanje zadovoljavajućeg terapijskog efekta;

Supraventrikularna tahikardija:

Uobičajena doza je 40 do 120 mg, 3-4 puta dnevno, u zavisnosti od težine kliničke slike;

Esencijalna hipertenzija:

Uobičajena doza je 40 mg do 120 mg, tri do četiri puta dnevno. Tokom dugotrajne primene, ukupna dnevna doza ne treba da bude veća od 480 mg. Kratkotrajno povećanje doze moguće je samo pod kontrolom lekara.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Dostupni podaci su navedeni u odeljku 4.4. Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega verapamil treba primenjivati veoma oprezno i pod strogim nadzorom.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, metabolizam leka je produžen u većoj ili manjoj meri, u zavisnosti od stepena oštećenja, zbog čega se efekat verapamila pojačava i produžava. Zbog toga je kod ovih pacijenata neophodno pažljivo podešavanje doze leka i primena nižih doza na početku terapije. (videti odeljak 4.4)

Način primene Oralna primena.

Tabletu treba uzimati u toku ili ubrzo nakon obroka, sa dovoljno tečnosti. Verapamil ne treba uzimati sa sokom od grejpfruta (videti odeljak 4.5.).

• Preosetljivost na verapamil hlorid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Kardiogeni šok;
• Sindrom bolesnog sinusa (sindrom bradikardija-tahikardija) (osim kod pacijenata sa funkcionalnim pejsmejkerom)
• Atrioventrikularni blok II i III stepena (osim kod pacijenata sa funkcionalnim pejsmejkerom)
• Srčana insuficijencija sa ejekcionom frakcijom <35% i/ili pulmonarnim pritiskom većim od 20 mmHg (osim ukoliko je povišen pulmonarni pritisak rezultat supraventrikularne tahikardije koja reaguje na terpiju verapamilom)
• Istovremena intravenska primena beta-adrenergičkih blokatora;.
• Atrijalna fibrilacija/flater uz istovremeno prisutan preekscitacijski sindrom (tj. WPW sindrom, LGL sindrom). Kod ovih pacijenata postoji rizik od razvoja ventrikularne tahikardije uključujući i ventrikularnu fibrilaciju ukoliko se primeni verapamil
• Upotreba u trudnoći, osim ukoliko je procena lekara da je to neophodno
• Kombinovana primena sa ivabradinom (videti odeljak 4.5)

Akutni infarkt miokarda

Lek primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa akutnim komlikovanim infarktom miokarda koji je praćen bradikardijom, izraženom hipotenzijom ili insuficijecijom leve komore.

Srčani blok/AV blok I stepena/bradikardija/asistolija

Verapamil utiče na SA i AV čvor i usporava sprovođenje impulsa kroz AV čvor. Lek primenjivati sa oprezom jer može doći do razvoja AV bloka II ili III stepena (što je kontraindikacija za primenu verapamila) ili do unifascikularnog, bifascikularnog ili trifascikularnog bloka grane što zahteva smanjenje doze ili prekid primene verapamila uz uvođenje odgovarajuće terapije, ukoliko je neophodno.

Verapamil utiče na SA i AV čvor i retko može dovesti do pojave AV bloka II ili III stepena, bradikardije i u ekstremnim slučajevima, asistolije. Ovo se češće može očekivati kod pacijenata sa sindromom bolesnog sinusa, a to su uglavnom stariji.

Asistolija koja se javlja kod pacijenata bez sindroma bolesnog sinusa je obično kratkotrajna (najviše par sekundi) i potom se spontano uspostavlja AV ili sinusni ritam. Ukoliko do toga ne dođe, neophodno je odmah uvesti odgovarajuću terapiju. (videti odeljak 4.8)

Pacijenti oboleli od srčane insuficijencije i oni kod kojih postoji mogućnost nastanka srčane insuficijencije treba da budu na adekvatnoj terapiji glikozidima digitalisa pre započinjanja primene verapamila jer u suprotnom može doći do pogoršanja bolesti.

Verapamil s velikim oprezom treba primenjivati u sledećim stanjima:

AV blok I stepena, bradikardija <50 otkucaja/min, hipotenzija sa sistolnim pritiskom nižim od 90 mmHg, ventrikularna tahikardija (QRS kompleks ≥0,12 s).

U slučaju pojave akutnih kardiovaskularnih neželjenih dejstava treba primeniti mere predviđene za slučaj predoziranja (videti tačku 4.9.).

Iako su uporedna ispitivanja pokazala da oštećena bubrežna funkcija ne utiče na farmakokinetiku verapamila kod pacijenata sa terminalnim oštećenjem bubrežne funkcije, nekoliko prijavljenih slučajeva ukazuje da verapamil treba primenjivati s oprezom kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom, i da te pacijente treba redovno pratiti.

Antiaritmici, beta blokatori

Primenjeni sa verapamilom, ovi lekovi uzajamno pojačavaju kardiovaskularne efekte (izraženiji AV blok, izraženije usporavanje srčanog ritma, izazivanje srčane insuficijencije i pojačavanje hipotenzije). Asimptomatska bradikardija (36 udara/minut) sa lutajućim atrijalnim pejsmejkerom je zabeležena kod pacijenta koji je istovremeno koristio timolol kapi za oči (beta blokator) i verapamil.

Kolhicin

U postmarketinškom periodu prijavljen je jedan slučaj tetrapareze koji je povezan sa istovremenom primenom verapamila i kolhicina. Mogući uzrok je prolazak kolhicina kroz krvno-moždanu barijeru usled CYP3A4 i P-gp inhibicije od strane verapamila. Zbog toga se istovremena primena verapamila i kolhicina ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Digoksin

Kod istovremene primene verapamila i digoksina, potrebno je smanjiti dozu digoksina. (videti odeljak 4.5)

Srčana insuficijencija

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom i ejekcionom frakcijom >35% moraju biti kompenzovani pre uvođenja verapamila i primati adekvatnu terapiju.

Inhibitori HMG-CoA reduktaze (Statini) – videti odeljak 4.5

Poremećaji neuromišićne transmisije

Veliki oprez je neophodan kod pacijenata sa oboljenjima koje karakteriše poremećaj neuromuskularne spojnice (miastenija gravis, Lambert-Eaton sindrom, uznapredovala Duchenn-ova mišićna distrofija).

Kod jednog pacijenta sa mišićnom distrofijom je opisan prestanak disanja nakon primene verapamila.

Posebne populacije Poremećaj bubrežne funkcije

Iako su uporedna ispitivanja pokazala da oštećena bubrežna funkcija ne utiče na farmakokinetiku verapamila kod pacijenata sa terminalnim oštećenjem bubrežne funkcije, nekoliko prijavljenih slučajeva ukazuje da verapamil treba primenjivati s oprezom kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom, i da te pacijente treba redovno pratiti.

Verapamil se ne može ukloniti hemodijalizom. Poremećaj funkcije jetre

Lek primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa teškim oboljenjem jetre (videti takođe odeljak 4.2)

Ozbiljne neželjene reakcije su zabeležene u retkim slučajevima, uključujući pacijente sa teškom kardiomiopatijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom ili nedavnim infarktom miokarda, koji su intravenski primali verapamil, uz istovremenu intravensku primenu beta-blokatora i dizopiramida.

Istovremena intravenska primena verapamila sa lekovima koji umanjuju adrenergičku funkciju srca, pojačava hipotenzivni efekat.

U in vitro ispitivanjima pokazano je da se verapamil hidrohlorid metaboliše putem enzima citohroma P450, i to: izoenzima CYP3A4, CYP1A2, CYP2C8, CYP2C9 i CYP2C18. Verapamil je inhibitor izoenzima CYP3A4 i P-glikoproteina (P-gp). Klinički značajne interakcije su prijavljene sa lekovima koji inhibišu CYP3A4 čime se povećava koncentracija verapamila u plazmi, kao i sa lekovima koji indukuju aktivnost CYP3A4 i smanjuju nivo verapamila. Neophodno je pažljivo pratiti pacijente zbog mogućnosti interakcija.

U sledećoj tabeli navedena je lista lekova koji mogu stupiti u interakciju sa verapamilom:

Ostale interakcije i dodatne informacije o interakcijama

Antihipertenzivni lekovi, diuretici i vazodilatatori: pojačano hipotenzivno dejstvo.

Antivirusni HIV lekovi: usled inhibitornog dejstva nekih inhibitora HIV proteinaze (npr. ritonavir) na metabolizam verapamila, može doći do povećanja koncentracije verapamila u plazmi. Neophodan je oprez ili smanjenje doze verapamila.

Litijum: povećana neurotoksičnost litijuma prijavljena je tokom istovremene primene verapamila i litijuma, sa ili bez povećanja nivoa litijuma u serumu. Uvođenje verapamila je međutim u pojedinim slučajevima dovelo do sniženja serumskog litijuma kod pacijenata na dugotrajnoj stabilnoj terapiji litijumom.

Neophodan je pažljiv nadzor pacijenata koji primaju oba leka.

Neuromuskularni blokatori: klinički podaci i studije na životinjama ukazuju da verapamil može pojačati dejstvo ovih lekova. U slučaju istovremene primene možda će biti neophodno smanjiti dozu verapamila i/ili dozu neuromuskularnog blokatora.

Acetilsalicilna kiselina: povećan rizik od krvarenja.

Etanol (alkohol): povećana koncentracija alkohola u plazmi.

Inhibitori HMG-CoA reduktaze (Statini): Primenu inhibitora HMG CoA reduktaze (npr. simvastatin, atorvastatin, lovastatin) kod pacijenata koji su na terapiji verapamilom treba započeti davanjem najnižih inicijalnih doza, a potom pažljivo titrirati dozu do postizanja optimalnog terapijskog odgovora. Ukoliko verapamil treba uključiti u terapiju pacijentima koji već primenjuju inhibitore HMG CoA reduktaze (npr. simvastatin, atorvastatin, lovastatin), treba razmotriti mogućnost smanjenja doze statina imajući u vidu koncentraciju holesterola u serumu. Fluvastatin, pravastatin i rosuvastatin se ne metabolišu putem enzima CYP3A4, pa se ne očekuje njihova interakcija sa verapamilom.

Dabigatran: kod istovremene primene verapamila i dabigatrana (koji je P-gp supstrat) dolazi do povećanja PIK i Cmax dabigatrana, ali izraženost ove promene zavisi farmaceutskog oblika verapamila i vremenskog razmaka između primene lekova. Kada se 120 mg verapamila (oblik sa trenutnim oslobađanjem) primeni 1

sat pre pojedinačne doze dabigatrana, dolazi do povećanja Cmax dabigatrana za oko 180% a povećanja PIK za oko 150%. S druge strane, ukoliko se verapamil primeni 2 sata posle dabigatrana, ne zapažaju se značajne promene (povećanje Cmax za oko10% a PIK za oko 20%).

Ukoliko se verapamil i dabigatran primenjuju zajedno, potreban je pažljiv klinički nadzor, posebno u slučaju pojave krvarenja i kod pacijenata sa blagim i umerenim oštećenjem funkcije bubrega.

Trudnoća

Nisu sprovedene odgovarajuće, dobro kontrolisane studije na trudnicama.

Studije na životinjama ne ukazuju na postojanje direktnog ili indirektnog štetnog dejstva u smislu reproduktivne toksičnosti.

Ipak, imajući u vidu da studije na životinjama ne mogu uvek predvideti uticaj na ljude, verapamil ne treba primenjivati tokom trudnoće (posebno u prvom trimestru) osim ukoliko je procena lekara da je to neophodno.

Verapamil prolazi placentarnu barijeru i može se detektovati u krvi pupčanika.

Dojenje

Verapamil hidrohlorid i njegovi metaboliti se izlučuju putem majčinog mleka. Ograničeni podaci nakon oralne primene leka kod ljudi pokazuju da je doza verapamila kod odojčadi niska (0,1 – 1% oralne doze majke) te da primena verapamila može biti kompatibilna s dojenjem.

Ipak, rizik po odojčad se ne može isključiti. Zbog mogućih ozbiljnih neželjenih reakcija kod odojčadi, verapamil se može primenjivati tokom dojenja samo ako je neophodan za zdravlje majke.

U zavisnosti od individualnog odgovora na terapiju, verapamil može uticati na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Ovo se naročito može javiti na početku terapije, kada se jedan lek menja drugim ili kada se istovremeno sa verapamilom konzumira alkohol. Verapamil može povećati nivo alkohola u krvi i usporiti njegovu eliminaciju. Zbog toga, uticaj alkohola može biti povećan.

Seldeće neželjene reakcije prijavljene su u kliničkim studijama i periodu nakon stavljanja leka u promet (uključujući i IV fazu kliničkog ispitivanja).

Neželjena dejstva klasifikovana su prema organskim sistemima i učestalosti javljanja na sledeći način: veoma česta (>1/10), česta (>1/100, <1/10), povremena (>1/1000, <1/100), retka (>1/10000, <1/1000), veoma retka (<1/10 000), i nepoznata (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Najčešće prijavljena neželjena dejstva su: glavobolja, vrtoglavica, gastrointestinalni poremećaji - mučnina, konstipacija i abdominalni bol, bradikardija, tahikardija, palpitacije, hipotenzija, naleti crvenila, periferni edemi, umor.

Neželjene reakcije prijavljene u kliničkim studijama i u toku postmarketinškog praćenja leka

Sistem organa Često Povremeno Retko Nepoznato

Poremećaji imunskog sistema

Preosetljivost

Poremećaji nervnog sistema

Poremećaji

Vrtoglavica Glavobolja

Parestezije Tremor

Ekstrapiramidalni poremećaji, paraliza (tetrapareza)1 ,grčevi

metabolizma i ishrane Hiperkalemija

Psihijatrijski poremećaji

Pospanost Uznemirenost

Poremećaji uha i labirinta

Tinitus Vertigo

Kardiološki poremećaji

Bradikardija Palpitacije Tahikardija

Atrioventrikularni blok (1°, 2°, 3°)

Srčana insuficijencija Zastoj srčanog rada Bradiaritmija

Sinusni arest

Sinusna bradikardija, asistola

Vaskularni poremećaji

Crvenilo lica Hipotenzija

Vazodilatacija Eritromelalgija

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Bronhospazam, dispneja

Gastrointestinalni poremećaji

Konstipacija Mučnina

Abdominalni bol Povraćanje Nelagodan osećaj u

abdomenu, Hiperplazija gingiva Ileus

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Hiperhidroza Angioedem

Stevens-Johnson

sindrom

Eritema multiforme Alopecija, Pruritus, Purpura, Makulopapularni osip Urtikarija

Osip Eritem

Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Artralgija, Mišićna slabost, Mialgija

Bubrežna insuficijencija

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Erektilna disfunkcija Galaktoreja Ginekomastija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Periferni edem Umor

Ispitivanja Povišen nivo

prolaktina, Povećanje nivoa transaminaza, Povećanje alkalne

fosfataze,

Povišen nivo enzima jetre

1 – prijavljen je jedan slučaj paralize (tetrapareze) povezane sa istovremenom primenom verapamila i kolhicina. Mogući uzrok je prolazak kolhicina kroz krvno-moždanu barijeru usled CYP3A4 i P-gp inhibicije od strane verapamila (videti takođe odeljak 4.5)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Hipotenzija, bradikardija sve do AV bloka višeg stepena i sinusnog zastoja, hipoglikemija, stupor i metabolička acidoza.

Zabeleženi su i smrtni ishodi kao posledica predoziranja.

Terapija

Neophodno je preduzeti uobičajene mere intenzivne nege. Usled predoziranja može doći i do smrtnog ishoda. Verapamil hlorid se ne može ukloniti hemodijalizom.

Specifični antidot je kalcijum: 10-20 mL 10% kalcijum glukonata, intravenski (2,25-4,5 mmol), po potrebi ponoviti ili dati u obliku infuzije (5 mmol/sat).

Takođe, mogu biti neophodne i sledeće mere:

• U slučaju pojave atrioventrikularnog bloka II ili III stepena, sinusne bradikardije, asistole: atropin, izoprenalin, orciprenalin ili ugradnja pejsmejkera. Asistolu treba lečiti uobičajenim potpornim merama uključujući beta adrenergičku stimulaciju (npr. izoproterenol hidrohlorid)
• U slučaju hipotenzije: dopamin, dobutamin, norepinefrin.
• Ukoliko postoje znaci insuficijencije miokarda: dopamin, dobutamin i ako je potrebno ponavljane injekcije kalcijuma, moguća je primena i drugih lekova koji povećavaju srčanu kontraktilnost u kombinaciji sa izoprenalinom.

Farmakoterapijska grupa: Selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa direktnim efektom na srce, derivati fenilalkilamina

ATC šifra: C08DA01

Verapamil je blokator kalcijumskih kanala.

Verapamil je inhibitor transmembranskog influksa jona kalcijuma u srce i glatke mišiće krvnih sudova. Potreba za kiseonikom u miokardu se smanjuje direktno kao rezultat smanjene potrošnje energije u metaboličkim procesima u ćelijama miokarda, i indirektno zbog redukcije naknadnog opterećenja srca (afterload).

Zbog efekta na glatke mišiće krvnih sudova, verapamil povećava protok krvi kroz miokard, čak i u poststenotičkim područjima, i smanjuje spazam koronarnih arterija.

Ova dejstva se pripisuju anti-ishemijskom i antianginoznom dejstvu verapamila u svim oblicima koronarne arterijske bolesti.

Verapamil je pokazao izraženo antiaritmijsko dejstvo, naročito kod supraventrikularnih aritmija. Odlaže sprovođenje impulsa u AV čvoru. Na osnovu tog dejstva uspostavlja se sinusni ritam i normalizuje se frekvenca, u zavisnosti od vrste aritmije. Normalno, frekvenca se ne menja ili se minimalno menja.

Antihipertenzivni efekat verapamila je rezultat smanjenja perifernog vaskularnog otpora, bez povećanja srčane frekvence, kao refleksni odgovor. Do sniženja krvnog pritiska dolazi prvog dana terapije; efekat je prisutan i u dugotrajnoj terapiji.

Verapamil hidrohlorid je racemska smeša koja sadrži jednake delove R- enantiomera i S- enantiomera. Verapamil se dobro metaboliše. Norverapamil je jedan od 12 metabolita identifikovan u urinu, ima 10-20% farmakološke aktivnosti verapamila i predstavlja 6% izlučenog leka. Stanje ravnoteže plazmatskih koncentracija norverapamila i verapamila je slično. Stanje dinamske ravnoteže nakon višestruke primene jedne doze dnevno se postiže nakon tri do četiri dana.

Resorpcija

Više od 90% verapamila brzo se resorbuje iz tankog creva nakon oralne primene. Srednja sistemska raspoloživost nepromenjenog spoja nakon jednokratne doze verapamila s trenutnim oslobađanjem je 22%, a 33% nakon jednokratne doze verapamila sa produženim oslobađanjem, zbog značajnog metabolizma prvog prolaska kroz jetru. Bioraspoloživost je skoro dva puta veća nakon ponovljene primene. Najveća koncentracija verapamila u plazmi postiže se jedan do dva sata nakon primene verapamila sa trenutnim oslobađanjem i četiri do pet sati nakon primene verapamila sa produženim oslobađanjem. Najveća koncentracija norverapamila u plazmi je postignuta jedan sat nakon primene verapamila sa trenutnim oslobađanjem i pet sati nakon primene verapamila sa produženim oslobađanjem.

Poluvreme eliminacije varira između 3 i 7 sati. Ove vrednosti su izmerene iz plazme nakon jedne intravenske ili oralne doze.

Prisustvo hrane nema efekta na bioraspoloživost verapamila. Distribucija

Verapamil se distribuira po svim telesnim tkivima s volumenom distribucije u rasponu 1,8-6,8 L/kg kod zdravih ispitanika. Vezivanje za proteine plazme je oko 90%.

Metabolizam

Verapamil se metaboliše u potpunosti. In vitro metaboličke studije su pokazale da se verapamil hidrohlorid metaboliše preko citohroma P450 CYP3A4, CYP1A2, CYP2C8, CYP2C9 i CYP2C18. Kod zdravih muškaraca, oralno primenjen verapamil hidrohlorid podleže opsežnom metabolizmu u jetri, identifikovano je 12 metabolita, uglavnom samo u tragovima. Glavni metaboliti su norverapamil i primarni i sekundarni amini.

Kod studija na životinjama, samo norverapamil je pokazao farmakološko dejstvo (oko 20% matičnog leka), koji su ustanovljeni u ispitivanjima na psima, dok su ostali metaboliti neaktivni.

Kod koronarne srčane bolesti i hipertenzije, ne postoji veza između terapijskog efekta i koncentracije u plazmi; definitvno je utvrđeno postojanje veze između koncentracije verapamila u plazmi i efekta na PR interval. Kriva koncentracije verapamila u plazmi se izdužuje nakon primene oblika sa produženim oslobađanjem, i zaravnava se i više je homogena nakon primene oblika sa trenutnim oslobađanjem.

Nakon primene intravenske infuzije verapamil se eliminiše bieksponencijalno s brzom ranom distribucionom fazom (poluvreme eliminacije oko četiri minuta) i sporijom terminalnom eliminacijskom fazom (poluvreme eliminacije od dva do pet sati). Nakon oralne administracije poluvreme eliminacije je od tri do sedam sati. Približno oko 50% od unete doze eliminiše se renalnim putem za 24 sata, 70% za pet dana. Do 16% se izlučuje fecesom. Oko 3% do 4% izluči se putem bubrega u nepromenjenom obliku. Ukupni klirens verapamila je skoro isti kao i hepatični protok krvi otprilike 1 L/h/kg (0,7-1,3 1 L/h/kg).

Posebne grupe pacijenata Pedijatriska populacija

Dostupni su ograničeni farmakokinetički podaci kod pedijatrijske populacije. Nakon intravenske primene, poluvreme eliminacije verapamila je bilo 9,17 sati i srednji klirens je iznosio 30 L/sat, dok je kod odrasle osobe telesne mase od 70-kg oko 70 L/sat. Nakon oralne primene stanje dinamičke ravnoteže plazmatskih koncentracija u pedijatrijskoj populaciji nešto je niže u poređenju sa onom kod odraslih.

Starija populacija

Starost pacijenata može imati uticaj na farmakokinetiku verapamila koji se primenjuje kod hipertenzivnih pacijenata. Poluvreme eliminacije može biti produženo kod starijih. Antihipertenzivni efekat verapamila nije povezan sa godinama.

Oštećenje funkcije bubrega:

Oštećenje funkcije bubrega ne utiče na farmakokinetiku verapamila, kako je pokazano u komparativnim studijama kod pacijenata u terminalnoj fazi oštećenja funkcije bubrega u odnosu na pacijente sa očuvanom bubrežnom funkcijom. Verapamil i norverapamil se ne uklanjaju značajno hemodijalizom.

Oštećenje funkcije jetre:

Poluvreme eliminacije verapamila je produženo kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre usled smanjenja oralnog klirensa i povećanja volumena distribucije.

Dokazano je da se verapamil hidrohlorid, primenjen intravenski, brzo metaboliše.

Reproduktivne studije o embriotoksičnosti kod kunića i pacova nisu dale nikakve dokaze za teratogenost pri primeni oralne dnevne doza od 15 mg / kg i 60 mg / kg. Međutim, smrt embriona i retardacija su primećene kod pacova. Kod pacova međutim, višestruke humane doze izazivale su embrionalna oštećenja i retardaciju fetusa, rasta i razvoja, verovatno kao posledica negativnih efekata majke, koji se ogledaju u smanjenoj otpornosti. Ove oralne doze su pokazale da uzrokuju hipotenziju kod pacova. Međutim, u istraživanjima ne postoje adekvatne i dobro kontrolisane studije kod trudnica. Uočeni su kardiovaskularni nalazi i difuzna hiperplazija gingive i hronične toksičnosti upotrebom verapamil hidrohlorida.

Jezgro film tablete:

skrob kukuruzni; kalcijum-fosfat; krospovidon; povidon K-25;

celuloza, mikrokristalna; magnezium-stearat.

Obloga tablete: hipromeloza E-5; makrogol 6000;

gvožđe (III)-oksid žuti (E172); boja Quinoline Yellow (E104); titan-dioksid (E171);

talk.

Nije primenljivo.

5 godina.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja

Unutrašnje pakovanje je blister PVC - AL/PVC sa 15 film tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 15 film tableta (ukupno 45 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Izopamil sadrži verapamil hidrohlorid kao aktivnu supstancu. Ovaj lek pripada grupi lekova poznatih kao blokatori kalcijumskih kanala. Verapamil sprečava kalcijum da uđe u srčani mišić i mišiće krvnih sudova, kojima je potreban kako bi se kontrahovali i sužavali. Ovo dovodi do relaksacije srca i krvnih sudova, omogućava srcu da pumpa manju količinu krvi prilikom svakog otkucaja i smanjuje stepen srčanog rada (puls).

Lek Izopamil film tablete služe za lečenje

• lečenje ili sprečavanje pojave angine pectoris (bol u grudima, vratu ili ruci povezan sa fizičkom aktivnošću ili stresom);
• lečenje nepravilnog srčanog ritma, preko usporavanja srčanog rada;
• smanjenje visokog krvnog pritiska (hipertenzija).

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na verapamil ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko je Vaš krvni pritisak izrazito nizak što je posledica ozbiljnih problema sa srcem (kao što je šok);
• ukoliko imate slabost srca ili srčani blok drugog ili trećeg stepena (poremećaj sprovođenja signala kroz srce – uzrokuje veoma spor rad srca) ili električni poremećaj srca (pretkomorno treperenje) uzrokujući periode ubrzanog rada srca (Wolff-Parkinson-White sindrom ili Lown-Ganong-Levine sindrom);
• ukoliko imate problem sa zaliscima srca ili sindrom bolesnog sinusa srca (neregularni srčani ritam) i nemate pejsmejker;
• ukoliko se lečite injekcijama beta-blokatora;
• ukoliko već uzimate lek koji sadrži ivabradin za lečenje određenih srčanih bolesti;
• ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Izopamil, ukoliko:

• ste bolovali od srčane slabosti, imali poremećaj srčanog sprovođenja (AV blok I stepena) ili poremećaj srčanog ritma;
• imate veoma nizak krvni pritisak;
• ste nedavno imali srčani udar (infarkt miokarda);
• imate smanjenu funkciju jetre ili bubrega;

-imate oboljenje koje se manifestuje slabošću mišića (Mijastenija gravis, Lambert-Eaton-sindrom, uznapredovala Duchenne muskularna distrofija)

Drugi lekovi i Izopamil

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove ili neke od navedenih:

• beta blokatore - koriste se u lečenju povišenog krvnog pritiska i srčanih oboljenja (npr. propranolol i metoprolol);
• alfa blokatore– koriste se u lečenju povišenog krvnog pritiska, oboljenja srca ili oboljenja prostate (npr. prazosin i terazosin);
• lekove poznate kao „statini“ npr atorvastatin, lovastatin, simvastatin koji se koriste za snižavanje holesterola;
• bilo koji lek za snižavanje krvnog pritiska ili lečenje aritmije kao što su npr. flekainid, hinidin, digoksin, digitoksin i dizopiramid;
• lekove koji se koriste za lečenje depresije, uznemirenosti ili psihoze kao što su imipramin, buspiron i litijum. Ovo se odnosi i na biljne preparate koji sadrže kantarion;
• gliburid, za lečenje šećerne bolesti;
• aspirin za ublažavanje bolova ili povišenu temperaturu;
• midazolam, koji se koristi kao sedativ i anestetik;
• lekove koji se nazivaju imunosupresivi kao što su ciklosporin, sirolimus, everolimus i takrolimus. Koriste se za sprečavanje odbacivanja transplantata;
• teofilin, za lečenje astme;
• doksorubicin, za lečenje malignih oboljenja;
• cimetidin, za lečenje poremećaja varenja ili ulkusa (čira);
• karbamazepin, fenitoin ili fenobarbiton, za lečenje epilepsije;
• rifampicin, za lečenje tuberkuloze i drugih infekcija;
• ritonavir koji se koristi u lečenju HIV infekcije;
• eritromicin, klaritromicin i telitromicin, za lečenje infekcija;
• kolhicin i sulfinpirazon, za lečenje gihta;
• almotriptan za lečenje migrene;
• dabigatran, koji sprečava stvaranje krvnog ugruška
• ivabradin koji se koristi za srčana oboljenja Posavetujte se sa lekarom pre nego što uzmete bilo koji lek.

Obavestite Vašeg hirurga ili stomatologa da uzimate lek Izopamil ukoliko se planira operacija jer može

uticati na anestetik koji se koristi.

Uzimanje leka Izopamil sa hranom, pićima i alkoholom

Nemojte piti sok od grejpfruta dok koristite lek Izopamil jer može uticati na resorpciju leka. Ovo se ne javlja sa drugim voćnim sokovima kao što su sok od narandže, jabuke ili paradajza.

Lek Izopamil može povećati koncentraciju alkohola u krvi i usporiti njegovu eliminaciju iz organizma. Izbegavajte unošenje većih količina alkohola dok koristite lek Izopamil.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne savetuje se upotreba leka Izopamil tokom trudnoće i dojenja, osim ako Vas lekar nije tako posavetovao.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom terapije lekom Izopamil sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama može biti smanjena. Verapamil kod nekih ljudi može da izazove vrtoglavicu i zamor. Ovo se naročito može javiti na početaku terapije, kada se jedan lek menja drugim ili kada se istovremeno sa verapamilom konzumira alkohol.

Uvek uzimajte ovaj lek onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Doza leka Izopamil zavisi od stanja koje se leči. Uobičajene doze su:

Odrasli

Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Uobičajena doza kod hipertenzije je 40 do 120 mg tri do četiri puta dnevno. Maksimalna doza iznosi 480 mg

dnevno, u podeljenim dozama, prema preporuci lekara.

Angina (bol u grudima)

Doziranje kod angine iznosi 80 do 120 mg tri do četiri puta dnevno.

Poremećaji srčanog ritma

Uobičajena doza iznosi 40 do 120 mg tri do četiri puta dnevno.

Ako imate utisak da lek Izopamil deluje veoma jako ili slabo, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Deca do 14 godina starosti (samo u slučajevima oštećene srčane funkcije)

Odojčad i deca do 2 godine:

Šema doziranja ne postoji, lečenje treba sprovoditi samo u bolnicama. Deca uzrasta od 3 do 6 godina

Doze 40 do 120 mg leka verapamil-hidrohlorida podeljene u dve do tri pojedinačne doze, koriste se za lečenje dece uzrasta od 3 do 6 godina.

Deca uzrasta od 6-14 godina

Preporučena doza je 80 do 360 mg verapamil-hidrohlorida dnevno, primenjeno u 2- 3 pojedinačne doze.

Ne postoje iskustva o primeni leka kod dece u drugim indikacijama.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre

Za pacijente sa oštećenom funkcijom jetre se preporučuju niže doze na početku terapije, u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije jetre i ozbiljnosti bolesti koja se leči lekom (npr. hipertenzivna kriza, aritmija)

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega

Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Doziranje kod odraslih pacijenata

Doziranje kod odraslih pacijenata (>65 godina) mora se sprovoditi sa oprezom na osnovu individualnog odgovora na verapamil.

Način primene

Za oralnu upotrebu.

Verapamil ne treba uzimati sa sokom od grejpfruta (pogledajte odeljak 4.5). Tablete treba uzimati u toku ili ubrzo nakon obroka sa malo tečnosti.

Ako ste uzeli više leka Izopamil nego što treba

Ako ste uzeli više leka Izopamil nego što je trebalo, odmah potražite medicinsku pomoć. Sa sobom treba da ponesete i kutiju leka. Lekar će odrediti mere koje treba da se preduzimaju u zavisnosti od težine intoksikacije/predoziranja.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Izopamil

Ako ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je čim se setite. Međutim, ako je uskoro vreme za sledeću dozu, nemojte uzeti zaboravljenu dozu, samo uzmite sledeću dozu na vreme.

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Izopamil

Nemojte prekidati terapiju lekom Izopamil bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom. Ukoliko imate dodatnih pitanja koja se odnose na ovaj lek, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu. Lek uzimajte tačno onako kako je lekar propisao.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko osetite neka od sledećih retkih neželjenih dejstava, odmah se obratite Vašem lekaru:

• žuta prebojenost kože ili beonjača, groznicu ili nelagodnost u stomaku. Ovo su znaci da Vaša jetra ne funkcioniše kao što je uobičajeno;
• lupanje srca, bolove u grudima prvi put, ili učestalije bolove u grudima, otečene zglobove, tople i bolne šake i stopala;
• neočekivano zviždanje u grudima, otežano disanje, otečena usta, usne ili jezik, pad krvnog pritiska ili težak osip na koži. Ovo su znakovi teške alergijske reakcije (anafilakse).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• vrtoglavica
• glavobolja
• usporen rad srca
• crvenilo
• nizak krvni pritisak
• konstipacija i bol u stomaku
• mučnina
• otok stopala ili zglobova

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• nepravilan ili ubrzan rad srca
• bol u stomaku
• zamor

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• pospanost
• osećaj peckanja i bockanja na koži
• tremor (nevoljno podrhtavanje)
• zujanje u ušima (tinitus)
• povraćanje
• pojačano znojenje

Ostala neželjena dejstva (nepoznato – ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• alergijske reakcije
• povišen nivo kalijuma u krvi
• poremećaj pokreta
• paraliza
• epileptični napadi
• povišen nivo kalijuma u krvi
• nervoza
• vrtoglavica
• srčani udar
• srčana slabost
• nepravilan rad srca
• crvenilo lica ili vrata usled širenja krvnih sudova
• pečenje, crvenilo I oticanje šaka i stopala
• proširenje malih arterija u nogama, rukama, retko na licu, ušima, ili kolenima izazivajući osećaj povećane telesne temperature i crvenila
• stezanje u grudima i otežano disanje
• neprijatnost u stomaku
• stomačna nelagodnost
• otok desni koji se spušta preko zuba
• otok očnih kapaka, usana, jezika i grla ili izražen kožni osip
• osip
• gubitak kose (alopecija)
• svrab kože
• krvni izlivi na koži
• promene na koži u vidu crvenih tački koje mogu biti pojedinačne ili spojene u plake
• koprivnjača
• bol u zglobovima i/ili mišićima i slabost mišića
• poremećaj rada bubrega
• impotencija
• povećanje grudi kod muškaraca
• povišene vrednosti prolaktina (ženski hormon) u krvi koji uzrokuje stvaranje mleka u grudima
• povišene vrednosti enzima jetre Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Izopamil posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Sadržaj aktivne supstance:

Jedna film tableta sadrži:

verapamil-hidrohlorida 80 mg.

Pomoćne supstance:

Jezgro tablete:

skrob kukuruzni; kalcijum-fosfat; krospovidon; povidon K-25; celuloza, mikrokristalna; magnezium-stearat. Obloga tablete:

hipromeloza E-5; makrogol 6000; gvožđe (III)-oksid žuti (E172); boja Quinoline Yellow (E104); titan-dioksid (E171); talk.

Kako izgleda lek Izopamil i sadržaj pakovanja

Izgled:

Okrugle bikonveksne filmom obložene tablete žute boje, na prelomu bele boje.

Film tablete leka Izopamil, jačine 80 mg, nemaju podeonu liniju, te za postizanje doze od 40 mg treba koristiti verapamil drugog nosioca dozvole koji omogućava primenu doze od 40 mg.

Unutrašnje pakovanje je blister PVC - AL/PVC sa 15 film tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 15 film tableta (ukupno 45 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet: GALENIKA AD BEOGRAD

Batajnički drum b.b., Beograd

Proizvođač:

GALENIKA AD BEOGRAD

Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija Ovo uputstvo je poslednji put odobreno April, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02074-18-001 od 09.04.2019.