Isocor® 2.5mg/mL rastvor za injekciju

Terapija paroksizmalne supraventrikularne tahikardije i redukcija ventrikularnog ritma kod atrijalnog flatera/fibrilacije.

Doziranje

Odrasli pacijenti: Inicijalna doza od 5-10 mg se primenjuje sporom intravenskom injekcijom tokom perioda od 2 minuta, uz konstantno praćenje stanja pacijenta i ukoliko je moguće praćenjem EKG-a i krvnog pritiska pacijenta. Ukoloiko je potrebno, na primer kod paroksizmalne tahikardije, doza od dodatnih 5 mg se može primenitinakon 5 do 10 minuta.

Deca: Primena leka Isocor kod dece se uvek mora sprovoditi pod praćenjem EKG-a.

Deca uzrasta od 0-1 godine: 0,1-0,2 mg/kg telesne mase (uobičajena pojedinačna doza u rasponu: 0,75-2 mg).

Deca uzrasta od 1-15 godina: 0,1-0,3 mg/kg telesne mase (uobičajena pojedinačna doza u rasponu: 2-5 mg).

Ukoliko izostane terapijski odgovor, doza se može ponoviti nakon 30 minuta. Veliki broj slučajeva se stavlja pod kontrolu primenom doza iz donjeg opsega doza. Primenu spore intravenske injekcije bi trebalo prekinuti po dobijanju željenog efekta.

Starijiacijenti: Dozu treba primenjivati najkraće tokom 3 minuta kako bi se minimizirao rizik od neželjenih dejstava leka.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre i bubrega: značajna oštećenja funkcije jetre i bubrega ne bi trebalo da povećavaju efekte pojedinačne intravenske doze, ali mogu produžiti njeno dejstvo.

Za primenu ovog leka sa beta blokatorima, videti odeljke 4.3 i 4.4.

Način primene:

Spora intravenska injekcija.

1 od 9

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Kardiogeni šok; akutni infarkt miokarda sa komplikacijama (bradikardija, značajna hipotenzija ili insuficijencija leve komore); drugi ili treći stepen AV bloka (osim kod pacijenata sa ugrađenim veštačkim ventrikularnim pejsmejkerom); sinoatrijalni blok; sindrom bolesnog sinusa (osim kod pacijenata sa ugrađenim veštačkim ventrikularnim pejsmejkerom); nekompenzovana srčana insuficijencija; bradikardija manja od 50 otkucaja/min; hipotenzija – sistolni pritisak manji od 90 mmHg; istovremena primena intravenskihbeta blokatora.

Kod pacijenata sa atrijalnim flaterom/fibrilacijom u prisustvu akcesornog puta sprovođenja (npr. WPW sindrom) može se razviti povećana provodljivost, pa se javlja ventrikularna tahikardija.

Kombinacija sa ivabradinom (videti odeljak interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija);

Verapamil može uticati na sprovođenje impulsa. Iz tog razloga, verapamil treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa bradikardijom ili AV blokom prvog stepena. Verapamil može da utiče na kontraktilnost leve komore; ovaj efekat je mali i obično nije važan, ali može pojačati ili pogoršati srčanu insuficijenciju. Kod pacijenata sa slabom funkcijom komore, verapamil treba primenjivati tek nakon što se srčana insuficijencija dovede pod kontrolu adekvatnom terapijom (npr. digitalis).

Iako farmakokinetika verapamila kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega nije promenjena, treba biti oprezansa primenom leka i preporučuje se pažljivo praćenje stanja pacijenta. Verapamilse ne može ukloniti dijalizom.

Potreban je oprez pri lečenju inhibitorima HMG CoA reduktaze (npr. simvastatin, atorvastatin ili lovastatin) kod pacijenata koji su na terapiji verapamilom. Kod ovih pacijenata doziranje je potrebno započeti najmanjom mogućom dozom verapamila, i naknadno titrirati dozu. Ukoliko se verapamil dodaje pacijentima koji su već na terapiji inhibitorima HMG CoA reduktaze (npr. simvastatin, atorvastatin ili lovastatin), potrebno je pročitati Sažetak karakteristika leka odgovarajućeg statina.

Koristiti sa oprezom kod oboljenjau kojima je pogođena neuromuskularna transmisija (miastenia gravis, Lambert-Eatonsindrom, uznapredovana Duchenne-ova mišićna distrofija).

U retkim slučajevima je došlo do ozbiljnih neželjenih dejstava kada su pacijentima sa teškom kardiomiopatijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom ili skorašnjim infarktom miokarda, intravenski primenjivani beta-adrenergički blokatori ili dizopiramid istovremeno sa intravenski primenjenim verapamil-hidrohloridom.

Istovremena primena verapamil-hidrohlorida sa lekovima koji smanjuju adrenergičnu funkciju može dovesti do dodatnog hipotenzivnog odgovora.

In vitro metaboličke studije pokazuju da se verapamil-hidrohlorid metaboliše citohromom P450 CYP3A4, CYP1A2, CYP2C8, CYP2C9 i CYP2C18.Verapamil takođe inhibira CYP3A4 enzim iP-glikoprotein (P-gp). Klinički značajne interakcije su zabeležene kod inhibitora CYP3A4, izazivajući povećanje koncentracije verapamil-hidrohlorida u plazmi, dok su induktori CYP3A4 izazivali smanjenje koncentracije verapamil-hidrohlorida, zbog toga treba pratiti interakcije lekova kod pacijenata.

U nastavku su date potencijalne interakcije sa verapamilom:

Acetilsalicilna kiselina

Istovremena primena verapamila sa acetilsalicilnom kiselinom može povećati rizik od krvarenja.

2 od 9

Akohol

Usled upotrebe alkohola prijavljene su povećane koncentracije alkohola.

Alfa blokatori

Verapamil može povećati koncentraciju prazosina iterazosina u plazmi što može imati aditivni hipotenzivni efekat.

Antiaritmici

Verapamil može neznatno da smanji klirens flekainida u plazmi, dok flekainid nema nikakvog uticaja na klirens verapamila u plazmi.

Verapamil može povećati koncentracije hinidina u plazmi. Kod pacijenata sa hipertrofičnom kardiomiopatijom može doći do pojave plućnog edema.

Kombinacija verapamila i antiaritmika može dovesti do aditivnih kardiovaskularnih efekata (npr. AV blok, bradikardija, hipotenzija, srčana insuficijencija). Dodatan oprez se savetuje u slučaju istovremene primene verapamila sa drugim antiaritmicima, bilo kojim načinom primene.

Antikonvulzivi

Verapamil može povećati koncentracije karbamazepina u plazmi. Ovo može dovesti do pojave neželjenih dejstava kao što su diplopija, glavobolja, ataksija ili vrtoglavica. Verapamil takođe može povećati koncentracije fenitoina u plazmi.

Antidepresivi

Verapamil može povećati koncentracije imipramina u plazmi.

Antidijabetici

Verapamil može povećati plazma koncentraciju glibenklamida (gliburida). Istovremena primena sa metforminom može smanjiti efikasnost metformina.

Antiinfektivi

Rifampicin može smanjiti koncentracije verapamila u plazmi, što može dovesti do smanjenja hipotenzivnog efekta. Eritromicin, klaritromicin i telitromicin mogu povećati koncentracije verapamila u plazmi.

Antineoplastici

Ne postoji značajna razlika između farmakokinetičkih parametara doksorubicina prlikom istovremene intravenske primene verapamila.

Barbiturati

Fenobarbiton može smanjiti koncentracije varapamila u plazmi.

Benzodiazepini i drugi anksiolitici

Verapamil može povećati plazma koncentracije buspirona i midazolama.

Beta blokatori

Verapamil može povećati koncentracije metoprolola i propranolola u plazmi što može dovesti do aditivnih kardiovaskularnih efekata (npr. AV blok, bradikardija, hipotenzija, srčana insuficijencija).

Verapamil ne treba primenjivatiu kombinaciji sa intravenskim beta blokatorima i posebna pažnja se mora obratiti u slučaju da se verapamil kombinuje sa oralnim beta blokatorima.

Srčani glikozidi

Verapamil može povećati koncentracije digitoksina i digoksina u plazmi. Dokazano je da verapamil povećava koncentraciju digoksina u serumu i da treba biti oprezan u pogledu toksičnosti digitalisa. Koncentraciju digitalisa treba utvrditi i smanjiti dozu glikozida, ako je potrebno.

3 od 9

Kolhicin

Kolhicin je supstrat za CYP3A i za efluks transporter, P-glikoprotein (P-gp). Verapamil je poznat po tome što inhibira CYP3A i P-gp. Kada se zajedno primenjuju verapamil i kolhicin, inhibicija P-gp i/ili CYP3A od strane verapamila može da dovede do povećanog izlaganja kolhicinu. Ne preporučuje se kombinovana upotreba.

Antagonisti H2 receptora

Cimetidin može povećati koncentracije verapamila u plazmi nakon intravenske primene verapamila.

HIV antivirusni lekovi

Zbog potencijalnog metaboličkog inhibitornog efekta nekih od antivirusnih HIV lekova, poput ritonavira, koncentracije verapamila u plazmi se mogu povećati, zbog toga je neophodna primena sa oprezomili smanjenje doze verapamila.

Imunosupresivi

Verapamil može povećati koncentracije ciklosporina, everolimusa, sirolimusa i takrolimusa u plazmi.

Inhalacioni anestetici

Kada se koriste istovremeno, inhalacioni anestetici i antagonisti kalcijuma, kao što je verapamil-hidrohlorid, svaki treba pažljivo da bude titriran da bi se izbegli aditivni kardiovaskularni efekti (npr. AV blok, bradikardija, hipotenzija, srčana insuficijencija).

Lekovi za smanjenje koncentracije lipida

Verapamil može povećati koncentraciju atorvastatina, lovastatina i simvastatina.

Terapiju inhibitorima HMG CoA reduktaze (npr. simvastatin, atorvastatin ili lovastatin) kod pacijenta koji koji su na terapiji verapamilom, treba započeti sa najmanjommogućom dozomi postepeno je povećavati. Ukolikosu pacijenti već na terapiji inhibitorima HMG CoA reduktaze (npr. simvastatin, atorvastatin ili lovastatin), tebalo bi razmotriti smanjenje doze statina i retitriratiihu odnosu na koncentracije holesterola u serumu.

Dokazano je da atorvastatin povećava koncentaciju verapamila. Iako nema direktnog in vivo kliničkog dokaza, postoji znatan potencijal kod verapamila da značajno utiče na farmakokinetiku atrovastatina na sličan način kao simvastatin ili lovastatin. Savetuje se oprez prilikom istovremene primene atorvastatina i verapamila.

Fluvastatin, pravastatin i rosuvastatin se ne metabolišu putem CYP3A4 i mala je verovatnoća da interreaguju sa verapamilom.

Litijum

Koncentracije litijuma u serumu mogu biti smanjene. Međutim, može se povećati osetljivost na litijum što uzrokuje povećanu neurotoksičnost.

Neuromuskularni blokatori u anesteziji Efekti mogu biti pojačani.

Lekovi koji se vezuju za proteine

Pošto verapamil hidrohlorid ima veliki afinitet vezivanja za proteine plazme, treba ga primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju druge lekove sa velikimafinitetom vezivanja za proteine plazme.

Agonisti serotoninskih receptora

Verapamil može povećati koncentracije almotriptana u plazmi.

Teofilin

Verapamil može povećati koncentraciju teofilina u plazmi.

4 od 9

Urikozurici

Sulfinpirazon može smanjiti koncentracije verapamila u plazmi, što može smanjiti efekat snižavanja krvnog pritiska.

Antikoagulansi

Kada se verapamil uzima oralnim putem u kombinaciji sa dabigatran eteksilatom u dozi od 150 mg, supstrata P- gp, i vrednosti Cmax i PIK dabigatrana su povećane, mada se veličina ove promene razlikuje u zavisnosti od vremena između primene iformulacijeprimenjenog verapamila. Istovremena primena verapamila u dozi od 240 mg u formi produženog oslobađanja u isto vreme kada i dabigatran eteksilat rezultiralo je povećanjem izloženosti dabigatranu (povećanje vrednosti Cmaxza oko 90% i vrednosti PIK za oko 70%). Preporučuje se pažljivo praćenje iklinički nadzor kada se verapamil primenjuje istovremeno sa dabigatran eteksilatom, a naročito pri pojavi krvarenja, kod pacijenata koji imaju blago do umereno oštećenje bubrega.

Druga kardiološka terapija

Istovremena primena sa ivabradinom je kontraindikovana zbog dodatnog efekta snižavanja otkucaja srca (videti odeljak 4.3).

Drugo

Kantarion može smanjiti koncentracije verapamila u plazmi, dok sok od grejpfruta može povećati koncentracije verapamila u plazmi.

Iako ispitivanja na životinjama nisu pokazala nikakva teratogena dejstva, verapamil ne treba propisivati tokom prvog trimestra trudnoće, osim ukoliko lekar proceni da je primena neophodna za pacijentkinju. Verapamil prolazi kroz placentalnu barijeru i može se detektovati u krvi pupčane vene na porođaju. Takođe, verapamil se ekskretuje u majčino mleko kod ljudi. Ograničeni podaci kod ljudi nakon oralne primene verapamila su pokazali da je relativna doza verapamila kod novorođenčadi mala (0,1-1% od oralne doze majke) i da upotreba verapamila može biti kompatibilana sa dojenjem. Međutim, trenutno ne postoje izveštaji o upotrebi injekcija ili infuzija verapamila tokom dojenja. Zbog potencijalno ozbiljnih neželjenih reakcija kod novorođenčadi koja doje, verapamil treba primeniti tokom dojenja samo ukoliko je neophodno za zdravlje majke.

Nije navedeno.

Neželjena dejstva koja su prijavljena u kliničkim ispitivanjima, prikazana su u sledećoj tabeli. U okviru svake klase sistema organa, neželjena dejstva leka su rangirana prema učestalosti, koristeći sledeću konvenciju: veoma često (1/10), često (1/100 do <1/10), povremeno (1/1000 do <1/100), retko (1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) uključujući i izolovane prijave.

5 od 9

Prijavljenisu slučajevi pojave konvulzija tokom primene injekcija verapamil-hidrohlorida.

U retkim slučajevima su zabeleženi slučajevi preosetljivosti, bronhospazma praćenog pruritusom i urtikarijom.

Druge neželjene reakcije u fazi postmarketinškog praćenja ili iz kliničkih studija faze IV

Ostala neželjena dejstva zabeležena tokom primene verapamila su navedena u nastavku teksta po klasama sistema organa.

Psihijatrijski poremećaji: u retkim slučajevima zabeležena je pojava nervoze.

Poremećaji nervnog sistema: somnolencija i ekstrapiramidalni sindrom.

Poremećaji uha i labirinta: vertigo.

Kardiološki poremećaji/vaskularni poremećaji: prijavljena je smanjena kontraktilnost miokarda. U retkim slučajevima može se javiti II i III stepen AV bloka, a u ekstremnim slučajevima, može dovesti do asistolije. Asistola je obično kratkog trajanja i srčana funkcija se vraća spontano nakon nekoliko sekundi, obično u obliku sinusnog ritma. Ukoliko je potrebno, procedure za lečenje predoziranja treba pratiti kako je opisano u odeljku 4.9. U retkim slučajevima, prijavljeno je crvenilo.

Gastrointestinalni poremećaji: gingivalna hiperplazija može se javiti veoma retko kada se lek primenjuje tokom produženogperioda, i potpuno je reverzibilna kada se prekine sa primenom leka. Takođe, u retkim slučajevima prijavljenoje povraćanje.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva: Steven-Johnson-ov sindrom, eritemi hiperhidroza.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki: u veoma retkim slučajevima, ginekomastija je primećena kod starijih pacijenata muškog pola tokom dugotrajne terapije verapamilom; ova pojava je potpuno reverzibilna u svim slučajevima kada se obustavi primena leka.

Ispitivanja: reverzibilno oštećenje funkcije jetre sa karakterističnim povećanjem vrednosti transaminaza i/ili alkalne fosfataze može se javiti u veoma retkim slučajevima tokom lečenja verapamilom i radi se najverovatnije o reakcijama preosetljivosti.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi predoziranja uključuju hipotenziju, šok, gubitak svesti, prvi i drugi stepen AV bloka (često kao Wenckecbah-ov fenomen, sa ili bez ekstrasistola), kompletni AV blok sa potpunom AV disocijacijom, ekstrasistole, asistola, bradikardija koja može dovesti do velikog stepena AV bloka i sinusog aresta,

6 od 9

hiperglikemija, stupor, metabolička acidoza i akutni respiratorni distress sindrom. Zabeleženi su i slučajevi sa smrtnim ishodom usled predoziranja.

Lečenje predoziranja zavisi od vrste i težine simptoma. Specifičan antidot je kalcijum, npr. 10-20 mL 10% rastvora kalcijum glukonata primenjenog intravenskim putem (2,25-4,5 mmol) ako je neophodno ponovljenom injekcijom ili kontinuiranom infuzijom (npr. 5 mmol/sat). Potrebno je primeniti uobičajene hitne mere za akutni kardiovaskularni kolaps nakon čega sledi intenzivna nega. Verapamil-hidrohlorid se ne može ukloniti hemodijalizom. Slično tome, u slučaju drugog ili trećeg stepena AV bloka, daje se atropin, orciprenalin, izoprenalin, i ako je potrebno, treba razmotriti ugradnju pejsmejkera. Ukoliko postoje znaci insuficijencije miokarda, mogu da se primene dopamin, dobutamin, srčani glikozidi ili kalcijum glukonat (10-20 mL 10% rastvora).

U slučaju hipotenzije, nakon postavljanja pacijenta u odgovarajući položaj, može se primeniti dopamin, dobutamin ili noradrenalin.

Farmakoterapijska grupa: Selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa direktnim delovanjem na srce, derivati fenilalkilamina.

ATC šifra: C08DA01

Verapamil je antagonist kalcijuma kojiblokira transmembransko kretanje jona kalcijuma u srčanim mišićnim ćelijama, u ćelijama glatkih mišića koronarnih i sistemskih arterija i u ćelijama intrakardijalnog sprovodnog sistema. Zbog svog uticaja na kretanje kalcijuma u intrakardijalnom sprovodnom sistemu, verapamil smanjuje automatizam, smanjuje brzinu sprovođenja i povećava refraktorni period.

Verapamil hidrohlorid je racemska smeša koja se sastoji od jednakih količina R-enantiomera i S-enantiomera. Verapamil se ekstenzivno metaboliše. Norverapamil je jedan od 12 metabolita koji su identifikovani u urinu, ima 10% do 20% od farmakološkog dejstva verapamila i predstavlja 6% izlučenog leka. Koncentracije norverapamila i verapamila u plazmi u ravnotežnom stanju su slične.

Ravnotežno stanje(steady state) posle primene ponovljenih doza tokom jednog dana se postiže posle 3-4 dana.

Distribucija

Verapamil se podleže širokoj distribuciji, volumen distribucije se kreće od 1,8-6,8 L/kg kodzdravih osoba. Vezivanje verapamila za proteine u plazmi iznosi oko 90%.

Biotransformacija

Verapamil se ekstenzivno metaboliše. In vitro metaboličke studije pokazuju da se verapamil metaboliše putem citohroma P450 CYP3A4, CYP1A2, CYP2C8, CYP2C9 i CYP2C18. Kod zdravih muškaraca, oralno primenjen verapamil-hidrohlorid se ekstenzivno metaboliše u jetri, sa 12 identifikovanih metabolita, uglavnom samo u tragovima. Glavni metaboliti su identifikovani kao razni N i O-dealkilovani proizvodi verapamila. Odovih metabolita, samo norverapamil ima bilo kakav bitan farmakološki efekat (približno 20% od početnog jedinjenja), kojije zabeležen u studiji na psima.

Eliminacija

Nakon intravenske infuzije, verapamil se eliminiše bi-eksponencijalno, sa fazom rane brze distribucije (poluvreme eliminacije oko četiri minuta) i sporijom terminalnom fazom eliminacije (poluvreme eliminacije dva do pet sati).

Posebne populacije

7 od 9

Pedijatrijska populacija:

Dostupni su ograničenipodaci o farmakokinetici kod pedijatrijske populacije. Nakon intravenskog doziranja, srednjepoluvreme eliminacije verapamila je bilo 9,17 sati, a srednji klirens 30 L/sat, dok je oko70 L/sat kod odrasle osobe od 70 kgtelesne mase.

Gerijatrijskapopulacija:

Starost može uticati na farmakokinetiku verapamila primenjenog hipertenzivnim pacijentima. Poluvreme eliminacije može biti produženo kod starijih. Za antihipertenzivni efekat verapamila je utvrđeno da nije povezan sa starenjem.

Oštećenje funkcije bubrega:

Oštećena funkcija bubrega nema uticaja na farmakokinetiku verapamila, kako je utvrđeno komparativnim studijama kod pacijenata sa krajnjim stadijumom bubrežne insuficijencije i pacijenata sa zdravim bubrezima. Verapamil i norverapamil se značajno ne eliminišu hemodijalizom.

Oštećenje funkcije jetre:

Utvrđeno je da se intravenski primenjen verapamil-hidrohlorid, brzo metaboliše.

Reproduktivne studije su sprovedene na kunićima i pacovima pri primeni oralnih doza verapamila do 0,6 (180 mg/m2 /dan) i 1,2 (360 mg/m2/dan) puta većim od maksimalne preporučene oralne dnevne doze kod ljudi

(300 mg/m2/dan) na osnovu poređenja telesne površine. Ove studije nisu ukazale na teratogene efekte. Kod pacova, doza slična kliničkoj dozi je bila embriocidna i dovela je do retardacije fetalnog rasta i razvoja. Ovi efekti su se javili u prisustvu maternalne toksičnosti (koja se ogledala smanjenim konzumiranjem hrane i smanjenim rastom telesne mase mladunaca). Primena ove oralne doze je dovela do hipotenzivnog efekta na pacovima.

Voda za injekcije, natrijum-hlorid, hlorovodonična kiselina.

Inkompatabilan sa baznim rastvorima.

4 godine.

Lek čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena ampula (staklo hidrolitičke otpornosti tip I), sa 2 mL rastvora za injekciju, sa oznakom (tačkom) za prelom bele boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 ampula u plastičnom (PVC) ulošku iUputstvo za lek.

8 od 9

Nema posebnih zahteva.

Lek Isocor je fizički i hemijski kompatibilan sa Ringer-ovim rastvorom, 5% dekstrozom ili 0,9% NaCl i može se istovremeno primenjivati sa svakim od njih.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Isocor pripada grupi lekova pod nazivom blokatori kalcijumovih kanala. Aktivna supstanca leka je verapamil-hidrohlorid. Lek Isocor se propisuje za lečenje poremećaja srčanog ritma, kao što su neregularan ili ubrzan rad srca.

Lek Isocor ne smete primati:

- ukoliko ste alergični (preosetljivi) na verapamil-hidrohlorid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);

- ukoliko ste trudni ili dojite;

- ukoliko već uzimate lekove koji sadrže ivabradin za lečenje određenih oboljenja srca; - ukoliko imate previše spor, previše brz ili nepravilan rad srca;

- ukoliko imate veoma nizak krvni pritisak (hipotenzija);

- ukoliko imate neko od oboljenja srca (npr. kongestivna srčana insuficijencija ili bolesti koja se zove Wolff- Parkinson-White sindrom);

- ukoliko ste bili na terapiji intravenskim beta-blokatorima (atenolol, propranolol);

- ukoliko Vam je dijagnostikovan infarkt, blok srca drugog ili trećeg stepena, SA blok ili kardiogeni šok.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primite Isocor ukoliko: - imate i druge kardiovaskularne probleme;

- imate bilo koju neuromišićnu bolest, npr. miasteniju gravis, Lambert-Eaton-sindrom ili Duchenne-ovu mišićnu distrofiju;

- imate oboljenje bubrega;

- uzmete neke lekove za smanjenje nivoa holesterola u krvi, možda će biti potrebno prilagođavanje njihovih doza.

Drugi lekovi i lek Isocor

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta, ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Isocor može promeniti dejstvo ovih lekova ili ovi lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Isocor, zbog čega ih ne treba primenjivati tokom lečenja lekom Isocor.

Posebno je važno ukoliko uzimate:

- Beta-blokatore koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska i problema sa srcem (što uključuje propranolol metoprolol, atenolol);

- Alfa-blokatore koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, problema sa srcem i oboljenja prostate (tu spadaju prazosin i terazosin);

- Bilo koji drugi lek za lečenje visokog krvnog pritiska, problema sa srcem ili srčane insuficijencije (npr. kinidin, flekainid, digoksin i digitoksin);

- Dabigatran (lek koji se koristi u sprečavanju formiranja krvnih ugrušaka); - Lekovi koji sadrže ivabradin za lečenje određenih oboljenja srca;

- Lekove koji se koriste za snižavanje nivoa holesterola (atorvastatin, lovastatin, simvastatin);

- Lekove koji se koriste za lečenje depresije (uključujući biljne proizvode od kantariona), anksioznosti ili psihoze (imipraimin, buspiron i litijum);

- Lekove poznate kao imunosupresivi koji se koriste za sprečavanje odbacivanja transplantata (ciklosporin, sirolimus, everolimus i takrolimus);

- Lekove koji se koriste za lečenje određenih vrsta dijabetesa (glibenklamid); - Acetilsalicilnu kiselinu (aspirin);

- Almotriptan, koristi se za lečenje migrene; - Midazolam - sedativ;

2 od 7

- Teofilin - za bronhijalnu dilataciju;

- Lekove za lečenje lošeg varenja ili čira na želucu (cimetidin); - Rifampicin - antibiotik za lečenje tuberkuloze;

- Karbamazepin, fenitoin ili fenobarbiton koji se koriste u terapiji epilepsije; - Ritonavir, koristi se u terapiji HIV infekcije;

- Eritromicin, klaritromicin i telitromicin se koriste za lečenje različitih vrsta infekcija; - Kolhicin ili sulfinpirazon se koriste za lečenje gihta;

- Inhalacioni anestetici;

- Neuromuskularni blokatori u anesteziji;

- Metformin-istovremena primena verapamil može smanjiti efikasnost metformina u lečenju povećanih koncentracija glukoze;

Primena leka Isocor sa hranom, pićima i alkoholom

Nemojte piti sok od grejpfruta ukoliko ste na terapiji lekom Isocor, pošto može uticati na resorpciju leka. Ovo nije slučaj sa ostalim sokovima, kao što su sok od pomorandže, jabuke ili paradajza.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek Isocor se prima intravenski. Primena injekcije će biti kontrolisana od strane lekara.

Dozu propisuje lekar u skladu sa Vašim zdravstvenim stanjem. Tokom terapije lekarski tim će pratiti Vaš krvni pritisak i električnu aktivnost srca (EKG).

Preporučena doza je:

Odrasli

Primeniti dozu od 5-10 mg sporom intravenskom injekcijom tokom perioda od 2 minuta. Kod starijih pacijenata doza može biti primenjena i sporije.

Ukoliko je potrebno, dodatnih 5 mg se može dodatno primeniti nakon 5 do 10 minuta.

Primena kod dece

Deca uzrasta 0-1 godina: od 0,1 do 0,2 mg po kg telesne mase. Deca uzrasta od 1-15 godina: 0,1 do 0,3 mg po kg telesne mase.

Primena injekcije se može ponoviti posle 30 minuta, ukoliko je potrebno.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek); Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek); Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek); Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek);

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek); Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

3 od 7

Prijavljeni su slučajevi pojave epileptičnih napada tokom primene injekcija verapamil-hidrohlorida.

U retkim slučajevima su zabeleženi slučajevi preosetljivosti, suženja disajnih puteva praćenog svrabom i koprivnjačom.

Druge neželjene reakcije u fazi postmarketinškog praćenja ili iz kliničkih studija faze IV

Ostala neželjena dejstva zabeležena tokom primene verapamila su navedena u nastavku teksta po klasama sistema organa.

Psihijatrijski poremećaji: u retkim slučajevima zabeležena je pojava nervoze.

Poremećaji nervnog sistema: pospanost i ekstrapiramidalni sindrom.

Poremećaji uha i labirinta: vertigo.

Kardiološki poremećaji/vaskularni poremećaji: prijavljena je smanjena kontraktilnost srčanog mišića. U retkim slučajevima može se javiti II i III stepen AV bloka, a u ekstremnim slučajevima, može dovesti do srčanog zastoja. Srčani zastoj je obično kratkog trajanja i srčana funkcija se vraća spontano nakon nekoliko sekundi, obično u obliku sinusnog ritma. U retkim slučajevima, prijavljeno je crvenilo.

Gastrointestinalni poremećaji: uvećanje tkiva desni zuba može se javiti veoma retko kada se lek primenjuje tokom produženog perioda, i potpuno je reverzibilno kada se prekine uzimanje leka. U retkim slučajevima, povraćanje je takođe prijavljeno.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva: Steven-Johnson-ov sindrom, crvenilo i pojačano znojenje.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki: u veoma retkim slučajevima, povećanje dojki kod muškaraca je primećeno kod starijih osoba muškog pola tokom dugotrajne terapije verapamilom; ovo stanje je potpuno reverzibilno u svim slučajevima kada se obustavi primena leka.

Ispitivanja: reverzibilno oštećenje funkcije jetre sa karakterističnim povećanjem vrednosti transaminaza i/ili alkalne fosfataze može se javiti u veoma retkim slučajevima tokom lečenja verapamilom i radi se najverovatnije o reakcijama preosetljivosti.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

4 od 7

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Isocor posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati na temperaturi do 25 °C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Isocor

Aktivna supstanca je verapamil-hidrohlorid.

Jedan mililitar rastvora za injekciju sadrži 2,5 mg verapamil-hidrohlorida. Pomoćne supstance su natrijum-hlorid, hlorovodonična kiselina, voda za injekcije.

Kako izgleda lek Isocor i sadržaj pakovanja

Rastvor, praktično bez vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena ampula (staklo hidrolitičke otpornosti tip I), sa 2 mL rastvora za injekciju, sa oznakom (tačkom) za prelom ampule bele boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 ampula u plastičnom (PVC) ulošku i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

PHARMACHIM D.O.O. BEOGRAD – NOVI BEOGRAD, Vladimira Popovića 6, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač SOPHARMA AD,

Iliensko Shosse Str. 16, Sofija, Bugarska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

000456538 2023 od 08.04.2024.

5 od 7

------------------------------------------------------------------------------------------------SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Terapija paroksizmalne supraventrikularne tahikardije i redukcija ventrikularnog ritma kod atrijalnog flatera/fibrilacije.

Doziranje i način primene

Doziranje

Odrasli pacijenti: Inicijalna doza od 5-10 mg se primenjuje sporom intravenskom injekcijom tokom perioda od 2 minuta, uz konstantno praćenje stanja pacijenta i ukoliko je moguće praćenjem EKG-a i krvnog pritiska pacijenta. Ukoloiko je potrebno, na primer kod paroksizmalne tahikardije, doza od dodatnih 5 mg se može primeniti nakon 5 do 10 minuta.

Deca: Primena leka Isocor kod dece se uvek mora sprovoditi pod praćenjem EKG-a.

Deca uzrasta od 0-1 godine: 0,1-0,2 mg/kg telesne mase (uobičajena pojedinačna doza u rasponu: 0,75-2 mg).

Deca uzrasta od 1-15 godina: 0,1-0,3 mg/kg telesne mase (uobičajena pojedinačna doza u rasponu: 2-5 mg).

Ukoliko izostane terapijski odgovor, doza se može ponoviti nakon 30 minuta. Veliki broj slučajeva se stavlja pod kontrolu primenom doza iz donjeg opsega doza. Primenu spore intravenske injekcije bi trebalo prekinuti po dobijanju željenog efekta.

Starijiacijenti: Dozu treba primenjivati najkraće tokom 3 minuta kako bi se minimizirao rizik od neželjenih dejstava leka.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre i bubrega: značajna oštećenja funkcije jetre i bubrega ne bi trebalo da povećavaju efekte pojedinačne intravenske doze, ali mogu produžiti njeno dejstvo.

Za primenu ovog leka sa beta blokatorima, videti odeljke "Kontraindikacije i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka" u Sažetku karakteristika leka.

Način primene:

Spora intravenska injekcija.

Lista pomoćnih supstanci

Voda za injekcije, natrijum-hlorid, hlorovodonična kiselina.

Inkompatibilnost

Inkompatabilan sa baznim rastvorima.

Rok upotrebe

4 godine.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

6 od 7

Ne zamrzavati.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena ampula (staklo hidrolitičke otpornosti tip I), sa 2 mL rastvora za injekciju, sa oznakom (tačkom) za prelom bele boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 ampula u plastičnom (PVC) ulošku i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Nema posebnih zahteva.

Isocor je fizički i hemijski kompatibilan sa Ringer-ovim rastvorom, 5% dekstrozom ili 0,9% NaCl i može se istovremeno primenjivati sa svakim od njih.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon upotrebe treba ukloniti us kaldu sa važećim propisima.

7 od 7