DEXASON® 4mg/mL rastvor za injekciju

Deksametazon je indikovan za lečenje različitih oboljenja kod kojih se kortikosteroidi daju u vidu injekcije za lokalnu i sistemsku primenu, i u svim akutnim stanjima u kojima intravenski primenjeni kortikoidsteroidi spasavaju život.

Uopšteno govoreći, primenjene doze kortikosteroida zavise od težine bolesti i odgovora pacijenta na terapiju. Pod određenim okolnostima, npr. u slučaju stresa, može biti potrebno dodatno prilagođavanje doze. Ukoliko se željeni terapijski odgovor ne javi u toku prvih nekoliko dana, obustaviti primenu kortikosteroida.

1 mL Dexason rastvora za injekcije sadrži 4 mg deksametazon-fosfata, što odgovara 3,32 mg deksametazona.

Sve preporučene doze su izražene u mg deksametazona.

Odrasli i stariji pacijenti

Od momenta kada je bolest pod kontrolom, dozu treba redukovati ili postepeno smanjivati do najnižeg odgovarajućeg nivoa uz stalni medicinski nadzor pacijenta (videti odeljak 4.4).

U akutnim stanjima kada je pacijent životno ugrožen (npr. anafilaksa, akutna teška astma) može biti potrebna primena značajno viših doza. Moždani edem (odrasli): početna doza 8-16 mg i.v, nakon čega se prelazi na 5 mg i.v ili i.m na svakih 6 sati, dok se ne postigne zadovoljavajući terapijski odgovor. U slučajevima operativnih zahvata na mozgu, ovako visoke doze mogu biti neophodne tokom nekoliko dana nakon

operacije. Nakon toga, doze se postepeno smanjuju. U slučaju povećanja intrakranijalnog pritiska, koje je posledica postojanja tumora mozga može se delovati kontinuiranom primenom kortikosteroida.

Za lokalnu primenu preporučuju se sledeće doze:

• intraartikularno: 1,6-3 mg veliki zglobovi

0,6-0,8 mg mali zglobovi

• intraburzalno: 1,6-3 mg

•u tetivnu ovojnicu: 0,3-0,8mg

Učestalost primene ovih injekcija može varirati od svakih 3-5 dana do svake 2-3 nedelje.

Lokalna primena u rektum (ukapavanjem) u slučaju ulceroznog kolitisa: 4 mg razblaženo u 120 mL fiziološkog rastvora.

Preporučene doze za decu

Dnevne potrebe su različite i mogu se menjati u zavisnosti od individualnih potreba deteta. Uobičajene doze su 0,2 mg/kg do 0,4 mg/kg telesne mase.

Način primene

Deksametazon injekcije se mogu primenjivati intravenski, supkutano, intramuskularno, kao lokalna injekcija ili rektalnim putem (ukapavanjem). Za primenu u obliku intravenske infuzije pogledati deo u kome je opisana kompatibilnost sa infuzionim rastvorima. Pri intravenskoj primeni, visoke koncentracije leka u plazmi se postižu brzo.

Brza intravenska injekcija velikih doza glukokortikoida može ponekad prouzrokovati kardiovaskularni kolaps; zbog toga je potrebno injekciju dati sporo tokom nekoliko minuta.

Intraartikularne injekcije treba primenjivati u strogo aseptičnim uslovima.

Sistemske infekcije osim ukoliko se primenjuje specifična antiinfektivna terapija. Alergija na deksametazon ili pomoćne supstance u sastavu leka.

Lokalna injekcija kortikosteroida kontraindikovana je u slučaju bakterijemije i sistemske gljivične infekcije, nestabilnih zglobova, infekcije injektibilnog mesta, npr. septični artritis kao posledica gonoreje ili tuberkuloze.

Nakon postmarketinškog istraživanja veoma retko je prijavljen sindrom lize tumora (tumor lysis syndrome- TLS) kod pacijenata sa hematološkim malignitetom nakon upotrebe samo deksametazona ili u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agensima. Pacijente koji su pod velikim rizikom od dobijanja sindroma lize tumora (TLS) (kao što su pacijenti sa visokim stepenom proliferacije tumora, visokim tumorskim opterećenjem i senzitivnošću na citotoksične lekove) treba pažljivo pratiti i preduzeti odgovarajuće mere.

Pacijente ili roditelje/staratelje treba upozoriti na moguću pojavu teških psihijatrijskih neželjenih dejstava u slučaju sistemske primene kortikosteroida (videti odeljak 4.8). Ovi simptomi se tipično javljaju u okviru prvih nekoliko dana ili nedelja od početka terapije. Rizik može biti veći pri sistemskoj primeni / primeni viših doza kortikosteroida (videti i odeljak 4.5 farmakokinetske interakcije koje mogu povećati rizik od pojave neželjenih reakcija), iako se na osnovu doze leka ne može uvek predvideti početak, težina i dužina trajanja reakcije. Najveći broj neželjenih reakcija se povlači ili nakon redukcije doze ili obustavljanja terapije, iako je nekada neophodno da se primene specifične mere. Treba posavetovati pacijente/staratelje da potraže medicinski savet ukoliko se razviju zabrinjavajući psihološki simptomi, posebno u slučaju sumnje na

pojavu depresivnog raspoloženja ili suicidalnih ideja. Pacijente/roditelje tj. staratelje treba upozoriti na moguće psihijatrijske poremećaje koji se mogu javiti ili za vreme ili odmah nakon obustave sistemske primene kortikosteroida, iako se ove reakcije ne prijavljaju često.

Poseban oprez je neophodan u slučaju primene sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa postojećim ili ranijim teškim afektivnim poremećajem (ili ukoliko ovakav poremećaj postoji kod bliskih rođaka prvog stepena). Ovo uključuje depresiju, manično-depresivne poremećaje i raniju steroidnu psihozu.

Pojava neželjenih efekata se može smanjiti korišćenjem najniže efektivne doze tokom najkraćeg vremenskog perioda i primenom ukupne dnevne doze kao pojedinačne jutarnje doze, ili kao pojedinačne jutarnje doze svaki drugi dan, kad god je to moguće. Neophodan je učestali nadzor pacijenta kako bi se na adekvatan način titrirala doza u odnosu na aktivnost bolesti.

Nakon parenteralne primene kortikosteroida povremeno su se javljale ozbiljne anafilaktoidne reakcije, kao što su edem glotisa, urtikarija i bronhospazam, posebno kod pacijenata koji u istoriji bolesti navode alergije. Ukoliko se ovakve anafilaktoidne reakcije jave preporučuje se primena sledećih mera: odmah spora i.v injekcija adrenalina 0,1 - 0,5 mL (rastvor 1:1000, 0,1-0,5 mg adrenalina zavisno od telesne mase), i.v. primena aminofilina i ukoliko je neophodno, veštačka ventilacija.

Ne koristiti kortikosteroide u slučaju povrede glave ili moždanog udara, jer nije dokazano da ima pozitivan efekat, čak može biti i štetan.

Rezultati randomizovane, placebo kontrolisane studije ukazuju na povećani mortalitet ukoliko se terapija metilprednizolonom započne više od dve nedelje nakon pojave akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS). Stoga je neophodno terapiju akutnog respiratornog distres sindroma započeti unutar prve dve nedelje od pojave ovog sindroma.

Prevremeno rođena deca

Dostupni podaci ukazuju na mogućnost nastanka dugoročnih nervno-razvojnih neželjenih efekata kod prevremene rođene dece sa hroničnim oboljenjem pluća. Podaci se odnose na ranu primenu leka (< 96 sati), sa početnim dozama od 0,25 mg/kg, dva puta dnevno.

Obustava terapije deksametazonom

Atrofija adrenalne kore se razvija tokom prolongirane primene kortikosteroida i može trajati godinama nakon prekida terapije. Obustava kortikosteroida nakon duže primene mora biti postepena kako bi se izbegla pojava akutne adrenalne insuficijencije. Terapiju obustavljati tokom nekoliko nedelja ili meseci u zavisnosti od doze i dužine lečenja.

Kod pacijenata koji su primali veće doze sistemskih kortikosteroida od fizioloških (približno 1 mg deksametazona) duže od tri nedelje, obustavljanje terapije ne treba da bude naglo. Postupak redukovanja doze najviše zavisi od toga da li je oboljenje podložno relapsu tokom snižavanja doze sistemskih kortikosteroida. Može biti neophodna klinička procena aktivnosti oboljenja tokom obustavljanja terapije. Ukoliko oboljenje ne pokazuje sklonost ka recidivu pri obustavljanju terapije kortikosteroidima, ali ipak postoji neizvesnost u vezi sa supresijom osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, doza sistemskih kortikosteroida se može brzo sniziti do fizioloških doza. Kada se postigne dnevna doza od 1 mg deksametazona, snižavanje doze treba sprovoditi sporije da bi se omogućio oporavak osovine hipotalamus- hipofiza-nadbubrežna žlezda.

Naglo obustavljanje terapije sistemskim kortikosteroidima, koja se primenjivala kontinuirano do tri nedelje, prikladno je ukoliko se smatra da neće doći do recidiva bolesti. Naglo obustavljanje doze koja iznosi do 6 mg dnevno tokom tri nedelje najverovatnije neće dovesti do klinički značajne supresije osovine hipotalamus- hipofiza-nadbubrežna žlezda kod većine bolesnika. Postepeno obustavljanje terapije sistemskim kortikosteroidima, čak i nakon ciklusa u trajanju od tri nedelje ili kraće, treba razmotriti kod sledećih grupa pacijenata:

• pacijenti koji su primali ponavljane cikluse sistemskih kortikosteroida, naročito duže od tri nedelje;
• pacijenti koji su primili kratkotrajan ciklus tokom prve godine od prekida dugotrajne terapije (mesecima ili godinama);
• pacijenti kod kojih su razlozi za adrenokortikalnu insuficijenciju nezavisni od terapije kortikosteroidima;
• pacijenti koji primaju doze sistemskih kortikosteroida veće od 6 mg deksametazona dnevno;
• pacijenti koji ponavljano primaju doze uveče.

Za vreme dugotrajne terapije, bilo koja uporedna bolest, trauma ili operacija će zahtevati kratkotrajno povećanje doze; ukoliko je nakon dugotrajne primene prekinuta terapija kortikosteroidima, može biti potrebno ponovno uvođenje u terapiju.

Antiinflamatorni/imunosupresivni efekti i infekcije

Supresija inflamatornog odgovora i imunološke funkcije povećava osetljivost pacijenta prema infekcijama kao i njihovu težinu. Klinička slika često može biti atipična, dok teške infekcije, kao što su septikemija i tuberkuloza, mogu biti prikrivene i dostići uznapredovali stadijum pre nego što budu prepoznate.

Odgovarajuća antimikrobna terapija se mora primenjivati istovremeno sa kortikosteroidima kod pacijenata koji imaju tuberkulozu i virusne ili gljivične infekcije oka.

Poseban problem predstavlja varičela (ovčije boginje), s obzirom da ovo inače bezopasno oboljenje može biti fatalno kod imunosuprimiranih bolesnika.

Pacijente (ili roditelje dece) bez pouzdane anamneze o varičeli treba posavetovati da izbegavaju blizak kontakt sa osobama koje boluju od varičele ili herpes zostera, ili ukoliko budu izloženi infekciji da se jave odmah lekaru. Pasivna imunizacija varičela/zoster imunoglobulinima (VZIG) potrebna je kod izloženih neimunizovanih bolesnika koji primaju sistemske kortikosteroide ili koji su ih primali prethodna tri meseca; imunoglobuline treba primeniti u periodu do 10 dana od izlaganja varičeli. Ukoliko je dijagnoza varičele potvrđena, bolest zahteva pregled lekara specijaliste i urgentno lečenje. Primenu kortikosteroida ne treba prekinuti, a dozu treba često i povećati.

Morbili

Pacijente treba posavetovati da izbegavaju blizak kontakt sa osobama koje boluju od morbila (male boginje) i da se jave odmah lekaru ukoliko budu izloženi infekciji; može biti potrebna profilaksa intramusklarnom primenom imunoglobulina.

Primena živih vakcina se ne preporučuje osobama sa oštećenim imunitetom. Odgovor antitela na druge vakcine može biti umanjen.

Posebna upozorenja

Poseban oprez i učestalo praćenje je neophodno u slučaju primene sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa nekim od sledećih stanja:

• osteoporoza (žene u postmenopauzi su u posebnom riziku);
• hipertenzija ili kongestivna srčana insuficijencija;
• postojanje ili ranija istorija teških afektivnih poremećaja (posebno prethodne steroidne psihoze);
• Diabetes mellitus (ili porodična istorija dijabetesa);
• tuberkuloza u anamnezi, s obzirom da glukokortikoidi mogu indukovati reaktivaciju;
• glaukom (ili porodična istorija glaukoma);
• prethodna miopatija indukovana kortikosteroidima;
• insuficijencija jetre;
• insuficijencija bubrega;
• epilepsija;
• gastrointestinalna ulceracija;
• migrena;
• neke parazitske infestacije kod određenih amebijaza;
• nepotpuni staturalni rast, jer dugotrajna primena glukokortikoida može ubrzati zatvaranje epifiza;
• Kušingov sindrom.

U terapiji stanja kao što su tendinitis ili tenosinovitis voditi računa da se lek injektuje u prostor između tetive i tetivne ovojnice, s obzirom da su prijavljivani slučajevi rupture tetive.

Primena kod dece

Kortikosteroidi prouzrokuju dozno-zavisno usporavanje rasta kod odojčadi, dece i adolescenata, koje može biti ireverzibilno.

Deksametazon se u neodobrenim indikacijama koristio za lečenje i prevenciju hronične plućne bolesti kod prevremeno rođene dece. Rezultati kliničkih studija su pokazali kratkoročnu korist u smislu potrebe za mehaničkom ventilacijom, ali ne i dugoročnu korist u smislu skraćenja vremena do postizanja oporavka, smanjenje incidence hronične plućne bolesti ili mortaliteta. Rezultati novijih studija ukazuju na povezanost primene deksametazona kod prevremeno rođene dece i razvoja cerebralne paralize. Imajući u vidu ovaj mogući problem bezbednosti leka, procenu rizika i koristi treba vršiti za svakog pacijenta pojedinačno.

Primena kod starih osoba

Česta neželjena dejstva sistemski primenjenih kortikosteroida su povezana sa pojavom ozbiljnijih posledica kod starijih osoba, naročito osteoporoze, hipertenzije, hipokalemije, dijabetesa, osetljivosti ka infekcijama i stanjivanja kože. Potrebno je pažljivo kliničko praćenje ovih pacijenata kako bi se izbegle reakcije koje ugrožavaju život.

Ovaj lek sadrži 0,3892 mg natrijuma po ampuli, odnosno esencijalnog slobodnog natrijuma.

Rifampicin, rifambutin, efedrin, karbamazepin, fenilbutazon, fenobarbiton, fenitoin, pirimidon i aminoglutetimid ubrzavaju metabolizam kortikosteroida i njihov terapijski efekat može biti smanjen.

Kortikosteroidi deluju antagonistički na antiholinesterazu kod pacijenata sa miastenijom gravis.

Kortikosteroidi deluju antagonistički na hipoglikemijske lekove (uključujući insulin), antihipertenzive, srčane glikozide, diuretike, dok je hipokalijemijski efekat acetazolamida, diuretika Henleove petlje, tiazidnih diuretika i karbenoksolona pojačan.

Efekat kumarinskih antikoagulanasa može biti pojačan pri istovremenoj primeni sa kortikosteroidima, pa je neophodno strogo kontrolisati vrednost INR-a ili protrombinsko vreme kako bi se izbegla spontana krvarenja.

Kortikosteroidi povećavaju bubrežni klirens salicilata i prestanak primene kortikosteroida može izazvati salicilatnu intoksikaciju. Mogu se javiti interakcije sa salicilatima kod pacijenata sa hipoprotrombinemijom.

Istovremena primena inhibitora CYP3A enzima, uključujući proizvode koji sadrže kobicistat, može povećati rizik od sistemskih neželjenih reakcija. Ne preporučuje se kombinovana primena, sem u slučajevima kada očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik, kada se preporučuje pažljivo praćenje sistemskih neželjenih reakcija kortikosteroida.

Trudnoća

Ne prolaze svi kortikosteroidi kroz placentu u istoj meri. Deksametazon lako prolazi kroz placentu. Kortikosteroidi primenjeni kod gravidnih životinja dovode do abnormalnosti u toku fetalnog razvoja, uključujući rascep nepca, intrauterini zastoj u rastu, utiču na rast i razvoj mozga. Nema dokaza da primena kortikosteroida može dovesti do povećanja incidence kongenitalnih anomalija kao što su rascep nepca i usne kod ljudi (videti odeljak 5.3.) Međutim, kada se primenjuju tokom dužeg vremenskog perioda ili se njihova primena ponavlja za vreme trudnoće, kortikosteroidi mogu povećati rizik od pojave intrauterinog zastoja u rastu. U slučaju kada je gravidna majka izložena kortikosteroidima kod neonatusa se, u teorijskom smislu, može javiti hipoadrenalizam, ali se najčešće povlači spontano nakon rođenja i retko je klinički značajan. Kao

druge lekove, kortikosteroide treba propisivati jedino kada korist za majku i dete prevazilazi moguće rizike. U slučajevima kada su kortikosteroidi terapija izbora, pacijentkinje sa normalnom trudnoćom se mogu lečiti kao negravidne pacijentkinje.

Dojenje

Iako nema dostupnih podataka koji se odnose na deksametazon, za kortikosteroide se zna da prolaze u majčino mleko. Odojčad majki koje primaju visoke doze sistemskih kortikosteroida u dužem vremenskom periodu mogu imati određen stepen adrenalne supresije.

Dejstvo kortikosteroida na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama nije sistematski procenjivano. Pojava neželjenih dejstava kao što su ošamućenost, vertigo, poremećaji vida i osećaj umora mogući su tokom terapije kortikosteroidima. Ukoliko se ovi simptomi jave kod pacijenata, oni ne treba da upravljaju vozilima i rukuju mašinama.

Lokalna neželjena dejstva uključuju postinjekciono širenje i bezbolnu destrukciju zgloba, nalik Charcot artropatiji, naročito posle ponovljene intraartikularne aplikacije.

Incidenca očekivanih neželjenih efekata, uključujući hipotalamo-pituitarno-adrenalnu supresiju, je u korelaciji sa relativnom jačinom leka, dozom, vremenom primene i dužinom terapije. Prijavljeni su slučajevi rupture tetive (videti odeljak 4.4).

Kortikosteroidi primenjeni u vidu lokalne injekcije takođe mogu dovesti do pojave sistemskih efekata.

Poremećaji imunskog sistema

Pojačana osetljivost na infekcije i težina infekcije, uz supresiju kliničkih simptoma i znakova. Oslabljen imunski odgovor i odgovor limfnog tkiva. Oportunističke infekcije, aktivacija latentne tuberkuloze i smanjena reakcija na vakcine i kožne testove (videti odeljak 4.4)

Endokrinološki poremećaji

Supresija hipotalamo-pituitarno-adrenalne osovine, prevremeno zatvaranje epifize, supresija rasta kod odojčadi, dece i adolescenata, neregularni menstrualni ciklusi i amenoreja. Kušingoidno lice, hirzutizam.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Hiperglikemija, povećanje težine, snižena tolerancija na ugljene hidrate sa povećanom potrebom za antidijabetičnom terapijom. Negativni balans proteina i kalcijuma. Pojačan apetit. Retencija soli i vode, hipertenzija, gubitak kalijuma, hipokalemijska alkaloza.

Psihijatrijski poremećaji

Prijavljivan je širok spektar psihijatrijskih reakcija uključujući afektivne poremećaje (iritantno, euforično, depresivno, labilno raspoloženje i suicidalne misli), psihotične reakcije (uključujući maniju, deluzije, halucinacije i pogoršanje šizofrenije), poremećaje ponašanja, iritabilnost, anksioznost, poremećaje spavanja, kao i kognitivne disfunkcije, uključujući konfuziju i amneziju. Reakcije su česte i mogu se javiti i kod odraslih i kod dece. Kod odraslih se učestalost teških reakcija procenjuje na oko 5-6%. Psihološki efekti su prijavljeni nakon obustave terapije kortikosteroidima, ali su nepoznate učestalosti.

Može se javiti povišen intrakranijalni pritisak sa edemom papile kod dece (pseudotumor cerebri), najčešće nakon obustave terapije. Pogoršanje epilepsije. Psihološka zavisnost.

Poremećaji oka

Povišen intraokularni pritisak, glaukom, edem papile, posteriorna subkapsularna katarakta, istanjenje korneje ili sklere, egzacerbacija oftalmoloških virusnih i gljivičnih oboljenja.

Nepoznato: učestalost ne može proceniti na osnovu raspoloživih podataka. Horioretinopatija

Gastrointestinalni poremećaji

Dispepsija, peptički ulkus sa perforacijom i krvarenjem, akutni pankreatitis, kandidijaza, mučnina.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Osteoporoza, vertebralne i frakture dugih kostiju, avaskularna osteonekroza, rupture tetiva. Proksimalna miopatija.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Usporeno zarastanje rana, atrofija kože, pojava modrica, teleangiektazije, strije, pojačano znojenje i akne.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Prijavljeni su slučajevi hipersenzitivne reakcije uključujući i anafilaksu. Leukocitoza. Tromboembolija. Prolazni osećaj pečenja ili peckanja u predelu perineuma nakon i.v. injekcije visokih doza kortikosteroid- fosfata.

Simptomi i znaci obustave terapije

Previše brzo snižavanje doze kortikosteroida nakon dugotrajne terapije može dovesti do akutne adrenalne insuficijencije, hipotenzije i smrti (videti odeljak 4.4).

Moguća je pojava "sindroma obustave leka" koji obuhvata groznicu, mialgiju, artralgiju, rinitis, konjunktivitis, bolne kožne noduluse koji svrbe i gubitak težine.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Teško je odrediti prekomernu dozu kortikosteroida s obzirom da su terapijske doze različite i zavise od indikacija i potreba pacijenata. Visoke i.v. doze kortikosteroida date kao pulsna terapija u urgentnim stanjima su relativno bezbedne i ne očekuju se štetni efekti.

Izraženi neželjeni efekti se mogu javiti zbog prekomerne primene kortikosteroida. Ukoliko je neophodno, terapija bi trebalo da bude simptomatska i suportivna.

Farmakoterapijska grupa: Kortikosteroidi za sistemsku primenu, monokomponentni.

Glukokortikoidi

ATC šifra: H02AB02

Deksametazon je sintetički adrenokortikoid sa približno 7 puta potentnijim antiinflamatornim efektom od prednizolona i 30 puta potentnijim od hidrokortizona. Adrenokortikoidi deluju na HPA osovinu (hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda) preko specifičnih receptora na plazma membrani. U drugim tkivima adrenokortikoidi difunduju kroz ćelijsku membranu i formiraju komplekse sa specifičnim

citoplazmatičnim receptorima koji ulaze u ćelijsko jedro i stimulišu sintezu proteina. Adrenokortikoidi ispoljavaju antialergijsko, antitoksično, antišok, antipiretičko i imunosupresivno dejstvo. Mineralokortikoidna aktivnost deksametazona je minimalna, pa ne dovodi do retencije natrijuma i vode.

Posle injekcione primene, deksametazon natrijum-fosfat brzo hidrolizuje u deksametazon. Nakon i.v. primene deksametazona u dozi od 20 mg, maksimalna koncentracija u plazmi se postiže za 5 minuta. Deksametazon se vezuje (do 77%) za proteine plazme, uglavnom albumin. U velikoj meri se iz plazme preuzima u jetru, bubreg i adrenalne žlezde. Metabolizam u jetri je spor, a ekskretuje se većim delom urinom, uglavnom kao nekonjugovani steroid. Poluvreme eliminacije iznosi 3,5 do 4,5 sata, ali s obzirom da se efekat steroida zadržava mnogo duže od efektivne koncentracije u plazmi, poluvreme eliminacije je malo relevantno, pa se kao adekvatan parametar koristi biološko poluvreme. Biološko poluvreme eliminacije deksametazona je 36 do 54 sata, te je deksametazon posebno pogodan za primenu u stanjima koja zahtevaju kontinuirani efekat kortikosteroida.

U studijama na životinjama, rascep nepca je zapažen kod pacova, miševa, hrčaka, zečeva, pasa i primata; nije kod konja i ovaca. U nekim slučajevima ovakva odstupanja su se javljala u kombinaciji sa defektima centralnog nervnog sistema i srca. Nakon izlaganja kortikosteroidima, kod primata su primećeni efekti na mozak. Pored toga, intrauterini rast može biti odložen. Svi ovi efekti su se javljali pri primeni visokih doza.

glicerol;

natrijum–hidroksid;

fosforna kiselina, koncentrovana; voda za injekcije.

Nije primenjivo.

3 godina.

Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.

Čuvati na temperaturi do 25º C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje je ampula od bezbojnog stakla hidroitičke otpornosti I na kojoj se nalazi keramički prsten za lomljenje ampula, bele boje. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 PVC blistera sa po 5 ampula, ukupno 25 ampula i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Upotreba sa infuzionim tečnostima

Pokazalo se da Deksametazon injekcije zadržavaju potentnost bar 24 sata na sobnoj temperaturi i u uslovima dnevne svetlosti, kada se razblaže sa jednom od sledećih infuzionih tečnosti:

Natrijum hlorid 0,9%

Bezvodna glukoza 5%

Invertni šećer 10%

Sorbitol 5% Ringerov rastvor

Hartmanov rastvor (ringer laktat) Rheomacrodex (Reomakrodeks) Haemaccel (Hemacel)

Upotrebom ovih infuzionih tečnosti, Deksametazon injekcije takođe mogu da se ubrizguju u infuzionu cev a da se ne prouzrokuje taloženje sastojaka. Direktno ubrizgavanje u infuzionu cev je takođe moguće sa sledećim infuzionim tečnostima:

Manitol 10%

Vamin N

(pogledati odeljak 4.4).

Lek Dexason sadrži aktivnu supstancu deksametazon koja pripada grupi lekova koji se zovu kortikosteroidi. Kortikosteroidi su prirodni hormoni u telu koji omogućavaju normalno funkcionisanje organizma.

Lek Dexason rastvor za injekciju se primenjuje u različitim oboljenima kod kojih postoji zapaljenski proces u organizmu. Lek Dexason smiruje zapaljenski proces i time ublažava simptome bolesti. Neophodno je da lek koristite redovno kako bi on ostvario puno dejstvo.

Lek Dexason

• Smiruje zapaljenski proces
• Koristi se u lečenju različitih oboljenja imunog sistema

Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroničnu bolest, poremećaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.

Lek Dexason ne smete primati:

Nemojte primenjivati lek Dexason:

• ako ste alergični (preosetljivi) na deksametazon ili neku od pomoćnih supstanci u sastavu leka (videti deo 6). Znaci alergijske reakcije uključuju osip, svrab ili kratak dah;
• ako imate neku infekciju koje zahvata čitavo telo (sistemsko zapaljenje) osim ukoliko se primenjuje specifična antiinfektivna terapija;
• u slučaju postojanja bakterija u vašoj krvi (bakterijemija ) i gljivične infekcije koja zahvata čitavo telo (sistematska gljivična infekcija);
• ukoliko je mesto gde treba primeniti injekciju zahvaćeno infekcijom, npr. septički artritis kao posledica gonoreje ili tuberkoloze;
• ako imate nestabilne zglobove (stanje kada može doći do iznenadnog iskakanja zgloba, npr. zgloba kolena).

Nemojte primenjivati ovaj lek ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što započnete terapiju lekom Dexason.

Upozorenja i mere opreza

Pre početka terapije lekom Dexason obavestite svog lekara ukoliko imate:

• kancer krvi, jer možete imati povećan rizik od pojave veoma retkog, potencijalno životno ugrožavajućeg stanja koje se zove sindrom lize tumorskih ćelija;
• probleme sa bubrezima ili jetrom;
• visok krvni pritisak ili oboljenje srca;
• dijabetes ili nekog u familiji sa dijabetesom;
• istanjenje kostiju ili gubitak koštane mase (osteoporoza), naročito ako ste žena u postmenopauzi;
• ako ste ikada ranije imali slabost mišića pri upotrebi ovog leka ili drugih kortikosteroida;
• povišen očni pritisak (glaukom) ili u familiji postoji neko sa tim oboljenjem;
• čir na želucu;
• mentalne probleme ili ste ranije imali mentalno oboljenje koje se pogoršalo nakon upotrebe ove vrste leka - tzv. "steroidna psihoza";
• epilepsiju;
• migrenu;
• parazitarnu infekciju;
• tuberkulozu;
• zastoj u rastu;
• Kušingov sindrom;
• ako ste imali povredu glave;
• ako ste imali šlog.

Ukoliko niste sigurni da se nešto od navedenog odnosi na Vas, posavetujte se sa svojim lekarom pre nego što započnete primenu leka Dexason.

Mentalni poremećaji prilikom primene leka Dexason

Mogu se javiti mentalni problemi u toku terapije kortikosteroidima kao što je lek Dexason (videti deo

1 mL Dexason rastvora za injekcije sadrži 4 mg deksametazon-fosfata, što odgovara 3,32 mg deksametazona. Sve preporučene doze su izražene u miligramima deksametazona.

Lek Dexason rastvor za injekciju će vam dati lekar u vidu intramuskularne, potkožne ili intravenske injekcije. Primenjena doza zavisi od vrste i težine bolesti.

Uobičajena doza kod odraslih iznosi od 0,5 - 24 mg dnevno, a kod dece od 0,2 - 0,4 mg/kg dnevno. Vaš lekar će odrediti odgovarajuću dozu leka.

Ako ste primili više leka Dexason nego što treba

Ukoliko mislite da ste primili više leka Dexason nego što je trebalo, odmah obavestite svog lekara. Može doći do pojave:

• oticanja grla;
• kožne reakcije;
• teškoća sa disanjem.

Ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi sa primenom ovog leka obratite se lekaru.

Ako ste zaboravili da primite Dexason

Nije primenjivo

Ako naglo prestanete da primate lek Dexason

Nagli i iznenadni prekid primene ovog leka može biti opasan.Ukoliko je neophodno da se prekine sa primenom ovog leka, potrebno je pratiti instrukcije lekara. Lekar može da odredi da se postepeno smanjuje količina leka koja se primenjuje, sve dok se u potpunosti ne prekine sa primenom. Ukoliko naglo i iznenada prekinete primenu ovog leka, vaše stanje se može pogoršati.

Takođe se kod vas mogu javiti simptomi obustave leka.Oni mogu da obuhvate glavobolju, probleme sa vidom (uključujući bol i otok u očima), mučninu i povraćanje, groznicu, bol u mišićima i kostima, oticanje sluzokože nosa, gubitak telesne mase, svrab po koži i konjunktivitis.

Ako imate bilo koje dodatno pitanje slobodno se obratite svom lekaru ili drugom stručnom medicinskom osoblju.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Lek Dexason, kao i drugi lekovi, može imati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih pacijenata.

Lek Dexason rastvor za injekciju može izazvati pojavu neželjenih dejstava i kada se prekine sa terapijom.

Ozbiljna neželjena dejstva: ukoliko se jave odmah obavestite svog lekara!

Lek Dexason kao i drugi kortikosteroidi može izazvati ozbiljne mentalne poremećaje. Ovo se dešava često i kod dece i kod odraslih. Javljaju se kod oko 5 na 100 pacijenata koji su na terapiji deksametazonom ili sličnim lekovima. Mogu se javiti:

• depresivno osećanje, uključujući i razmišljanje o samoubistvu;
• pojačano raspoloženje (manija) ili raspoloženje koje je promenljivo;
• osećaj uznemirenosti (anksioznost), problemi sa spavanjem, poteškoće u razmišljanju, konfuzija i gubitak pamćenja;
• halucinacije (kada vidite, čujete ili osećate stvari koje realno ne postoje), pojava zastrašujućih misli, promena ponašanja ili osećaj samoće.

Ukoliko primetite bilo koji od navedenih problema, odmah se obratite svom lekaru.

Ukoliko vam se javi bilo kakva alergijska reakcija na lek odmah se javite svom lekaru.

Alergijske reakcije uključuju.

• bilo kakav osip ili svrab po koži;
• teškoće u disanju ili kolaps.

Ostala neželjena dejstva

Ukoliko primetite bilo koju od sledećih neželjenih reakcija, obavestite o tome svog lekara što je pre moguće:

• problemi sa želucem i crevima: čir na želucu koji može da perforira i krvari, problemi sa varenjem, pojačan apetit, proliv, osećaj da ste bolesni;
• zapaljenje pankreasa koje može biti razlog jakog bola u leđima i trbuhu;
• poremećaj elektrolita u krvi, kao što je povišen natrijum a snižen kalijum ili kalcijum, zbog čega može doći do zadržavanja vode u organizmu;
• problemi sa srcem i cirkulacijom: visok krvni pritisak, pojava krvnih ugrušaka;
• problemi sa kostima: istanjivanje kostiju ili gubitak koštane mase (osteoporoza) sa povećanim rizikom od preloma, oboljenja kostiju, povrede tetiva, povrede zglobova na mestu primene injekcije;
• povratne infekcije koje se sa ponavljanjem pogoršavaju, kao što je varičela; takođe i zapaljenje sluzokože usta;
• problemi sa kožom - rane koje veoma sporo zarastaju, modrice, akne, znojenje koje je jače od uobičajenog. Mesto uboda injekcije gori, otiče i crveni. Ovo dejstvo ne traje dugo;
• problemi sa očima - povećan pritisak u oku uključujući glaukom, kataraktu, infekcije oka;
• hormonski poremećaji: nepravilni menstrualni ciklusi ili izostajanje menstruacije, zastoj u rastu dece i adolescenata, oticanje lica (tzv. Kušingoidno lice ili lice nalik mesecu), promene u kontrolisanju dijabetesa koje zahtevaju više doze odgovarajućih lekova, poremećena reakcija organizma na stresne situacije kao što su nesreće, operacija ili bolest, pojačana maljavost (posebno kod žena), pojačan apetit ili povećanje telesne mase.
• nervni poremećaji: pogoršanje epileptičnih napada, teška neuobičajena glavobolja praćena problemima sa vidom, poremećaj spavanja, depresija, ekstremne promene raspoloženja, pogoršanje šizofrenije, glavobolje ili problemi sa vidom (uključujući bol ili otok oka).

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neku neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu, obavestite o tome svog lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara , farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Dexason rastvor za injekciju posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25º C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Nakon otvaranja, upotrebiti odmah.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Sadržaj aktivne supstance:

1 mL rastvora za injekciju sadrži:

deksametazon-fosfata 4 mg

(u obliku deksametazon-natrijum-fosfata )

Sadržaj pomoćnih supstanci:

Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; dinatrijum-fosfat, dihidrat ;dinatrijum–edetat; glicerol; natrijum– hidroksid; fosforna kiselina, koncentrovana; voda za injekcije.

Kako izgleda lek Dexason i sadržaj pakovanja

Izgled:

Bistar, bezbojan rastvor.

Pakovanje:

Unutrašnje pakovanje je ampula od bezbojnog stakla hidroitičke otpornosti I na kojoj se nalazi keramički prsten za lomljenje ampula, bele boje. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 PVC blistera sa po 5 ampula, ukupno 25 ampula i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd Republika Srbija Proizvođač:

GALENIKA AD BEOGRAD , Batajnički drum b.b., Beograd Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-03146-18-001 od 11.06.2019.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA

Terapijske indikacije

Deksametazon je indikovan za lečenje različitih oboljenja kod kojih se kortikosteroidi daju u vidu injekcije za lokalnu i sistemsku primenu, i u svim akutnim stanjima u kojima intravenski primenjeni kortikoidsteroidi spasavaju život.

Doziranje i način primene

Uopšteno govoreći, primenjene doze kortikosteroida zavise od težine bolesti i odgovora pacijenta na terapiju. Pod određenim okolnostima, npr. u slučaju stresa, može biti potrebno dodatno prilagođavanje doze. Ukoliko se željeni terapijski odgovor ne javi u toku prvih nekoliko dana, obustaviti primenu kortikosteroida.

1 mL Dexason rastvora za injekcije sadrži 4 mg deksametazon-fosfata, što odgovara 3,32 mg deksametazona.

Sve preporučene doze su izražene u mg deksametazona.

Odrasli i stariji pacijenti

Od momenta kada je bolest pod kontrolom, dozu treba redukovati ili postepeno smanjivati do najnižeg odgovarajućeg nivoa uz stalni medicinski nadzor pacijenta (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

U akutnim stanjima kada je pacijent životno ugrožen (npr. anafilaksa, akutna teška astma) može biti potrebna primena značajno viših doza. Moždani edem (odrasli): početna doza 8-16 mg i.v, nakon čega se prelazi na 5 mg i.v ili i.m na svakih 6 sati, dok se ne postigne zadovoljavajući terapijski odgovor. U slučajevima operativnih zahvata na mozgu, ovako visoke doze mogu biti neophodne tokom nekoliko dana nakon operacije. Nakon toga, doze se postepeno smanjuju. U slučaju povećanja intrakranijalnog pritiska, koje je posledica postojanja tumora mozga može se delovati kontinuiranom primenom kortikosteroida.

Za lokalnu primenu preporučuju se sledeće doze:

• intraartikularno: 1,6-3 mg veliki zglobovi

0,6-0,8 mg mali zglobovi

• intraburzalno: 1,6-3 mg

•u tetivnu ovojnicu: 0,3-0,8mg

Učestalost primene ovih injekcija može varirati od svakih 3-5 dana do svake 2-3 nedelje.

Lokalna primena u rektum (ukapavanjem) u slučaju ulceroznog kolitisa: 4 mg razblaženo u 120 mL fiziološkog rastvora.

Preporučene doze za decu

Dnevne potrebe su različite i mogu se menjati u zavisnosti od individualnih potreba deteta. Uobičajene doze su 0,2 mg/kg do 0,4 mg/kg telesne mase.

Način primene

Deksametazon injekcije se mogu primenjivati intravenski, supkutano, intramuskularno, kao lokalna injekcija ili rektalnim putem (ukapavanjem). Za primenu u obliku intravenske infuzije pogledati deo u kome je opisana kompatibilnost sa infuzionim rastvorima. Pri intravenskoj primeni, visoke koncentracije leka u plazmi se postižu brzo.

Brza intravenska injekcija velikih doza glukokortikoida može ponekad prouzrokovati kardiovaskularni kolaps; zbog toga je potrebno injekciju dati sporo tokom nekoliko minuta.

Intraartikularne injekcije treba primenjivati u strogo aseptičnim uslovima.

Kontraindikacije

Sistemske infekcije osim ukoliko se primenjuje specifična antiinfektivna terapija. Alergija na deksametazon ili pomoćne supstance u sastavu leka.

Lokalna injekcija kortikosteroida kontraindikovana je u slučaju bakterijemije i sistemske gljivične infekcije, nestabilnih zglobova, infekcije injektibilnog mesta, npr. septični artritis kao posledica gonoreje ili tuberkuloze.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Nakon postmarketinškog istraživanja veoma retko je prijavljen sindrom lize tumora (tumor lysis syndrome- TLS) kod pacijenata sa hematološkim malignitetom nakon upotrebe samo deksametazona ili u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agensima. Pacijente koji su pod velikim rizikom od dobijanja sindroma lize tumora (TLS) (kao što su pacijenti sa visokim stepenom proliferacije tumora, visokim tumorskim opterećenjem i senzitivnošću na citotoksične lekove) treba pažljivo pratiti i preduzeti odgovarajuće mere.

Pacijente ili roditelje/staratelje treba upozoriti na moguću pojavu teških psihijatrijskih neželjenih dejstava u slučaju sistemske primene kortikosteroida (videti odeljak Neželjena dejstva). Ovi simptomi se tipično javljaju u okviru prvih nekoliko dana ili nedelja od početka terapije. Rizik može biti veći pri sistemskoj primeni / primeni viših doza kortikosteroida (videti i odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija farmakokinetske interakcije koje mogu povećati rizik od pojave neželjenih reakcija), iako se na osnovu doze leka ne može uvek predvideti početak, težina i dužina trajanja reakcije. Najveći broj neželjenih reakcija se povlači ili nakon redukcije doze ili obustavljanja terapije, iako je nekada neophodno da se primene specifične mere. Treba posavetovati pacijente/staratelje da potraže medicinski savet ukoliko se razviju zabrinjavajući psihološki simptomi, posebno u slučaju sumnje na pojavu depresivnog raspoloženja ili suicidalnih ideja. Pacijente/roditelje tj. staratelje treba upozoriti na moguće psihijatrijske poremećaje koji se mogu javiti ili za vreme ili odmah nakon obustave sistemske primene kortikosteroida, iako se ove reakcije ne prijavljaju često.

Poseban oprez je neophodan u slučaju primene sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa postojećim ili ranijim teškim afektivnim poremećajem (ili ukoliko ovakav poremećaj postoji kod bliskih rođaka prvog stepena). Ovo uključuje depresiju, manično-depresivne poremećaje i raniju steroidnu psihozu.

Pojava neželjenih efekata se može smanjiti korišćenjem najniže efektivne doze tokom najkraćeg vremenskog perioda i primenom ukupne dnevne doze kao pojedinačne jutarnje doze, ili kao pojedinačne jutarnje doze svaki drugi dan, kad god je to moguće. Neophodan je učestali nadzor pacijenta kako bi se na adekvatan način titrirala doza u odnosu na aktivnost bolesti.

Nakon parenteralne primene kortikosteroida povremeno su se javljale ozbiljne anafilaktoidne reakcije, kao što su edem glotisa, urtikarija i bronhospazam, posebno kod pacijenata koji u istoriji bolesti navode alergije. Ukoliko se ovakve anafilaktoidne reakcije jave preporučuje se primena sledećih mera: odmah spora i.v injekcija adrenalina 0,1 - 0,5 mL (rastvor 1:1000, 0,1-0,5 mg adrenalina zavisno od telesne mase), i.v. primena aminofilina i ukoliko je neophodno, veštačka ventilacija.

Ne koristiti kortikosteroide u slučaju povrede glave ili moždanog udara, jer nije dokazano da ima pozitivan efekat, čak može biti i štetan.

Rezultati randomizovane, placebo kontrolisane studije ukazuju na povećani mortalitet ukoliko se terapija metilprednizolonom započne više od dve nedelje nakon pojave akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS). Stoga je neophodno terapiju akutnog respiratornog distres sindroma započeti unutar prve dve nedelje od pojave ovog sindroma.

Prevremeno rođena deca

Dostupni podaci ukazuju na mogućnost nastanka dugoročnih nervno-razvojnih neželjenih efekata kod prevremene rođene dece sa hroničnim oboljenjem pluća. Podaci se odnose na ranu primenu leka (< 96 sati), sa početnim dozama od 0,25 mg/kg, dva puta dnevno.

Obustava terapije deksametazonom

Atrofija adrenalne kore se razvija tokom prolongirane primene kortikosteroida i može trajati godinama nakon prekida terapije. Obustava kortikosteroida nakon duže primene mora biti postepena kako bi se izbegla pojava akutne adrenalne insuficijencije. Terapiju obustavljati tokom nekoliko nedelja ili meseci u zavisnosti od doze i dužine lečenja.

Kod pacijenata koji su primali veće doze sistemskih kortikosteroida od fizioloških (približno 1 mg deksametazona) duže od tri nedelje, obustavljanje terapije ne treba da bude naglo. Postupak redukovanja doze najviše zavisi od toga da li je oboljenje podložno relapsu tokom snižavanja doze sistemskih kortikosteroida. Može biti neophodna klinička procena aktivnosti oboljenja tokom obustavljanja terapije. Ukoliko oboljenje ne pokazuje sklonost ka recidivu pri obustavljanju terapije kortikosteroidima, ali ipak postoji neizvesnost u vezi sa supresijom osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, doza sistemskih kortikosteroida se može brzo sniziti do fizioloških doza. Kada se postigne dnevna doza od 1 mg deksametazona, snižavanje doze treba sprovoditi sporije da bi se omogućio oporavak osovine hipotalamus- hipofiza-nadbubrežna žlezda.

Naglo obustavljanje terapije sistemskim kortikosteroidima, koja se primenjivala kontinuirano do tri nedelje, prikladno je ukoliko se smatra da neće doći do recidiva bolesti. Naglo obustavljanje doze koja iznosi do 6 mg dnevno tokom tri nedelje najverovatnije neće dovesti do klinički značajne supresije osovine hipotalamus- hipofiza-nadbubrežna žlezda kod većine bolesnika. Postepeno obustavljanje terapije sistemskim kortikosteroidima, čak i nakon ciklusa u trajanju od tri nedelje ili kraće, treba razmotriti kod sledećih grupa pacijenata:

• pacijenti koji su primali ponavljane cikluse sistemskih kortikosteroida, naročito duže od tri nedelje;
• pacijenti koji su primili kratkotrajan ciklus tokom prve godine od prekida dugotrajne terapije (mesecima ili godinama);
• pacijenti kod kojih su razlozi za adrenokortikalnu insuficijenciju nezavisni od terapije kortikosteroidima;
• pacijenti koji primaju doze sistemskih kortikosteroida veće od 6 mg deksametazona dnevno;
• pacijenti koji ponavljano primaju doze uveče.

Za vreme dugotrajne terapije, bilo koja uporedna bolest, trauma ili operacija će zahtevati kratkotrajno povećanje doze; ukoliko je nakon dugotrajne primene prekinuta terapija kortikosteroidima, može biti potrebno ponovno uvođenje u terapiju.

Antiinflamatorni/imunosupresivni efekti i infekcije

Supresija inflamatornog odgovora i imunološke funkcije povećava osetljivost pacijenta prema infekcijama kao i njihovu težinu. Klinička slika često može biti atipična, dok teške infekcije, kao što su septikemija i tuberkuloza, mogu biti prikrivene i dostići uznapredovali stadijum pre nego što budu prepoznate.

Odgovarajuća antimikrobna terapija se mora primenjivati istovremeno sa kortikosteroidima kod pacijenata koji imaju tuberkulozu i virusne ili gljivične infekcije oka.

Poseban problem predstavlja varičela (ovčije boginje), s obzirom da ovo inače bezopasno oboljenje može biti fatalno kod imunosuprimiranih bolesnika.

Pacijente (ili roditelje dece) bez pouzdane anamneze o varičeli treba posavetovati da izbegavaju blizak kontakt sa osobama koje boluju od varičele ili herpes zostera, ili ukoliko budu izloženi infekciji da se jave odmah lekaru. Pasivna imunizacija varičela/zoster imunoglobulinima (VZIG) potrebna je kod izloženih neimunizovanih bolesnika koji primaju sistemske kortikosteroide ili koji su ih primali prethodna tri meseca; imunoglobuline treba primeniti u periodu do 10 dana od izlaganja varičeli. Ukoliko je dijagnoza varičele potvrđena, bolest zahteva pregled lekara specijaliste i urgentno lečenje. Primenu kortikosteroida ne treba prekinuti, a dozu treba često i povećati.

Morbili

Pacijente treba posavetovati da izbegavaju blizak kontakt sa osobama koje boluju od morbila (male boginje) i da se jave odmah lekaru ukoliko budu izloženi infekciji; može biti potrebna profilaksa intramusklarnom primenom imunoglobulina.

Primena živih vakcina se ne preporučuje osobama sa oštećenim imunitetom. Odgovor antitela na druge vakcine može biti umanjen.

Posebna upozorenja

Poseban oprez i učestalo praćenje je neophodno u slučaju primene sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa nekim od sledećih stanja:

• osteoporoza (žene u postmenopauzi su u posebnom riziku);
• hipertenzija ili kongestivna srčana insuficijencija;
• postojanje ili ranija istorija teških afektivnih poremećaja (posebno prethodne steroidne psihoze);
• Diabetes mellitus (ili porodična istorija dijabetesa);
• tuberkuloza u anamnezi, s obzirom da glukokortikoidi mogu indukovati reaktivaciju;
• glaukom (ili porodična istorija glaukoma);
• prethodna miopatija indukovana kortikosteroidima;
• insuficijencija jetre;
• insuficijencija bubrega;
• epilepsija;
• gastrointestinalna ulceracija;
• migrena;
• neke parazitske infestacije kod određenih amebijaza;
• nepotpuni staturalni rast, jer dugotrajna primena glukokortikoida može ubrzati zatvaranje epifiza;
• Kušingov sindrom.

U terapiji stanja kao što su tendinitis ili tenosinovitis voditi računa da se lek injektuje u prostor između tetive i tetivne ovojnice, s obzirom da su prijavljivani slučajevi rupture tetive.

Primena kod dece

Kortikosteroidi prouzrokuju dozno-zavisno usporavanje rasta kod odojčadi, dece i adolescenata, koje može biti ireverzibilno.

Deksametazon se u neodobrenim indikacijama koristio za lečenje i prevenciju hronične plućne bolesti kod prevremeno rođene dece. Rezultati kliničkih studija su pokazali kratkoročnu korist u smislu potrebe za mehaničkom ventilacijom, ali ne i dugoročnu korist u smislu skraćenja vremena do postizanja oporavka, smanjenje incidence hronične plućne bolesti ili mortaliteta. Rezultati novijih studija ukazuju na povezanost primene deksametazona kod prevremeno rođene dece i razvoja cerebralne paralize. Imajući u vidu ovaj mogući problem bezbednosti leka, procenu rizika i koristi treba vršiti za svakog pacijenta pojedinačno.

Primena kod starih osoba

Česta neželjena dejstva sistemski primenjenih kortikosteroida su povezana sa pojavom ozbiljnijih posledica kod starijih osoba, naročito osteoporoze, hipertenzije, hipokalemije, dijabetesa, osetljivosti ka infekcijama i stanjivanja kože. Potrebno je pažljivo kliničko praćenje ovih pacijenata kako bi se izbegle reakcije koje ugrožavaju život.

Ovaj lek sadrži 0,3892 mg natrijuma po ampuli, odnosno esencijalnog slobodnog natrijuma.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Rifampicin, rifambutin, efedrin, karbamazepin, fenilbutazon, fenobarbiton, fenitoin, pirimidon i aminoglutetimid ubrzavaju metabolizam kortikosteroida i njihov terapijski efekat može biti smanjen.

Kortikosteroidi deluju antagonistički na antiholinesterazu kod pacijenata sa miastenijom gravis.

Kortikosteroidi deluju antagonistički na hipoglikemijske lekove (uključujući insulin), antihipertenzive, srčane glikozide, diuretike, dok je hipokalijemijski efekat acetazolamida, diuretika Henleove petlje, tiazidnih diuretika i karbenoksolona pojačan.

Efekat kumarinskih antikoagulanasa može biti pojačan pri istovremenoj primeni sa kortikosteroidima, pa je neophodno strogo kontrolisati vrednost INR-a ili protrombinsko vreme kako bi se izbegla spontana krvarenja.

Kortikosteroidi povećavaju bubrežni klirens salicilata i prestanak primene kortikosteroida može izazvati salicilatnu intoksikaciju. Mogu se javiti interakcije sa salicilatima kod pacijenata sa hipoprotrombinemijom.

Istovremena primena inhibitora CYP3A enzima, uključujući proizvode koji sadrže kobicistat, može povećati rizik od sistemskih neželjenih reakcija. Ne preporučuje se kombinovana primena, sem u slučajevima kada očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik, kada se preporučuje pažljivo praćenje sistemskih neželjenih reakcija kortikosteroida.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Ne prolaze svi kortikosteroidi kroz placentu u istoj meri. Deksametazon lako prolazi kroz placentu.

Kortikosteroidi primenjeni kod gravidnih životinja dovode do abnormalnosti u toku fetalnog razvoja, uključujući rascep nepca, intrauterini zastoj u rastu, utiču na rast i razvoj mozga. Nema dokaza da primena kortikosteroida može dovesti do povećanja incidence kongenitalnih anomalija kao što su rascep nepca i usne kod ljudi (videti odeljak 5.3 Sažetka karakteristila leka). Međutim, kada se primenjuju tokom dužeg vremenskog perioda ili se njihova primena ponavlja za vreme trudnoće, kortikosteroidi mogu povećati rizik od pojave intrauterinog zastoja u rastu. U slučaju kada je gravidna majka izložena kortikosteroidima kod

neonatusa se, u teorijskom smislu, može javiti hipoadrenalizam, ali se najčešće povlači spontano nakon rođenja i retko je klinički značajan. Kao druge lekove, kortikosteroide treba propisivati jedino kada korist za majku i dete prevazilazi moguće rizike. U slučajevima kada su kortikosteroidi terapija izbora, pacijentkinje sa normalnom trudnoćom se mogu lečiti kao negravidne pacijentkinje.

Dojenje

Iako nema dostupnih podataka koji se odnose na deksametazon, za kortikosteroide se zna da prolaze u majčino mleko. Odojčad majki koje primaju visoke doze sistemskih kortikosteroida u dužem vremenskom periodu mogu imati određen stepen adrenalne supresije.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Dejstvo kortikosteroida na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama nije sistematski procenjivano. Pojava neželjenih dejstava kao što su ošamućenost, vertigo, poremećaji vida i osećaj umora mogući su tokom terapije kortikosteroidima. Ukoliko se ovi simptomi jave kod pacijenata, oni ne treba da upravljaju vozilima i rukuju mašinama.

Neželjena dejstva

Lokalna neželjena dejstva uključuju postinjekciono širenje i bezbolnu destrukciju zgloba, nalik Charcot artropatiji, naročito posle ponovljene intraartikularne aplikacije.

Incidenca očekivanih neželjenih efekata, uključujući hipotalamo-pituitarno-adrenalnu supresiju, je u korelaciji sa relativnom jačinom leka, dozom, vremenom primene i dužinom terapije. Prijavljeni su slučajevi rupture tetive (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Kortikosteroidi primenjeni u vidu lokalne injekcije takođe mogu dovesti do pojave sistemskih efekata.

Poremećaji imunskog sistema

Pojačana osetljivost na infekcije i težina infekcije, uz supresiju kliničkih simptoma i znakova. Oslabljen imunski odgovor i odgovor limfnog tkiva. Oportunističke infekcije, aktivacija latentne tuberkuloze i smanjena reakcija na vakcine i kožne testove (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka)

Endokrinološki poremećaji

Supresija hipotalamo-pituitarno-adrenalne osovine, prevremeno zatvaranje epifize, supresija rasta kod odojčadi, dece i adolescenata, neregularni menstrualni ciklusi i amenoreja. Kušingoidno lice, hirzutizam.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Hiperglikemija, povećanje težine, snižena tolerancija na ugljene hidrate sa povećanom potrebom za antidijabetičnom terapijom. Negativni balans proteina i kalcijuma. Pojačan apetit. Retencija soli i vode, hipertenzija, gubitak kalijuma, hipokalemijska alkaloza.

Psihijatrijski poremećaji

Prijavljivan je širok spektar psihijatrijskih reakcija uključujući afektivne poremećaje (iritantno, euforično, depresivno, labilno raspoloženje i suicidalne misli), psihotične reakcije (uključujući maniju, deluzije, halucinacije i pogoršanje šizofrenije), poremećaje ponašanja, iritabilnost, anksioznost, poremećaje spavanja, kao i kognitivne disfunkcije, uključujući konfuziju i amneziju. Reakcije su česte i mogu se javiti i kod odraslih i kod dece. Kod odraslih se učestalost teških reakcija procenjuje na oko 5-6%. Psihološki efekti su prijavljeni nakon obustave terapije kortikosteroidima, ali su nepoznate učestalosti.

Može se javiti povišen intrakranijalni pritisak sa edemom papile kod dece (pseudotumor cerebri), najčešće nakon obustave terapije. Pogoršanje epilepsije. Psihološka zavisnost.

Poremećaji oka

Povišen intraokularni pritisak, glaukom, edem papile, posteriorna subkapsularna katarakta, istanjenje korneje ili sklere, egzacerbacija oftalmoloških virusnih i gljivičnih oboljenja.

Nepoznato: učestalost ne može proceniti na osnovu raspoloživih podataka.

Horioretinopatija

Gastrointestinalni poremećaji

Dispepsija, peptički ulkus sa perforacijom i krvarenjem, akutni pankreatitis, kandidijaza, mučnina.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Osteoporoza, vertebralne i frakture dugih kostiju, avaskularna osteonekroza, rupture tetiva. Proksimalna miopatija.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Usporeno zarastanje rana, atrofija kože, pojava modrica, teleangiektazije, strije, pojačano znojenje i akne.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Prijavljeni su slučajevi hipersenzitivne reakcije uključujući i anafilaksu. Leukocitoza. Tromboembolija. Prolazni osećaj pečenja ili peckanja u predelu perineuma nakon i.v. injekcije visokih doza kortikosteroid- fosfata.

Simptomi i znaci obustave terapije

Previše brzo snižavanje doze kortikosteroida nakon dugotrajne terapije može dovesti do akutne adrenalne insuficijencije, hipotenzije i smrti (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Moguća je pojava "sindroma obustave leka" koji obuhvata groznicu, mialgiju, artralgiju, rinitis, konjunktivitis, bolne kožne noduluse koji svrbe i gubitak težine.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje

Teško je odrediti prekomernu dozu kortikosteroida s obzirom da su terapijske doze različite i zavise od indikacija i potreba pacijenata. Visoke i.v. doze kortikosteroida date kao pulsna terapija u urgentnim stanjima su relativno bezbedne i ne očekuju se štetni efekti.

Izraženi neželjeni efekti se mogu javiti zbog prekomerne primene kortikosteroida. Ukoliko je neophodno, terapija bi trebalo da bude simptomatska i suportivna.

Lista pomoćnih supstanci Natrijum-dihidrogenfosfat,dihidrat; dinatrijum-fosfat,dihidrat; dinatrijum–edetat;

glicerol;

natrijum–hidroksid;

fosforna kiselina, koncentrovana; voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Nije primenjivo.

Rok upotrebe

3 godina.

Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25º C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je ampula od bezbojnog stakla hidroitičke otpornosti I na kojoj se nalazi keramički prsten za lomljenje ampula, bele boje. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 PVC blistera sa po 5 ampula, ukupno 25 ampula i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Upotreba sa infuzionim tečnostima

Pokazalo se da Deksametazon injekcije zadržavaju potentnost bar 24 sata na sobnoj temperaturi i u uslovima dnevne svetlosti, kada se razblaže sa jednom od sledećih infuzionih tečnosti:

Natrijum hlorid 0,9%

Bezvodna glukoza 5%

Invertni šećer 10%

Sorbitol 5% Ringerov rastvor

Hartmanov rastvor (ringer laktat) Rheomacrodex (Reomakrodeks) Haemaccel (Hemacel)

Upotrebom ovih infuzionih tečnosti, Deksametazon injekcije takođe mogu da se ubrizguju u infuzionu cev a da se ne prouzrokuje taloženje sastojaka. Direktno ubrizgavanje u infuzionu cev je takođe moguće sa sledećim infuzionim tečnostima:

Manitol 10%

Vamin N

(pogledati odeljak 4.4)

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Napomena: Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 515-14-00308-2019-8- 003 od 16.07.2019.