Deksketoprofen Kalceks 50mg/2mL rastvor za injekciju/infuziju

Simptomatsko lečenje akutnog bola umerenog do jakog intenziteta kada oralna primena nije pogodna, u slučaju postoperativnog bola, bubrežne kolike i bolova u donjem delu leđa.

Doziranje

Odrasli

Preporučena doza je 50 mg svakih 8 do 12 sati. Ako je potrebno, primena se može ponoviti nakon 6 sati, ali ukupna dnevna doza ne bi trebalo da prelazi 150 mg.

Lek Deksketoprofen Kalceks rastvor za injekciju/infuziju namenjen je za kratkotrajnu upotrebu, a lečenje se mora ograničiti samo na period u kome su prisutni akutni simptomi (ne duže od dva dana). Pacijenti treba da pređu na oralne analgetike što je pre moguće.

Neželjene reakcije se mogu svesti na minimumupotrebomnajmanje efektivne doze tokom najkraćeg trajanja neophodnog za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.4).

Ako je indikovano, u slučaju umerenog do jakog postoperativnog bola, lek Deksketoprofen Kalceks se može uzimati u kombinaciji sa opioidnim analgeticima, u dozama preporučenim za odrasle (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija

Lek Deksketoprofen Kalceks nije ispitivan kod dece i adolescenata. Bezbednost i efikasnost kod dece i adolescenata još nisu utvrđeni. Nema raspoloživih podataka. Lek Deksketoprofen Kalceks ne treba koristiti

1 od 13

kod dece i adolescenata.

Starije osobe

Generalno, nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih osoba. Međutim, zbog fiziološkog slabljenja bubrežne funkcije kod starijih osoba, preporučuje se niža doza u slučaju blagog oštećenja funkcije bubrega: ukupna dnevna doza od 50 mg (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Ukupna dnevna doza treba da se smanji na 50 mg kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh stadijum 5-9) i funkciju jetre treba pažljivo pratiti (videti odeljak 4.4). Lek Deksketoprofen Kalceks rastvor za injekciju/infuziju ne treba koristiti kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh stadijum 10-15) (videti odeljak 4.3).

Oštećenje funkcije bubrega

Ukupna dnevna doza treba da se smanji na 50 mg kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 60 - 89 mL/min) (videti odeljak 4.4). Lek Deksketoprofen Kalceks ne treba koristiti kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 59 mL/min) (videti odeljak 4.3).

Način primene

Lek Deksketoprofen Kalceks može se primeniti intramuskularno ili intravenozno:

• Intramuskularna primena: sadržaj jedne ampule (2 mL) leka treba primeniti sporom injekcijom duboko u mišić.

• Intravenska primena:

- Intravenska infuzija: razblaženi rastvor, pripremljen kao što je opisano u odeljku 6.6, treba dati sporom intravenskom infuzijom, u trajanju od 10 do 30 minuta. Rastvor mora uvek biti zaštićen od dnevne svetlosti.

- Intravenski bolus: ako je potrebno, sadržaj ampule (2 mL) može se dati sporim intravenskim bolusom, u trajanju od ne manje od 15 sekundi.

Uputstva za rukovanje lekom

Kada se lek Deksketoprofen Kalceks primenjuje intramuskularno ili kao intravenski bolus, rastvor treba ubrizgati odmah nakon izvlačenja iz obojene ampule (videti odeljke 6.2 i 6.6).

Za upotrebu kao intravenska infuzija, rastvor treba aseptično razblažiti i zaštititi od dnevne svetlosti (videti odeljke 6.3 i 6.6). Za uputstva o razblaženju leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Lek Deksketoprofen Kalceks ne treba koristiti u sledećim slučajevima:

- kod pacijenata koji su preosetljivi na aktivnu supstancu, na bilo koji drugi nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAIL) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

- kod pacijenata kod kojih supstance sa sličnim dejstvom (npr. acetilsalicilna kiselina ili drugi NSAIL) izazivaju napade astme, bronhospazam, akutni rinitis ili izazivaju polipe u nosu, urtikariju ili angioneurotski edem;

- kod poznate fotoalergijske ili fototoksične reakcije tokom lečenja ketoprofenom ili fibratima;

- kod pacijenata sa gastrointestinalnim krvarenjem ili perforacijom u anamnezi, povezanim sa prethodnom terapijomNSAIL;

- kod pacijenata sa aktivnim peptičnim ulkusom/gastrointestinalnim krvarenjem ili bilo kojim gastrointestinalnimkrvarenjem, ulceracijama ili perforacijama u anamnezi;

- kod pacijenata sa hroničnom dispepsijom;

- kod pacijenata sa drugim aktivnim krvarenjem ili hemoragijskim poremećajima; - kodpacijenata sa Kronovom bolešću ili ulceroznim kolitisom;

- kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom;

- kod pacijenata sa umerenim do teškimoštećenjemfunkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 59 mL/min); - kod pacijenata sa teškim poremećajem funkcije jetre (Child-Pugh skor 10-15)

- kod pacijenata sa hemoragijskom dijatezom i drugim poremećajima koagulacije;

2 od 13

- kod pacijenata sa teškom dehidracijom (uzrokovanom povraćanjem, dijarejom ili nedovoljnim unosom tečnosti);

- tokom trećeg trimestra trudnoće i tokom dojenja (videti odeljak 4.6).

Lek Deksketoprofen Kalceks je kontraindikovan za primenu u kičmenom stubu (intratekalno ili epiduralno) zbog sadržaja etanola.

Lek treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa alergijskim stanjima u istorijibolesti.

Treba izbegavati istovremenu primenu leka Deksketoprofen Kalceks sa drugim NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2.

Neželjene reakcije se mogu svesti na minimum korišćenjem najmanje efektivne doze tokom najkraćeg vremena potrebnog za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.2 i gastrointestinalne i kardiovaskularne rizike u nastavku).

Sigurnost primene za gastrointestinalni sistem

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracija ili perforacija, koji mogu biti sa smrtnim ishodom, prijavljene su u bilo kom trenutku tokom lečenja svim NSAIL, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili istorijom ozbiljnih gastrointestinalnih događaja. Kada dođe do gastrointestinalnog krvarenja ili ulceracije kod pacijenata koji primaju lek Deksketoprofen Kalceks, lečenje treba odmah prekinuti.

Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracije ili perforacije je veći sa većim dozama NSAIL, kod pacijenata sa čirom u istoriji bolesti, posebno ako je bio komplikovan krvarenjem ili perforacijom (videti odeljak 4.3), i kod starijih osoba.

Starije osobe: kod starijih osoba postoji veća učestalost neželjenih reakcija kada se koriste NSAIL, posebno gastrointestinalna krvarenja i perforacije, koje mogu biti sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.2). Ovi pacijenti treba da započnu terapiju sa najmanjommogućom dozom.

Kao i kod svih NSAIL, potrebno je utvrditi istoriju ezofagitisa, gastritisa i/ili peptičnog ulkusa kako bi se osiguralo da su se oni potpuno izlečili pre početka lečenja deksketoprofenom. Pacijente sa gastrointestinalnim simptomima ili istorijom gastrointestinalnih bolesti treba pratiti zbog gastrointestinalnih poremećaja, posebno gastrointestinalnog krvarenja.

Pacijentima sa istorijom gastrointestinalnih bolesti (ulcerozni kolitis, Kronova bolest) treba davati NSAIL sa oprezom, jer se njihovo stanje može pogoršati (videti odeljak 4.8).

Kod ovih pacijenata, kao i kod onih kojima je potrebno istovremeno lečenje niskim dozama acetilsalicilne kiseline ili drugim lekovima koji bi mogli da povećaju gastrointestinalni rizik (videti dole i odeljak 4.5), potrebno je razmotriti kombinovanu terapiju sa zaštitnim lekovima (npr. mizoprostol ili inhibitori protonske pumpe).

Pacijente sa istorijom gastrointestinalne toksičnosti, posebno starije osobe, treba savetovati da prijave sve neobične abdominalnesimptome(naročito gastrointestinalno krvarenje), posebno u ranim fazama lečenja.

Oprez se savetuje kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu povećati rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su oralni kortikosteroidi, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili antitrombocitni lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Bezbednost upotrebe za bubrege

Potreban je oprez kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Kod ovih pacijenata, upotreba NSAIL može dovesti do pogoršanja bubrežne funkcije, zadržavanja tečnosti i edema. Takođe je potreban oprez kod pacijenata koji primaju diuretike ili kod kojih može doći do hipovolemije, zbog povećanog rizika od nefrotoksičnost.

Tokom lečenja potrebno je obezbediti adekvatan unos tečnosti kako bi se sprečila dehidracija i mogućnost povezane povećane bubrežne toksičnosti.

3 od 13

Kao i svi NSAIL, ovaj lek može povećati koncentraciju uree i kreatinina u plazmi. Kao i kod drugih inhibitora sinteze prostaglandina, taj porast može biti povezan sa pojavom neželjenih dejstava na bubrege i dovesti do glomerularnog nefritisa, intersticijalnog nefritisa, papilarne nekrozebubrega, nefrotskog sindroma i akutne bubrežne insuficijencije.

Kod starijih pacijenata veća je verovatnoća pojave oštećenefunkcijebubrega (videti odeljak 4.2).

Bezbednost upotrebe za jetru

Potreban je oprez kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Kao i svi NSAIL, može izazvati prolazno blago povećanje nekih parametara jetre i značajno povećanje AST i ALT. U slučaju značajnog povećanja vrednosti navedenih parametara, tretman se mora prekinuti.

Veća je verovatnoća da će stariji pacijenti imati poremećenu funkciju jetre (videti odeljak 4.2).

Bezbednost primene za kardiovaskularni i cerebrovaskularni sistem

Kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umerenom srčanom insuficijencijom u istoriji bolesti, potrebno je odgovarajuće praćenje i savetovanje. Poseban oprez je potreban kod pacijenata sa srčanim oboljenjima u istoriji bolesti, posebno kod onih koji su već imali epizode srčane insuficijencije, zbog postojanja povećanog rizika od ponovnog razvoja srčane insuficijencije, s obzirom na to da su zabeleženi zadržavanje tečnosti i edemi povezani sa terapijomNSAIL.

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci ukazuju na to da upotreba nekih NSAIL (posebno u visokim dozama i dugotrajna upotreba) može biti povezana sa blago povećanim rizikom od arterijskih trombotičkih događaja (na primer, infarkt miokard ili moždani udar). Nema dovoljno podataka da bi se isključio takav rizik pri upotrebi deksketoprofena.

Pacijente sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom, potvrđenim ishemijskim oboljenjem srca, bolešću perifernih arterija i/ili cerebrovaskularnom bolešću treba lečiti deksketoprofenom samo nakon pažljivog razmatranja. Temeljno razmatranje je takođe neophodno pre početka dugotrajnog lečenja pacijenata sa faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes, pušenje).

Svi neselektivni NSAIL mogu inhibirati agregaciju trombocita i produžiti vreme krvarenja tako što inhibiraju sintezu prostaglandina. U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima procenjivana je istovremena primena deksketoprofena i profilaktičkih doza niskomolekularnog heparina u postoperativnom periodu i nije primećen uticaj na parametre koagulacije. Međutim, pacijente koji primaju lekove koji ometaju hemostazu, kao što su varfarin, drugi kumarini ili heparin, treba pažljivo pratiti kada se koristi deksketoprofen (videti odeljak 4.5).

Veća je verovatnoća da će stariji pacijenti imati oštećenu kardiovaskularnu funkciju (videti odeljak 4.2).

Reakcije na koži

Veoma retko su prijavljene ozbiljne reakcije na koži (neke sa smrtnim ishodom) uključujući eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu, povezane sa upotrebom NSAIL (videti odeljak 4.8). Čini se da je najveći rizik od ovakvih reakcija na samom početku lečenja, jer se reakcije u većini slučajeva javljaju tokom prvog meseca lečenja. Pri prvoj pojavi osipa na koži, oštećenja sluzokože ili bilo kog drugog znaka preosetljivosti, primenu leka Deksketoprofen Kalceks treba prekinuti.

Maskiranjesimptoma osnovnih infekcija

Deksketoprofen može maskirati simptome infekcije, što može odložiti početak odgovarajućeg lečenja i na taj način pogoršati ishod infekcije. Ovo je primećeno kod vanbolničke stečene bakterijske pneumonije i bakterijskih komplikacija povezanih sa varičelom. Kada se ovaj lek koristi za ublažavanje bolova povezanih sa infekcijom, preporučuje se praćenje infekcije. U ambulantnim uslovima, pacijent treba da se konsultuje sa lekarom ako simptomi potraju ili se pogoršaju.

Izuzetno, varičela može biti uzrok ozbiljnih infektivnih komplikacija kože i mekih tkiva. Do danas, ne može se isključiti mogućnost da NSAIL doprinose u pogoršanju ovih infekcija. Stoga je preporučljivo izbegavati upotrebu leka Deksketoprofen Kalceks u slučaju varičele.

Ostale informacije

4 od 13

Poseban oprez je potreban kod pacijenata:

- sa urođenim poremećajem metabolizma porfirina (npr. akutna intermitentna porfirija); - sa dehidracijom;

- odmah nakon velike hirurške intervencije.

Ukoliko lekar smatra da je neophodna dugotrajna terapija deksketoprofenom, funkcija jetre i bubrega i krvna slika treba da se redovno proveravaju.

U veoma retkim slučajevima, prijavljene su teške akutne reakcije preosetljivosti (npr. anafilaktički šok). Lečenje se mora prekinuti kod prvih znakova teških reakcija preosetljivosti nakon uzimanja leka Deksketoprofen Kalceks. U zavisnosti od simptoma, lekar specijalista mora da inicira pružanje stručne medicinske pomoći.

Pacijenti sa astmom u kombinaciji sa hroničnim rinitisom, hroničnim sinusitisom i/ili nosnom polipozom imaju veći rizik od alergije na acetilsalicilnu kiselinu i/ili NSAIL u poređenju sa ostatkom populacije. Upotreba ovog leka može izazvati napade astme ili bronhospazam, posebno kod osoba koje su alergične na acetilsalicilnu kiselinu ili NSAIL (videti odeljak 4.3).

Lek Deksketoprofen Kalceks treba davati sa oprezom pacijentima koji boluju od poremećaja hematopoeze, sistemskog eritematoznog lupusa ili mešovite bolesti vezivnog tkiva.

U izolovanim slučajevima opisano je pogoršanje infekcija mekih tkiva, vremenski povezano sa upotrebom NSAIL. Pacijentima se savetuje da odmah kontaktiraju svog lekara ako se tokom lečenja pojave ili pogoršaju znaci bakterijskeinfekcije.

Ovaj lek sadrži etanol

Ovaj lek sadrži do 200 mg alkohola (etanola) u jednoj ampuli od 2 mL, što odgovara 3 mg/kg/dozi. Količina u jednoj ampuli (2 mL) ovog leka odgovara 5 mL piva ili 2 mL vina.

Mala količina alkohola prisutna u ovom leku neće imati nikakva primetna dejstva.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Pedijatrijska populacija

Bezbedna upotreba kod dece i adolescenata nije utvrđena.

Sledeće interakcije se primenjuju na NSAIL uopšte:

Kombinacije koje se ne preporučuju:

- Drugi NSAIL (uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze 2) i visoke doze salicilata (≥ 3 g/dan): istovremena upotreba nekoliko NSAIL može povećati rizik od gastrointestinalnih ulkusa i krvarenja zbog sinergističkog dejstva.

- Antikoagulansi: NSAIL mogu pojačati dejstvo antikoagulansa, kao što je varfarin (videti odeljak 4.4), zbog snažnog vezivanja deksketoprofena za proteine plazme, inhibicije funkcije trombocita i oštećenja gastroduodenalne sluzokože. Ako se ova kombinacija ne može izbeći, neophodno je pažljivo kliničko praćenje i kontrola laboratorijskih nalaza.

- Heparini: povećan rizik od krvarenja (zbog inhibicije funkcije trombocita i oštećenja gastroduodenalne sluzokože). Ako se ova kombinacija ne može izbeći, neophodno je pažljivo kliničko praćenje i kontrola laboratorijskih nalaza.

- Kortikosteroidi: postoji povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja (videti odeljak 4.4).

- Litijum (opisan u kombinaciji sa nekoliko NSAIL): NSAIL povećavaju koncentraciju litijuma u krvi, koji može da dostigne toksične vrednosti (smanjeno izlučivanje litijuma putem bubrega). Neophodno je pratiti koncentraciju litijuma u serumu prilikom započinjanja, prilagođavanja i prekida terapije deksketoprofenom.

5 od 13

- Metotreksat koji se koristi u dozama od 15 mg/nedeljno ili više: povećana hematološka toksičnost metotreksata usled smanjenja bubrežnog klirensa generalno uzrokovanog NSAIL.

- Hidantoini i sulfonamidi: toksična dejstva ovih lekova se mogu povećati.

Kombinacije koje zahtevaju oprez:

- Diuretici, ACE inhibitori, aminoglikozidni antibiotici i antagonisti receptora angiotenzina II: deksketoprofen može smanjiti dejstvo diuretika i antihipertenziva. Kod nekih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (npr. dehidrirani pacijenti ili stariji pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega), istovremena upotreba lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu i ACE inhibitora, antagonista receptora angiotenzina II ili aminoglikozidnih antibiotika može dovesti do daljeg pogoršanja funkcije bubrega, tj. obično reverzibilnog. U slučaju kombinovanog propisivanja deksketoprofena i diuretika, pacijent mora biti adekvatno hidriran, a funkcija bubrega mora se pratiti na početku lečenja (videti odeljak 4.4).

- Metotreksat u dozama manjim od 15 mg/nedeljno: povećana hematološka toksičnost metotreksata usled smanjenog klirensa bubrega izazvanog antiinflamatornim lekovima uopšte. Nedeljne kontrole krvne slike su neophodne tokom prvih nedelja upotrebe ove kombinacije, kao i pojačan nadzor ako postoji čak i manji poremećaj bubrežne funkcije i kod starijih osoba.

- Pentoksifilin: povećan rizik od krvarenja. Neophodan je pojačan klinički nadzor i češća kontrola vremena krvarenja.

- Zidovudin: javlja se rizik od povećane toksičnosti za eritrocite usled delovanja na retikulocite, što dovodi do teške anemije u roku od nedelju dana od početka terapije NSAIL. Neophodna je kontrola kompletne krvne slike i broja retikulocita jednu do dve nedelje nakon početka terapije NSAIL.

- Derivati sulfoniluree: NSAIL mogu da pojačaju hipoglikemijsko dejstvo derivata sulfoniluree tako što ih istiskuju sa mesta vezivanja za proteine plazme.

Kombinacije koje treba uzeti u obzir:

- Beta-blokatori: lečenje NSAIL može smanjiti njihovo antihipertenzivno dejstvo zbog inhibicije sinteze prostaglandina.

- Ciklosporin i takrolimus: nefrotoksičnost se može povećati uz istovremenu primenu sa NSAIL, zbog dejstava posredovanih bubrežnim prostaglandinima. Tokom kombinovanog lečenja potrebno je pratiti funkciju bubrega.

- Trombolitici: povećan rizik od krvarenja.

- Antiagregacioni lekovi i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI): povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

- Probenecid: koncentracije deksketoprofena u plazmi mogu se povećati. Mogući uzrok ove interakcije može biti inhibitorni mehanizam na mestima bubrežne tubularne ekskrecije i konjugacije glukuronida, i zahteva prilagođavanje doze deksketoprofena.

- Srčani glikozidi: NSAIL mogu povećati koncentraciju glikozida u plazmi.

- Mifepriston: postoji teoretski rizik da inhibitori prostaglandin sintetaze mogu da smanje efikasnost mifepristona. Ograničeni dokazi ukazuju da istovremena upotreba NSAL na dan primene prostaglandina neće negativno uticati na dejstvo mifepristona ili prostaglandina na sazrevanje cerviksa ili kontraktilnost uterusa i ne redukujekliničku efikasnost medicinskog prekida trudnoće.

- Hinolonski antibiotici: podaci na životinjama pokazuju da visoke doze hinolona u kombinaciji sa NSAIL mogu povećati rizik od konvulzija.

- Tenofovir: istovremena upotreba sa NSAIL može povećati koncentraciju uree i kreatinina u plazmi,

6 od 13

potrebno je pratiti funkciju bubrega kako bi se kontrolisalo moguće sinergističko dejstvo na funkciju bubrega.

- Deferasiroks: istovremena upotreba sa NSAIL može povećati rizik od gastrointestinalne toksičnosti. Potrebno je pažljivo kliničko praćenje kada se deferasiroks kombinuje sa ovim lekovima.

- Pemetreksed: istovremena upotreba sa NSAIL može smanjiti eliminaciju pemetrekseda, tako da je potreban oprez kada se daju visoke doze NSAIL. Kod pacijenata sa blagom do umerenom bubrežnom insuficijencijom (klirens kreatinina od 45 do 79 mL/min), treba izbegavati istovremenu primenu pemetrekseda sa NSAIL 2 dana pre i 2 dana nakon primene pemetrekseda.

Lek Deksketoprofen Kalceks rastvor za injekcije/infuziju je kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće i dojenja (videti odeljak 4.3).

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može negativno uticati na trudnoću i/ili razvoj embriona/fetusa. Podaci iz epidemioloških studija izazivaju zabrinutost zbog povećanog rizika od pobačaja, srčanih malformacija i gastrošize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija se povećao sa manje od 1% na približno 1,5%. Smatra se da se rizik povećava sa dozom i trajanjem lečenja. Kod životinja je dokazano da upotreba inhibitora sinteze prostaglandina dovodi do povećanog preimplantacionog i postimplantacionog gubitka i embrio-fetalnog mortaliteta.

Pored toga, kod životinja kojima je tokom organogenetskog perioda dat inhibitor sinteze prostaglandina, primećena je povećana incidencija različitih malformacija, uključujući i kardiovaskularne. Međutim, studije deksketoprofena na životinjama nisu pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Od 20. nedelje trudnoće pa nadalje, primena deksketoprofena može izazvati oligohidramnion zbog oštećenja funkcije bubrega fetusa. Ovo se može desiti ubrzo nakon početka lečenja i obično je reverzibilno nakon prekida terapije. Pored toga, bilo je izveštaja o suženju ductus arteriosus-a nakon upotrebe u drugom tromesečju, od kojih je većina nestala nakon prekida terapije. Zbog toga, tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, deksketoprofen ne treba koristiti, osim u slučajevima kada je to zaista neophodno. Ako deksketoprofen koristi žena koja pokušava da zatrudni, ili tokom prvog i drugog tromesečja trudnoće, doza treba da bude što niža, a trajanje lečenja što je moguće kraće. Nakon višednevnog izlaganja deksketoprofenu, počevši od 20. nedelje trudnoće pa nadalje, treba razmotriti prenatalno praćenje oligohidramniona i konstrikcije ductus arteriosus-a. Ako se pronađe oligohidramnion ili suženje arterijskog kanala, potrebno je prekinuti lečenje deksketoprofenom.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu kod ploda dovesti do:

- kardiopulmonalne toksičnosti (sa prevremenim sužavanjem/zatvaranjem ductus arteriosus-a i plućnom hipertenzijom);

- oštećenje funkcije bubrega (videtigore);

Kod majke i novorođenčeta, na kraju trudnoće, mogu dovesti do:

- mogućeg produženja vremena krvarenja, efekat inhibicije agregacije trombocita koji se može javiti već pri veoma malim dozama;

- inhibicija kontrakcija materice, što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Dojenje

Nije poznato da li se deksketoprofen izlučuje u majčino mleko. Lek Deksketoprofen Kalceks je kontraindikovana tokom dojenja (videti odeljak 4.3).

Plodnost

Upotreba leka Deksketoprofen Kalceks, kao i ostalih NSAIL, može smanjiti plodnost žena, pa se ne preporučuje ženama koje pokušavaju da zatrudne. Treba razmotriti prekid terpije deksketoprofenom kod žena koje imaju poteškoća sa začećem ili su podvrgnute testovima ispitivanja neplodnosti.

7 od 13

Lek Deksketoprofen Kalceks može dovesti do neželjenih reakcija kao što su vrtoglavica, poremećaji vida ili pospanost. Sposobnost reagovanja i aktivnog učešća u saobraćaju, kao i sposobnost rukovanja mašinama može bitismanjena u ovim slučajevima.

Neželjene reakcije koje su prijavljene u kliničkim ispitivanjima kao najmanje verovatno povezane sa deksketoprofenom, kao i neželjene reakcije prijavljene nakon stavljanja u promet leka Deksketoprofen Kalceks, 50 mg/2 mL, rastvora za injekciju/infuziju navedene su u tabeli, klasifikovane po sistemima organa i poređanepo učestalosti.

KLASA SISTEMA ORGANA

Poremećaji krvi ilimfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema

Poremećaji metabolizma i ishrane

Psihijatrijski poremećaji Poremećaji nervnog sistema Poremećajioka

Poremećaji sluha ilabirinta Kardiološki poremećaji

Vaskularni poremećaji

Respiratni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Gastrointestinal ni poremećaji

Često (≥ 1/100

do < 1/10)

---

---

---

---

---

---

---

Mučnina, povraćanje

Povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100)

Anemija

Nesanica

Glavobolja, vrtoglavica somnolencija Zamagljen vid

---

---

Hipotenzija, naleti crvenila

---

Abdominalna bol, dispepsija,

Retko

(≥ 1/10000 do <1/1000)

Edemlarinksa

Hiperglikemija, hipoglikemija, hipertrigliceride mija, anoreksija

---

Parestezija, sinkopa

---

Tinitus

Ekstrasistole, tahikardija Hipertenzija, površinski tromboflebitis

Bradipneja

Peptičkiulkus, krvarenjeiz peptičkog

Veomaretko (< 1/10000)

Neutropenija, trombocitopenija

Anafilaktička reakcija, uključujući anafilaktičkišok

---

---

---

---

---

---

Bronhospazam, dispneja

Pankreatitis

8 od 13

dijareja, konstipacija, hematemeza, suva usta

ulkusa ili perforacija peptičkog ulkusa (videti dio 4.4.)

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kožei potkožnog tkiva

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Poremećaji bubregai urinarnog sistema

Poremećaji reproduktivnog sistema idojki

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Ispitivanja

---

---

---

---

---

Bol na mestu injekcije, reakcija na mestu injekcije, uključujući zapaljenje, modrice ili krvarenje

---

Dermatitis, pruritus, osip, pojačano znojenje

---

---

---

Pireksija, umor, bol, osećaj hladnoće

Hepatocelularna oštećenja

Urtikarija,akne

Ukočenost mišića, ukočenost zglobova, bolu leđima

Akutna insuficijencija bubrega, poliurija, bolovi bubrega, ketonurija, proteinurija

Poremećaji menstrualnog ciklusa, poremećaji prostate

Rigor, periferni edem

Izrazita odstupanja testova funkcije jetre

---

Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza (Lyell-ov sindrom), angoioedem, edemlica, fotosenzitivna reakcija

---

Nefritis ili nefrotski sindrom

---

Najčešći neželjeni događaji su gastrointestinalniporemećaji. Opisana je pojava peptičkih ulkusa, perforacija ili gastrointestinalnog krvarenja, ponekad sa smrtnim ishodom, posebno kod starijih osoba (videti odeljak 4.4). Mučnina, povraćanje, dijareja, nadutost, konstipacija, dispepsija, bol u stomaku, melena, hematemeza, ulcerozni stomatitis, egzacerbacija kolitisa i Kronova bolest su prijavljeni nakon primene (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi). Gastritis je prijavljen manje često.

Edem, hipertenzija i srčana insuficijencija su prijavljeni nakon primene NSAIL.

9 od 13

Kao i kod drugih NSAIL, mogu se javiti sledećeneželjenereakcije: aseptični meningitis, koji se pretežno javlja kod pacijenata sa sistemskim eritematoznim lupusom ili mešovitom bolešću vezivnog tkiva; hematološke reakcije (purpura, aplastična i hemolitička anemija, a ređe agranulocitoza i medularna hipoplazija).

Veoma retko se mogu javiti bulozne reakcije uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu.

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci sugerišu da upotreba nekih NSAIL (naročito u visokim dozama i dugotrajnom lečenju) može biti povezana sa blago povećanim rizikom od arterijskih trombotičkih događaja (npr. infarkt miokarda ili moždani udar) (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail:[email protected]

Simptomi nakon predoziranja nisu poznati. Slični lekovi su izazvali gastrointestinalne (povraćanje, anoreksija, bol u stomaku) i neurološke (somnolencija, vrtoglavica, dezorijentacija, glavobolja) poremećaje.

Ako se lek uzme greškom ili se predozira, odmah treba započeti simptomatsko lečenje u skladu sa kliničkim stanjem pacijenta.

Deksketoprofen se može ukloniti dijalizom.

Farmakoterapijska grupa: antiinflamatorni i antireumatski proizvodi; derivati propionske kiseline.

ATC šifra: M01AE17

Deksketoprofen-trometamol je trometaminska so S-(+)-2-(3-benzoilfenil) propionske kiseline, sa analgetskim, antiinflamatornim i antipiretičkim svojstvima, koja pripada grupi nesteroidnih antiinflamatornih lekova (M01AE).

Mehanizam dejstva

Mehanizam dejstva nesteroidnih antiinflamatornih lekova povezan je sa smanjenjem sinteze prostaglandina inhibicijom ciklooksigenaznog puta. To jest, inhibirana je transformacija arahidonske kiseline u ciklične endoperokside, PGG2 i PGH2, koji stvaraju prostaglandine PGE1, PGE2, PGF2α i PGD2, kao i prostaciklin PGI2 i tromboksani (TxA2 i TxB2). Pored toga, inhibicija sinteze prostaglandina može indirektno uticati na druge inflamatorne medijatore, kao što su kinini, uz dodatnodejstvo.

Farmakodinamskodejstvo

Pokazalo se da je deksketoprofen inhibitor aktivnosti COKS-1 i COKS-2 u eksperimentima na životinjama i ljudima.

10 od 13

Klinička efikasnost i bezbednost

Klinička ispitivanja sprovedena na nekoliko modela bola pokazala su efikasano analgetsko dejstvo deksketoprofena.

Analgetska efikasnost intramuskularnog i intravenskog deksketoprofena u lečenju umerenog do jakog bola testirana je na nekoliko modela hirurškog bola (ortopedska i ginekološka/abdominalna hirurgija), muskuloskeletnog bola (model akutnog bola u donjem delu leđa) i bubrežne kolike.

U sprovedenim studijama, početak analgetskog dejstva je bio brz, a maksimalno analgetsko dejstvo je postignuto tokom prvih 45 minuta nakon primene. Trajanje analgetskog dejstva nakon primene 50 mg deksketoprofena je obično 8 sati.

Kliničke studije za lečenje postoperativnog bola pokazala su da primena leka Deksketoprofen Kalceks rastvora za injekciju/infuziju u kombinaciji sa opioidima značajno smanjuje potrošnju opioida. U studijama postoperativnog bola u kojima su pacijenti primali morfijum preko aparata za analgeziju koju kontroliše pacijent, pacijentima koji su lečeni deksketoprofenom bilo je potrebno znatno manje morfijuma (30 do 45% manje) nego pacijentima u placebo grupi.

Resorpcija

Nakon intramuskularne primene deksketoprofen-trometamola, maksimalne koncentracije kod ljudi se postižu za 20 minuta (od 10 do 45 minuta). Pokazalo se da je površina ispod krive nakon intramuskularne i intravenske primene pojedinačne doze od 25 do 50 mg proporcionalna dozi.

Distribucija

Kao i kod drugih lekova koji se uglavnom vezuju za proteine plazme (99%), njegov srednji volumen distribucije je manji od 0,25 L/kg. Poluvreme distribucije je oko 0,35 sati, dok je poluvreme eliminacije bilo od 1 do 2,7 sati.

U farmakokinetičkim studijama sa višestrukim dozama, primećeno je da se Cmax i PIK posle poslednje intramuskularne ili intravenske primene ne razlikuju od onih nakon jedne doze, što ukazuje da ne dolazi do akumulacije leka.

Biotransformacija i eliminacija

Nakon primene deksketoprofen-trometamola, u urinu se nalazi samo S-(+) enantiomer, što pokazuje da nema konverzije u R-(-) enantiomer kod ljudi.

Glavni put eliminacije deksketoprofena je glukuronidacija i naknadno izlučivanje putem bubrega.

Starije osobe

Kod zdravih starijih osoba (65 godina i više), izloženost lekovima nakon jednokratne i ponovljene oralne doze je značajno veća nego kod mladih dobrovoljaca (do 55%), dok nema statistički značajne razlike u vršnim koncentracijama i vremenu do dostizanja vršnih koncentracija. Poluvreme eliminacije je produženo nakon pojedinačnih i ponovljenih doza (do 48%), a ukupni klirens je smanjen.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, genotoksičnosti i imunofarmakologije ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Studije hronične toksičnosti sprovedene na miševima i majmunima su pokazale da su doze kod kojih nisu zapažena neželjena dejstva (engl. No Observed Adverse Effect Level, NOAEL) bile 2 puta veće od maksimalne preporučene doze kod ljudi. Kod majmuna, glavne neželjene reakcije primećene pri visokim dozama bile su krv u stolici, smanjeno povećanje telesne mase i, pri najvišoj dozi, erozivne gastrointestinalne lezije i čirevi. Ovi efekti su se javili pri dozama 14-18 puta većim od maksimalne preporučene doze za ljude.

Ispitivanja karcinogenog potencijala na životinjama nisu sprovedena.

11 od 13

Kao što je utvrđeno za celu grupu NSAIL, deksketoprofen može dovesti do promena u embrio-fetalnom preživljavanju na životinjskim modelima, delujući indirektno na gastrointestinalnu toksičnost kod trudnica i direktno na razvoj fetusa.

Etanol (96%) Natrijum-hlorid

Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekcije

Lek Deksketoprofen Kalceks rastvor za injekciju/infuziju ne sme se mešati u maloj zapremini (npr. u špricu) sa rastvorima dopamina, prometazina, pentazocina, petidina ili hidroksizina, jer će to dovesti do precipitacije rastvora.

Razblaženi rastvor za infuziju, koji se priprema kao što je opisano u odeljku 6.6. ne treba mešati sa prometazinom ili pentazocinom.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim onih navedenih u odeljku 6.6.

5 godina.

Dokazana je fizička i hemijska stabilnost nakon razblaživanja sa 0,9% rastvorom natrijum-hlorida, 5% glukoze i Ringer laktat rastvorom u toku 18 sati na 25ºC i 2ºC-8ºC, zaštićenom od svetlosti.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, osim ako metoda otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije, rastvor treba primeniti odmah.

Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovičuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati ampule u originalnompakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.

Za čuvanje leka nakon razblaživanja, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje leka je ampula od tamnog stakla tipa I od 2 mL sa dva identifikaciona prstena i tačkom za lomljenje. Po 5 ampula je upakovano u PVC blister.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 ampula i Uputstvo za lek.

Pokazalo se da je lek Deksketoprofen Kalceks, rastvor za injekciju/infuziju, kompatibilan kada se meša u malim količinama (npr. u špricu) sa rastvorima heparina, lidokaina, morfina i teofilina za injekcije.

Za primenu kao intravenska infuzija, sadržaj jedne ampule (2 mL) leka Deksketoprofen treba razblažiti u 30 do 100 mL 0,9 % rastvora natrijum-hlorida, 5 % glukoze i ili Ringer laktat rastvora.

12 od 13

Rastvor treba aseptično razblažiti i zaštititi od dnevne svetlosti (videti takođe odeljak 6.3). Razblaženi rastvor je bistar.

Lek Deksketoprofen Kalceks rastvor za injekciju/infuziju, razblažen u 100 mL fiziološkog rastvora ili glukoze, pokazao se kompatibilnim sa sledećim lekovima: dopamin, heparin, hidroksizin, lidokain, morfijum, petidin i teofilin.

Nije primećena sorpcija aktivne supstance kada je razblaženi rastvor leka Deksketoprofen Kalceks čuvan u plastičnim kesama ili kada je komplet za davanje leka napravljen od etil vinil acetata (EVA), celuloznog propionata (CP), polietilena niske gustine (LDPE) i polivinilhlorid (PVC).

Lek Deksketoprofen Kalceks rastvor za injekciju/infuziju je samo za jednokratnu upotrebu i neiskorišćeni lek treba baciti.

Pre upotrebe, rastvor treba vizuelno proveriti da bi se uverili da je bistar i bezbojan: ne treba ga koristiti ako se primećuju čestice.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.