Corasp® 75mg gastrorezistentna tableta

Sekundarna profilaksa cerebrovaskularnih i kardiovaskularnih trombotičkih oboljenja i nakon by-pass hirurgije.

Doziranje

U terapiji kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja:

Pre prve primene leka u navedenim indikacijama, neophodno je konsultovati lekara. Uobičajena doza, za dugotrajnu upotrebu je 75–150 mg jednom dnevno. U pojedinim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno za kratkotrajnu terapiju po savetu lekara i do 300 mg dnevno. Uopšteno, acetilsalicilna kiselina treba da se koristi sa oprezom kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Uobičajena doza za odrasle se preporučuje kod pacijenata koji nemaju tešku bubrežnu ili hepatičnu insuficijenciju (videti odeljke 4.3 i 4.4). Terapiju treba kontrolisati u redovnim intervalima.

Antitrombotičko dejstvo:

150 mg u vreme postavljanja dijagnoze, a nakon toga 75 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.

Deca:

Lek Corasp ne treba primenjivati kod dece mlađe od 16 godina, osim ukoliko nije indikovana (npr. kod Kavasakijeve bolesti). Videti odeljak 4.4.

Način primene

Za oralnu upotrebu. Tablete treba progutati cele, sa dovoljno tečnosti (pola čaše vode). Tablete su gastrorezistentne, tako da ih ne treba mrviti, lomiti ili žvakati, jer omotač tablete prevenira iritirajući uticaj na želudac.

• preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu, salicilate, inhibitore sinteze prostaglandina (npr. pojedini pacijenti sa astmom kod kojih može nastati astmatični napad ili gubitak svesti i određeni pacijenti kod kojih se može javiti bronhospazam, rinitis ili urtikarija) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
• aktivni ili peptički ulkus u istoriji bolesti i/ili gastrična/intestinalna krvarenja ili druge vrste krvarenja kao što su npr. cerebrovaskularne hemoragije;
• hemoragijske dijateze; poremećaji koagulacije, kao što su hemofilija i trombocitopenija ili uporedna antikoagulantna terapija;
• pacijenti koji boluju od gihta;
• teška oštećenja funkcije bubrega;
• teška oštećenja funkcije jetre;
• teška srčana insuficijencija;
• deca mlađa od 16 godina, osim ukoliko je specifično indikovana terapija (npr. kod Kavasakijeve bolesti),
• doze veće od 100 mg/na dan tokom poslednjeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.6);
• metotreksat korišćen u dozama od 15 mg nedeljno ili većim (videti odeljak 4.5).

Lek Corasp, gastrorezistentne tablete, nije pogodan za upotrebu u terapiji antiinflamatornih/ analgetskih/ antipiretičkih oboljenja.

Potreban je oprez kod pacijenata sa alergijskim bolestima, oštećenjem funkcije jetre ili bubrega (izbegavati ako je oštećenje teško) i dehidratacije, s obzirom na to da nesteroidini antiinflamatorni lekovi (NSAIL) mogu dovesti do slabljenja bubrežne funkcije. Testove funkcije jetre treba redovno sprovoditi kod pacijenata koji imaju blagu ili umerenu insuficijenciju jetre.

Acetilsalicilna kiselina može da dovede do bronhospazma i da indukuje napad astme kod osetljivih osoba ili neke druge reakcije preosetljivosti. Faktori rizika su već postojeća astma, polenska groznica, polipi u nosu ili hronična respiratorna oboljenja. Ovo se takođe odnosi na pacijente koji ispoljavaju alergijske reakcije na druge supstance (npr. reakcije na koži, svrab ili urtikarija).

Ozbiljne kožne reakcije, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom, su retko prijavljivane nakon primene acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 4.8). Primenu leka Corasp, gastrorezistentne tablete, treba prekinuti kod prve pojave osipa na koži, mukoznih lezija ili bilo kog drugog znaka preosetljivosti.

Starije osobe mogu biti osetljivije na toksična dejstva salicilata. Kontinuiranu produženu primenu acetilsalicilne kiseline treba izbegavati kod starijih osoba sa rizikom od gastrointestinalnog krvarenja i perforacije koja može biti smrtonosna (vidi odeljak 4.2). Ukoliko je neophodna dugotrajna primena, pacijente treba redovno kontrolisati.

Potreban je oprez kod pacijenata sa deficijencijom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze obzirom da može doći do pojave hemolitičke anemije.

Lek Corasp, gastrorezistentne tablete, se ne preporučuje tokom menoragije, s obzirom na to da može povećati menstrualno krvarenje.

Acetilsalicilna kiselina produžava vreme krvarenja, uglavnom usled inhibitornog dejstva na agregaciju trombocita i zbog toga treba prekinuti primenu ovog leka nekoliko dana pre planirane hirurške procedure.

Može doći do pojave hematoloških i hemoragijskih dejstava, koji mogu biti teške prirode. Ovaj lek treba koristiti sa oprezom pre hiruške intervencije, uključujući i vađenje zuba. Pacijenti treba da prijave bilo kakve neuobičajene simptome krvarenja svom lekaru.

Potreban je oprez prilikom prekida terapije ovim lekom nakon plasiranja stenta, bilo nakon fiksnog perioda ili u cilju pripreme za planiranu hiruršku proceduru, obzirom da balans između tromboze stenta i masivnog krvarenja treba pažljivo proceniti.

Postoji moguća povezanost između primene acetilsalicilne kiseline i Reye-ovog sindroma kada se ona primenjuje kod dece. Reye-ov sindrom je veoma retko oboljenje, koje zahvata mozak i jetru, i može biti smrtonosan. Iz ovog razloga acetilsalicilna kiselina se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 16 godina, osim ukoliko je to specifično indikovano (npr. u terapiji Kavasakijeve bolesti).

Potreban je poseban oprez kod pacijenata sa hipertenzijom i pacijenata sa ulkusom želuca ili duodenalnim ulkusom, hemoragijskim epizodama ili pacijenata sa antikoagulantnom terapijom u istoriji bolesti. Pacijenti treba da prijave svom lekaru bilo kakve simptome neuobičajenog krvarenja. Ukoliko dođe do gastrointestinalnog krvarenja ili ulceracije treba prekinuti terapiju ovim lekom.

Pre započinjanja dugotrajne terapije acetilsalicilnom kiselinom u terapiji kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih bolesti, pacijenti treba da konsultuju svog lekara koji ih može posavetovati o relativnim prednostima naspram rizika za svakog individualnog pacijenta.

Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i drugih lekova koji utiču na hemostazu (npr. antikoagulantni lekovi kao što je varfarin, trombolitički i antitrombocitni lekovi, antiinflamatorni lekovi i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) se ne preporučuje, osim ukoliko je to striktno indikovano, s obzirom na to da oni mogu povećati rizik od hemoragije (videti odeljak 4.5). Ukoliko se ova kombinacija lekova ne može izbeći, preporučuje se pažljiv nadzor u cilju praćenja znakova krvarenja.

Potreban je oprez kod pacijenata koji primaju istovremeno lekove koji mogu da povećaju rizik od ulceracije, kao što su oralni kortikosteroidi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i deferasiroks (videti odeljak 4.5).

Kada se daju manje doze, acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo može prouzrokovati napade gihta kod pacijenata koji za to imaju predispoziciju (videti odeljak 4.5).

Rizik od hipoglikemijskog dejstva sulfoniluree i insulina može biti potenciran acetilsalicilnom kiselinom, ukoliko se ona uzme u prekomernoj dozi (videti odeljak 4.5).

Treba izbegavati primenu acetilsalicilne kiseline u odmakloj trudnoći i uopšteno tokom dojenja (videti odeljak 4.6).

Kontraindikovane kombinacije

Metotreksat (koji se koristi u dozama od 15 mg nedeljno ili većim)

Kombinovana primena acetilsalicilne kiseline i metotreksata, povećava hematološku toksičnost metotreksata usled smanjene bubrežne eliminacije metotreksata od strane acetilsalicilne kiseline. Zbog toga, istovremena

primena metotreksata (u dozama većim od 15 mg nedeljno) sa acetilsalicilnom kiselinom je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Kombinacije koje se ne preporučuju

Urikozurici, npr. probenecid i sulfinpirazon

Salicilati umanjuju dejstvo probenecida i sulfinpirazona. Istovremenu primenu treba izbegavati. Kombinacije koje zahtevaju mere opreza prilikom primene ili ih treba uzeti u obzir

Antikoagulansi npr. kumarin, heparin, varfarin i fenindion

Povećan rizik od krvarenja iz razloga inhibirane funkcije trombocita, povrede duodenalne mukoze i istiskivanja oralnih antikoagulansa sa mesta vezivanja za proteine plazme. Treba pratiti vreme krvarenja (videti odeljak 4.4).

Antiagregacioni lekovi (npr. klopidogrel i dipiridamol) i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin re-uptake inhibitors, SSRI, kao što je sertralin ili paroksetin)

Povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

Antidijabetici npr. derivati sulfoniluree

Salicilati mogu da povećaju hipoglikemijsko dejstvo derivata sulfoniluree.

Digoksin i litijum

Acetilsalicilna kiselina smanjuje bubrežno izlučivanje digoksina i litijuma, što dovodi do povećanih koncentracija ovih lekova u plazmi. Praćenje koncentracije digoksina i litijuma u plazmi se preporučuje kada se započinje i završava terapija acetilsalicilne kiseline. Može da bude neophodno prilagođavanje doze.

Diuretici i antihipertenzivi

NSAIL mogu da smanje antihipertenzivna dejstva diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Pacijente sa hipertenzijom treba pažljivo pratiti. Kao i kod primene drugih lekova iz grupe NSAIL, istovremena primena sa ACE inhibitorima povećava rizik od akutne bubrežne insuficijencije.

Diuretici: postoji rizik od akutne bubrežne insuficijencije, usled smanjene glomerularne filtracije putem smanjene sinteze bubrežnih prostaglandina. Preporučuje se hidratacija pacijenta i praćenje funkcije bubrega na početku terapije.

Ostali nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

Istovremena primena može povećati rizik od nastanka neželjenih dejstava. Upotreba dva ili više NSAIL povećava rizik od gastrointestinalnog krvarenja.

Ibuprofen i naproksen

Primena u istom danu nekih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), kao što su ibuprofen i naproksen, mogu da ometaju trajnu inhibiciju trombocita izazvanu acetilsalicilnom kiselinom. Klinički značaj ovih interakcija nije poznat. Lečenje nekim NSAIL kao što su ibuprofen ili naproksen, kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može ograničiti kardioprotektivno dejstvo acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 5.1).

Ciklosporin, takrolimus

Istovremena primena NSAIL i ciklosporina ili takrolimusa može da poveća nefrotoksično dejstvo ciklosporina i takrolimusa. Potrebno je pratiti bubrežnu funkciju kod istovremene primene ovih lekova sa acetilsalicilnom kiselinom.

Sistemski kortikosteroidi

Rizik od gastrointestinalnih krvarenja i ulceracije može biti povećan kada se istovremeno primenjuju acetilsalicilna kiselina i kortikosteroidi (videti odeljak 4.4). Kortikosteroidi smanjuju koncentraciju salicilata u plazmi i može doći do pojave toksičnosti salicilata nakon obustave terapije kortikosteroidima.

Metotreksat (koji se koristi u dozama manjim od 15 mg nedeljno)

Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i metotreksata može da poveća hematološku toksičnost metotreksata usled smanjene bubrežne eliminacije metotreksata od strane acetilsalicilne kiseline. Jednom nedeljno treba raditi analizu krvne slike, tokom prvih nedelja kombinovane primene ovih lekova. Pojačano praćenje treba primeniti u prisustvu čak i blagog oštećenja funkcije bubrega, kao i kod starijih osoba.

Inhibitor karboanhidraze

Smanjena je ekskrecija acetazolamida; intoksikacija salicilatima se dešavala kod pacijenata koji su bili na terapiji velikim dozama salicilata i inhibitorima karboanhidraze. Istovremena primena inhibitora karboanhidraze, kao što je acetazolamid, i salicilata može da dovede do teške acidoze i povećane toksičnosti na nivou centralnog nervnog sistema.

Antacidi i adsorbensi

Ekskrecija acetilsalicilne kiseline se povećava alkalinizacijom urina; moguće je da kaolin smanjuje njenu resorpciju. Antacidi će smanjiti dejstvo acetilsalicilne kiseline. Inkompatibilnost postoji pri primeni soli gvožđa, karbonata i alkalnih hidroksida.

Mifepriston

Proizvođač mifepristona preporučuje da treba izbegavati primenu acetilsalicilne kiseline 8-12 dana nakon prekida primene mifepristona.

Alkohol

Istovremena primena alkohola i acetilsalicilne kiseline povećava rizik od gastrointestinalnog krvarenja.

Antiemetici

Metoklopramid pojačava dejstva acetilsalicilne kiseline povećavajući stopu resorpcije.

Antiepileptici

Salicilati smanjuju vezivanje fenitoina za albumin plazme. Ovo može dovesti do smanjenja ukupnih koncentracija fenitoina u plazmi, ali i povećanja slobodne frakcije fenitoina. Nevezana koncentracija, a samim tim i terapijsko dejstvo, nije značajno poremećeno. Prijavljeno je da acetilsalicilna kiselina smanjuje vezivanje valproata za serumski albumin, samim tim povećavajući slobodne koncentracije u ravnotežnom stanju u plazmi.

Antagonisti leukotrijena

Koncentracija u plazmi zafirlukasta se povećava.

Antibakterijski lekovi

Toksičnost sulfonamida može biti povećana.

Testovi funkcije štitaste žlezde

Acetilsalicilna kiselina može da utiče na testove fukcije štitaste žlezde.

Trudnoća

Male doze (do 100 mg/dnevno)

Kliničke studije pokazuju da su doze do 100 mg/dnevno ograničene na akušersku primenu, a koje zahtevaju posebno praćenje, izgleda bezbedne.

Doze od 100-500 mg/dnevno

Ne postoji dovoljno kliničko iskustvo, koje se odnosi na primenu doza većih od 100 mg/dnevno do 500 mg/dnevno. Prema tome, preporuke navedene u nastavku za doze od 500 mg/dnevno i veće, su primenljive i za ovaj dozni raspon.

Doze od 500 mg/dnevno i veće

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od spontanog pobačaja i kardijalne malformacije i gastroshize, nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u periodu rane trudnoće. Apsolutni rizik za kardiovaskularne malformacije je povećan za manje od 1% do vrednosti približno od 1,5%. Veruje se da se rizik povećava sa dozom i trajanjem terapije. Kod životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina je dovela do porasta pobačaja pre- i postimplantacije i embriofetalne smrtnosti. Dodatno, povećana incidencija od različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, je prijavljena kod životinja kada su primenjivani inhibitori sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze. Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, acetilsalicilnu kiselinu ne treba primenjivati, osim ukoliko je neophodna. Ukoliko se acetilsalicilna kiselina primenjuje kod žena koje planiraju trudnoću, ili u periodu prvog i drugog trimestra trudnoće, treba primeniti najmanju moguću dozu, a trajanje terapije treba da bude najkraće moguće.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati kod fetusa:

• kardiopulmonalnu toksičnost (sa preranim zatvaranjem ductus arteriosus-a i pulmonalnom hipertenzijom),
• poremećaj funkcije bubrega, koja može napredovati do bubrežne insuficijencije sa oligohidroamnionom;

kod majke i deteta, pri kraju trudnoće:

• moguće produženje vremena krvarenja, antiagregaciono dejstvo koje se može javiti čak i nakon veoma malih doza,
• inhibiciju kontrakcija uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Zato je acetilsalicilna kiselina u dozi od 100 mg/dnevno i većoj kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće.

Dojenje

S obzirom na to da se acetilsalicilna kiselina izlučuje u majčino mleko, ovaj lek ne treba da uzimaju dojilje jer postoji rizik od Reye-vog sindroma kod odojčeta. Velike doze koje primenjuje majka mogu dovesti do oštećenja funkcije trombocita kod odojčeta.

Lek Corasp nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva navedena su prema klasi sistema organa. U okviru svake klase sistema organa učestalost javljanja je definisana kao:

veoma često (≥ 1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥ 1/1000 do <1/100), retko (≥ 1/10000 do

<1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjenu reakciju na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

Fax: +381 (0)11 3951 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Trovanje salicilatima je obično udruženo sa koncentracijama u plazmi koje su veće od 350 mg/L (2,5 mmol/L). Kod odraslih osoba većina smrtnih ishoda je usledila kada su koncentracije prešle 700 mg/L (5,1 mmol/L). Malo je verovatno da će pojedinačne doze, manje od 100 mg/kg, dovesti do ozbiljnog trovanja.

Simptomi

Česti simptomi uključuju povraćanje, dehidrataciju, tinitus, vertigo, gluvoću, preznojavanje, tople ekstremitete sa izraženim pulsom, ubrzano disanje i hiperventilaciju.

Kod većine pacijenata je prisutan neki stepen poremećaja acido-bazne ravnoteže.

Pojava mešovito respiratorne alkaloze i metaboličke acidoze sa normalnim ili povišenim vrednostima pH arterijske krvi (normalne ili smanjene koncentracije vodonikovih jona u krvi) je uobičajena kod odraslih ili dece starije od 4 godine. Kod dece uzrasta 4 godine ili mlađe, često je dominantna metabolička acidoza sa sniženim vrednostima pH arterijske krvi (povišena koncentracija jona vodonika). Acidoza može da poveća prolazak salicilata kroz krvno-moždanu barijeru.

Povremeni simptomi uključuju hematemezu, hiperpireksiju, hipoglikemiju, hipokalijemiju, trombocitopeniju, povećane vrednosti INR/PTR, intravaskularnu koagulaciju, bubrežnu insuficijenciju i plućni edem, koji nije srčanog porekla.

Simptomi od strane centralnog nervnog sistema uključuju konfuziju, dezorijentaciju, komu i konvulzije, i manje su česti kod odraslih u poređenju sa decom.

Terapija

Odraslima treba dati aktivni ugalj, ukoliko je u roku od jednog sata došlo do ingestije acetilsalicilne kiseline u dozi većoj od 250 mg/kg. Treba meriti koncentraciju salicilata u plazmi, mada se težina trovanja ne može proceniti samo na osnovu ovoga, i u obzir treba uzeti i kliničke i biohemijske pokazatelje. Eliminacija se povećava alkalizacijom urina, što se postiže primenom 1,26% natrijum-bikarbonata.

Vrednosti pH urina treba pratiti. Korigovati metaboličku acidozu intravenskom primenom 8,4% natrijum- bikarbonata (prvo proveriti koncentraciju kalijuma u serumu). Forsiranu diurezu ne treba primenjivati, jer ona ne pojačava ekskreciju salicilata, a može uzrokovati edem pluća.

Hemodijaliza je izbor lečenja kod teškog oblika trovanja i treba je razmotriti kod pacijenata sa koncentracijama salicilata u plazmi većim od 700 mg/L (5,1 mmol/L) ili manjim koncentracijama u slučaju teških kliničkih ili metaboličkih manifestacija. Pacijenti mlađi od 10 ili stariji od 70 godina imaju povećan rizik od toksičnosti salicilata i mogu zahtevati dijalizu u ranijoj fazi.

Farmakoterapijska grupa: Antitrombotička sredstva; inhibitori agregacije trombocita, isključujući heparin

ATC šifra: B01AC06

Antitrombocitni efekat acetilsalicilne kiseline u velikoj meri ne zavisi od sistemske bioraspoloživosti i trajanje efekta nije u korelaciji sa prisustvom intaktne salicilne kiseline u cirkulaciji. Smatra se da je antitrombocitna aktivnost većinom presistemska, udružena sa acetilacijom ciklooksigenaze u trombocitima u portnoj cirkulaciji.

Acetilsalicilna kiselina ireverzibilno vrši acetilaciju ciklooksigenaze trombocita, na taj način inhibirajući biosintezu tromboksana, snažnog vazokonstriktora i induktora agregacije trombocita. Takođe inhibira aktivnost ciklooksigenaze u vaskularnom endotelu, na taj način sprečavajući sintezu prostaciklina, snažnog vazodilatatora i inhibitora agregacije trombocita.

Zato, s obzirom na to da je endotelna ćelija sposobna da ponovo sintetiše ciklooksigenazu, dok trombocit nije, efekat na tromboksan duže traje.

Zbog male doze acetilsalicilne kiseline u obliku gastrorezistentne tablete, acetilsalicilna kiselina se sporo otpušta u portnu cirkulaciju i u jetri dolazi do deacetilacije u inaktivne salicilate pre ulaska u sistemsku cirkulaciju. Pretpostavlja se da su trombociti prolaskom kroz portnu cirkulaciju izloženi acetilsalicilnoj kiselini u koncentracijama dovoljnim za postizanje efektivne inhibicije tromboksana, dok uticaja na sistemsku sintezu prostaciklina praktično nema.

Eksperimentalni podaci sugerišu da ibuprofen može da inhibira efekat male doze acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita ukoliko se istovremeno primenjuju. U jednoj studiji, kada je pojedinačna doza ibuprofena od 400 mg uzeta tokom 8 sati pre ili tokom 30 minuta nakon primene acetilsalicilne kiseline u dozi od 81 mg i u farmaceutskom obliku sa trenutnim oslobađanjem, javio se smanjen efekat acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana ili agregaciju trombocita. Ipak, ograničenost ovih podataka i nepouzdanost ekstrapolacije ex-vivo podataka na kliničke situacije implicira da se ne mogu doneti sigurni zaključci o redovnoj upotrebi ibuprofena, kao ni da bi u slučaju povremene upotrebe ibuprofena došlo do klinički značajnog efekta.

Acetilsalicilna kiselina se brzo resorbuje nakon oralne primene lekova sa trenutnim oslobađanjem, sa delimičnom hidrolizom u salicilate pre resorpcije. Resorpcija je odložena u prisustvu hrane i smanjena kod ljudi koji imaju napade migrene.

Resorpcija je brža kod pacijenata sa ahlorhidrijom i takođe nakon primene polisorbata i antacida. Koncentracije leka u plazmi rastu disproporcijalno u odnosu na dozu, npr. doza od 325 mg sa poluvremenom eliminacije od 2-3 sata i veće doze pokazuju manje koncentracije u plazmi u prisustvu povećanog poluvremena eliminacije zbog disproporcijalnog porasta volumena distribucije.

Acetilsalicilna kiselina je nađena u pljuvački, mleku, plazmi i sinovijalnoj tečnosti u koncentracijama manjim od onih u krvi i prolazi kroz placentu. Vezivanje salicilata za proteine plazme je u velikom stepenu. Acetilsalicilna kiselina se za proteine plazme vezuje u manjoj meri. U krvi, dolazi do brze hidrolize na salicilnu kiselinu, dok konjugacijom sa glukuronskom kiselinom/glicinom nastaje glukuronid i saliciluronska

kiselina. Salicilati se resorbuju u bubrežnim tubulima u kiselom urinu, pa alkalizacijom urina dolazi do pojačanog stepena izlučivanja; 85% doze se izlučuje kao slobodni salicilat.

Apsolutna bioraspoloživost acetilsalicilne kiseline iz gastrorezistentnih tableta (u poređenju sa intravenski primenjenom acetilsalicilnom kiselinom) je približno 25%.

Nema pretkliničkih podataka koje bi lekaru bile od značaja i koje bi trebalo da se dodaju informacijama već pomenutim u drugim odeljcima Sažetka karakteristika leka.

Jezgro tablete:

Celuloza, mikrokristalna (Tip 102); Skrob, kukuruzni;

Silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; Stearinska kiselina.

Film (obloga) tablete:

Metakrilna kiselina – etilakrilat kopolimer (1:1); Polisorbat 80;

Natrijum-laurilsulfat; Trietilcitrat;

Talk.

Nije primenljivo.

2 godine

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Corasp, 75 mg, gastrorezistentne tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister ( PVC/Al) sa 10 gastrorezistentnih tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 3 blistera od po 10 gastrorezistentnih tableta (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvom za lek.

Corasp, 100 mg, gastrorezistentne tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister ( PVC/Al) sa 10 gastrorezistentnih tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 3 blistera od po 10 gastrorezistentnih tableta (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvom za lek

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti,u skladu sa važećim propisima.

Lek Corasp sprečava slepljivanje i nagomilavanje krvnih pločica (trombocita) i na taj način sprečava nastajanje krvnih ugrušaka (tromba) –inhibicija agregacije trombocita.

Lek Corasp se koristi:

• U sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.
• Ovaj lek Vam može biti propisan ukoliko ste skoro bili podvrgnuti by-pass hirurgiji (premošćavanje krvnih sudova srca kako bi srce imalo dovoljan dotok krvi).

• ako ste alergični (preosetljivi) na acetilsalicilnu kiselinu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ako ste ranije nakon upotrebe salicilata ili drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova, imali astmatični napad ili druge reakcije preosetljivosti kao što je oticanje pojedinih delova tela (npr. lica, usana, grla i jezika), koprivnjača ili curenje iz nosa,
• ako imate ili ste imali čir na želucu ili na dvanaestopalačnom crevu
• ako imate ili ste imali krvarenje u želucu ili dvanaestopalačnom crevu (možete se osećati bolesno ili primetiti crno prebojenu stolicu ili krv u stolici),
• ako ste imali bilo koji vid krvarenja kao što je moždani udar,
• ako imate povećanu sklonost ka krvarenju (npr. hemofilija ili trombocitopenija) ili uzimate lekove za razređivanje krvi,
• ako imate giht,
• ako imate teško oštećenje funkcije bubrega ili jetre,
• ako imate tešku srčanu slabost (insuficijenciju),
• ako ste u poslednjem trimestru trudnoće; ne smete primenjivati doze veće od 100 mg na dan (videti odeljak Trudnoća i dojenje),
• ako istovremeno uzimate lek metotreksat (npr. u terapiji malignih oboljenja ili reumatoidnog artritisa) u dozama od 15 mg nedeljno ili većim,
• ako ste mlađi od 16 godina, osim ako je terapija ovim lekom indikovana od strane lekara (npr. u terapiji Kavasakijeve bolesti).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek:

• ako imate astmu, polensku groznicu, polipe u nosu ili druga hronična oboljenja sistema organa za disanje; acetilsalicilna kiselina može dovesti do astmatičnog napada,
• ako imate probleme sa bubrezima, jetrom ili srcem,
• ako imate visok krvni pritisak (Vaš lekar će možda hteti da Vas redovno kontroliše),
• ako ste dehidrirani,
• ako imate nedostatak glukozo-6-fosfat dehidrogenaze,
• ako ste starija osoba (Vaš lekar će možda hteti da Vas redovno kontroliše),
• ako ste ranije imali čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu ili krvarenja u želucu ili crevima,
• ako ste ikada imali napad gihta,
• ako imate obilna menstrualna krvarenja,
• ako koristite druge lekove protiv zgrušavanja krvi (antikoagulantne lekove) (videti odeljak Drugi lekovi i lek Corasp).

Odmah potražite medicinsku pomoć ukoliko se simptomi pogoršaju ili imate teška ili neočekivana neželjena dejstva npr. simptome neuobičajenog krvarenja, ozbiljne kožne reakcije ili bilo koji znak ozbiljne alergije (videti odeljak Moguća neželjena dejstva).

Obavestite lekara ukoliko planirate da imate hiruršku intervenciju (čak i malu, kao što je vađenje zuba), s obzirom na to da acetilsalicilna kiselina razređuje krv i može doći do povećanog rizika od krvarenja.

Neophodno je da vodite računa da ne dehidrirate (možete osetiti žeđ i suvoću usta), jer uzimanje acetilsalicilne kiseline u isto vreme može rezultovati pogoršanjem funkcije bubrega.

Ovaj lek nije odgovarajući kao analgetik (za smanjenje bolova) ili antipiretik (za snižavanje povišene telesne temperature).

Deca i adolescenti

Acetilsalicilna kiselina može uzrokovati pojavu Reye-ovog sindroma kada se lek daje deci. Reye-ov sindrom je veoma retko oboljenje koje zahvata mozak i jetru i može biti opasno po život. Iz ovog razloga, lek Corasp se ne daje deci mlađoj od 16 godina, osim ukoliko lekar drugačije savetuje.

Ukoliko se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, ili niste sigurni, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Drugi lekovi i lek Corasp

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se uzimaju bez recepta, naročito sledeće:

• lekove za razređivanje krvi/sprečavanje stvaranja krvnog ugruška (npr. varfarin, heparin, fenindion, klopidogrel, dipiridamol),
• lekove za terapiju depresije (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina – SSRI, kao što su sertralin ili paroksetin),
• metotreksat (terapija malignih oboljenja, kožnih oboljenja, reumatoidnog artritisa ili Kronove bolesti) u dozama manjim od 15 mg nedeljno,
• ciklosporin, takrolimus (za sprečavanje odbacivanja nakon transplantacije organa, u terapiji psorijaze ili reumatizma),
• mifepriston (za prekid trudnoće)- nemojte uzimati lek Corasp 8-12 dana nakon prekida primene mifepristona,
• druge nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) kao što je ibuprofen (za ublažavanje bola, smanjivanje otoka zglobova, mišića i ligamenata),
• kortikosteroide kao što je prednizolon (koristi se u terapiji mnogih stanja kao što su bol, otoci, alergija, astma, reumatizam i oboljenja kože),
• fenitoin, valproat (za terapiju epilepsije),
• lekove za terapiju dijabetesa kao što su glibenklamid, glipizid (derivati sulfoniluree) ili insulin,
• lekove za snižavanje povišenog krvnog pritiska kao što su ACE inhibitori (npr. ramipril i kaptopril),
• lekove koji se koriste za izbacivanje viška tečnosti (diuretici npr. spironolakton i acetazolamid),
• metoklopramid (za terapiju mučnine i povraćanja),
• probenecid i sulfinpirazon (za terapiju gihta),
• litijum (za terapiju manično-depresivne bolesti),
• lekove koji se koriste za srčane probleme (npr. digoksin),
• sulfonamide (antibiotici kao što je kotrimoksazol),
• acetazolamid (za terapiju glaukoma),
• zafirlukast (za terapiju astme),
• antacide (karbonati, alkalni hidroksidi- za otežano varenje) ili adsorbense (npr. kaolin za proliv),
• soli gvožđa (u terapiji nedostatka gvožđa).

Acetilsalicilna kiselina može da utiče na testove funkcije štitaste žlezde. Obavestite svog lekara ukoliko uzimate ovaj lek.

Uzimanje leka Corasp sa alkoholom

Nemojte konzumirati alkohol dok uzimate ovaj lek.

Konzumiranje alkohola potencijalno može povećati rizik od nastanka gastrointestinalnog krvarenja i produženja vremena krvarenja.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

• U toku prvog i drugog trimestra trudnoće lek Corasp možete koristiti samo ako Vam je to lekar propisao.
• Ne smete da uzimate lek Corasp, ako ste u trećem trimestru trudnoće, osim ukoliko Vas je lekar savetovao drugačije, a u toj situaciji, dnevna doza ne sme da prelazi 100 mg (videti odeljak Lek Corasp ne smete primenjivati). Uzimanje uobičajenih ili velikih doza ovog leka tokom pozne trudnoće može uzrokovati ozbiljne komplikacije kod majke ili bebe.

Dojenje

• Dojilje ne treba da uzimaju lek Corasp, osim ukoliko ih lekar ne savetuje drugačije.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Corasp nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje

Odrasli, starije osobe i deca iznad 16 godina:

Uobičajena doza za dugotrajnu upotrebu je 75 mg –150 mg dnevno. U nekim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno za kratkotrajnu primenu, i do 300 mg dnevno u zavisnosti od saveta lekara.

Potreban je oprez kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Potrebno je redovno ići na preglede kod lekara.

Treba da konsultujete svog lekara pre početka dugotrajne primene acetilsalicilne kiseline kako bi sprečili nastanak ponovnog srčanog ili moždanog udara.

Za antitrombotičko dejstvo uobičajeno se primenjuje 150 mg u vreme postavljanja dijagnoze, a nakon toga

75 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.

Ovaj lek ne smeju koristiti deca mlađa od 16 godina, osim ukoliko Vas lekar drugačije savetuje (npr. kod Kavasakijeve bolesti). Postoji moguća povezanost između primene acetilsalicilne kiseline i Reye-ovog sindroma kada se ovaj lek koristi kod dece. Reye-ov sindrom je veoma retko oboljenje, koje može biti smrtonosno.

Nemojte uzimati više od preporučene doze. Način primene leka

Za oralnu upotrebu. Gastrorezistentnu tabletu bi trebalo uzimati celu, po mogućstvu uz obrok, sa dovoljnom količinom tečnosti (pola čaše vode). Tablete imaju gastrorezistentan omotač koji sprečava iritirajuće dejstvo na želudac, i usled toga ih ne bi trebalo mrviti, lomiti ili žvakati (osim u slučaju postavljanja dijagnoze kod trombotičkih oboljenja).

Ako ste uzeli više leka Corasp nego što treba

Važno je da se pridržavate doze koja je navedena u ovom uputstvu ili koju Vam je rekao lekar. Ukoliko se uzme veća doza od preporučene to može dovesti do toga da se ne osećate dobro. U slučaju da ste uzeli veću dozu leka, odmah se obratite lekaru ili se javite u najbližu bolnicu ili hitnu pomoć.

Česti simptomi predoziranja mogu biti: povraćanje, dehidratacija, zujanje u ušima, vrtoglavica, gluvoća, preznojavanje, tople ruke, izraženi puls na arterijama ruku i nogu, brzo i produbljeno disanje (hiperventilacija) i ubrzano disanje.

Kod većine pacijenata je prisutan neki stepen poremećaja acidobazne ravnoteže.

Povremeni simptomi uključuju krv u ispljuvku, hiperpireksiju, smanjene koncentracije šećera, smanjene koncentracije kalijuma, smanjenje broja krvnih pločica, povećane vrednosti INR/PTR, intravaskularnu koagulaciju, bubrežnu slabost i edem pluća, koji nije srčanog porekla.

Simptomi od strane centralnog nervnog sistema uključuju konfuziju (zbunjenost), dezorijentaciju, komu i epileptične napade (konvulzije), i manje su česti kod odraslih u poređenju sa decom.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Corasp

Ukoliko ne uzmete propisanu dozu leka, sačekajte i uzmite sledeću dozu u uobičajeno vreme, i nastavite prema propisanom režimu.

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Corasp

Ne prekidajte da uzimate lek Corasp bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko primetite bilo koje neželjeno dejstvo u nastavku pomenutih, prestanite sa uzimanjem leka Corasp i odmah kontaktirajte lekara:

• iznenadna pojava zviždanja u grudima, oticanje usana, lica i tela, osip, gubitak svesti ili poteškoće pri gutanju (ozbiljna alergijska reakcija), šok,
• crvenilo kože sa plikovima ili ljuštenjem, koje može biti povezano sa visokom telesnom temperaturom i bolovima u zglobovima. Ovo se može dogoditi kod erythema multiforme, Steven- Johnson-ovog sindroma ili Lyell-ovog sindroma,
• neočekivano krvarenje, kao što je iskašljavanje krvi, krv u povraćenom sadržaju ili urinu, ili moždani udar usled krvarenja u mozgu ili pojava crne stolice.

Ostala neželjena dejstva

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• otežano varenje,
• produženo vreme krvarenja.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• koprivnjača,
• curenje iz nosa,
• poteškoće pri disanju.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• teško krvarenje u želucu ili crevima, krvarenje u mozgu, poremećen broj krvnih ćelija (smanjen broj krvnih pločica, povećan broj jedne vrste belih krvnih zrnaca ili drastično smanjen broj svih krvnih ćelija),
• mučnina i povraćanje, zapaljenje želuca (gastritis),
• suženje disajnih puteva,
• zapaljenje krvnih sudova,
• tačkasto krvarenje na koži (purpura),
• ozbiljne kožne reakcije kao što je osip poznat kao erythema multiforme (pojava osipa u obliku meta), Steven-Johnson-ov sindrom i Lyell-ov sindrom (pojava visoke telesne temperature sa zahvatanjem velikih regija praćenih crvenilom i ljuštenjem kože), erythema nodosum (pojava crvenih čvorova po koži),
• reakcije preosetljivosti, kao što su osip na koži, koprivnjača, suženje disajnih puteva, oticanje npr. usana, lica, grla ili ekstremiteta, alergijski edem, anafilaktičke reakcije uključujući šok,
• obilno ili produženo menstrualno krvarenje.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• krvarenje, krvarenje usled operacije, hematom, krvarenje u mišićima, produženo vreme krvarenja npr. kada imate krvarenje iz nosa, krvarenje desni (ukoliko je krvarenje teško ili traje duže vremena, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom); prisustvo krvi u urinu, krvarenje po koži, iskašljavanje krvi
• sindrom astme izazvan analgeticima,
• zujanje u ušima (tinitus) ili oslabljen sluh,
• glavobolja,
• vrtoglavica,
• ulkusi u želucu ili dvanaestopalačnom crevu i perforacija,
• proliv,
• poremećaj funkcije bubrega,
• zadržavanje vode i soli,
• poremećaj funkcije jetre, povećane vrednosti transaminaza,
• povećane koncentracije mokraćne kiseline u krvi,
• anemija (smanjen broj crvenih krvnih zrnaca koji mogu da dovedu do toga da izgledate bledo ili da se osećate umorno) koja može da se javi zbog krvarenja,
• kamenje u bubregu (oštar, probadajući bol u predelu trbuha ili leđa sa prisustvom krvi u urinu),
• kardio-respiratorni distres (teška oboljenja srca i pluća).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Lek čuvati van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Corasp posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je acetilsalicilna kiselina.

Corasp, 75 mg, gastrorezistentne tablete:

Jedna gastrorezistentna tableta sadrži 75 mg acetilsalicilne kiseline.

Corasp, 100 mg, gastrorezistentne tablete:

Jedna gastrorezistentna tableta sadrži 100 mg acetilsalicilne kiseline.

Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna (Tip 102); skrob, kukuruzni; silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; stearinska kiselina.

Film (obloga) tablete: metakrilna kiselina – etilakrilat kopolimer (1:1); polisorbat 80; natrijum-laurilsulfat; trietilcitrat; talk.

Kako izgleda lek Corasp i sadržaj pakovanja

Corasp, 75 mg, gastrorezistentne tablete:

Ovalne, bele, bikonveksne, gastrorezistentne tablete.

Corasp, 100 mg, gastrorezistentne tablete:

Okrugle, bele, bikonveksne, gastrorezistentne tablete.

Corasp, 75 mg, gastrorezistentne tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa 10 gastrorezistentnih tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 3 blistera od po 10 gastrorezistentnih tableta (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvom za lek.

Corasp, 100 mg, gastrorezistentne tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister ( PVC/Al) sa 10 gastrorezistentnih tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 3 blistera od po 10 gastrorezistentnih tableta (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvom za lek

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

ADOC D.O.O. BEOGRAD

Milorada Jovanovića 11 Beograd

Proizvođač

• BALKANPHARMA-DUPNITSA AD

3, Samokovsko Shosse Str., Dupnitsa, Bugarska

• ACTAVIS LTD BLB 016, Bulebel Industrial Estate Zejtun, Malta
• ADOC D.O.O. BEOGRAD

Milorada Jovanovića 9 Beograd, Republika Srbija

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2019.

Režim izdavanja leka

Lek se izdaje bez lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

Corasp, gastrorezistentne tablete, 30 x (75 mg): 515-01-01449-19-001 od 18.10.2019.

Corasp, gastrorezistentne tablete, 30 x (100 mg): 515-01-01450-19-001 od 18.10.2019.