Sekundarna profilaksa cerebrovaskularnih i kardiovaskularnih trombotičkih oboljenja i nakon by-pass
hirurgije.
Doziranje
U terapiji kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja:
Pre prve primene leka u navedenim indikacijama, neophodno je konsultovati lekara. Uobičajena doza za dugotrajnu upotrebu je 75 - 150 mg jednom dnevno. U pojedinim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno za kratkotrajnu terapiju po savetu lekara i do 300 mg dnevno. Uopšteno, acetilsalicilna kiselina treba da se koristi sa oprezom kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Uobičajena doza za odrasle se preporučuje kod pacijenata koji nemaju ozbiljnu bubrežnu ili hepatičnu insuficijenciju (videte odeljke 4.3 i 4.4.). Terapiju treba kontrolisati u redovnim intervalima.
Antitrombotičko dejstvo:
150 mg u vreme postavljanja dijagnoze, a nakon toga 75 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.
Deca i adolescenti:
Lek Cardiopirin se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina, osim ukoliko nije indikovan (npr. kod Kavasakijeve bolesti). Videti odeljak 4.4.
Način primene
Za oralnu upotrebu. Gastrorezistentne tablete treba progutati cele uz dosta tečnosti, po mogućstvu uz obrok.
Acetilsalicilna kiselina se ne sme koristiti u slučajevima:
U sledećim slučajevima acetilsalicilnu kiselinu bi trebalo koristiti uz poseban oprez:
potraži savet lekara. Kod određenih virusnih bolesti, naročito gripa tipa A, gripa tipa B i varičele, postoji rizik od razvoja Rejovog sindroma, veoma retke bolesti koja može biti opasna po život i koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Rizik može biti veći ukoliko se acetilsalicilna kiselina daje istovremeno uz drugu terapiju, međutim nije dokazana uzročno-posledična veza. Ukoliko se kod takvih bolesti javi uporno povraćanje, to može biti znak Rejovog sindroma.
Lek Cardiopirin sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Metotreksat primenjen u dozama od 15 mg nedeljno ili većim:
Povećana hematološka toksičnost metotreksata (dolazi do smanjenja bubrežnog klirensa metotreksata zbog delovanja antiinflamatornih lekova uopšte i do istiskivanja metotreksata iz veze sa proteinima plazme zbog vezivanja salicilata) (videti odeljak 4.3).
Kombinacije koje zahtevaju mere opreza pri upotrebi:
Metotreksat primenjen u dozama manjim od 15 mg nedeljno:
Povećana hematološka toksičnost metotreksata (dolazi do smanjenja bubrežnog klirensa metotreksata zbog delovanja antiinflamatornih lekova uopšte i do istiskivanja metotreksata iz veze sa proteinima plazme zbog vezivanja salicilata).
NSAIL:
Primena u istom danu nekih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), kao što su ibuprofen i naproksen, može da ometa trajnu inhibiciju trombocita izazvanu acetilsalicilnom kiselinom. Klinički značaj ovih interakcija nije poznat. Lečenje nekim NSAIL kao što su ibuprofen ili naproksen, kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može ograničiti kardioprotektivno dejstvo acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 4.4).
Antikoagulansi, trombolitici/ ostali inhibitori agregacije trombocita /hemostaze trombocita:
Povećan rizik od krvarenja.
Ostali nesteroidni antiinflamatorni lekovi sa salicilatima koji se koriste u većim dozama: Povećan je rizik od pojave ulkusa i gastrointestinalnog krvarenja usled mogućeg sinergističkog dejstva.
Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI):
Povećan rizik od pojave krvarenja u gornjem delu gastrointestinalnog trakta verovatno usled sinergističkog dejstva.
Digoksin:
Koncentracije digoksina u plazmi su povećane usled smanjenog renalnog izlučivanja.
Antidijabetici, npr. insulin, sulfonilurea:
Povećano hipoglikemijsko dejstvo kod primene velikih doza acetilsalicilne kiseline zbog samog hipoglikemijskog efekta acetilsalicilne kiseline kao i zbog istiskivanja derivata sulfoniluree iz veze sa proteinima plazme.
Diuretici u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se primenjuje u većim dozama:
Smanjena glomerularna filtracija usled smanjene renalne sinteze prostaglandina.
Sistemski glukokortikosteroidi, osim hidrokortizona koji se koriste kao supstituciona terapija kod Adisonove bolesti:
Tokom terapije kortikosteroidima smanjeni su nivoi salicilata u krvi i smanjen je rizik od predoziranja salicilatima posle završetka ove terapije zbog povećane eliminacije salicilata uzrokovane kortikosteroidima.
Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama:
Smanjena glomerularna filtracija putem inhibicije vazodilatatornih prostaglandina. Takođe, smanjeno antihipertenzivno dejstvo.
Valproinska kiselina:
Povećana toksičnost valproinske kiseline usled istiskivanja sa mesta vezivanja na proteinima.
Alkohol:
Povećano oštećenje gastrointestinalne mukoze i produženo vreme krvarenja usled aditivnog dejstva acetilsalicilne kiseline i alkohola.
Urikozurici kao što je benzbromaron, probenecid:
Smanjeno urikozurično dejstvo (kompeticija na nivou bubrežne tubularne eliminacije mokraćne kiseline).
Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija dovode do zabrinutosti oko povećanog rizika od pobačaja i malformacija nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u periodu rane trudnoće. Veruje se da rizik raste sa povećanjem doze i produžetkom terapije. Na osnovu raspoloživih podataka ne može se ustanoviti nikakva povezanost između upotrebe acetilsalicilne kiseline i povećanog rizika od pobačaja. Po pitanju malformacija raspoloživi epidemiološki podaci za acetilsalicilnu kiselinu nisu dosledni, ali povećani rizik od nastanka gastroshize se ne može isključiti. Prospektivna studija u kojoj je oko 14800 parova majka-dete bilo izloženo acetilsalicilnoj kiselini tokom perioda rane trudnoće (od 1. do 4. meseca) nije ukazala na bilo kakvu povezanost primene acetilsalicilne kiseline sa povišenom stopom pojave malformacija.
Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).
Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ne treba davati ukoliko nije neophodno. Ukoliko se primenjuju lekovi koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu kod žena koje planiraju trudnoću, ili u periodu prvog i drugog trimestra trudnoće, treba primeniti najmanju moguću dozu a trajanje terapije treba da bude najkraće moguće.
Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati:
kod fetusa:
kod majke i deteta, pri kraju trudnoće:
Zbog toga je acetilsalicilna kiselina kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće.
Dojenje
Salicilati i njegovi metaboliti se izlučuju u majčino mleko u malim količinama.
Budući da do sada nisu primećena nikakva neželjena dejstva na odojče posle povremene upotrebe, obično nije neophodno prekinuti dojenje. Ipak, u slučaju produžene upotrebe ili upotrebe velikih doza, trebalo bi prestati sa dojenjem.
Lek Cardiopirin nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Navedena neželjena dejstva obuhvataju sva postmarketinški spontano prijavljena neželjena dejstva za sve farmaceutske oblike acetilsalicilne kiseline, uključujući i kratkotrajnu i dugotrajnu oralnu primenu. Iz tog razloga, prikaz po CIOMS III kategorijama učestalosti ovde nije potpuno adekvatan.
Sistem klasa organa (MedDRA) | Neželjeno dejstvo |
Poremećaji krvi i limfnog sistema | Hemoragijska anemijaa, |
Poremećaji imunskog sistema | Hipersenzitivnost, Hipersenzitivnost na lek, Alergijski edem i angioedem, Anafilaktička reakcija, |
Poremećaji nervnog sistema | Cerebralna i intrakranijalna hemoragija, Vrtoglavica |
Poremećaji uha i labirinta | Tinitus |
Kardiološki poremećaji | Kardio-respiratorni distres sindromc |
Vaskularni poremećaji | Hemoragija, |
Respiratorni, torakalni i medijastilni poremećaji | Epistakse, |
Gastrointestinalni poremećaji | Dispepsija, |
Hepatobilijarni poremećaji | Poremećaji funkcije jetre, Povišene vrednosti transaminaza |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Osip, Urtikarija, Pruritus |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Urogenitalna hemoragija, Oštećenje funkcije bubregad, Akutna bubrežna insuficijencijad |
Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije | Videti odeljak 4.9 |
a u kontekstu krvarenja | |
b u kontekstu teškog oblika deficijencije glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze (G6PD) | |
c u kontekstu teških alergijskih reakcija | |
d kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem funkcije bubrega ili oštećenjem kardiovaskularne cirkulacije |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Toksičnost salicilata (>100 mg/kg dnevno tokom 2 dana može dovesti do toksičnosti) može nastati usled hroničnog, terapijski stečenog trovanja i akutnih trovanja koja mogu biti opasna po život (prekomerne doze), a obuhvataju sve od slučajnih trovanja kod dece do namernih trovanja.
Hronično trovanje salicilatima može biti neprimetno, jer su simptomi i znaci nespecifični. Blago hronično trovanje salicilatima, ili salicilizam, obično se dešava tek posle ponovljene upotrebe velikih doza. Simptomi uključuju ošamućenost, vrtoglavicu, tinitus, oštećenje sluha, preznojavanje, mučninu i povraćanje, glavobolju i konfuziju, a mogu se kontrolisati smanjenjem doze. Do tinitusa može doći pri koncentracijama u plazmi od 150 do 300 mikrograma/mL. Ozbiljnija neželjena dejstva dešavaju se pri koncentracijama većim od 300 mikrograma/mL.
Osnovna karakteristika akutnog trovanja je teško poremećena acido-bazna ravnoteža, koja varira u zavisnosti od godina i težine trovanja. Kod dece se najčešće javlja metabolička acidoza. Težina trovanja ne može se proceniti samo na osnovu koncentracije u plazmi. Resorpcija acetilsalicilne kiseline može biti odložena usled smanjenog gastričnog pražnjenja, formiranja konkremenata u stomaku, ili usled uzimanja gastrorezistentnih preparata. Postupanje u slučaju trovanja acetilsalicilnom kiselinom određuje se na osnovu njegovog obima, faze i kliničkih simptoma i u skladu sa standardnim tehnikama postupanja u slučaju trovanja. Prevashodne mere trebalo bi da budu ubrzano izlučivanje leka, kao i uspostavljanje elektrolitnog i acido-baznog balansa.
Usled složenih patofizioloških efekata trovanja salicilatima, znaci i simptomi /nalazi ispitivanja mogu uključiti sledeće:
Znaci i simptomi | Nalazi ispitivanja | Terapijske mere |
Blago do umereno trovanje | Ispiranje želuca, ponovljeno davanje aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza | |
Tahipneja, hiperventilacija, respiratorna alkaloza | Alkalemija, alkalurija | Kontrolisanje tečnosti i elektrolita |
Dijaforeza | ||
Mučnina, povraćanje | ||
Umereno do teško trovanje | Ispiranje želuca, ponovljena primena aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza, hemodijaliza u težim slučajevima | |
Respiratorna alkaloza sa kompenzujućom metaboličkom acidozom | Acidemija, acidurija | Kontrolisanje tečnosti i elektrolita. |
Hiperpireksija | Kontrolisanje tečnosti i elektrolita | |
Respiratorni: kreću se od hiperventilacije, nekardiogenog pulmonalnog edema do prestanka disanja, |
Kardiovaskularni: kreću se od disritmije, hipotenzije do kardiovaskularnog zastoja | Npr. krvni pritisak, promene na EKG-u | |
Gubitak tečnosti i elektrolita: dehidratacija, oligurija do insuficijencije bubrega | Npr. hipokalemija, hipernatremija, hiponatremija, izmenjena | Kontrolisanje tečnosti i elektrolita |
Poremećaj metabolizma glukoze, ketoza | Hiperglikemija, hipoglikemija (naročito kod dece); | |
Tinitus, gluvoća | ||
Gastrointestinalni: gastrointestinalno krvarenje | ||
Hematološki: kreću se od inhibicije trombocita do koagulopatije | Npr. produženje PT, hipotrombinemija | |
Neurološki: toksična encefalopatija i depresija centralnog nervnog sistema sa manifestacijama koje se kreću od letargije, konfuzije do kome |
Farmakoterapijska grupa: Antitrombotička sredstva; inhibitori agregacije trombocita, isključujući heparin
ATC šifra: B01AC06
Antitrombocitni efekat acetilsalicilne kiseline u velikoj meri ne zavisi od sistemske bioraspoloživosti i trajanje efekta nije u korelaciji sa prisustvom intaktne salicilne kiseline u cirkulaciji. Smatra se da je antitrombocitna aktivnost većinom presistemska, udružena sa acetilacijom ciklooksigenaze u trombocitima u portnoj cirkulaciji.
Acetilsalicilna kiselina ireverzibilno vrši acetilaciju ciklooksigenaze trombocita, na taj način inhibirajući biosintezu tromboksana, snažnog vazokonstriktora i induktora agregacije trombocita. Takođe inhibira aktivnost ciklooksigenaze u vaskularnom endotelu, na taj način sprečavajući sintezu prostaciklina, snažnog vazodilatatora i inhibitora agregacije trombocita.
Zato, s obzirom da je endotelna ćelija sposobna da ponovo sintetiše ciklooksigenazu, dok trombocit nije, efekat na tromboksan duže traje.
Zbog male doze acetilsalicilne kiseline u obliku gastrorezistentne tablete, acetilsalicilna kiselina se sporo otpušta u portnu cirkulaciju i u jetri dolazi do deacetilacije u inaktivne salicilate pre ulasku u sistemsku cirkulaciju. Pretpostavlja se da su trombociti prolaskom kroz portnu cirkulaciju izloženi acetilsalicilnoj kiselini u koncentracijama dovoljnim za postizanje efektivne inhibicije tromboksana, dok uticaja na sistemsku sintezu prostaciklina praktično nema.
Eksperimentalni podaci sugerišu da ibuprofen može da inhibira efekat male doze acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita ukoliko se istovremeno primenjuju. U jednoj studiji, kada je pojedinačna doza ibuprofena od 400 mg uzeta tokom 8 sati pre ili tokom 30 minuta nakon primene acetilsalicilne kiseline u dozi od 81 mg i u farmaceutskom obliku sa trenutnim oslobađanjem, javio se smanjen efekat acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana ili agregaciju trombocita. Ipak, ograničenost ovih podataka i nepouzdanost ekstrapolacije ex-vivo podataka na kliničke situacije implicira da se ne mogu doneti sigurni zaključci o redovnoj upotrebi ibuprofena, kao ni da bi u slučaju povremene upotrebe ibuprofena došlo do klinički značajnog efekta.
Acetilsalicilna kiselina se brzo resorbuje nakon oralne primene lekova sa trenutnim oslobađanjem, sa delimičnom hidrolizom u salicilate pre resporpcije. Resorpcija je odložena u prisustvu hrane i smanjena kod ljudi koji imaju napade migrene.
Resorpcija je brža kod pacijenata sa ahloridijom i takođe nakon primene polisorbata i antacida. Koncentracije leka u plazmi rastu disproporcijalno u odnosu na dozu, npr. doza od 325 mg sa poluvremenom eliminacije od 2-3 sata i veće doze pokazuju manje koncentracije u plazmi u prisustvu povećanog poluvremena eliminacije zbog disproporcijalnog porasta volumena distribucije.
Acetilsalicilna kiselina je nađena u pljuvački, mleku, plazmi i sinovijalnoj tečnosti u koncentracijama manjim od onih u krvi i prolazi kroz placentu. Vezivanje salicilata za proteine plazme je u velikom stepenu. Acetilsalicilna kiselina se za proteine plazme vezuje u manjoj meri. U krvi, dolazi do brze hidrolize na salicilnu kiselinu, dok konjugacijom sa glukuronskom kiselinom/glicinom nastaje glukuronid i saliciluronska kiselina. Salicilati se resorbuju u bubrežnim tubulima u kiselom urinu, pa alkalizacijom urina dolazi do pojačanog stepena izlučivanja; 85 % doze se izlučuje kao slobodni salicilat.
Apsolutna bioraspoloživost acetilsalicine kiseline iz gastrorezistentnih tableta (u poređenju sa intravenski primenjenom acetilsalicilnom kiselinom) je približno 25 %.
Pretklinički profil bezbednosti acetilsalicilne kiseline je dobro dokumentovan.
U studijama na životinjama, salicilati nisu pokazali oštećenja organa, osim oštećenja bubrega u slučaju velikih doza. Acetilsalicilna kiselina je ispitana detaljno in vitro i in vivo na mutagenost; nije pronađen nijedan relevantan dokaz o mutagenom potencijalu. Isto se odnosi na studije kancerogenosti. Salicilati su pokazali teratogeno dejstvo u studijama na životinjama i kod niza različitih vrsta. Opisani su implantacioni poremećaji, embriotoksična i fetotoksična dejstva i poremećaj sposobnosti učenja kod potomaka u slučaju prenatalne izloženosti.
Jezgro tablete:
laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna;
silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; skrob, krompirov.
Film (obloga) tablete:
talk; triacetin;
metakrilnakiselina–etilakrilat kopolimer (1:1), disperzija 30%.
Nije primenljivo.
3 godine.
Čuvati na temperaturi do 30°C. Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.
Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister, koji sadrži 10 gastrorezistentnih tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvo za lek.
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Cardiopirin sprečava slepljivanje i nagomilavanje krvnih pločica (trombocita) i na taj način sprečava nastajanje krvnih ugrušaka (tromba) – inhibicija agregacije trombocita.
Lek Cardiopirin se koristi:
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Cardiopirin:
oboljenje organa za disanje ili ispoljavate znakove reakcije preosetljivosti na druge supstance.
Ukoliko treba da imate operaciju (uključujući i manje zahvate, kao što je vađenje zuba), recite Vašem lekaru ili stomatologu ukoliko ste uzimali lek Cardiopirin, jer može doći do povećane sklonosti ka krvarenju.
Ukoliko se posečete ili povredite, možda će proći više od uobičajenog vremena da krvarenje prestane. To je povezano sa dejstvom leka Cardiopirin. Manje posekotine ili povrede (npr. tokom brijanja) su obično bez značaja. Ako primetite neobično krvarenje (na neobičnom mestu ili ako krvarenje traje neuobičajeno dugo), potražite pomoć lekara.
U niskim dozama acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo može prouzrokovati napade gihta kod pacijenata koji za to imaju predispozicije.
Deca i adolescenti
Lek Cardiopirin se ne sme davati deci i adolescentima mlađim od 16 godina u slučaju virusnih infekcija (npr. kod gripa) sa ili bez povišene telesne temperature, ukoliko prethodno ne potražite savet lekara. Kod određenih virusnih bolesti, naročito gripa tipa A, gripa tipa B i varičele, postoji rizik od Rejovog sindroma (veoma retke bolesti koja može biti opasna po život i koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju). Rizik može biti veći ukoliko se acetilsalicilna kiselina daje kao propratna terapija; međutim, nije dokazana
uzročno-posledična veza. Ukoliko se kod takvih bolesti javi uporno povraćanje, to može biti znak Rejovog sindroma.
Drugi lekovi i lek Cardiopirin
Obavestite Vašeg lekara i farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.
Lek Cardiopririn, primenjen u visokim dozama i istovremeno sa dole navedenim lekovima, može uticati na ispoljavanje neželjenih dejstava tih lekova.
Lek Cardiopirin može pojačati dejstvo i povećati rizik od pojave neželjenih dejstava sledećih lekova:
Ako uzmete sledeće lekove, lek Cardiopirin može smanjiti njihovo dejstvo:
Smanjuju dejstvo leka Cardiopirin da dovede do smanjenog slepljivanja krvnih pločica (trombocita) i sprečavanja nastanka krvnog ugruška (tromba): na ovaj način se može ograničiti dejstvo leka Cardiopirin na sprečavanje nastanka srčanog udara ili šloga.
koncentracija acetilsalicilne kiseline u krvi.
Uzimanje leka Cardiopirin sa alkoholom
Nemojte uzimati lek Cardiopirin sa alkoholom.
Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Trudnoća
Ukoliko ustanovite da ste trudni tokom terapije lekom Cardiopirin, odmah o tome obavestite Vašeg lekara. U toku prvog i drugog trimestra trudnoće lek Cardiopirin treba primenjivati samo ako Vam je to lekar propisao.
Dojenje
Lek Cardiopirin u malim količinama se izlučuje u majčino mleko. O primeni leka tokom dojenja posavetujte se sa lekarom. Ukoliko uzimate lek Cardiopirin kao redovnu terapiju ili u slučaju produžene upotrebe ili upotrebe velikih doza, treba da prestanete sa dojenjem.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Cardiopirin nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašianama.
Lek Cardiopirin sadrži laktozu, monohidrat
U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Pre prve primene leka, neophodno je konsultovati lekara.
Uobičajeno doziranje prilikom dugotrajne upotrebe acetilsalicilne kiseline je 75 do 150 mg jednom dnevno. U pojedinim slučajevima, posebno za kratkotrajnu terapiju po savetu lekara i do 300 mg dnevno. Uopšteno, acetilsalicilna kiselina treba da se koristi sa oprezom kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Uobičajena doza za odrasle se preporučuje kod pacijenata koji nemaju ozbiljnu slabost bubrega ili jetre (videte odeljak Lek Cardiopirin ne smete uzimati i Upozorenja i mere opreza). Terapiju treba kontrolisati u redovnim intervalima.
Antitrombotičko dejstvo:
150 mg u vreme postavljanja dijagnoze, a nakon toga 75 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.
Deca i adolescenti:
Lek Cardiopirin se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina, osim ukoliko nije indikovano (videti odeljak Lek Cardiopirin ne smete uzimati).
Način primene:
Za oralnu upotrebu. Gastrorezistentnu tabletu treba progutati celu uz dosta tečnosti, po mogućstvu uz obrok. Lomljenje tableta oštetilo bi gastrorezistentni film, stoga tablete ne treba deliti ili drobiti.
Ako ste uzeli više leka Cardiopirin nego što treba
Ukoliko ste uzeli više leka Cardiopirin nego što treba, odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu.
Vaš lekar će sprovesti neophodne mere u skladu sa stepenom ozbiljnosti predoziranja/trovanja. Simptomi umerenog trovanja mogu uključiti ošamućenost, vrtoglavicu, tinitus (osećaj zujanja u ušima), oštećenje sluha, preznojavanje, mučninu i povraćanje, glavobolju i konfuziju (zbunjenost).
Teško predoziranje (moguće po život opasno) može dovesti do ubrzanog disanja (hiperventilacija), povišene telesne temperature, prekomernog znojenja, dehidratacije (osećaja žeđi), nemira, konvulzija, niske koncentracije šećera u krvi, kome i šoka (kolapsa cirkulacije) i zastoja disanja.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Cardiopirin
Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu. Nastavite da uzimate lek u skladu sa ovim uputstvom ili kako Vam je lekar savetovao.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Cardiopirin
Ne prekidajte terapiju lekom Cardiopirin bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Poremećaji organa za varenje:
organa za varenja koja mogu izazvati anemiju usled nedostatka gvožđa. Ukoliko primetite tamnu prebojenost stolice ili povraćate krv (simptomi ozbiljnog krvarenja iz želuca), morate se odmah obratiti lekaru.
Poremećaji krvi:
Poremećaji bubrega:
Poremećaj funkcije bubrega, bubrežna slabost.
Poremećaj imunskog sistema:
Reakcije preosetljivosti, reakcije preosetljivosti na lek, alergijski edem i angioedem, anafilaktička reakcija uključujući šok sa odgovarajućim laboratorijskim nalazima i klinačkim manifestacijama.
Reakcije preosetljivosti na koži (osip, koprivnjača, svrab), reakcije organa za disanje, organa za varenje i reakcije kardiovaskularnog sistema, posebno kod astmatičara.
Simptomi mogu biti: pad krvnog pritiska, napadi otežanog disanja, curenje iz nosa, zapušen nos, oticanje lica, jezika i grkljana.
Kardiološki poremećaji:
Kardio-respiratorni distres sindrom (teško oboljenje srca i pluća).
Poremećaji jetre:
Oštećenje funkcije jetre, povećena vrednost enzima jetre transaminaze.
Poremećaji nervnog sistema:
Vrtoglavica i zujanje u ušima (tinitus) mogu biti znaci predoziranja.
Respiratorni, torakalni i medijastilni poremećaji:
Sindrom astme izazavan analgeticima.
Mere predostrožnosti
Ukoliko se kod Vas ispolji bilo koje od gore pomenutih neželjenih dejstva, prestanite da uzimate lek Cardiopirin.
Obratite se Vašem lekaru koji će ustanoviti ozbiljnost neželjene reakcije/neželjenih reakcija i odlučiti o daljim merama. Prilikom prve pojave simptoma preosetljivosti prestanite da uzimate lek.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Cardiopirin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon
„Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati na temperaturi do 30°C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Jedna gastrorezistentna tableta sadrži 75 mg acetilsalicilne kiseline.
Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; skrob, krompirov.
Film (obloga) tablete: talk; triacetin; metakrilna kiselina – etilakrilat kopolimer (1:1), disperzija 30%.
Kako izgleda lek Cardiopirin i sadržaj pakovanja
Gastrorezistentna tableta.
Bele, okrugle, bikonveksne gastrorezistentne tablete, bez podeone linije.
Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister, koji sadrži 10 gastrorezistentnih tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet: PHARMASWISS D.O.O., BEOGRAD
Batajnički drum 5A, Beograd
Proizvođač:
G.L. PHARMA GMBH, Schlossplatz 1, Lannach, Austrija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Jun, 2019.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje bez lekarskog recepta.
Broj i datum dozvole:
515-01-03063-18-001 od 06.06.2019.