Sekundarna profilaksa cerebrovaskularnih i kardiovaskularnih trombotičkih oboljenja i nakon by-pass hirurgije.
Doziranje
U terapiji kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja:
Pre prve primene leka u navedenim indikacijama, neophodno je konsultovati lekara. Uobičajena doza, za dugotrajnu upotrebu je 75–150 mg jednom dnevno. U pojedinim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno za kratkotrajnu terapiju po savetu lekara i do 300 mg dnevno. Uopšteno, acetilsalicilna kiselina treba da se koristi sa oprezom kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Uobičajena doza za odrasle se preporučuje kod pacijenata koji nemaju tešku bubrežnu ili hepatičnu insuficijenciju (videti odeljke 4.3 i 4.4). Terapiju treba kontrolisati u redovnim intervalima.
Antitrombotičko dejstvo:
150 mg u vreme postavljanja dijagnoze, a nakon toga 75 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.
Deca:
Lek Corasp ne treba primenjivati kod dece mlađe od 16 godina, osim ukoliko nije indikovana (npr. kod Kavasakijeve bolesti). Videti odeljak 4.4.
Način primene
Za oralnu upotrebu. Tablete treba progutati cele, sa dovoljno tečnosti (pola čaše vode). Tablete su gastrorezistentne, tako da ih ne treba mrviti, lomiti ili žvakati, jer omotač tablete prevenira iritirajući uticaj na želudac.
Lek Corasp, gastrorezistentne tablete, nije pogodan za upotrebu u terapiji antiinflamatornih/ analgetskih/ antipiretičkih oboljenja.
Potreban je oprez kod pacijenata sa alergijskim bolestima, oštećenjem funkcije jetre ili bubrega (izbegavati ako je oštećenje teško) i dehidratacije, s obzirom na to da nesteroidini antiinflamatorni lekovi (NSAIL) mogu dovesti do slabljenja bubrežne funkcije. Testove funkcije jetre treba redovno sprovoditi kod pacijenata koji imaju blagu ili umerenu insuficijenciju jetre.
Acetilsalicilna kiselina može da dovede do bronhospazma i da indukuje napad astme kod osetljivih osoba ili neke druge reakcije preosetljivosti. Faktori rizika su već postojeća astma, polenska groznica, polipi u nosu ili hronična respiratorna oboljenja. Ovo se takođe odnosi na pacijente koji ispoljavaju alergijske reakcije na druge supstance (npr. reakcije na koži, svrab ili urtikarija).
Ozbiljne kožne reakcije, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom, su retko prijavljivane nakon primene acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 4.8). Primenu leka Corasp, gastrorezistentne tablete, treba prekinuti kod prve pojave osipa na koži, mukoznih lezija ili bilo kog drugog znaka preosetljivosti.
Starije osobe mogu biti osetljivije na toksična dejstva salicilata. Kontinuiranu produženu primenu acetilsalicilne kiseline treba izbegavati kod starijih osoba sa rizikom od gastrointestinalnog krvarenja i perforacije koja može biti smrtonosna (vidi odeljak 4.2). Ukoliko je neophodna dugotrajna primena, pacijente treba redovno kontrolisati.
Potreban je oprez kod pacijenata sa deficijencijom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze obzirom da može doći do pojave hemolitičke anemije.
Lek Corasp, gastrorezistentne tablete, se ne preporučuje tokom menoragije, s obzirom na to da može povećati menstrualno krvarenje.
Acetilsalicilna kiselina produžava vreme krvarenja, uglavnom usled inhibitornog dejstva na agregaciju trombocita i zbog toga treba prekinuti primenu ovog leka nekoliko dana pre planirane hirurške procedure.
Može doći do pojave hematoloških i hemoragijskih dejstava, koji mogu biti teške prirode. Ovaj lek treba koristiti sa oprezom pre hiruške intervencije, uključujući i vađenje zuba. Pacijenti treba da prijave bilo kakve neuobičajene simptome krvarenja svom lekaru.
Potreban je oprez prilikom prekida terapije ovim lekom nakon plasiranja stenta, bilo nakon fiksnog perioda ili u cilju pripreme za planiranu hiruršku proceduru, obzirom da balans između tromboze stenta i masivnog krvarenja treba pažljivo proceniti.
Postoji moguća povezanost između primene acetilsalicilne kiseline i Reye-ovog sindroma kada se ona primenjuje kod dece. Reye-ov sindrom je veoma retko oboljenje, koje zahvata mozak i jetru, i može biti smrtonosan. Iz ovog razloga acetilsalicilna kiselina se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 16 godina, osim ukoliko je to specifično indikovano (npr. u terapiji Kavasakijeve bolesti).
Potreban je poseban oprez kod pacijenata sa hipertenzijom i pacijenata sa ulkusom želuca ili duodenalnim ulkusom, hemoragijskim epizodama ili pacijenata sa antikoagulantnom terapijom u istoriji bolesti. Pacijenti treba da prijave svom lekaru bilo kakve simptome neuobičajenog krvarenja. Ukoliko dođe do gastrointestinalnog krvarenja ili ulceracije treba prekinuti terapiju ovim lekom.
Pre započinjanja dugotrajne terapije acetilsalicilnom kiselinom u terapiji kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih bolesti, pacijenti treba da konsultuju svog lekara koji ih može posavetovati o relativnim prednostima naspram rizika za svakog individualnog pacijenta.
Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i drugih lekova koji utiču na hemostazu (npr. antikoagulantni lekovi kao što je varfarin, trombolitički i antitrombocitni lekovi, antiinflamatorni lekovi i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) se ne preporučuje, osim ukoliko je to striktno indikovano, s obzirom na to da oni mogu povećati rizik od hemoragije (videti odeljak 4.5). Ukoliko se ova kombinacija lekova ne može izbeći, preporučuje se pažljiv nadzor u cilju praćenja znakova krvarenja.
Potreban je oprez kod pacijenata koji primaju istovremeno lekove koji mogu da povećaju rizik od ulceracije, kao što su oralni kortikosteroidi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i deferasiroks (videti odeljak 4.5).
Kada se daju manje doze, acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo može prouzrokovati napade gihta kod pacijenata koji za to imaju predispoziciju (videti odeljak 4.5).
Rizik od hipoglikemijskog dejstva sulfoniluree i insulina može biti potenciran acetilsalicilnom kiselinom, ukoliko se ona uzme u prekomernoj dozi (videti odeljak 4.5).
Treba izbegavati primenu acetilsalicilne kiseline u odmakloj trudnoći i uopšteno tokom dojenja (videti odeljak 4.6).
Kontraindikovane kombinacije
Metotreksat (koji se koristi u dozama od 15 mg nedeljno ili većim)
Kombinovana primena acetilsalicilne kiseline i metotreksata, povećava hematološku toksičnost metotreksata usled smanjene bubrežne eliminacije metotreksata od strane acetilsalicilne kiseline. Zbog toga, istovremena
primena metotreksata (u dozama većim od 15 mg nedeljno) sa acetilsalicilnom kiselinom je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).
Kombinacije koje se ne preporučuju
Urikozurici, npr. probenecid i sulfinpirazon
Salicilati umanjuju dejstvo probenecida i sulfinpirazona. Istovremenu primenu treba izbegavati. Kombinacije koje zahtevaju mere opreza prilikom primene ili ih treba uzeti u obzir
Antikoagulansi npr. kumarin, heparin, varfarin i fenindion
Povećan rizik od krvarenja iz razloga inhibirane funkcije trombocita, povrede duodenalne mukoze i istiskivanja oralnih antikoagulansa sa mesta vezivanja za proteine plazme. Treba pratiti vreme krvarenja (videti odeljak 4.4).
Antiagregacioni lekovi (npr. klopidogrel i dipiridamol) i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin re-uptake inhibitors, SSRI, kao što je sertralin ili paroksetin)
Povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).
Antidijabetici npr. derivati sulfoniluree
Salicilati mogu da povećaju hipoglikemijsko dejstvo derivata sulfoniluree.
Digoksin i litijum
Acetilsalicilna kiselina smanjuje bubrežno izlučivanje digoksina i litijuma, što dovodi do povećanih koncentracija ovih lekova u plazmi. Praćenje koncentracije digoksina i litijuma u plazmi se preporučuje kada se započinje i završava terapija acetilsalicilne kiseline. Može da bude neophodno prilagođavanje doze.
Diuretici i antihipertenzivi
NSAIL mogu da smanje antihipertenzivna dejstva diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Pacijente sa hipertenzijom treba pažljivo pratiti. Kao i kod primene drugih lekova iz grupe NSAIL, istovremena primena sa ACE inhibitorima povećava rizik od akutne bubrežne insuficijencije.
Diuretici: postoji rizik od akutne bubrežne insuficijencije, usled smanjene glomerularne filtracije putem smanjene sinteze bubrežnih prostaglandina. Preporučuje se hidratacija pacijenta i praćenje funkcije bubrega na početku terapije.
Ostali nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)
Istovremena primena može povećati rizik od nastanka neželjenih dejstava. Upotreba dva ili više NSAIL povećava rizik od gastrointestinalnog krvarenja.
Ibuprofen i naproksen
Primena u istom danu nekih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), kao što su ibuprofen i naproksen, mogu da ometaju trajnu inhibiciju trombocita izazvanu acetilsalicilnom kiselinom. Klinički značaj ovih interakcija nije poznat. Lečenje nekim NSAIL kao što su ibuprofen ili naproksen, kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može ograničiti kardioprotektivno dejstvo acetilsalicilne kiseline (videti odeljak 5.1).
Ciklosporin, takrolimus
Istovremena primena NSAIL i ciklosporina ili takrolimusa može da poveća nefrotoksično dejstvo ciklosporina i takrolimusa. Potrebno je pratiti bubrežnu funkciju kod istovremene primene ovih lekova sa acetilsalicilnom kiselinom.
Sistemski kortikosteroidi
Rizik od gastrointestinalnih krvarenja i ulceracije može biti povećan kada se istovremeno primenjuju acetilsalicilna kiselina i kortikosteroidi (videti odeljak 4.4). Kortikosteroidi smanjuju koncentraciju salicilata u plazmi i može doći do pojave toksičnosti salicilata nakon obustave terapije kortikosteroidima.
Metotreksat (koji se koristi u dozama manjim od 15 mg nedeljno)
Istovremena primena acetilsalicilne kiseline i metotreksata može da poveća hematološku toksičnost metotreksata usled smanjene bubrežne eliminacije metotreksata od strane acetilsalicilne kiseline. Jednom nedeljno treba raditi analizu krvne slike, tokom prvih nedelja kombinovane primene ovih lekova. Pojačano praćenje treba primeniti u prisustvu čak i blagog oštećenja funkcije bubrega, kao i kod starijih osoba.
Inhibitor karboanhidraze
Smanjena je ekskrecija acetazolamida; intoksikacija salicilatima se dešavala kod pacijenata koji su bili na terapiji velikim dozama salicilata i inhibitorima karboanhidraze. Istovremena primena inhibitora karboanhidraze, kao što je acetazolamid, i salicilata može da dovede do teške acidoze i povećane toksičnosti na nivou centralnog nervnog sistema.
Antacidi i adsorbensi
Ekskrecija acetilsalicilne kiseline se povećava alkalinizacijom urina; moguće je da kaolin smanjuje njenu resorpciju. Antacidi će smanjiti dejstvo acetilsalicilne kiseline. Inkompatibilnost postoji pri primeni soli gvožđa, karbonata i alkalnih hidroksida.
Mifepriston
Proizvođač mifepristona preporučuje da treba izbegavati primenu acetilsalicilne kiseline 8-12 dana nakon prekida primene mifepristona.
Alkohol
Istovremena primena alkohola i acetilsalicilne kiseline povećava rizik od gastrointestinalnog krvarenja.
Antiemetici
Metoklopramid pojačava dejstva acetilsalicilne kiseline povećavajući stopu resorpcije.
Antiepileptici
Salicilati smanjuju vezivanje fenitoina za albumin plazme. Ovo može dovesti do smanjenja ukupnih koncentracija fenitoina u plazmi, ali i povećanja slobodne frakcije fenitoina. Nevezana koncentracija, a samim tim i terapijsko dejstvo, nije značajno poremećeno. Prijavljeno je da acetilsalicilna kiselina smanjuje vezivanje valproata za serumski albumin, samim tim povećavajući slobodne koncentracije u ravnotežnom stanju u plazmi.
Antagonisti leukotrijena
Koncentracija u plazmi zafirlukasta se povećava.
Antibakterijski lekovi
Toksičnost sulfonamida može biti povećana.
Testovi funkcije štitaste žlezde
Acetilsalicilna kiselina može da utiče na testove fukcije štitaste žlezde.
Trudnoća
Male doze (do 100 mg/dnevno)
Kliničke studije pokazuju da su doze do 100 mg/dnevno ograničene na akušersku primenu, a koje zahtevaju posebno praćenje, izgleda bezbedne.
Doze od 100-500 mg/dnevno
Ne postoji dovoljno kliničko iskustvo, koje se odnosi na primenu doza većih od 100 mg/dnevno do 500 mg/dnevno. Prema tome, preporuke navedene u nastavku za doze od 500 mg/dnevno i veće, su primenljive i za ovaj dozni raspon.
Doze od 500 mg/dnevno i veće
Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od spontanog pobačaja i kardijalne malformacije i gastroshize, nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u periodu rane trudnoće. Apsolutni rizik za kardiovaskularne malformacije je povećan za manje od 1% do vrednosti približno od 1,5%. Veruje se da se rizik povećava sa dozom i trajanjem terapije. Kod životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina je dovela do porasta pobačaja pre- i postimplantacije i embriofetalne smrtnosti. Dodatno, povećana incidencija od različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, je prijavljena kod životinja kada su primenjivani inhibitori sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze. Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, acetilsalicilnu kiselinu ne treba primenjivati, osim ukoliko je neophodna. Ukoliko se acetilsalicilna kiselina primenjuje kod žena koje planiraju trudnoću, ili u periodu prvog i drugog trimestra trudnoće, treba primeniti najmanju moguću dozu, a trajanje terapije treba da bude najkraće moguće.
Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati kod fetusa:
kod majke i deteta, pri kraju trudnoće:
Zato je acetilsalicilna kiselina u dozi od 100 mg/dnevno i većoj kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće.
Dojenje
S obzirom na to da se acetilsalicilna kiselina izlučuje u majčino mleko, ovaj lek ne treba da uzimaju dojilje jer postoji rizik od Reye-vog sindroma kod odojčeta. Velike doze koje primenjuje majka mogu dovesti do oštećenja funkcije trombocita kod odojčeta.
Lek Corasp nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Neželjena dejstva navedena su prema klasi sistema organa. U okviru svake klase sistema organa učestalost javljanja je definisana kao:
veoma često (≥ 1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥ 1/1000 do <1/100), retko (≥ 1/10000 do
<1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Poremećaji krvi i limfnog sistema | Često: |
primene acetilsalicilne kiseline. Kao rezultat, može doći do povećanog krvarenja tokom hirurških procedura. | |
Poremećaji imunskog sistema | Retko: |
Poremećaji metabolizma i ishrane | Nepoznato: |
Poremećaji nervnog sistema | Retko: |
Poremećaji uha i labirinta | Nepoznato: |
Kardiološki poremećaji | Nepoznato: |
Vaskularni poremećaji | Retko: |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Povremeno: |
Poremećaji reproduktivnog sistema i | Retko: |
Gastrointestinalni poremećaji | Često: |
Hepatobilijarni poremećaji | Nepoznato: |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Povremeno: Urtikarija. |
Retko: | |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Nepoznato: |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjenu reakciju na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
Fax: +381 (0)11 3951 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Trovanje salicilatima je obično udruženo sa koncentracijama u plazmi koje su veće od 350 mg/L (2,5 mmol/L). Kod odraslih osoba većina smrtnih ishoda je usledila kada su koncentracije prešle 700 mg/L (5,1 mmol/L). Malo je verovatno da će pojedinačne doze, manje od 100 mg/kg, dovesti do ozbiljnog trovanja.
Simptomi
Česti simptomi uključuju povraćanje, dehidrataciju, tinitus, vertigo, gluvoću, preznojavanje, tople ekstremitete sa izraženim pulsom, ubrzano disanje i hiperventilaciju.
Kod većine pacijenata je prisutan neki stepen poremećaja acido-bazne ravnoteže.
Pojava mešovito respiratorne alkaloze i metaboličke acidoze sa normalnim ili povišenim vrednostima pH arterijske krvi (normalne ili smanjene koncentracije vodonikovih jona u krvi) je uobičajena kod odraslih ili dece starije od 4 godine. Kod dece uzrasta 4 godine ili mlađe, često je dominantna metabolička acidoza sa sniženim vrednostima pH arterijske krvi (povišena koncentracija jona vodonika). Acidoza može da poveća prolazak salicilata kroz krvno-moždanu barijeru.
Povremeni simptomi uključuju hematemezu, hiperpireksiju, hipoglikemiju, hipokalijemiju, trombocitopeniju, povećane vrednosti INR/PTR, intravaskularnu koagulaciju, bubrežnu insuficijenciju i plućni edem, koji nije srčanog porekla.
Simptomi od strane centralnog nervnog sistema uključuju konfuziju, dezorijentaciju, komu i konvulzije, i manje su česti kod odraslih u poređenju sa decom.
Terapija
Odraslima treba dati aktivni ugalj, ukoliko je u roku od jednog sata došlo do ingestije acetilsalicilne kiseline u dozi većoj od 250 mg/kg. Treba meriti koncentraciju salicilata u plazmi, mada se težina trovanja ne može proceniti samo na osnovu ovoga, i u obzir treba uzeti i kliničke i biohemijske pokazatelje. Eliminacija se povećava alkalizacijom urina, što se postiže primenom 1,26% natrijum-bikarbonata.
Vrednosti pH urina treba pratiti. Korigovati metaboličku acidozu intravenskom primenom 8,4% natrijum- bikarbonata (prvo proveriti koncentraciju kalijuma u serumu). Forsiranu diurezu ne treba primenjivati, jer ona ne pojačava ekskreciju salicilata, a može uzrokovati edem pluća.
Hemodijaliza je izbor lečenja kod teškog oblika trovanja i treba je razmotriti kod pacijenata sa koncentracijama salicilata u plazmi većim od 700 mg/L (5,1 mmol/L) ili manjim koncentracijama u slučaju teških kliničkih ili metaboličkih manifestacija. Pacijenti mlađi od 10 ili stariji od 70 godina imaju povećan rizik od toksičnosti salicilata i mogu zahtevati dijalizu u ranijoj fazi.
Farmakoterapijska grupa: Antitrombotička sredstva; inhibitori agregacije trombocita, isključujući heparin
ATC šifra: B01AC06
Antitrombocitni efekat acetilsalicilne kiseline u velikoj meri ne zavisi od sistemske bioraspoloživosti i trajanje efekta nije u korelaciji sa prisustvom intaktne salicilne kiseline u cirkulaciji. Smatra se da je antitrombocitna aktivnost većinom presistemska, udružena sa acetilacijom ciklooksigenaze u trombocitima u portnoj cirkulaciji.
Acetilsalicilna kiselina ireverzibilno vrši acetilaciju ciklooksigenaze trombocita, na taj način inhibirajući biosintezu tromboksana, snažnog vazokonstriktora i induktora agregacije trombocita. Takođe inhibira aktivnost ciklooksigenaze u vaskularnom endotelu, na taj način sprečavajući sintezu prostaciklina, snažnog vazodilatatora i inhibitora agregacije trombocita.
Zato, s obzirom na to da je endotelna ćelija sposobna da ponovo sintetiše ciklooksigenazu, dok trombocit nije, efekat na tromboksan duže traje.
Zbog male doze acetilsalicilne kiseline u obliku gastrorezistentne tablete, acetilsalicilna kiselina se sporo otpušta u portnu cirkulaciju i u jetri dolazi do deacetilacije u inaktivne salicilate pre ulaska u sistemsku cirkulaciju. Pretpostavlja se da su trombociti prolaskom kroz portnu cirkulaciju izloženi acetilsalicilnoj kiselini u koncentracijama dovoljnim za postizanje efektivne inhibicije tromboksana, dok uticaja na sistemsku sintezu prostaciklina praktično nema.
Eksperimentalni podaci sugerišu da ibuprofen može da inhibira efekat male doze acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita ukoliko se istovremeno primenjuju. U jednoj studiji, kada je pojedinačna doza ibuprofena od 400 mg uzeta tokom 8 sati pre ili tokom 30 minuta nakon primene acetilsalicilne kiseline u dozi od 81 mg i u farmaceutskom obliku sa trenutnim oslobađanjem, javio se smanjen efekat acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana ili agregaciju trombocita. Ipak, ograničenost ovih podataka i nepouzdanost ekstrapolacije ex-vivo podataka na kliničke situacije implicira da se ne mogu doneti sigurni zaključci o redovnoj upotrebi ibuprofena, kao ni da bi u slučaju povremene upotrebe ibuprofena došlo do klinički značajnog efekta.
Acetilsalicilna kiselina se brzo resorbuje nakon oralne primene lekova sa trenutnim oslobađanjem, sa delimičnom hidrolizom u salicilate pre resorpcije. Resorpcija je odložena u prisustvu hrane i smanjena kod ljudi koji imaju napade migrene.
Resorpcija je brža kod pacijenata sa ahlorhidrijom i takođe nakon primene polisorbata i antacida. Koncentracije leka u plazmi rastu disproporcijalno u odnosu na dozu, npr. doza od 325 mg sa poluvremenom eliminacije od 2-3 sata i veće doze pokazuju manje koncentracije u plazmi u prisustvu povećanog poluvremena eliminacije zbog disproporcijalnog porasta volumena distribucije.
Acetilsalicilna kiselina je nađena u pljuvački, mleku, plazmi i sinovijalnoj tečnosti u koncentracijama manjim od onih u krvi i prolazi kroz placentu. Vezivanje salicilata za proteine plazme je u velikom stepenu. Acetilsalicilna kiselina se za proteine plazme vezuje u manjoj meri. U krvi, dolazi do brze hidrolize na salicilnu kiselinu, dok konjugacijom sa glukuronskom kiselinom/glicinom nastaje glukuronid i saliciluronska
kiselina. Salicilati se resorbuju u bubrežnim tubulima u kiselom urinu, pa alkalizacijom urina dolazi do pojačanog stepena izlučivanja; 85% doze se izlučuje kao slobodni salicilat.
Apsolutna bioraspoloživost acetilsalicilne kiseline iz gastrorezistentnih tableta (u poređenju sa intravenski primenjenom acetilsalicilnom kiselinom) je približno 25%.
Nema pretkliničkih podataka koje bi lekaru bile od značaja i koje bi trebalo da se dodaju informacijama već pomenutim u drugim odeljcima Sažetka karakteristika leka.
Jezgro tablete:
Celuloza, mikrokristalna (Tip 102); Skrob, kukuruzni;
Silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; Stearinska kiselina.
Film (obloga) tablete:
Metakrilna kiselina – etilakrilat kopolimer (1:1); Polisorbat 80;
Natrijum-laurilsulfat; Trietilcitrat;
Talk.
Nije primenljivo.
2 godine
Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.
Corasp, 75 mg, gastrorezistentne tablete:
Unutrašnje pakovanje je blister ( PVC/Al) sa 10 gastrorezistentnih tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 3 blistera od po 10 gastrorezistentnih tableta (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvom za lek.
Corasp, 100 mg, gastrorezistentne tablete:
Unutrašnje pakovanje je blister ( PVC/Al) sa 10 gastrorezistentnih tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 3 blistera od po 10 gastrorezistentnih tableta (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvom za lek
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti,u skladu sa važećim propisima.
Lek Corasp sprečava slepljivanje i nagomilavanje krvnih pločica (trombocita) i na taj način sprečava nastajanje krvnih ugrušaka (tromba) –inhibicija agregacije trombocita.
Lek Corasp se koristi:
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek:
Odmah potražite medicinsku pomoć ukoliko se simptomi pogoršaju ili imate teška ili neočekivana neželjena dejstva npr. simptome neuobičajenog krvarenja, ozbiljne kožne reakcije ili bilo koji znak ozbiljne alergije (videti odeljak Moguća neželjena dejstva).
Obavestite lekara ukoliko planirate da imate hiruršku intervenciju (čak i malu, kao što je vađenje zuba), s obzirom na to da acetilsalicilna kiselina razređuje krv i može doći do povećanog rizika od krvarenja.
Neophodno je da vodite računa da ne dehidrirate (možete osetiti žeđ i suvoću usta), jer uzimanje acetilsalicilne kiseline u isto vreme može rezultovati pogoršanjem funkcije bubrega.
Ovaj lek nije odgovarajući kao analgetik (za smanjenje bolova) ili antipiretik (za snižavanje povišene telesne temperature).
Deca i adolescenti
Acetilsalicilna kiselina može uzrokovati pojavu Reye-ovog sindroma kada se lek daje deci. Reye-ov sindrom je veoma retko oboljenje koje zahvata mozak i jetru i može biti opasno po život. Iz ovog razloga, lek Corasp se ne daje deci mlađoj od 16 godina, osim ukoliko lekar drugačije savetuje.
Ukoliko se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, ili niste sigurni, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Drugi lekovi i lek Corasp
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se uzimaju bez recepta, naročito sledeće:
Acetilsalicilna kiselina može da utiče na testove funkcije štitaste žlezde. Obavestite svog lekara ukoliko uzimate ovaj lek.
Uzimanje leka Corasp sa alkoholom
Nemojte konzumirati alkohol dok uzimate ovaj lek.
Konzumiranje alkohola potencijalno može povećati rizik od nastanka gastrointestinalnog krvarenja i produženja vremena krvarenja.
Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Trudnoća
Dojenje
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Corasp nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Doziranje
Odrasli, starije osobe i deca iznad 16 godina:
Uobičajena doza za dugotrajnu upotrebu je 75 mg –150 mg dnevno. U nekim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno za kratkotrajnu primenu, i do 300 mg dnevno u zavisnosti od saveta lekara.
Potreban je oprez kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Potrebno je redovno ići na preglede kod lekara.
Treba da konsultujete svog lekara pre početka dugotrajne primene acetilsalicilne kiseline kako bi sprečili nastanak ponovnog srčanog ili moždanog udara.
Za antitrombotičko dejstvo uobičajeno se primenjuje 150 mg u vreme postavljanja dijagnoze, a nakon toga
75 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanja dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.
Ovaj lek ne smeju koristiti deca mlađa od 16 godina, osim ukoliko Vas lekar drugačije savetuje (npr. kod Kavasakijeve bolesti). Postoji moguća povezanost između primene acetilsalicilne kiseline i Reye-ovog sindroma kada se ovaj lek koristi kod dece. Reye-ov sindrom je veoma retko oboljenje, koje može biti smrtonosno.
Nemojte uzimati više od preporučene doze. Način primene leka
Za oralnu upotrebu. Gastrorezistentnu tabletu bi trebalo uzimati celu, po mogućstvu uz obrok, sa dovoljnom količinom tečnosti (pola čaše vode). Tablete imaju gastrorezistentan omotač koji sprečava iritirajuće dejstvo na želudac, i usled toga ih ne bi trebalo mrviti, lomiti ili žvakati (osim u slučaju postavljanja dijagnoze kod trombotičkih oboljenja).
Ako ste uzeli više leka Corasp nego što treba
Važno je da se pridržavate doze koja je navedena u ovom uputstvu ili koju Vam je rekao lekar. Ukoliko se uzme veća doza od preporučene to može dovesti do toga da se ne osećate dobro. U slučaju da ste uzeli veću dozu leka, odmah se obratite lekaru ili se javite u najbližu bolnicu ili hitnu pomoć.
Česti simptomi predoziranja mogu biti: povraćanje, dehidratacija, zujanje u ušima, vrtoglavica, gluvoća, preznojavanje, tople ruke, izraženi puls na arterijama ruku i nogu, brzo i produbljeno disanje (hiperventilacija) i ubrzano disanje.
Kod većine pacijenata je prisutan neki stepen poremećaja acidobazne ravnoteže.
Povremeni simptomi uključuju krv u ispljuvku, hiperpireksiju, smanjene koncentracije šećera, smanjene koncentracije kalijuma, smanjenje broja krvnih pločica, povećane vrednosti INR/PTR, intravaskularnu koagulaciju, bubrežnu slabost i edem pluća, koji nije srčanog porekla.
Simptomi od strane centralnog nervnog sistema uključuju konfuziju (zbunjenost), dezorijentaciju, komu i epileptične napade (konvulzije), i manje su česti kod odraslih u poređenju sa decom.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Corasp
Ukoliko ne uzmete propisanu dozu leka, sačekajte i uzmite sledeću dozu u uobičajeno vreme, i nastavite prema propisanom režimu.
Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Corasp
Ne prekidajte da uzimate lek Corasp bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Ukoliko primetite bilo koje neželjeno dejstvo u nastavku pomenutih, prestanite sa uzimanjem leka Corasp i odmah kontaktirajte lekara:
Ostala neželjena dejstva
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Lek čuvati van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Corasp posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca je acetilsalicilna kiselina.
Corasp, 75 mg, gastrorezistentne tablete:
Jedna gastrorezistentna tableta sadrži 75 mg acetilsalicilne kiseline.
Corasp, 100 mg, gastrorezistentne tablete:
Jedna gastrorezistentna tableta sadrži 100 mg acetilsalicilne kiseline.
Pomoćne supstance su:
Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna (Tip 102); skrob, kukuruzni; silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; stearinska kiselina.
Film (obloga) tablete: metakrilna kiselina – etilakrilat kopolimer (1:1); polisorbat 80; natrijum-laurilsulfat; trietilcitrat; talk.
Kako izgleda lek Corasp i sadržaj pakovanja
Corasp, 75 mg, gastrorezistentne tablete:
Ovalne, bele, bikonveksne, gastrorezistentne tablete.
Corasp, 100 mg, gastrorezistentne tablete:
Okrugle, bele, bikonveksne, gastrorezistentne tablete.
Corasp, 75 mg, gastrorezistentne tablete:
Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa 10 gastrorezistentnih tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 3 blistera od po 10 gastrorezistentnih tableta (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvom za lek.
Corasp, 100 mg, gastrorezistentne tablete:
Unutrašnje pakovanje je blister ( PVC/Al) sa 10 gastrorezistentnih tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 3 blistera od po 10 gastrorezistentnih tableta (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvom za lek
Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole
ADOC D.O.O. BEOGRAD
Milorada Jovanovića 11 Beograd
Proizvođač
3, Samokovsko Shosse Str., Dupnitsa, Bugarska
Milorada Jovanovića 9 Beograd, Republika Srbija
Napomena:
Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Oktobar, 2019.
Režim izdavanja leka
Lek se izdaje bez lekarskog recepta.
Broj i datum dozvole:
Corasp, gastrorezistentne tablete, 30 x (75 mg): 515-01-01449-19-001 od 18.10.2019.
Corasp, gastrorezistentne tablete, 30 x (100 mg): 515-01-01450-19-001 od 18.10.2019.