SPEDIFEN® 400 400mg granule za oralni rastvor

Lek SPEDIFEN 400 se koristi u simptomatskoj terapiji blagog do umerenog bola kod sledećih stanja: zubobolje

glavobolje

primarne dismenoreje neuralgije

osteoartikularnih bolova bolova u mišićima

koristi se i kao pomoćna simptomatska terapija kod povišene telesne temperature i gripa.

Odrasli i deca starija od 12 godina:

Početna doza je 400 mg (jedna kesica). Ako je potrebno, doza od 400 mg može se uzeti 2-3 puta dnevno, tako da maksimalna dnevna doza ne pređe 1200 mg (3 kesicetokom 24 h).

Stariji pacijenti treba da se pridržavaju najmanje preporučene doze.

Lekar treba pažljivo da odredi dozu kod starijih pacijenata i razmotri mogućnost smanjenja doze u odnosu na ovde navedene.

Kod osoba sa oštećenom funkcijom bubrega, jetre ili srca dozu leka treba smanjiti.

Insuficijencija jetre: potreban je oprez u lečenju pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Ovim pacijentima je potrebno periodično proveriti kliničke i laboratorijske parametre, naročito u slučaju dugotrajnog lečenja (videti odeljak 4.4). Upotreba leka SPEDIFEN400 je kontraindikovana kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre (videti odeljak 4.3).

Insuficijencija bubrega: potreban je oprez u lečenju pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Ovim pacijentima je potrebno periodično proveriti kliničke i laboratorijske parametre, naročito u slučaju dugotrajnog lečenja (videti odeljak 4.4). Upotreba leka SPEDIFEN400 je kontraindikovana kod pacijenata sa teškom insuficijencijom bubrega (videti odeljak 4.3).

Adolescenti (uzrasta od 12 do 18 godina): ukoliko je neophodno koristiti lek duže od 3 dana ili ukoliko dođe do pogoršanja simptoma, potrebno je konsultovati lekara.

Za ublažavanje simptoma potrebno je koristiti najnižu efektivnu dozu u što kraćem vremenskom periodu (videti odeljak 4.4).

Način primene

Granule rastvoriti u čaši vode (50-100 mL negazirane vode) i odmah popiti. Granule za oralni rastvor se moraju uzimati uz obrok.

Preosetljivost na ibuprofen, hemijsku sličnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenihu odeljku 6.1.

U anamnezi prisutni: gastrointestinalna hemoragija ili perforacije kao posledica upotrebe nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL).

Uanamnezi prisutni: gastrointestinalna hemoragija ili rekurentni peptički ulkus (jedan ili više posebnih slučajeva dokazanih ulceracija ili krvarenja).

Aktivni i rekurentni peptički ulkus. Gastrointestinalno krvarenje.

Druga aktivna krvarenja, kao što je cerebrovaskularno krvarenje. Ulcerozni kolitis i Crohn-ova bolest.

Teška insuficijencija jetre i/ilibubrega. Hemoragijska dijateza.

Teška srčana insuficijencija (NYHA klase IV).

Pacijenti koji su ranije imali reakcije preosetljivosti kao što su: bronhospazam, astma, urtikarija, rinitis, polipi u nosu ili angioedem nakon upotrebe acetilsalicilne kiseline ili nekog drugog nesteroidnog antiinflamatornog leka.

U slučajevima sistemskogeritemskoglupusa i mešovite bolesti vezivnog tkiva.

Lek SPEDIFEN 400 sadrži aspartam, pa je stoga kontraindikovan kod pacijenata sa fenilketonurijom. Treći trimestar trudnoće (videti odeljak 4.6).

Pre ili nakon hirurške intervencije na srcu.

Pojava neželjenih dejstava leka može se smanjiti primenom najniže efektivne doze leka u što kraćem vremenskom periodu potrebnom za lečenje simptoma (videti odeljak 4.2 i u nastavku navedeno, gastrointestinalno i kardiovaskularno dejstvo).

Dejstvo na kardiovaskularni i cerebrovaskularni sistem

Potrebno je pratiti i kontrolisati stanje pacijenata koji su bolovali od hipertenzije i/ili blage do umerene kongestivne srčane insuficijencije, jer je primećeno da pri terapiji NSAIL dolazi do zadržavanja tečnosti i do pojave otoka.

Kliničke studije i epidemiološka praćenja ukazuju da primena ibuprofena, naročito primena većih doza (2400 mg dnevno), može biti povezana sa malim povećanjem rizika od nastanka arterijskih trombotičnih događaja (npr. infarkta miokarda ili moždanog udara). Epidemiološka praćenja ne ukazuju da primena niskih doza ibuprofena (npr. ≤ 1200 mg dnevno) utiče na povećanje rizika od nastanka arterijske tromboze.

Pažljivo razmotriti lečenje ibuprofenom pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom, srčanom isuficijencijom (NYHA II-III), potvrđenom ishemijskom kardiomiopatijom, oboljenjem perifernih arterija i/ili cerebrovaskularnim oboljenjem, a obavezno izbegavati primenu većih doza (2400 mg/dan).

Takođe, pažljivo razmotriti uvođenje dugotrajne terapije ibuprofenom kod pacijenata sa kardiovaskularnim faktorima rizika (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes, pušenje), naročito ako je potrebno primeniti visoke doze (2400 mg/dan).

Prijavljeni su slučajevi Kounis-ovog sindroma kod pacijenata lečenih lekom SPEDIFEN 400. Kounis-ov sindrom je definisan kao skup kardiovaskularnih simptoma koji su posledica alergijske reakcije ili reakcije preosetljivosti povezane sa suženjem koronarnih arterija, a potencijalno dovode do infarkta miokarda.

Mora se izbegavati upotreba leka SPEDIFEN 400u kombinaciji sa drugim NSAIL uključujući i selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2.

Postoji rizik od oštećenja renalne funkcije kod adolescenata sa dehidratacijom.

Starije osobe: kod starijih osoba se češće javljaju neželjene reakcije pri uptrebi NSAIL, a naročito gastrointestinalna krvarenja i perforacije, koje mogu biti i sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.2).

Gastrointestinalno (GI) krvarenje, ulceracije i perforacije:

Pri upotrebi bilo kog NSAIL, bez obzira na dužinu primenjene terapije, mogu se pojavati GI krvarenja, ulceracije i perforacije koje mogu biti i sa smrtnim ishodom, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili ozbiljnih GI poremećaja u anamnezi.

Kod starijih pacijenata, kao i kod pacijenata sa ulkusom u anamnezi, naročito sa komplikacijama kao što su krvarenje ili perforacije (videti odeljak 4.3), rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija i perforacija je veći sa povećanjem doze NSAIL.

Ovi pacijenti moraju započetiterapiju sa najnižom mogućom dozom leka. Za ove pacijente kao i za pacijente koji uporedo koriste male doze aspirina ili druge lekove sa povećanim rizikom izazivanja GI poremećaja (videti odeljak 4.5), preporučuje se istovremena primena lekova za zaštitu želudačne slukokože (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe).

Pacijenti sa GI oboljenjem u anamnezi, naročito stariji pacijenti, bi trebalo da prijave pojavu neuobičajenih stomačnih poremećaja (npr. GI krvarenja), a naročito ako su pojave primećene u početnoj fazi uzimanja leka.

Uzimanje dnevnih doza većih od 1000 mg može produžiti vreme krvarenja.

Savetuje se oprezna upotreba leka kod pacijenata koji uporedo primenjuju lekove koji mogu povećati rizik izazivanja ulceracija ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi, antikoagulansi kao što je varfarinili heparin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili inhibitori agregacije trombocita kao što je aspirin (videti odeljak 4.5).

Ukoliko se pri terapiji lekom SPEDIFEN 400pojavi krvarenje ili dođe do ulceracija, terapiju treba prekinuti. NSAIL treba oprezno davati osobama sa gastrointestinalnim poremećajima u anamnezi (ulcerozni kolitis, Kronova bolest) jer može doći do pogoršanja stanja (videti odeljak 4.8).

Teške neželjene reakcije kože (engl. Severe Cutaneous Adverse Reactions, SCARs)

Teške neželjene reakcije kože (SCARs), uključujući eksfolijativni dermatitis, multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS) i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP), koje mogu biti životno ugrožavajuća ili smrtonosne, prijavljene su u vezi sa primenom ibuprofena (videti odeljak 4.8). Većina ovih reakcija se pojavila tokom prvog meseca.

Ako se pojave znakovi i simptomi koji ukazuju na te reakcije, potrebno je odmah prekinuti primenu ibuprofena i razmotriti druge lekove u terapiji (ukoliko je prikladno).

Hepatotoksične reakcije se mogu javiti kao deo generalizovanih reakcija preosetljivosti.

Oprez je potreban i kod pacijenata sa prethodnim epizodama bronhospazma, posebno ako su korišćeni i drugi lekovi i kod pacijenata sa poremećajima koagulacije i insuficijencijom jetre, srca i bubrega. Ovim pacijentima je potrebno periodično proveriti kliničke i laboratorijske parametre, naročito u slučaju dugotrajnog lečenja (videti odeljak 4.2).

Respiratorni poremećaji

Kod pacijenata koji boluju ili imaju bronhijalnu astmu ili alergiju u anamnezi, bronhospazam može postati teži.

Sistemski eritematozni lupus i mešoviti poremećaji vezivnog tkiva

Oprezno primenjivati lek kod pacijenata sa sistemskim eritematoznim lupusom i mešovitim poremećajima vezivnog tkiva zbog povećanog rizika od opšte reakcije preosetljivosti.

Poremećaji vida

Pacijenti kod kojih za vreme terapije ibuprofenom dođe do pojave poremećaja vida treba da prekinu terapiju i odu na oftalmološki pregled.

Smanjenje plodnosti kod žena

Primena ibuprofena kao i bilo kog inhibitora sinteze prostaglandina ili inhibitora ciklooksigenaze, može smanjiti plodnost kod žena uticajem na ovulaciju, te se ne preporučuje njegova primena kod žena koje planiraju trudnoću. Kod žena koje imaju problema da zatrudne ili su podvrgnute ispitivanju plodnosti treba razmotriti prekid primene leka SPEDIFEN 400 (videti odeljak 4.6).

Renalni efekti

Potreban je oprez prilikom započinjanja terapije ibuprofenom kod pacijenata koji su značajno dehidrirani.

Maskiranje simptoma postojećih infekcija

Lek SPEDIFEN 400 može maskiratisimptome, što može odložiti uvođenje odgovarajuće terapije i tako dovesti do pogoršanja ishoda infekcije. To je primećeno kod vanbolnički stečenogbakterijskog zapaljenja pluća i kod bakterijskih komplikacija povezanih sa varičelama. Kada se lek SPEDIFEN 400 koristi za snižavanje povišene telesne temperature ili za ublažavanje bolova kod infekcija, savetuje se praćenje infekcije. U vanbolničkim uslovima, pacijent treba da se konsultuje sa lekarom ukoliko simptomi potraju ili se pogoršavaju.

Pri primeni nesteroidnih antiinflamatornih lekova može doći do povećanja vrednosti laboratorijkih funkcionalnih testova jetre.

Ovaj lek sadrži 25,0 mg/kesici aspartama koji je izvor fenilalanina. Fenilalanin može biti štetan za osobe sa fenilketonurijom.

Ovaj lek sadrži 1835,0 mg/kesici saharoze. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharoza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži 56,98 mg/kesici natrijuma što odgovara 2,85% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Diuretici, ACE inhibitori i antagonisti receptora za angiotenzin II:

NSAIL mogu umanjiti dejstvo diuretika i drugih antihipertenziva. Kod nekih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (npr. dehidriranih ili starijih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega) istovremena upotreba ACE inhibitora ili antagonista receptora zaangiotenzin II sa inhibitorima ciklooksigenaze može dovesti do daljeg oštećenja funkcije bubrega uključujući i akutno otkazivanje bubrega, uglavnom reverzibilno. Potrebno je imati u vidu ove interakcije kada se lek SPEDIFEN 400uzima zajedno sa ACE inhibitorima i antagonistima receptora za angiotenzin II. Ovu kombinaciju je potrebno primenjivati sa oprezom, naročito kod starijih pacijenata. Pacijent mora biti hidriran, a preporučuje se i praćenje funkcije bubrega pri istovremenojupotrebi.

Kortikosteroidi:povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija kao i od krvarenja (videti odeljak 4.4).

Antikoagulansi:NSAIL mogu pojačati dejstvo antikoagulanasa kao što je varfarin (videti odeljak 4.4); Potrebno je pratiti protrombinsko vreme tokom prve nedelje zajedničke primene i prilagoditi dozu antikoagulansa, ako je potrebno.

Inhibitori agregacije trombocita i inhibitori selektivnog preuzimanja serotonina (SSRI):povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja pri istovremenoj upotrebi sa NSAIL (videti odeljak 4.4).

Furosemid i tiazidni diuretici:u slučaju primene ovog leka sa furosemidom i tiazidnim diureticima može doći do smanjenja njihovog dejstva kao posledice retencije natrijuma usled inhibicije sinteze prostaglandina u bubrezima.

Antihipertenzivi: ibuprofen može da umanji hipotenzivni efekat beta-blokatora. Shodno tome, istovremena primena NSAIL sa ACE inhibitorima i beta blokatorima može biti uzrok akutne bubrežne insuficijencije.

Drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) uključujući i selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2: ibuprofen treba pažljivo primenjivati prilikom istovremene upotrebe sa drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima jer može doći do povećanog rizika od pojavljivanja neželjenih reakcija GI trakta.

Acetilsalicilna kiselina: istovremena upotreba ibuprofena i acetilsalicilne kiseline se generalno ne preporučuje, jer može povećati rizik od neželjenih dejstava. Eksperimentalni podaci pokazuju da prilikom istovremene primene, ibuprofen može umanjiti dejstvo niskih doza aspirina na agregaciju trombocita. Međutim, zbog ograničenosti podataka i nemogućnosti ekstrapolacije ex vivo na kliničku situaciju, nije moguće isključiti mogućnost da redovna i dugotrajna upotreba ibuprofena smanjuje kardioprotektivno dejstvo niske doze acetilsalicilne kiseline. Smatra se da povremena primena ibuprofena nema značajan klinički efekat (videti odeljak 5.1).

Digoksin, fenitoin i litijum:izolovani slučajevi visokih koncentracija digoksina, fenitoina i litijuma u plazmi su navedeni u literaturi kao rezultat kombinovane terapije ibuprofenom.

Metotreksat:ibuprofen može povećati koncentraciju metotreksata u plazmi.

Zidovudin:istovremena primena kod HIV pozitivnih pacijenata sa hemofilijom, može prouzrokovati hematome i hemartroze.

Takrolimus:istovremena primena sa takrolimusom može dovesti do povećanog rizika od nefrotoksičnosti zbog redukcije prostaglandina.

Oralni antidijabetici i insulin:ibuprofen pojačava hipoglikemijsko dejstvo oralnih antidijabetika i insulina i može biti potrebno korigovanje njihovih doza.

Ciklosporin:istovremena primena NSAIL može dovesti do povećanog rizika od nefrotoksičnosti ciklosporina.

Vorikonazol i flukonazol: istovremena primena sa ibuprofenom može povećati koncentraciju ibuprofena u plazmi.

Mifepriston:istovremena primena sa NSAL može pojačati njihovo dejstvo. Teoretski, antiprostaglandinsko dejstvo NSAL može umanjiti efikasnost mifepristona. U nekim kliničkim studijama o dejstvu pojedinačne ili ponovljene primene ibuprofena na dan primene prostaglandina (ili prema potrebi) nisu primećeni negativni efekti na dejstvo mifepristona niti na kliničku efikasnost medicinskog prekida trudnoće.

Hinolonski antibiotici:istovremena primena sa NSAL može da pojača aktivnost ovih antibiotika i poveća rizik od konvulzija.

Biljni ekstrakti:Ginko biloba može povećati rizik od krvarenja pri istovremenoj primeni sa NSAIL.

Aminoglikozidi:NSAIL mogu smanjiti izlučivanje aminoglikozida. Uticaj na rezultate dijagnostičkih testova:

o vreme krvarenja može biti produženo do 1 dan nakon obustave terapije

o koncentracija glukoze u serumu: može se smanjiti o kreatinin klirens: može uticati na smanjenje

o hematokrit ili hemoglobin: može uticati na smanjenje

o urea, koncentracija kreatinina u serumu i koncentracija kalijuma: može uticati na povišenje o funkcije jetre: može uticati na povećanja vrednosti transaminaza

Trudnoća:

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili na razvoj ploda.

Podaci dobijeni u epidemiološkim studijama ukazuju na povećan rizik od spontanih pobačaja, srčanih malformacija i gastrošize posle upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Rizik od pojave kardioloških malformacija je povećan sa manje od 1% na 1,5%. Smatra se da je eventualni rizik direktno proporcionalan upotrebljenoj dozi i dužini terapije. Kod životinja je primena inhibitora sinteze prostaglandina povećala pre- i post-implantacione gubitke i embrio/fetalnu smrtnost.

Pored toga, povećana broj slučajeva različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, prijavljen je kod životinja kojima je dat inhibitore sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze.

Od 20. nedelje trudnoće i kasnije, primena leka SPEDIFEN 400 može uzrokovati oligohidroamnion usled oštećenja funkcije bubrega ploda. To se može dogoditi ubrzo nakon početka terapije i obično je reverzibilno nakon prekida terapije. Osim toga, prijavljena su suženja ductus arteriousus-a nakon primene u drugom trimestru, od kojih se većina povukla nakon prestanka terapije. Zbog toga lek SPEDIFEN 400 ne treba primenjivati u toku prvog i drugog trimestra trudnoće, osim ukoliko je krajnje neophodno. Ako se lek SPEDIFEN 400 primenjuje kod žena koje planiraju trudnoću, ili tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, potrebno je primenjivati najmanju dozu tokom najkraćeg perioda neophodnog za terapiju. Prenatalno praćenje radi otkrivanja moguće pojave oligohidroamniona i suženja ductus arteriousus-a treba razmotriti nakon izloženosti leku SPEDIFEN 400 tokom nekoliko dana počevši od 20. gestacijske nedelje i nadalje. Primena leka SPEDIFEN 400 mora se prekinuti ako se otkrije oligohidroamnion ili suženje ductus arteriousus-a.

U trećem trimestru trudnoće usled inhibicije sinteze prostaglandina kod fetusa može doći do:

kardiopulmonalne toksičnosti (sa preranim suženjem/zatvaranjem ductus arteriorus-a i plućnom hipertenzijom);

poremećaja funkcije bubrega, koji može prerasti do insuficijencije bubrega sa oligohidroamnionom.

Kod majke i deteta, na kraju trudnoće, može doći do:

produženog vremena krvarenja, sa inhibitornim efektom na agregaciju, može se javiti i nakon primene niskih doza;

inhibicije uterusnih kontrakcija što može odložiti ili produžiti porođaj.

Zbog toga je lekSPEDIFEN 400 kontraindikovan u trećem trimestru trudnoće (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Dojenje:

Ibuprofen i njegovi metaboliti se izlučuju u majčino mleko i stoga se ne preporučuje upotreba leka SPEDIFEN400 za vreme dojenja, niti kod dece.

Kao mogući neželjeni efekti terapije sa NSAIL mogu se javiti glavobolja, vrtoglavica, pospanost ili depresija i mogu smanjiti pacijentovu sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Poseban oprez je potreban za one pacijente čija aktivnost zahteva posebnu budnost, atokom terapije ibuprofenom im se jave neželjena dejstva: somnolencija, vrtoglavica, glavobolja ili depresija.

Neželjena dejstva su primarno posledica farmakoloških efekata ibuprofena na sintezu prostaglandina.

Gastrointestinalni poremećaji:najčešća neželjena dejstva ibuprofena su gastrointestinalni poremećaji. Mogu da se jave peptički ulkus, perforacije i gastrointestinalna krvarenja, ponekad sa smrtnim ishodom, naročito kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4). Mučnina, povraćanje, dijareja, flatulencija, konstipacija, dispepsija, bol u abdomenu, piroza, hematemeza, melena, ulcerozni stomatitis, pogoršanje kolitisa i Kronove bolesti (videti odeljak 4.4) su prijavljeni posle upotrebe ibuprofena. Sa manjom učestalošću se javlja gastritis.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva: Teške neželjene reakcije kože (SCARs) (uključujući multiformni eritem, eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksičnu epidermalnu nekrolizu) (veoma retko), reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom) i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) (nepoznate učestalosti).

Kardiološki i vaskularni poremećaji: Edem, hipertenzija, srčana insuficijencija i Kounis-ov sindrom su prijavljeni u vezi sa upotrebom NSAIL.

Kliničke studije i epidemiološka praćenja ukazuju da upotreba ibuprofena, naročito velikih doza (2400 mg dnevno) kao i dugotrajna terapija, mogu biti povezani sa neznatnim povećanjemrizika nastajanja tromba u arterijama (npr. infarkta miokarda ili moždanog udara) (videti odeljak 4.4).

Učestalost javljanja: veoma često (≥1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000do <1/100); retko (≥ 1/10000do <1/1000); veoma retko (<1/10000);nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na

osnovu dostupnih podataka

Klasa sistemaorgana Gastrointestinalni poremećaji Dispepsija, dijareja

Bolovi u stomaku, gorušica, mučnina, gasovi, nelagodnost u stomaku Peptički ulkus, gastrointestinalno krvarenje, povraćanje, melena, gastritis, stomatitis

Gastrointestinalna perforacija, konstipacija, hematemeza, ulcerozni stomatitis, pogoršanje kolitisa, pogoršanje Kronove bolesti

Anoreksija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Edem, povišena telesna temperatura Kardiološki poremećaji

Srčana insuficijencija, Kounis-ov sindrom Vaskularni poremećaji

Hipertenzija, arterijska tromboza, hipotenzija Poremećaji nervnog sistema

Glavobolja, vrtoglavica Konfuzija, pospanost Moždani udar* Pomućena svest

Depresija, psihotična reakcija, aseptični meningitis Poremećaji uha i labirinta

Poremećaj sluha, tinitus Poremećaji oka

Poremećaj vida, ambliopija, promene u percepciji boja Papilarni edem

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Poremećaji kože, osip

Pruritus, urtikarija, purpura, angioedem, egzantem

Teške kožne neželjene reakcije (SCARs) (uključujući multiformni eritem, eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu), alergijski vaskulitis

Reakcije fotosenzitivnosti, pogoršanje reakcija kože, reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom), akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP)

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Trombocitopenija, agranulocitoza, aplastična anemija, granulocitopenija, hemolitička anemija

Anemija

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Hematurija, dizurija

Intersticijalni nefritis, papilarna nekroza, bubrežna insuficijencija, akutna

Učestalost

Veoma često Često

Povremeno

Retko

Nepoznateučestalosti

Nepoznate učestalosti

Nepoznate učestalosti

Nepoznate učestalosti

Često Povremeno Retko Veoma retko

Nepoznate učestalosti

Retko

Retko

Nepoznate učestalosti

Često Povremeno

Veoma retko

Nepoznate učestalosti

Retko

Nepoznate učestalosti

Retko Veoma retko

bubrežna insuficijencija Hepatobilijarni poremećaji Poremećaji jetre

Oštećenje jetre, hepatitis, žutica Ispitivanja

Povećane vrednosti funkcionalnih testova jetre, povišene vrednosti alkalne fosfataze, smanjen hematokrit, produženo vreme krvarenja, snižen nivo kalcijuma u krvi*, povećana koncentracija uree*

Smanjen nivo hemoglobina u krvi

Poremećene vrednosti funkcionalnih testova bubrega Poremećaji imunskog sistema

Alergijska reakcija Anafilaksa Anafilaktički šok

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Astma, teška astma, bronhospazam, dispnea

Iritacija grla

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Mišićnokoštana ukočenost

Poremećaji metabolizma i ishrane

Povećana koncentracija mokraćne kiseline, zadržavanje natrijuma i tečnosti, edem

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Menstrualni poremećaji

Retko

Nepoznate učestalosti

Retko

Veoma retko Nepoznate učestalosti

Povremeno Retko

Nepoznate učestalosti

Povremeno Nepoznate učestalosti

Nepoznate učestalosti

Nepoznate učestalosti

Nepoznate učestalosti

*dejstvo zajedničko svim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima

Ukoliko se jave neželjene reakcije na lek, potrebno je odmah prekinuti terapiju i konsultovati lekara.

Pedijatrijska populacija

Nisu primećene bitne razlike u prirodi, učestalosti, jačini i reverzibilnosti neželjenih reakcija u bezbednosnom profilu odraslih i bezbednosnom profilu pedijatrijske populacije (dece starije od 12 godina).

Prijavljivanjeneželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovajlek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Toksičnost

Znaci i simptomi toksičnosti nisu zapaženi pri primeni doza manjih od 100 mg/kg kod dece ili odraslih. Suportivne mere mogu da budu neophodne u nekim slučajevima. Kod dece su zapaženi manifestni znaci i simptomi toksičnosti posle unošenja 400 mg/kg ili više ibuprofena.

Simptomi

Kod većine pacijenata koji su uneli velike doze ibuprofena simptomi predoziranja javiće se u roku od 4-6 sati.

Najčešći simptomi predoziranja su mučnina, povraćanje, bol u želucu i abdomenu, letargija i pospanost. Efekti na centralni nervnisistem (CNS) su glavobolja, tinitus, vrtoglavica, duple slike, spazam, ataksija, rabdomieliza, epileptični napadi, konvulzije i gubitak svesti.

Retko su prijavljivani i nistagmus, hipotermija, renalni efekti, gastrointestinalno krvarenje, koma, apnea, dijareja, depresija CNS-a i respiratornog sistema, dezorijentacija, ekscitacija, nesvestica, kardiovaskularna toksičnost, uključujući hipotenziju, bradikardiju i tahikardiju. U slučajevima ozbiljnog predoziranja može doći do akutne renalne insuficijencije i oštećenja jetre.

Produžena upotreba u dozama većim od preporučenih ili predoziranje mogu dovesti do renalne tubularne acidoze i hipokalemije.

U slučaju teškog trovanja može doći do metaboličke acidoze.

Terapija

Ne postoji antidot za predoziranje ibuprofenom.

U slučaju predoziranja treba primeniti simptomatsku i suportivnu terapiju.

Naročitu pažnju treba obratiti na kontrolu krvnog pritiska, acidobaznu ravnotežu i pojavu gastrointestinalnog krvarenja.

Tokom prvog sata posle oralnog unošenja potencijalno toksične doze, treba razmotriti primenu aktivnog uglja. Alternativno, kod odraslih pacijenata treba razmotriti gastričnu lavažu i korekciju poremećene ravnoteže elektrolita u toku prvog sata posle unošenja potencijalno životno ugrožavajuće prekomerne doze leka.

Ibuprofen se do 99% vezuje za proteine plazme, što čini primenu dijalize beskorisnom prilikom prekomerne doze.

Treba obezbediti dobro izlučivanje urina. Pratiti funkciju bubrega i jetre.

Pažljivo pratiti stanje pacijenta najmanje četiri sata nakon unošenja toksičnih doza leka.

Ukoliko dođe do pojave čestih ili produženih konvulzija, primeniti terapiju intravenskim diazepamom. Primeniti ostale potporne mere shodno kliničkom stanju pacijenta.

Farmakoterapijska grupa: ATC šifra:

Antiinflamatorni i antireumatski lekovi; derivati propionske kiseline M01AE01

Ibuprofen je sintetski, anti-inflamatornianalgetik sa izraženom antipiretskom aktivnošću.

Hemijski, ibuprofen je prvi derivat fenilpropionske kiselinesa anti-inflamatornom aktivnošću. Njegova analgetska aktivnost je nenarkotičnog tipa.

Kao i kod ostalih nesteroidnih anti-inflamatornih lekova, mehanizam delovanja ibuprofena je povezan sa reverzibilnom inhibicijom enzima ciklooksigenaze (COX), odgovornog za pretvaranje arahidonske kiseline u ciklične endoperokside i posledično smanjenje sinteze tromboksana (TXA2), prostaciklina (PGI2) i prostaglandina (PG).

Eksperimentalni podaci upućuju na to da ibuprofen može kompetitivno inhibirati efekat niskih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita ako se oba leka uzimaju istovremeno. U nekim farmakodinamskim studijama, nakon primene pojedinačne doze ibuprofena od 400mg unutar 8 sati pre ili 30 minuta nakon primene acetilsalicilne kiseline sa trenutnim oslobađanjem (81mg), primećeno je smanjenje u efektu acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana ili agregaciju trombocita. Iako postoje nesigurnosti u pogledu ekstrapolacije ovih podataka na kliničku praksu, mogućnost da će redovna,

dugotrajna primena ibuprofena možda smanjiti kardioprotektivni efekat niske doze acetilsalicilne kiseline ne može se isključiti. Smatra se da pri povremenom uzimanju ibuprofena klinički značajan efekat nije verovatan(videti odeljak4.5).

Resorpcija

Ibuprofen (derivat fenilpropionske kiseline) je racemska komponenta gde je enantiomer S(+) nosilac gotovo celokupne farmakološke aktivnosti.

Zahvaljujući prisustvu aminokiseline arginin, lek SPEDIFEN 400je rastvorljiv u vodi i veoma brzo se resorbuje nakon oralne primene.

Klinička ispitivanja pokazuju da lek SPEDIFEN400 omogućava bržu apsorpciju leka u odnosu na tradicionalne farmaceutske oblike (maksimalna koncentracija u plazmi se postiže ranije) sa značajno višom bioraspoloživošću unutar prvog sata nakon primeni leka.

Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu unutar 15 do 30 minuta nakon primene, a ibuprofen se u plazmi može detektovati već 5 do 10 minuta nakon oralne primene. Ovaj efekat je posebno blagotvoran u kliničkim uslovima (npr. intenzivanbol) gde se zahteva brz analgetski efekat.

Distribucija

Volumen distribucije je 0,8-0,11 L/kg. Ibuprofen sporo prolazi u sinovijalnu tečnost gde dostiže značajno niže koncentracije od onih u plazmi. Vezivanje za proteine plazme, najviše albumin, iznosi 99%.

Volumen raspodele je 0,8-0,11 L/kg. Ibuprofen sporo prolazi u sinovijalnu tečnost i dostiže značajno manje koncentracije od onih u plazmi za isto vreme. Na proteine plazme, prvenstveno albumine, veže se

99% ibuprofena.

Metabolizam

Ibuprofen se najviše metaboliše u jetri, gde se konvertuje u hidroksi derivate [(+)-2-(p-(2-hidroksipropil-metil-propil) fenil) propionske kiseline], karboksi derivate [(+)-2-(p-(2-karboksipropil) fenil) propionske kiseline] i β-1-0 glukuronske konjugate, sve neaktivne.

Eliminacija

Ibuprofen se eliminiše preko bubrega u obliku neaktivnih metabolita. Poluvreme eliminacije ibuprofena je oko 1,8-2 sata. Nema dokaza da se lek SPEDIFEN400ili njegovi metaboliti akumuliraju u organizmu, tako da se lek gotovo potpuno izlučuje nakon 24 sata.

Pretkliničke studije subhronične i hronične toksičnosti sprovedene na laboratorijskim životinjama su pokazalelezije i ulceracije u gastrointestinalnom traktu. Ispitivanja na pacovima i miševima nisu pokazala bilo kakav kancerogeni potencijalpovezan sa ibuprofenom.

Nema dodatnih podataka o pretkliničkoj bezbednosti leka osim informacija već navedenih u drugim odeljcima ovog Sažetka karakteristika leka (videti odeljak 4.6).

L-arginin

Natrijum-hidrogenkarbonat Saharin-natrijum Aspartam(E 951) Saharoza

Aroma anisa Aroma nane

3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije je: upotrebiti odmah.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak 6.3. Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece!

Unutrašnje pakovanje je višeslojna kesica (papir-aluminijum-polietilen). Polietilenski sloj je u direktnom kontaktu sa lekom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi12 kesica i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

3. Kako se uzima lek SPEDIFEN400

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje

Odrasli i deca starija od 12 godina

Preporučena doza je 400 mg (jedna kesica), 2-3 puta dnevno, tako da maksimalna dnevna doza ne pređe 1200 mg (3 kesicetokom 24 h).

Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 12 godina, jer je pojedinačna doza leka veća od one preporučene za tu starosnu grupu.

Adolescenti uzrasta od12 do 18 godina

Posavetujte se sa lekarom ukoliko treba da koristite lek duže od 3 dana ili ako Vam se stanje pogorša.

Stariji pacijenti

Ukoliko spadate u ovu grupu, pridržavajte senajmanje preporučene doze. Uvek se posavetujte sa lekarom, jer se može javiti potreba da se doza leka dodatno smanji.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega, jetre ili srca

Ukoliko imate problema sa bubrezima, jetrom ili srcem, uvek se posavetujte sa lekarom, jer se može javiti potreba da se doza leka dodatno smanji. U slučaju teške insuficijencije bubrega, jetre ili srca, lek SPEDIFEN 400 ne smete koristiti (videti odeljak “Lek SPEDIFEN 400 ne smete uzimati”).

Ne sme se prekoračiti preporučena doza niti vreme trajanja terapije.

Za ublažavanje simptoma potrebno je koristiti najnižu efikasnu dozu u što kraćem vremenskom periodu. Ako imate infekciju, a simptomi infekcije (povišena telesna temperatura i bol) se nastavljaju ili pogoršavaju, bez odlaganja se obratite lekaru (videti odeljak 2).

Način korišćenja leka

Lek SPEDIFEN 400, granule za oralni rastvor, je namenjen za oralnu upotrebu.

Sadržaj kesicerastvoriti u čaši vode (50-100 mL) i odmah popiti. Pripremljen rastvor popiti na pun stomak.

Ukoliko je neophodno da se lek SPEDIFEN 400 upotrebljava duže od 4 dana u slučaju bola ili 3 dana u slučaju povišene temperature ili ukoliko dođe do pogoršanja simptoma, pacijent treba da konsultuje lekara.

Za ublažavanje simptoma potrebno je koristiti najnižu efikasnu dozu u što kraćem vremenskom periodu.

Ako ste uzeliviše leka SPEDIFEN 400 nego što treba

Ako ste uzeli više leka SPEDIFEN 400 nego što ste trebali, ili ako su deca slučajno uzela lek, obratite se lekaru ili najbližoj bolnici kako biste dobili mišljenje o riziku i savet o merama koje će se preduzeti.

Simptomi:

Najčešće prijavljivani simptomi predoziranja uključuju mučninu, povraćanje, bol u želucu i stomaku, dubok san sa smanjenim odgovorom na normalne stimuluse (letargija), pospanost, glavobolja, vrtoglavica, duple slike, gubitak kordinacije mišićnih pokreta (ataksija), teški poremećaji mišića (rabdomioliza), epileptični napadi, zujanje u ušima (tinitus), nekontrolisani pokreti tela (konvulzije) i gubitak svesti. Kod većine pacijenata koji su uneli velike doze ibuprofena simptomi predoziranja pojaviće se u roku od 4-6 sati.

Retko se mogu pojaviti: nekontrolisani pokreti očiju (nistagmus), pad telesne temperature (hipotermija), oštećenje bubrega, krvarenje u želucu i crevima, koma, privremeni prekid disanja (apnea), proliv, smanjena aktivnost nervnog sistema (depresija centralnog nervnog sistema) i respiratorne aktivnosti (depresija respiratornog sistema).

Primećeni su i dezorijentacija, ekscitacija, nesvestica, nizak krvni pritisak (hipotenzija), usporen ili ubrzan rad srca (bradikardija ili tahikardija).

U slučaju ozbiljnog predoziranja može doći do metaboličke acidoze (povišene kiselosti krvi). Simptomi su: mučnina, bol u stomaku, povraćanje (nekad i krvi), glavobolja, zujanje u ušima, konfuzija i nekontrolisani pokreti oka. Pri visokim dozama prijavljeni su: pospanost, bol u grudima, osećaj ubrzanog lupanja srca (palpitacije), gubitak svesti, konvulzije (uglavnom kod dece), vrtoglavica, slabost, krv u mokraći, nizak nivo kalijuma u krvi, osećaj hladnoće i teškoće sa disanjem.

U slučaju ozbiljnog predoziranja može doći do teškog oštećenja funkcije bubrega i jetre.

Terapija

Ne postoji specifičan antidot za predoziranje ibuprofenom.

U slučaju predoziranja primenjuju se simptomatska i suportivna terapija.

Ako greškom uzmete više leka nego što je trebalo odmah se obratite lekaru ili najbližoj bolnici.

Ako ste zaboravili da uzmete lekSPEDIFEN 400 Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu!

Ako naglo prestanete da uzimate lek SPEDIFEN 400

Uzimanje leka SPEDIFEN 400 možete prekinuti kada poželite, bez ikakvih smetnji po Vaš organizam. Ako imate dodatnih pitanja o primeniovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.