RAPIDOL® 400mg film tableta

Lek je indikovan za kratkotrajnu, simptomatsku terapiju blagog do umerenog bola kao što su glavobolja, migrena, zubobolja, dismenoreja, bolovi u mišićima, bolovi u leđima, reumatski bolovi, groznica i simptomi kao što su povišena telesna temperatura i bolovi kod običneprehlade i gripa.

Doziranje

Odrasli i adolescenti telesne mase ≥ 40 kg (12 godina i stariji):

Treba koristiti najmanju efektivnu dozu u što kraćem vremenskom periodu potrebnom za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.4).

Ako je lek potrebno uzimati duže od 3 dana kod dece iadolescenata uzrasta 12-18 godina iliako se simptomi nastave ili pogoršaju treba se konsultovati sa lekarom.

Kod odraslih osoba, ako je lek potrebno uzimati duže od 3 dana u slučaju migrene ili povišene telesne temperature, odnosno duže od 5 dana za terapiju bola, ili ako se simptomi nastave ili pogoršaju treba konsultovati lekara.

Preporučena pojedinačna doza je 1 tableta koju treba uzeti sa vodom, do 3 puta dnevno ukoliko je potrebno.

Interval između dve doze ne treba da bude kraći od 6 sati.

Ne sme se uzeti više od 3 tablete (1200 mg) u periodu od 24 sata.

Posebne grupe pacijenata Pedijatrijska populacija

Lek nije namenjen adolescentima telesne mase manje od 40 kg ili deci mlađoj od 12 godina (videti odeljak 4.3).

Starijipacijenti

Nije potrebno posebno prilagođavanje doze. Potrebno je pažljivije praćenje stanja starijih pacijenata zbog mogućih neželjenih dejstava (videtiodeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega nije potrebno prilagođavanje doze (za pacijente sa teškom insuficijencijombubrega, videti odeljak 4.3).

Pacijenti sa oštećenjem funkcijejetre (videti odeljak 5.2)

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze (za pacijente sa teškom insuficijencijomjetre, videti odeljak 4.3).

Način primene

Za oralnu upotrebu.

Film tabletu treba uzeti sa vodom.

Preporučuje sa da pacijenti koji imaju osetljivstomak uzimaju leksa hranom.

- Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,

- Aktivni ulkus želuca ili duodenuma ili u istoriji bolesti poznatirekurentni gastrointestinalni ulkus/krvarenje

(dve ili više različitih epizoda potvrđene ulceracije ili krvarenja), - Teška insuficijencija jetre,

- Teška srčana insuficijencija (NYHA IV),

- Teška insuficijencija bubrega (glomerularna filtracija ispod30 mL/min), - Stanja koja uključuju povećanu mogućnost krvarenja,

- Gastrointestinalno krvarenje ili perforacije, povezane sa ranijom terapijom NSAIL, - Tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.6).

- Kod adolescenata sa telesnom masom manjom od 40 kg ili kod dece mlađe od 12 godina.

Zbog ukrštenih reakcija, lek Rapidol se ne sme propisivati pacijentima koji su ispoljili simptome astme, rinitisa ili urtikarije nakon primeneacetilsalicilne kiseline. ili drugih NSAIL.

Opšta upozorenja

Neželjena dejstva se mogu smanjiti korišćenjem najmanje efektivne doze tokom najkraćeg vremenskog perioda koji je neophodan za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.2, gastrointestinalne i uticaje na kardiovaskularni sistemu nastavku teksta).

Kod dugotrajne primene bilo kog leka protiv bolova može se javiti glavobolja koja se ne sme lečiti povećanjem doze leka.

Pri istovremenom konzumiranju alkohola i primeni NSAIL, može doći do povećane učestalosti neželjenih dejstava vezanih za aktivnu supstancu, posebno onih koji se tiču gastrointestinalnog trakta ili centralnog nervnog sistema.

Postoje dokazi da lekovi koji inhibiraju ciklooksigenazu/sintezu prostaglandina mogu uticati na plodnost žena efektima na ovulaciju. Proces je reverzibilan nakon prekida terapije.

Uticaj na kardiovaskularni sistem

Odgovarajuće praćenje stanja i savetovanje je neophodno kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umerenom srčanom insuficijencijom, jer je u toku primene NSAIL opisana retencija tečnosti i nastanak edema.

Kliničke studije sugerišu da primena ibuprofena, naročito primena velikih doza (2400 mg/dan), može biti povezana sa malim povećanjem rizika od nastanka arterijskih trombotičkih događaja (npr. infarkt miokarda ili moždani udar). Sveobuhvatne epidemiološke studije ne ukazuju da je primena malih doza ibuprofena (≤1200 mg/dan) povezana sa povećanim rizikom od nastanka arterijskih trombotičkih događaja.

Kod pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA II-III), ustanovljenom ishemijskom bolešću srca, bolešću perifernih arterija i/ili cerebrovaskularnom bolešću, ibuprofen treba primenjvati samo nakon pažljivog razmatranja i procene, uz izbegavanje primene velikih doza ibuprofena (2400 mg na dan).

Pažljivo razmatranje treba da se sprovede i pre uvođenja dugoročne terapije kod pacijenata sa faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes mellitus, pušenje), posebno ako su potrebne velike doze ibuprofena (2400 mg/dan).

Potreban je oprez pri lečenju pacijenata sa ranije dijagnostikovanom hipertenzijom i/ili srčanom insuficijencijom, jer su prijavljenizadržavanje tečnosti i edem povezani sa primenom NSAIL.

Prijavljeni su slučajevi Kounisovog sindroma kod pacijenata na terapiji lekom Rapidol. Kounisov sindrom definisan je kao skup kardiovaskularnih simptoma koji su posledica alergijske ili reakcije preosetljivosti povezane sa suženjem koronarnih arterija koja može dovesti do infarkta miokarda.

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacija

Postoji značajna povezanost između doze i teškog gastrointestinalnog krvarenja. Treba izbegavati istovremenu primenu ibuprofena i drugih NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 (COX-2).

Kod starijih pacijenata je povećan rizik od nastanka neželjenih reakcija pri primeni NSAIL, naročito gastrointestinalnog krvarenja i perforacija, koje mogu biti sa smrtnim ishodom.

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije, koje mogu imati smrtni ishod, prijavljene su prilikom primene svih NSAIL, u bilo kom periodu lečenja, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili prethodnih ozbiljnih gastrointestinalnih događaja u anamnezi.

Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija i perforacija raste sa povećanjem doza NSAIL, kod pacijenata sa anamnezomulkusne bolesti, naročito ukoliko su praćeni hemoragijama ili perforacijama (videti odeljak 4.3), kao i kod starijih osoba. Kod ovih pacijenata se preporučuje započinjanje terapije najmanjom mogućomdozom.

Kod ovih pacijenata i kod pacijenata koji istovremeno uzimaju male doze acetilsalicilne kiseline ili drugih lekova koji povećavaju gastrointestinalne komplikacije (videti tekst u nastavku i odeljak 4.5), potrebno je razmotriti uvođenje kombinovane terapije sa protektivnim supstancama (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe).

Pacijente se gastrointestinalnim oboljenjem u anamnezi, naročito starije pacijente, treba posavetovati da prijave sve neuobičajene abdominalne simptome (posebno gastrointestinalna krvarenja), naročito u početnim fazama terapijei ako se takvi simptomi javeda potraže pomoć lekara.

Poseban oprez je potreban kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji mogu da povećaju rizik od ulceracija ili krvarenja kao što su oralni kortikosteroidi, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili lekovi koji inhibišu agregaciju trombocita kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Ukoliko se kod pacijenata koji su na terapiji ibuprofenom pojavi gastrointestinalno krvarenje ili ulceracije, treba prekinuti terapiju.

Oprez je potreban pri primeni NSAIL kod pacijenata koji u anamnezi imaju gastrointetsinalno oboljenje, npr. ulcerozni kolitis ili Crohn-ovu bolest, jer može doći do pogoršanja stanja (videti odeljak 4.8).

Uticaj na bubrege

Potreban je oprez pri uvođenju terapije ibuprofenom kod dehidriranih pacijenata. U riziku od oštećenja funkcijebubrega su naročito dehidrirana deca, adolescenti i starijipacijenti.

Dugotrajna primena ibuprofena, kao i drugih NSAIL, može dovesti do renalne papilarne nekroze, kao i drugih patoloških promena bubrega. Renalna toksičnost primećena je kod pacijenata kod kojih renalni prostaglandini imaju kompenzatornu ulogu u održavanju renalne perfuzije. Kod ovih pacijenata primena NSAIL može dovesti do dozno-zavisnog smanjenja stvaranja prostaglandina i posledično do smanjenog protoka krvi kroz bubrege. Ovo dalje može usloviti nastanak insuficijencije bubrega. Pacijenti sa najvećim rizikom od ove reakcije su pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega, srčanom insuficijencijom, oštećenjem funkcije jetre, stariji pacijenti i pacijenti na terapiji diureticima ili ACE inhibitorima. Simptomi se obično povlače nakon prekida primene NSAIL.

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, jetre ili srca koristiti najmanju efektivnu dozu u što kraćem vremenskom periodu i pratiti funkciju bubrega, naročito kod pacijenata koji dugo uzimaju lek (videti odeljak 4.3).

Hematološka dejstva

Ibuprofen može inhibiratiagregaciju trombocita i produžiti vreme krvarenja.

Respiratorni poremećaji

Oprez je potreban pri primeni ibuprofena kod pacijenata koji imaju ili su prethodno u istoriji bolesti imali bronhijalnu astmu, hronični rinitis ili alergijska oboljenja, jer je prijavljeno da ibuprofen može da izazove bronhospazam, urtikariju ili angioedem kod ovih pacijenata.

Teške kožne reakcije (engl. Severe Cutaneous Adverse Reactions, SCAR)

Teške kožne reakcije (SCAR): uključujući eksfolijativni dermatitis, multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS), i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP), koje mogu biti opasne po život ili imati smrtni ishod, prijavljenesu u vezi sa primenom ibuprofena (videti odeljak4.8).

Većina ovih reakcija se javlja tokom prvog meseca terapije. Ako se pojave znaci i simptomi koji upućuju na te reakcije, primenu ibuprofena treba odmah prekinuti i razmotriti druguterapiju (po potrebi).

Infekcije i infestacije

Izuzetno, varičela može biti uzrok ozbiljnih komplikacija infekcija na koži i mekih tkiva. Do danas, ne može se isključiti uloga NSAIL u pogoršanju ovih infekcija. Zbog toga se preporučuje izbegavanje primene ibuprofena u slučaju varičele.

Maskiranje simptoma osnovne infekcije

Lek Rapidol može da maskira simptome infekcije, što može dovesti do odloženog započinjanja odgovarajućeg lečenja i tako dovesti do pogoršanja infekcije. Ovo je primećeno kod bakterijske vanbolnički stečene pneumonije i bakterijskih komplikacija varičelama. Kada se lek Rapidol primenjuje za snižavanje povišene telesne temperature ili ublažavanje bolova povezanih sa infekcijom, preporučuje se praćenje infekcije. U vanbolničkim uslovima pacijenti treba da se posavetuju sa svojim lekarom ako simptomi perzistiraju ili se pogoršaju.

Aseptični meningitis

U retkim slučajevima kod pacijenata na terapiji ibuprofenom opisana je pojava aseptičnog meningitisa. Iako se aseptični meningitis češće javlja kod pacijenata sa sistemskim eritemskim lupusom i drugim oboljenjima vezivnog tkiva, prijavljeni su slučajevi i kod pacijenata koji nisu imali hronične bolesti.

Stanje pacijenata sa gastrointestinalnim problemima, sistemskim eritemskim lupusom, hematološkim ili poremećajima koagulacije i astmom treba pažljivo pratiti tokomlečenja NSAIL, s obzirom na to da NSAIL mogu dovesti do pogoršanja njihovog stanja.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Sledeće kombinacije sa lekom Rapidol treba izbegavati:

Antikoagulansi: NSAIL mogu povećati efekat antikoagulanasa kao što je varfarin. Eksperimentalne

studije ukazuju da ibuprofen pojačava dejstvo varfarina na vreme krvarenja. NSAIL i dikumarolska grupa se metabolišu istim enzimom, CYP2C9.

Inhibitori agregacije trombocita: NSAIL ne treba kombinovati sa inhibitorima agregacije trombocita kao što je tiklopidin jer može doći do dodatne inhibicije funkcije trombocita (videti u nastavku).

Metotreksat: NSAIL mogu inhibirati tubularnu sekreciju i metaboličkim interakcijama smanjiti eliminaciju metotreksata. Zbog toga kod primene velikih doza metotreksata uvek treba izbeći primenu NSAIL (videti u nastavku teksta).

Acetilsalicilna kiselina: istovremena primena ibuprofena i acetilsalicilne kiseline se ne preporučuje zbog potencijalnog povećanja rizika od neželjenih reakcija.

Eksperimentalni podaci ukazuju na to da pri istovremenoj upotrebi ibuprofen može kompetitivno inhibirati efekat primene malih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita. Iako postoje nepoznanice pri ekstrapolaciji podataka na kliničku situaciju, mogućnost da redovna, dugotrajna upotreba ibuprofena može da redukuje kardioprotektivno dejstvo malih doza acetilsalicilne kiseline se ne može isključiti. Nijedan klinički relevantni efekat nije verovatan pri povremenoj primeni ibuprofena (videti odeljak 5.1).

Kardiotonični glikozidi: NSAIL mogu pogoršati srčanu insuficijenciju, smanjiti stepen glomerularne filtracije i povećatikoncentraciju kardiotoničnih glikozida (npr. digoksina) u plazmi.

Mifepriston:smanjena efikasnost leka teoretski se može dogoditi zbog osobina NSAIL da inhibiraju sintezu

prostaglandina. Ograničena saznanja ukazuju da istovremena primena NSAIL na dan primene prostaglandina ne utiče neželjeno na efekte mifepristona ili prostaglandina na sazrevanje cerviksa ili kontraktilnost uterusa i ne smanjuje kliničku efikasnost medicinskog prekida trudnoće.

Derivati sulfoniluree: Retko je opisivana hipoglikemija kod pacijenata koji su na terapiji derivatima sulfoniluree i koji su primali ibuprofen.

Zidovudin: Postoje podaci o povećanom riziku od hemartroza i hematoma kod HIV pozitivnih hemofiličara koji istovremeno uzimaju zidovudin i ibuprofen.

Sledeće kombinacije sa lekom Rapidol mogu zahtevati prilagođavanje doze:

NSAIL mogu smanjiti dejstvo diuretika i drugih antihipertenziva. Diuretici takođe mogu povećati rizik od nefrotoksičnosti NSAIL.

Aminoglikozidi: NSAIL mogu smanjiti eliminaciju aminoglikozida.

Deca: potreban je oprez tokom istovremene primene ibuprofena i aminoglikozida.

Litijum: ibuprofen smanjuje renalni klirens litijuma, a kao rezultat tome koncentracija litijuma u serumu može porasti. Kombinaciju treba izbegavati ukoliko nije moguće postići česte kontrole litijuma u serumu i smanjenje doze litijuma.

ACE inhibitori, angiotenzin-II antagonisti i diuretici: povećan je rizik od akutne insuficijencije bubrega, obično reverzibilno, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (npr. dehidrirani i/ili stariji pacijenti) kada se ACE inhibitori ili angiotenzin-II antagonisti primenjuju istovremeno sa NSAIL, uključujući i selektivne inhibitore ciklooksigenaze. Kombinaciju, dakle, treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, naročito kod starijih osoba. Pacijente treba odgovarajuće hidrirati i pratiti funkciju bubrega nakon započinjanja istovremene terapije i u redovnim intervalima tokom lečenja (videte odeljak 4.4).

Beta-blokatori: NSAIL onemogućavaju antihipertenzivno dejstvo lekova koji blokiraju beta-adrenergičke receptore.

Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (engl. Selective Serotonin Re-uptake Inhibitors SSRI): i SSRI i NSAIL povećavaju rizik od krvarenja, npr. iz gastrointestinalnog trakta. Ovaj rizik se povećava kombinovanom terapijom. Mehanizam se može povezati sa mogućim smanjenjem preuzimanja serotonina u trombocite (videti odeljak 4.4).

Ciklosporin: smatra se da istovremena primena NSAIL i ciklosporina povećava rizik od nefrotoksičnosti usled smanjene sinteze prostaciklina u bubrezima. Zbog toga, u slučaju kombinovanog lečenja treba pratiti funkciju bubrega.

Kaptopril: eksperimentalne studije ukazuju na to da ibuprofen neutrališe dejstvo kaptoprila na izlučivanje natrijuma.

Holestiramin: istovremena primena ibuprofena i holestiramina smanjuje (za 25%) resorpciju ibuprofena. Ove lekove treba primenjivatiu intervalu od najmanje 2 sata.

Tiazidi, tiazidima slični lekovi i diuretici Henleove petlje: NSAIL mogu delovati suprotno diuretskom dejstvu furosemida i bumetanida, verovatno kroz inhibiciju sinteze prostaglandina. Takođe, mogu delovati

suprotno antihipertenzivnom dejstvu tiazida.

Takrolimus:smatra se da istovremena primena NSAIL i takrolimusa povećava rizik od nefrotoksičnosti zbog smanjene sinteze prostaciklina u bubregu. Zbog toga, u slučaju kombinovane primene treba pažljivo pratiti funkciju bubrega.

Metotreksat: treba uzeti u obzir rizik od potencijalne interakcije između NSAIL i metotreksata pri primeni male doze metotreksata, posebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Kad god se primenjuje kombinovana terapija, treba pratiti funkciju bubrega. Posebno treba obratiti pažnju ako se NSAIL i metotreksat daju u roku od 24 sata, jer se koncentracije metotreksata u plazmi mogu povećati, što dovodi do povećane toksičnosti (videti prethodno naveden tekst).

Kortikosteroidi: istovremena primena povećava rizik od nastanka gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja.

Inhibitori agregacije trombocita: povećan je rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti prethodno navedentekst).

CYP2C9 inhibitori: istovremena primena ibuprofena i CYP2C9 inhibitora može povećati izloženost ibuprofenu (CYP2C9 supstrat). U studiji sa vorikonazolom i flukonazolom (CYP2C9 inhibitori), zabeležena je povećana izloženost S(+)-ibuprofenu za oko 80 do 100%. Smanjenje doze ibuprofena treba razmotriti kada

se istovremeno primenjuju snažni CYP2C9 inhibitori, naročito kada se primenjuju velike doze ibuprofena zajedno sa vorikonazolom ili flukonazolom.

Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može neželjeno uticati na trudnoću i/ili na embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik spontanih pobačaja, srčanih malformacija i gastrošize nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija povećan je sa manje od 1% do oko 1,5%. Veruje se da se rizik povećava sa povećanjem doze i dužine primene. Kod životinja je primena inhibitora sinteze prostaglandina povećala pre- i postimplatacione gubitke i embrio-fetalnu smrtnosti. Dodatno, prijavljena je i povećana incidenca različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, kod životinja koje su dobijale inhibitore sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze.

Od 20. nedelje trudnoće, upotreba ibuprofena može da izazove oligohidramnion kao posledicu poremećaja funkcije bubrega fetusa. Ovo može da nastane ubrzo nakon započinjanja terapije i obično je reverzibilno nakon prekida primene leka. Dodatno, zabeleženi su slučajevi suženja ductus arteriosus-a nakon primene tokom drugog trimestra, od kojih je većina nestala nakon prekida terapije. Zbog toga, tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, ibuprofen ne treba primenjivati osim ukoliko je neophodan. Ako ibuprofen koriste žene koje pokušavaju da zatrudne ili tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, doze trebaju da su najmanje, a terapija što je kraće moguća.

Treba razmotriti prenatalno praćenje oligohidramniona i konstrikcije ductus arteriosus-a nakon primene ibuprofena tokom nekoliko dana počevši od 20. nedelje gestacije i nadalje. Treba prekinuti primenu leka Rapidol ukoliko se jave oligohidramnion ili konstrikcija ductus arteriosus-a.

Tokomtrećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti fetus sledećim rizicima: - kardiopulmonalna toksičnost (prerano suženje/zatvaranje ductus arteriosus-a i plućna hipertenzija),

- poremećaj funkcije bubrega koji može da progredira u insuficijenciju bubrega sa oligohidramnionom (videti prethodno navedentekst).

Primena inhibitora sinteze prostaglandina na kraju trudnoće može imati sledeće rizike po majku ili novorođenče:

- produženje vremena krvarenja,

- inhibicija kontrakcija uterusa što može dovesti do odlaganja ili usporavanja porođaja.

Zbog toga je primena ibuprofena kontraindikovna tokom trećeg trimestra trudnoće.

Dojenje

Ibuprofen se izlučuje u majčino mleko, ali je rizik po odojče pri kratkotrajnoj primeni terapijskih doza malo verovatan. U slučaju dugotrajne primene treba razmotriti prekid dojenja.

Plodnost

Upotreba ibuprofena može uticati na plodnost i nije preporučljiva kod žena koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća da zatrudne ili se leče od neplodnosti, treba razmotriti prekid primene ibuprofena.

Primena ibuprofena kod pojedinih pacijenata može uticati na vreme reagovanja. Ovo treba uzeti u obzir u situacijama koje zahtevaju povećanu budnost, npr. vožnja automobila. Ovo se u najvećoj meri odnosi na kombinovanu primenu sa alkoholom.

Neželjena dejstva prijavljena za ibuprofen slična su onima kao kod primene drugih NSAIL.

Gastrointestinalni poremećaji: najčešće zabeležena neželjena dejstva su gastrointestinalni poremećaji. Mučnina, povraćanje, dijareja, flatulencija, konstipacija, dispepsija, bol u abdomenu, melena, hematemeza, ulcerozni stomatitis, gastrointestinalna krvarenja, egzacerbacija kolitisa i Crohn-ove bolesti (videti odeljak 4.4) mogu se javiti posle primene ibuprofena. Ređe se mogu javiti gastritis, ulkus duodenuma, ulkus želuca i gastrointestinalne perforacije.

Gastrointestinalni ulkusi, perforacija ili krvarenje mogu u nekim slučajevima dovesti do smrtnog ishoda, posebno kod starijih pacijenata (videte odeljak 4.4).

Poremećaji kože i potkožnog tkiva: u izuzetnim slučajevima, mogu da se jave ozbiljne komplikacije infekcija kože i mekih tkiva tokom infekcije varičelom. Opisana su pogoršanja inflamacija povezanih sa infekcijom (npr. razvoj nekrotizirajućeg fasciitisa) tokom primene NSAIL

Kardiološki i vaskularni poremećaji: kliničke studije ukazuju na to da primena ibuprofena, naročito velikih doza (2400 mg na dan) mogu da dovedu do malog povećanja rizika za arterijske trombotske događaje kao što su infarkt miokarda ili moždani udar (videti odeljak 4.4).

Edem, hipertenzija i srčana insuficijencija su prijavljeni tokom terapije sa NSAIL.

Poremećaji krvi i limfnog sistema: ibuprofen može dovesti do produženog vremena krvarenja reverzibilnom inhibicijom agregacije trombocita.

Infekcije i infestacije: u većini prijavljenih slučajeva aseptičnog meningitisa u osnovi je bilo neko autoimuno oboljenje (naročito sistemski eritemski lupus i povezana oboljenja vezivnog tkiva).

Sledeće neželjene reakcije mogu biti povezane sa ibuprofenom i prikazane su prema MedDRA klasifikaciji učestalosti: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko

(≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnihpodataka).

Klasa sistema organa Infekcije i infestacije

Učestalost Povremeno Retko

Neželjena reakcija Rinitis

Aseptični meningitis (videti odeljak4.4)

Poremećaj krvi i limfnog sistema Povremeno Leukopenija, agranulocitoza,

trombocitopenija, aplastična anemija,

Poremećaji imunskog sistema

Psihijatrijski poremećaji

Poremećaji nervnog sistema

Poremećaji oka

Poremećaji uha i labirinta

Respiratorini, torakalni i medijastinalni poremećaji Gastrointestinalni poremećaji

Povremeno Retko Povremeno Retko Često Povremeno Retko Povremeno Retko Povremeno Retko Povremeno

Često

hemolitička anemija Hipersenzitivnost Anafilaktička reakcija Insomnija, anksioznost Depresija, stanje konfuzije Glavobolja, vrtoglavica Parestezija, pospanost Optički neuritis

Oštećenje vida

Toksična optička neuropatija Oštećenje sluha

Tinitus, vertigo

Astma, bronhospazam, dispneja

Dispepsija, dijareja, mučnina, povraćanje, abdominalni bol, flatulencija, konstipacija, melena, hematemeza, gastrointestinalnokrvarenje

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno

Veoma retko Nepoznate učestalosti Povremeno Retko Veoma retko Često Povremeno

Gastritis, ulkus duodenuma, ulkus želuca, ulceracije u ustima, gastrointestinalne perforacije

Pankreatitis

Pogoršanje kolitisa i Crohn-ovebolesti

Hepatitis, žutica, izmenjena funkcija jetre Povreda jetre

Insuficijencija jetre Osip

Urtikarija, pruritus, purpura, angioedem, reakcije fotosenzitivnosti

Veoma retko Teški oblici reakcija na koži (uključujući multiformni

(SCARs) eritem,

eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu)

Nepoznate Reakcija na lek sa eozinofilijom i učestalosti sistemskim simptomima (DRESS sindrom), Akutna generalizovana

egzantematozna pustuloza (AGEP) Poremećaji bubrega i urinarnog Povremeno Različiti oblici nefrotoksičnosti npr. sistema tubulointersticijalni nefritis, nefrotski

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Kardiološki poremećaji

Vaskularni poremećaji

Često Retko

Veoma retko

Nepoznato Veoma retko

sindrom i insuficijencija bubrega Zamor

Edem

Srčana insuficijencija, infarkt miokarda (videti odeljak 4.4)

Kounisov sindrom Hipertenzija

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Toksičnost

Rizik za pojavu simptoma je pri dozama > 80-100 mg/kg. Pri dozama > 200 mg/kg postoji rizik od teških simptoma, mada sa značajnim varijacijama između pojedinaca. Doza od 560 mg/kg kod deteta uzrasta 15 meseci izaziva jaku intoksikaciju, 3,2 g kod 6-godišnjaka blago do umereno trovanje, 2,8-4 g kod jednoipogodišnjaka, a 6 g kod 6-godišnjaka do teške intoksikacije čak i nakon gastrične lavaže, 8 g kod odraslih dovodi do umerene intoksikacije, a >20 g kod odraslih do veoma teške intoksikacije. Osam grama datih 16- godišnjaku utiče na bubrege, a 12 g u kombinaciji sa alkoholom datih tinejdžeru doveli su do akutne tubularne nekroze.

Simptomi

Najčešće prijavljeni simptomi predoziranja su u vezi sa gastrointestinalnim traktom, npr. mučnina, bol u abdomenu, povraćanje (moguće sa pojavom krvi), glavobolja, tinitus, konfuzija i nistagmus. Pri velikim dozama javljaju se gubitak svesti, konvulzije (uglavnom kod dece). Prijavljeni su i slučajevi bradikardije, pada krvnog pritiska, metaboličke acidoze, hipernatremije, ostećenja funkcije bubrega, hematurije, mogućeg oštećenja funkcijejetre, hipotermija i akutni respiratorni distres sindrom.

Produžena primena u dozama većim od preporučenih ili predoziranje mogu dovesti do renalne tubularne acidoze i hipokalijemije.

Terapijske mere

Razmotriti primenu gastrične levaže, aktivnog uglja. U sučaju gastričnih tegoba dati antacide. U slučaju hipotenzije intravenski primeniti tečnost i ukoliko je potrebno dodatne inotropne mere. Potrebno je omogućiti diurezu. Korigovati acido-bazne poremećaje i poremećaje elektrolita. Primeniti i drugu simptomatsku terapiju.

Farmakoterapijskagrupa: antiinflamatorni i antireumatski proizvodi, derivati propionske kiseline

ATC šifra: M01AE01

Mehanizam dejstva

Lek Rapidol pripada grupi nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). Sadrži derivat propionske kiseline p-izobutil-hidrotropnu kiselinu pod generičkim imenom ibuprofen. Ibuprofen ima antiinflamatorno, analgetsko i antipiretsko dejstvo. Antiflogistički efekat je uporediv sa acetilsalicilnom kiselinom i indometacinom. Farmakološki efekat ibuprofena verovatno je povezan sa njegovom osobinom da inhibira sintezu prostaglandina. Ibuprofen produžava vreme krvarenja kroz reverzibilnu inhibiciju agregacije trombocita.

Klinička efikasnost i bezbednost

Eksperimentalni podaci ukazuju da, pri istovremenoj upotrebi, primena ibuprofena može kompetitivno inhibirati efekte malih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita. Neke farmakodinamske studije su pokazale da primena jedne doze od 400 mg ibuprofena 8 sati pre ili pola sata nakon primene acetilsalicilne kiseline (oblik sa trenutnim oslobađanjem, 81 mg) dovodi do smanjenja dejstva acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana ili agregaciju trobmocita. Iako postoje nejasnoće oko ekstrapolacije ovih podataka na kliničku situaciju, ne može se isključiti mogućnost da redovna, dugotrajna upotreba ibuprofena može redukovati kardioprotektivne efekte malih doza acetilsalicilne kiseline. Smatra se da povremena upotreba ibuprofena nema klinički značajno dejstvo (videtiodeljak 4.5).

Ibuprofen inhibira sintezu prostaglandina u bubrezima. Kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega ovo dejstvo nema posebnog značaja. Kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega, srčanom dekompenzacijom ili insuficijencijom jetre kao i stanjima koja uključuju promene zapremine plazme, inhibicija sinteze prostaglandina može da dovede do akutne insuficijencije bubrega, zadržavanja tečnosti i zatajenja srca (videti odeljak 4.3).

Resorpcija

Ibuprofen se brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta sa bioraspoloživošću od 80 do 90%. Maksimalna koncentracija u serumu se postiže 1 do 2 sata nakon primene. Ukoliko se uzima sa hranom, maksimalne koncentracije u serumu su manje i postižu se sporije nego kada se uzima na prazan stomak. Hrana ne utiče na ukupnu bioraspoloživost.

Distribucija

Ibuprofen se u značajnom procentu vezuje za proteine plazme (99%). Ibuprofen ima mali volumen distribucije, oko 0,12-0,2 L/kg kod odraslih.

Biotransformacija

Ibuprofen se brzo metaboliše u jetri putem citohroma P450, prvenstveno CYP2C9, do dva neaktivna metabolita 2-hidroksiibuprofena i 3-karboksiibuprofena. Nakon oralne primene, nešto manje od 90% primenjene doze se može naći u urinu u obliku oksidativnih metabolita i njihovih glukuronskih konjugata. Veoma malo ibuprofena se izlučuje urinom u nepromenjenom obliku.

Eliminacija

Izlučivanje putem bubrega je brzo i potpuno. Poluvreme eliminacije je približno 2 sata. Izlučivanje ibuprofena je gotovo potpuno 24 sata od poslednje doze.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

U slučaju da nema oštećenja funkcije bubrega, postoje samo male razlike u farmakokinetičkom profilu i izlučivanju putem urina između mlađih i starijih osoba, koje nisu klinički značajne.

Pedijatrijska populacija

Sistemska izloženost ibuprofenu nakon terapijskog doziranja prilagođenog telesnoj masi (5 mg/kg do 10 mg/kg telesne mase) kod dece od 1 godine i starije izgleda slično kao i kod odraslih.

Deca od 3 meseca do 2,5 godine imaju veći volumen distribucije (L/kg) i klirens (L/kg/h) ibuprofena nego deca starija od 2,5 do 12 godina.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega primećen je porast slobodnog (S)-ibuprofena, više PIK vrednosti za (S)-ibuprofen i viša PIK vrednost odnosa enantiomera (S/R) u poređenju sa zdravim osobama.

Kod pacijenata koji su u terminalnom stadijumu bolesti bubrega i koji su na dijalizi srednja slobodna frakcija ibuprofena bila je oko 3% u poređenju sa 1% kod zdravih dobrovoljaca. Ozbiljna oštećenja funkcije bubrega mogu da dovedu do akumulacije metabolita ibuprofena. Značaj ovog efekta još nije poznat. Mataboliti se mogu eliminisati hemodijalizom (videti odeljke 4.2, 4.3 i 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Kod oboljenja jetre uzrokovanih alkoholom, sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, farmakokinetički parametri nisu bili značajno izmenjeni.

Kod pacijenata sa cirozom i umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child Pugh skor 6-10) primena racemskog ibuprofena dovela je do prosečno dvostrukog produženja poluvremena eliminacije, a značajno je smanjen PIK odnosa enantiomera (S/R) u odnosu na zdrave osobe, ukazujući na poremećaj metaboličke inverzije (R)-ibuprofena u aktivni (S)-enantiomer (videti odeljak 4.2, 4.3 i 4.4).

Nema pretkliničkih podataka koji bi bili od značaja za procenu bezbednosti, izuzev podataka koji su ranije navedeni u ovom Sažetku karakteristika leka.

Jezgro tablete:

silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; kroskarmeloza-natrijum;

celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat; stearinska kiselina; skrob, kukuruzni.

Film omotač: hipromeloza; talk;

makrogol 400;

titan-dioksid (E 171).

Nema poznatih.

5 godina.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVDC-Alu) sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 20 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.