LERCANIL® 10 10mg film tableta

LekLercanil10 je indikovan kod odraslih za terapiju blage do umerene esencijalne hipertenzije.

Doziranje

Preporučenodoziranje je 10 mg jednom dnevno najmanje 15 minuta pre obroka. Doza se može povećati do 20 mg u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta.Povećanje doze je postepeno, jer može biti potrebno oko 2 nedelje do pojave maksimalnog antihipertenzivnog efekta.

Pojedini pacijenti, neadekvatno kontrolisanisamo jednim antihipertenzivnim lekom, mogu imati koristi od dodatne terapije lekom Lercanil 10 uz terapiju blokatorombeta adrenergičkih receptora (atenolol), diuretikom(hidrohlortiazid) ili ACE inhibitorima (kaptopril ili enalapril).

S obzirom na to da kriva odnosa doze i efekta ima strm nagib i da dostiže plato pri dozama između 20 mg i 30 mg, nije verovatno da će daljim povećanjem doze efikasnost rasti, dok se mogućnost pojave neželjenih dejstava povećava.

Stariji pacijenti

Potreban je poseban oprez pri započinjanju terapije kod starijih pacijenata, iako farmakokinetički podaci i kliničko iskustvo ne ukazuju na to da je potrebnoprilagođavanje dnevne doze.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost leka Lercanil 10 kod dece uzrasta do 18 godina nisu utvrđene. Nema dostupnih podataka.

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Potreban je poseban oprez kada se započinje terapija kod pacijenata sa blagim do umerenimoštećenjem funkcije bubrega ili jetre. Iako kod ovihpacijenata podnošljivost može biti dobra uz uobičajeno preporučeno doziranje, povećanju doze na 20 mg dnevnopotrebno je pristupiti sa oprezom. Antihipertenzivnodejstvo može biti pojačan kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, te je shodno tome potrebno razmotriti prilagođavanje doziranja.

Lek Lercanil10 je kontraindikovankod pacijenata sa teškim oštećenjemfunkcije jetreili kod pacijenata sa teškim oštećenjemfunkcije bubrega (GFR <30mL/min), uključujući pacijentena dijalizi (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Mere predostrožnostikoje treba preduzeti pre primene ovog leka:

- Terapiju je poželjno uzimati ujutru, najmanje 15 minuta pre doručka.

- Ovaj lek se ne sme primenjivati sa sokom od grejpfruta (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka navedenih u odeljku 6.1

Opstrukcija izlaznog puta leve komore

Nelečena kongestivna srčana insuficijencija

Nestabilna angina pektoris ili nedavni (unutar mesec dana) infarkt miokarda Teškooštećenjefunkcije jetre

Teškooštećenjefunkcije bubrega (GFR <30mL/min), uključujući pacijente na dijalizi Istovremena primena:

snažnih inhibitora CYP3A4 (videti odeljak4.5) ciklosporina (videtiodeljak4.5)

grejpfruta ilisoka od grejpfruta (videti odeljak4.5)

Sick sinussindrom(Sindrom bolesnog sinusa)

Posebnu pažnju treba obratiti kada se lerkanidipin primenjuje kod pacijenata sa sindromom bolesnog sinusa (ukoliko nije primenjen pejs-mejker).

Poremećaj funkcijeleve ventrikularne komore

Iako kontrolisane hemodinamske studije nisu ukazale na poremećaj ventrikularne funkcije, neophodan je poseban nadzor kod pacijenata sa poremećajem funkcije leve komore.

Ishemijska bolest srca

Postoji podatak da neki od dihidropiridina kratkog dejstva mogu doprineti povećanju kardiovaskularnog rizika kod pacijenata sa ishemijskombolešću srca. Iako je lerkanidipin dugog dejstva, potrebno je obratiti pažnju kod ovih pacijenata.

Pojedini dihidropiridini mogu, retko, dovesti do prekordijalnog bola ili angine pektoris. Veoma retko, pacijenti sa već postojećom anginom pektoris mogu iskusiti povećanje učestalosti, produženo trajanje ili intenziviranja napada. U izolovanim slučajevima, može doći do akutnog infarkta miokarda (videti odeljak 4.8).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Posebnu pažnju treba obratiti kada se terapija započinje kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Iako se očekuje dobra podnošljivost preporučene dnevne doze od 10 mg, povećanju doze do 20 mg dnevnose mora pristupiti sa oprezom.

Antihipertenzivno dejstvose može pojačatikod pacijenata sa umerenim oštećenjemfunkcije jetre i shodno tome se mora razmotriti prilagođavanje doze.

Lerkanidipinje kontraindikovankod pacijenata sa teškim oštećenjemfunkcije jetre, kao i kodpacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR <30mL/min) uključujući pacijente na dijalizi (videti odeljke4.2 i 4.3).

Peritonealna dijaliza

Lerkanidipin je doveden u vezu sa stvaranjem zamućenogperitonealnog dijalizata kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi. Zamućenost je uslovljena povećanjemkoncentracije triglicerida u peritonealnoj tečnosti. Iako je mehanizam nastanka nepoznat, zamućenost se povlači brzo nakon ukidanja lerkanidipina. Sve ovo je veoma važno prepoznati s obzirom na to da se zamućena peritonealna tečnost može pogrešno dovestiu vezu sa infektivnim peritonitisom i posledično nepotrebnom hospitalizacijom i empirijskom upotrebom antibiotika.

Induktori CYP3A4

Induktori CYP3A4, kao što su antikonvulzivi (npr. fenitoin, karbamazepin) i rifampicin mogu smanjiti koncentraciju lerkanidipina u plazmi, a samim tim i efikasnost lerkanidipina može biti manja od očekivane (videtiodeljak4.5).

Alkohol

Konzumiranje alkohola treba izbegavati s obzirom na to da može potencirativazodilatatorno dejstvo antihipertenzivnih lekova (videti odeljak 4.5).

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost lerkanidipina nije utvrđena kod dece.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Ovaj leksadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjemintolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkomlaktaze ili glukozno-galaktoznommalapsorpcijom, ne smeju uzimati ovaj lek.

Ovaj lek sadrži natrijum. Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Kontraindikacije u istovremenoj primeni Inhibitori CYP3A4

Lerkanidipin se metaboliše sistemom enzima CYP3A4, pa zbog toga istovremena primena inhibitora CYP3A4 može uticati na metabolizam i eliminaciju lerkanidipina.

Studija interakcije sa snažnim CYP3A4 inhibitorom, ketokonazolom, pokazala je znatno povećanje koncentracije lerkanidipina u plazmi (petnaestostruko povećanje PIK-a i osmostruko povećanje Cmax enantiomera S-lerkanidipina).

Treba izbegavati istovremenu primenu lerkanidipina sa inhibitorima CYP3A4 (npr. ketokonazol, itrakonazol, ritonavir, eritromicin, troleandomicin, klaritromicin) (videti odeljak 4.3).

Ciklosporin

Prilikom istovremene primene lerkanidipina i ciklosporina povećane su koncentracije obe aktivne supstance u plazmi. Studija sprovedena kod mladih zdravih ispitanika je pokazala da se koncentracija lerkanidipina u plazmi nije menjala pri primeni ciklosporina tri sata nakon uzimanja lerkanidipina, dok se PIK ciklosporina

uvećala za 27%. Međutim, istovremena primena lerkanidipina i ciklosporina uslovila je tri puta veću koncentraciju lerkanidipina u plazmi i povećane vrednosti PIK-a ciklosporina od 21%.

Ciklosporin i lerkanidipin se ne smeju primenjivati zajedno (videti odeljak 4.3).

Grejpfrutili sok od grejpfruta

Kao i drugi dihidropiridini, lerkanidipin je osetljiv na inhibiciju metabolizma izazvanu grejpfrutom ili sokom od grejpfruta, sa posledičnim porastom sistemske raspoloživosti i pojačanjem hipotenzivnog dejstva. Lerkanidipin se ne sme primenjivati sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta (videti odeljak 4.3).

Istovremena primena leka se ne preporučuje Induktori CYP3A4

Istovremenoj primeni lerkanidipina sa induktorima CYP3A4 kao što su antikonvulzivi(npr. fenitoin, fenobarbital, karbamazepin) i rifampicintreba da se pristupi sa oprezom s obzirom da se antihipertenzivno dejstvo može redukovatii krvni pritisak se mora pratiti češće nego inače (videti odeljak 4.4).

Alkohol

Alkohol treba izbegavati s obzirom na to da može potencirativazodilatatorno dejstvo antihipertenzivnih lekova (videti odeljak 4.4).

Mere opreza koje uključuju i prilagođavanje doze CYP3A4- supstrati

Posebnu pažnju treba obratiti kada se lerkanidipin propisuje istovremeno sa drugim supstratima enzima CYP3A4, kao što su terfenadin, astemizol, antiaritmici klase III kao što su amjodaron, hinidin, sotalol.

Midazolam

Kada se istovremeno primenjivao u dozi od 20 mg oralno sa midazolamom kod starijihispitanika, resorpcija lerkanidipina se povećala (za oko 40%), a brzina resorpcije se smanjila (tmax je produžen sa 1,75 na 3 sata). Koncentracije midazolama u krvi se nisu menjale.

Metoprolol

Kada se lerkanidipin istovremeno primenjivaosa metoprololom, beta-blokatorom koji se uglavnom eliminiše putem jetre, bioraspoloživost metoprolola se nije menjala, dok se bioraspoloživost lerkanidipina smanjila za 50%. Ovaj efekat može biti rezultat smanjenog protoka krvi kroz jetru uzrokovanog beta-blokatorima, pa se može pojaviti i pri primeni drugih lekova iz ove grupe. Prema tome, lerkanidipin se može bezbedno primenjivati zajedno sa blokatorima beta-adrenergičkih receptora, ali može biti neophodno prilagođavanje doze.

Digoksin

Istovremena primena 20 mg lerkanidipina kod pacijenata koji su na hroničnoj terapiji beta-metildigoksinom ne ukazuje na postojanje farmakokinetičke interakcije. Ipak, srednje povećanjeCmax digoksina od 33%, dok PIK (površina ispod krive) i renalni klirens nisu pokazali značajne modifikacije. Pacijentena istovremenoj terapiji digoksinom treba pažljivo klinički pratiti zbog pojaveznakova trovanja digoksinom.

Istovremena primena sa drugim lekovima

Fluoksetin

Studija interakcije sa fluoksetinom (inhibitor sistema CYP2D6 i CYP3A4), sprovedena na ispitanicima starosne dobi od 65 ± 7 godina (srednja vrednost ± standardna devijacija), pokazala je da ne postoji klinički relevantna promena u farmakokinetici lerkanidipina.

Cimetidin

Istovremena primena 800 mg cimetidina u dnevnoj dozinije uzrokovala značajne promene koncentracije lerkanidipina u plazmi, ali je neophodan oprez pri primeni većih doza, s obzirom na to da se bioraspoloživost i hipotenzivno dejstvolerkanidipina mogu povećati.

Simvastatin

Kada je doza od 20 mglerkanidipina ponavljano primenjivana sa simvastatinom u dozi od 40 mg, PIK lerkanidipina se nije značajno promenio, dok se PIK simvastatina povećao za 56%, a njegovog aktivnog metabolita beta-hidroksi kiseline za 28%. Malo je verovatno da su ove promene klinički relevantne. Kada se lerkanidipin primenjuje ujutru, a simvastatin uveče, kako je naznačeno za taj lek, nikakva interakcija se ne očekuje.

Diuretici i ACE inhibitori

Lerkanidipin se bezbedno primenjuje sa diureticima i ACE inhibitorima.

Ostali lekovi koji utiču na krvni pritisak

Kao i kod svih antihipertenzivnih lekova, povećanje hipotenzivnogdejstva se može primetiti kada se lerkanidipin primenjuje sa drugim lekovima koji utiču na krvni pritisak, kao što su alfa-blokatori u terapiji urinarnih simptoma, triciklični antidepresivi, neuroleptici. Nasuprot tome, redukcija hipotenzivnog dejstva se može očekivati pri istovremenoj primeni sa kortikosteroidima.

Trudnoća

Nema podataka oprimeni lerkanidipina kod trudnica. Studije na životinjama nisu ukazale na teratogena dejstva (videti odeljak 5.3), ali su ona utvrđena sa drugim dihidropiridinskim derivatima. Lek Lerkanidipin se ne preporučuje tokom trudnoće i kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.

Dojenje

Nije poznato da li se lerkanidipin/ili metaboliti izlučuju u majčino mleko. Ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče. Lerkanidipin se ne sme primenjivati tokom dojenja.

Plodnost

Nema dostupnih kliničkih podataka outicaju lerkanidipina na plodnost u humanoj populaciji. Reverzibilne biohemijske promene u glavi spermatozoida koje mogu loše uticati na fertilizaciju su prijavljene kod nekih pacijenata na terapiji blokatorima kalcijumskih kanala. U slučajevima kada su ponavljane in vitro fertilizacije bile neuspešne i gde se drugo objašnjenje ne može pronaći, može se razmotriti primena blokatora kalcijumskih kanala kao uzroka.

Lerkanidipinima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima irukovanja mašinama. Ipak, neophodan je oprez, jer se mogu pojaviti vrtoglavica, astenija, umor i retko somnolencija.

Sažetak bezbednosnog profila

Bezbednost lerkanidipina primenom doze od 10 mg do 20 mg jednom dnevno je ispitivana u dvostruko slepoj, placebomkontrolisanojkliničkojstudiji(sa 1200 pacijenata koji su primali lerkanidipin i 603 pacijenta kojisu primaliplacebo) i u aktivno kontrolisanim i nekontrolisanim dugoročnim kliničkim studijama kodukupno 3676 pacijenata sa hipertenzijomkojisu primali lerkanidipin. Najčešće prijavljena neželjena dejstva u kliničkim ispitivanjima i post-marketinškom praćenju su bila: periferni edem, glavobolja, naleti crvenila lica, tahikardija i palpitacije.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Navedena tabela pokazuje incidencu neželjenih reakcija leka prijavljenih u kliničkim ispitivanjima i post marketinškom praćenju, kojesu u najmanju ruku mogućno uzročno povezane, a grupisanepo klasifikaciji MedDRA sistema organa i rangiraneprema sledećoj učestalosti: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000);

nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, zapažene neželjene reakcije su predstavljene po opadajućoj ozbiljnosti.

MedDRA klasifikacija sistema organa Poremećaji imunskog sistema

Poremećaji nervnog sistema

Kardiološki poremećaji

Vaskularni poremećaji

Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Često

glavobolja

tahikardija; palpitacije

naleti crvenila lica

Povremeno

vrtoglavica

hipotenzija

dispepsija; mučnina;

bol u gornjem delu abdomena

osip pruritus

mijalgija

poliurija

Retko

preosetljivo st pospanost sinkopa angina pektoris

povraćanje dijareja

urtikarija

polakiurija

Nepoznato

hipertrofija gingive1 zamućena peritonealna tečnost1

povećanje vrednosti transaminaza u serumu1

angioedem1

Opšti poremećaji i

reakcije na mestu periferni edem umor grudima

1neželjene reakcije iz spontanih prijava širom sveta iz postmarketinškog praćenja

Opis odabranih neželjenih reakcija

U placebomkontrolisanim kliničkim studijama, incidenca perifernih edema je bila 0,9% sa 10-20 mg lerkanidipina i 0,83% sa placebom. Ova učestalost je dostigla 2% u sveukupnom ispitivanju populacije uključujući dugoročna klinička ispitivanja.

Ne očekuje se da lerkanidipin ima neželjeni uticaj na koncentraciju glukoze u krvi, ni na koncentraciju lipida u serumu.

Neki dihidropiridini mogu retko dovesti do prekordijalnog bola ili angine pektoris. Veoma retko pacijenti sa već postojećom anginom pektoris mogu doživeti povećanje učestalosti, trajanja ili težine ovih napada. Primećeni su i izolovani slučajevi infarkta miokarda.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Timese omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Prema postmarketinškom iskustvu, prijavljeni su neki slučajevipredoziranja lerkanidipinom u opsegu od 30-40 mg pa do 800 mg, uključujući izveštaje o pokušaju samoubistva.

Simptomi

Kao kod drugih dihidropiridina, predoziranje može uzrokovati prekomernu perifernu vazodilataciju sa značajnom hipotenzijom i refleksnom tahikardijom. Ipak, pri velikimdozama, periferna selektivnost se može izgubiti, dovodeći do bradikardije i negativnog inotropnog efekta. Najčešće neželjene reakcije prijavljene u vezi sa predoziranjem su bile: hipotenzija, vrtoglavica, glavobolja i palpitacije.

Terapija

Klinički značajna hipotenzija zahteva aktivnu kardiovaskularnu podršku uključujući često praćenje srčane i respiratorne funkcije, elevaciju ekstremiteta i praćenje zapremine cirkulišućeg volumena tečnosti i izlučivanja urina.

U pogledu prolongiranog farmakološkog dejstva lerkanidipina, neophodan je monitoring kardiovaskularnog statusa kod predoziranih pacijenata od najmanje 24 sata. S obzirom na to da ovaj lek pokazuje veliki stepen vezivanja za proteine, dijaliza se ne smatra efektivnom. Pacijentima kod kojih postoji umereno do teško trovanje, treba obezbediti mogućnost intenzivnog medicinskog zbrinjavanja.

Farmakoterapijskagrupa: Selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa pretežno vaskularnim delovanjem;

derivati dihidropiridina

ATC šifra: C08CA13

Mehanizam dejstva

Lerkanidipin je kalcijumski antagonist dihidropiridinske grupe koji inhibira transmembranski influks kalcijuma u srčane i glatke mišićne ćelije. Mehanizam njegovog antihipertenzivnog dejstva je baziran na direktnom relaksacionom efektu na glatke mišiće krvnih sudova, što smanjuje ukupni periferni otpor.

Farmakodinamskodejstvo

Uprkos kratkom farmakokinetičkom poluvremenu eliminacije iz plazme, lerkanidipin ostvaruje produženu antihipertenzivnu aktivnost, pošto ima visok membranski particioni koeficijent i nema negativno inotropno dejstvo zahvaljujući visokoj vaskularnoj selektivnosti.

S obziromna toda se vazodilatacija indukovana lerkanidipinompostepeno postiže, akutna hipotenzija sa refleksnom tahikardijom se retko pojavljuje kod hipertenzivnih pacijenata.

Kao i kod drugih asimetričnih 1,4-dihidropiridina, antihipertenzivna aktivnost lerkanidipina se uglavnom ostvaruje preko (S)-enantiomera.

Klinička efikasnost i bezbednost

Klinička efikasnost i bezbednost lerkanidipina pri dozi od 10 mgdo 20 mg jednom dnevno je ispitivana u dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj kliničkoj studiji (sa 1200 pacijenata koji su primali lerkanidipin i 603 pacijenta koji su primali placebo) i u aktivno kontrolisanim i nekontrolisanim dugoročnim kliničkim studijama sa ukupno 3676 hipertenzivnih pacijenata.

Većina kliničkih studija je sprovedena na pacijentima sa blagom do umerenom hipertenzijom (uključujući starije pacijente i pacijente sa dijabetesom), koji su primali samo lerkanidipin ili u kombinaciji sa ACE inhibitorima, diureticima ili beta-blokatorima.

Kao dodatak kliničkim studijama sprovedenim u svrhu potvrde terapijskih indikacija, sprovedena je mala nekontrolisana ali randomizovana studija na pacijentima sa teškom hipertenzijom (srednja

vrednost ± standardna devijacija: dijastolni krvni pritisak 114,5 ±3,7mmHg), koja je pokazala da se krvni pritisak normalizovao kod 40% od 25 pacijenata pri dozi od 20 mg jednom dnevno i kod 56% od 25 pacijenata pri dozi od 10 mg lerkanidipina dva puta na dan.U dvostruko slepoj, randomizovanoj, kontrolisanoj studiji u poređenju sa placebom kod pacijenata sa izolovanom sistolnom hipertenzijom lerkanidipin je bio efikasan u snižavanju sistolnog krvnog pritiska sa prosečne početne vrednosti od

172,6 ±5,6 mmHg na 140,2 ±8,7mmHg.

Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedene kliničke studije u pedijatrijskoj populaciji.

Resorpcija

Lerkanidipin-hidrohloridse kompletno resorbuje nakon oralne upotrebe u dozama od 10 mg i 20 mg lerkanidipin-hidrohlorida, a maksimalne koncentracije u plazmi od 3,30 nanograma/mL ± 2,09 SD i 7,66 nanograma/mL ± 5,90SD se postižu 1,5 sat odnosno3 sata nakon doziranja.

Dva enantiomera lerkanidipina pokazuju sličan profil koncentracija u plazmi: vreme postizanja maksimalne koncentracije i poluvreme eliminacije u suštinije istoza oba enantiomera. Maksimalna koncentracija u plazmi i PIK su prosečno za 1,2 puta veći kod (S)-enantiomera. In vivo inter-konverzija enantiomera nije zapažena.

Usled visokog stepena metabolizma prvog prolaza, apsolutna bioraspoloživost lerkanidipina nakon oralne upotrebe kod pacijenata koji su lerkanidipin uzimali sa obrokom je oko 10%, a redukovana je na 1/3 kada se primenjuje kod zdravih isitanika natašte.

Oralna raspoloživost lerkanidipina se povećava 4 puta kada se lerkanidipin primeni u roku od 2 sata nakon obroka sa velikimsadržajem masti. Prema tome, lerkanidipin treba uzimati pre obroka.

Distribucija

Distribucija iz plazme u tkiva i organe je brza iekstenzivna.

Stepen vezivanja lerkanidipina za serumske proteine prelazi98%. S obzirom na to da su vrednosti proteina plazme redukovane kod pacijenata sa teškim poremećajem funkcije bubrega ili jetre, slobodna frakcija ovog leka može biti povećana.

Biotransformacija

Lerkanidipin-hidrohlorid se intenzivno metaboliše putem sistema CYP3A4; nepromenjeni lek nije pronađen u urinu ili fecesu. Pretežno se konvertuje u neaktivne metabolite i oko 50% unete doze se izlučuje urinom.

In vitro eksperimenti na humanim mikrozomima jetre su pokazali da lerkanidipin ispoljava izvestan stepen inhibicije sistema enzima CYP3A4 i CYP2D6 pri koncentracijama 160 puta, odnosno 40 puta većim od onih koje su dostignute pri maksimalnoj koncentraciji u plazmi nakon doze od 20 mg.

Pored toga, studije interakcije kod ljudi su pokazale da lerkanidipin nije modifikovao vrednosti midazolama, tipičnog supstrata enzima CYP3A4, u plazmi, niti metoprolola, tipičnog supstrata za CYP2D6. Zbog toga se ne može očekivati da lerkanidipin pri terapijskim dozama inhibira biotransformaciju lekova koji se metabolišu putem sistema enzima CYP3A4 i CYP2D6.

Eliminacija

Eliminacija se suštinski sprovodi preko biotransformacije.

Prosečno terminalno poluvreme eliminacije iznosi od 8 do10 sati, a terapijska aktivnost traje 24 sata usled visokog stepena vezivanja leka za membranske lipide. Nije primećena pojava akumulacije nakon ponovljene primene.

Linearnost/nelinearnost

Oralna upotreba lerkanidipina pokazuje da koncentracija lerkanidipina u plazmi nije direktno proporcionalna dozi (nelinearna kinetika). Nakon 10, 20 i 40 mg maksimalne koncentracije u plazmi bile su u odnosu 1:3:8, a površina ispod krive koncentracije leka u funkciji vremena u odnosu 1:4:18, što ukazuje na progresivno zasićenje metabolizma prvog prolaza. Prema tome, raspoloživost raste sa povećanjem doze.

Posebne grupe pacijenata

Kod starijih pacijenata i pacijenata sa blago do umereno oštećenom funkcijom bubrega ili blagodo umereno oštećenom funkcijomjetre, farmakokinetika lerkanidipina pokazuje sličnost sa farmakokinetikom lerkanidipina kod pacijenata iz opšte populacije. Pacijenti sa teškim oštećenjemfunkcije bubrega ili pacijenti na dijalizi pokazuju veće koncentracije leka (za oko 70%). Kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjemfunkcije jetre, sistemska bioraspoloživost lerkanidipina se verovatno povećava, s obzirom na to da se lek normalno u velikoj meri metaboliše u jetri.

Pretklinički podaci dobijenina osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojnetoksičnosti, ne ukazuju na posebnerizike pri primeni leka kod ljudi.

Bezbednosne farmakološke studije na životinjama nisu pokazale uticajna autonomni nervni sistem, centralni nervni sistem niti na gastrointestinalnu funkciju pri antihipertenzivnim dozama.

Relevantni uticaji koji su primećeni tokom dugoročnih studija na pacovima i psima su se odnosili, direktno ili indirektno, na poznate uticaje velikih doza kalcijumskih blokatora, pretežno ispoljavajući preteranu farmakodinamsku aktivnost.

Lerkanidipin nije genotoksičan i nema dokaza o karcinogenom riziku.

Lerkanidipin nije imao uticajna plodnost i opštu reproduktivnu sposobnost kod pacova.

Nije bilo dokaza o bilo kakvom teratogenom uticaju kod pacova ikunića, međutim, kod pacova je lerkanidipin pri velikim dozama indukovao pre- i post- implantacione gubitke i usporenfetalni razvoj.

Lerkanidipin-hidrohlorid, kada se primenjuje u velikoj dozi (12 mg/kg/dnevno) tokom porođaja, indukuje distociju.

Nije ispitivana distribucija lerkanidipina i/ili njegovih metabolita kod skotnihživotinja, niti njihova ekskrecija u mleko.

Metaboliti nisu zasebno proučavani u toksikološkim studijama.

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat;

celuloza, mikrokristalna; natrijum-skrobglikolat (tip A); povidon K 30;

magnezijum-stearat;

Film (obloga) tablete: hipromeloza;

talk;

titan-dioksid (E 171); makrogol 6000; gvožđe(III)- oksid(E 172).

Nijeprimenljivo.

3 godine

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje leka je neprovidni PVC/aluminijumski blister sa 15film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži4 blistera sa po 15 film tableta (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

3. Kako se uzima lek Lercanil 10

Uvek uzimajte ovaj lek tačnoonako kako Vam jeto objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Odrasli:

Preporučena doza je 10 mg jednom dnevno svakoga dana u isto vreme, najbolje ujutru, najmanje 15 minuta pre doručka zato što obrok sa visokim sadržajem masti značajno povećava koncentraciju leka u krvi (vidite odeljak2).

Po preporuci lekara, doza se može povećavati na dve Lercanil10 film tablete dnevno, ako je potrebno. Film tabletu treba progutati celu sa dovoljnom količinomvode.

Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze. Ovaj lek se ne sme uzimati istovremeno sa sokom od grejpfruta.

Primena kod dece:

Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece uzrasta mlađeg od 18 godina.

Stariji pacijenti:

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata. Ipak, posebna pažnja može biti potrebna na početku terapije.

Pacijenti sa oštećenom funkcijomjetre ili bubrega:

Posebna pažnja je potrebna na početku lečenja kod ovih pacijenata. Povećanju dnevne doze do 20 mg treba pristupiti sa oprezom.

Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Ako ste uzeliviše leka Lercanil 10 nego što treba

Ne uzimajte više od propisane dozeleka.

Ukoliko ste uzeli više leka nego što bi trebalo ili u slučaju predoziranja, odmah potražite savet lekara i ukoliko je moguće ponesite kutiju leka sa sobom. Prekoračenjeprave doze može uzrokovati veliki pad krvnog pritiska i nepravilan ili ubrzan rad srca.

Ako ste zaboravilida uzmete lekLercanil10

Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek propustite tu dozu i sledećeg dana nastavite sa propisanim doziranjem. Nikada ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lercanil 10

Akoprestanetesa uzimanjemleka Lercanil10 može doći do porasta krvnog pritiska. Konsultujte se sa lekarom pre obustavljanja terapije.

Ako imate dodatnih pitanja o primeniovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

5. Kako čuvati lek Lercanil 10

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lercanil posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i blisteru nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.