CIPROFLOXACIN QUATALIA 2mg/ml rastvor za infuziju

Lek Ciprofloxacin Quatalia, rastvor za infuziju, je indikovan za lečenje sledećih infekcija izazvanih osetljivim bakterijama (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Pre započinjanja lečenja treba obratiti posebnu pažnju na dostupne informacije o rezistenciji na ciprofloksacin.

Odrasli

Infekcije donjih delova respiratornog trakta izazvane Gram-negativnim bakterijama: egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća,

Ciprofloxacin Quataliase za egzacerbaciju hronične opstruktivne bolesti pluća sme primeniti samo kada se upotreba drugih antibakterijskih lekova koji se obično preporučuju za lečenje tih infekcija smatra neodgovarajućom,.

bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze ili kod bronhiektazija, pneumonija (izuzev nozokomijalne pneumonije),

Hronični supurativni otitis media,

Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa naročito ukoliko je prouzrokovana Gram-negativnim bakterijama,

Akutni pijelonefritis,

Komplikovane infekcije urinarnog trakta, Bakterijski prostatitis,

Infekcije genitalnog trakta

epididimo-orhitis, uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae,

pelvična inflamatorna bolest, uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae, Infekcija gastrointestinalnog trakta (kao što je putnička dijareja),

Intraabdominalne infekcije,

Infekcije kože i mekih tkiva prouzrokovane Gram-negativnim bakterijama, Maligni otitis externa,

Infekcije kostiju i zglobova,

Inhalacioni antraks (profilaksa nakon ekspozicije i lečenje)

Ciprofloksacin se može primenjivatikod pacijenata sa neutropenijom i groznicom-povišenom telesnom temperaturomza koju se smatra da je posledica bakterijske infekcije.

Deca i adolescenti

Bronhopulmonalne infekcije prouzrokovane bakterijom Pseudomonas aeruginosakod pacijenata sa cističnomfibrozom,

Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis, Inhalacioni antraks (profilaksa nakon ekspozicije i lečenje)

Ciprofloksacin se takođe može primenjivatiu lečenju teških infekcija kod dece i adolescenata kada se proceni da je neophodno.

Lečenje treba da započne lekar koji ima iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških infekcija kod dece i adolescenata (videti odeljke 4.4. i 5.1).

Treba uzeti u obzir zvanične preporuke za adekvatnu upotrebu antibiotika.

Doziranje je određeno indikacijom, težinom i lokalizacijom infekcije, osetljivošću uzročnog mikroorganizma na ciprofloksacin, renalnom funkcijom pacijenta i kod dece i adolescenata, telesnom masom.

Trajanje terapije zavisi od težine bolesti i kliničkog i bakteriološkog toka infekcije.

Nakon započinjanja intravenske terapije, može se preći na oralnu terapiju tabletama ili suspenzijom ukoliko je klinički indikovano, a po izboru lekara. Intravenska primena treba da bude zamenjena oralnom upotrebomšto je pre moguće.

U težim slučajevima ili ukoliko pacijent ne može da uzima terapiju oralnim putem (npr. pacijent je na enteralnoj ishrani), preporučuje se započinjanje terapije ciprofloksacinom intravenskim putem, sve dok se ne steknu uslovi za prebacivanje na oralnu upotrebu kada oralna upotreba postane moguća.

Terapija infekcija prouzrokovanih određenim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylococci) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih odgovarajućih antibakterijskih lekova.

Terapija pojedinih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom i infekcije kostiju i zglobova) može zahtevati istovremenu primenu drugih odgovarajućih antibakterijskih lekova u zavisnosti od prisutnog uzročnika.

Odrasli

Indikacije

Infekcije donjih delova respiratornog trakta

Dnevna doza u mg

400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

Ukupna dužina trajanja terapije (uključujući prelazak na oralnu terapiju, što je pre moguće)

7 do 14 dana

Infekcije gornjih delova respiratornog trakta

Infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4)

Infekcije genitalnog trakta

Infekcije gastrointestinalnog trakta i intraabdominalne infekcije

Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa Hronični supurativni otitis media

Maligni otitis externa

Komplikovani i nekomplikovani pijelonefritis

Bakterijski prostatitis

Epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest

Dijareja prouzrokovana patogenim bakterijama, kao što su Shigella spp. osim Shigella dysenteriae tip 1, i empirijska terapija teških oblika putničke dijareje

Dijareja prouzrokovana bakterijom

Shigella dysenteriae tip 1

Dijareja prouzrokovana Vibrio cholerae Tifoidna groznica Intraabdominalne infekcije prouzrokovane Gram-negativnim bakterijama

400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

400 mg tri puta dnevno

400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

400 mg dva puta dnevno

400 mgdva puta dnevno

400 mg dva puta dnevno

400 mg dva puta dnevno

400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

7 do 14dana

7 do 14 dana

28 dana do 3 meseca

7 do 21 dana, u pojedinim situacijama lečenje može da traje i duže od 21 dana (npr. apsces)

2 do 4 nedelje (akutni)

najmanje14 dana

1 dan

5 dana

3 dana

7 dana

5 do 14 dana

Infekcije kože i mekihtkiva

Infekcije kostiju i zglobova

400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

7 do 14 dana

maksimalno 3 meseca

Indikacije

Kod pacijenata sa neutropenijom i groznicom za koju se smatra da je posledica bakterijske infekcije -

Ciprofloksacin treba da se primeni zajedno sa drugim odgovarajućim antibakterijskim agensima u skladu sa zvaničnim

vodičima

Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja patogenu i lečenje), kod osoba koje zahtevaju parenteralnu primenu leka

(terapiju je potrebno započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili potvrđenog izlaganja patogenu)

Dnevna doza u mg

400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

400 mg dva puta dnevno

Ukupna dužina trajanja terapije (uključujući prelazak na oralnu terapiju, što je pre moguće)

Terapiju treba nastaviti u toku celokupnog perioda dok postoji neutropenija

60 dana od potvrde ekspozicije bakteriji Bacillus anthracis

Pedijatrijska populacija

Indikacije

Cistična fibroza

Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis

Terapija inhalacionog antraksa nakon izlaganja i terapija kod osoba kod kojih se mora primeniti parenteralna terapija; primena leka treba da počne što pre nakon suspektne ili potvrđene ekspozicije.

Drugi teški oblici infekcije

Dnevna doza u mg

10 mg/kg telesne mase tri puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi

6 mg/kg telesne mase tri puta dnevno do 10 mg/kg telesne mase tri puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi

10mg/kg telesne mase dva puta dnevno do 15 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi

10mg/kg telesne mase tri puta dnevno, maksimalno 400mg po dozi

Ukupna dužina trajanja terapije (uključujući prelazak na oralnu terapiju što je pre moguće)

10 do 14 dana

10 do 21 dana

60 dana od potvrde ekspozicije bakteriji Bacillus anthracis

U zavisnostiod tipa infekcije

Starijipacijenti

Doza ciprofloksacina kod starijih pacijenata određuje se na osnovu težine infekcije i klirensa kreatinina.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre

Preporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjemfunkcije bubrega su date u tabeli:

Klirens kreatinina [mL/min/1,73m2]

> 60 30 – 60 < 30

Pacijenti na hemodijalizi

Pacijenti na peritonealnoj

Kreatinin u serumu [mikromol/L]

<124

124 - 168 >169 >169

>169

Intravenska doza [mg]

Videti uobičajeno doziranje 200-400 mg na svakih 12 sati 200-400 mg na svaka 24 sata

200-400 mg na svaka 24 sata (nakon dijalize)

200-400 mg na svaka 24 sata

dijalizi

Kod pacijenata sa oštećenomfunkcijomjetre nije potrebno prilagođavanje doze. Doziranje kod dece sa oštećenomfunkcijombubrega i/ili jetre nije proučavano.

Način primene

Lek Ciprofloxacin Quatalia rastvor za infuziju treba vizuelno proveriti pre upotrebe. Rastvor se ne sme primenjivati ukoliko je zamućen.

Lek Ciprofloxacin Quatalia se primenjuje kao intravenska infuzija. Dužina trajanja infuzije kod dece je 60 minuta.

Kod odraslih pacijenata dužina trajanja infuzije je 60 minuta za dozu od 400 mg leka Ciprofloxacin Quatalia rastvora za infuziju i 30 minuta za dozu od 200 mg leka Ciprofloxacin Quatalia rastvora za infuziju. Spora infuzija u veliku venu može smanjiti nelagodnost kod pacijenta i rizik od iritacije vene. Rastvor za infuziju se može primeniti direktno ili nakon mešanja sa drugim kompatibilnim infuzionim rastvorima (videti odeljak 6.6).

Preosetljivost na aktivnu supstancu, na druge hinolone ili bilo koju pomoćnu supstancu navedenu u odeljku 6.1.

Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina (videti odeljak 4.5).

Primenu ciprofloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su ranije imali ozbiljne neželjene reakcije kada su primenjivali lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata ciprofloksacinom se sme započeti samo ukoliko nema drugih terapijskih mogućnosti i nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti takođe odeljak 4.3).

Teške infekcije i mešovite infekcije sa Gram-pozitivnim i anaerobnim patogenima

Monoterapija ciprofloksacinom nije pogodna za lečenje teških infekcija i infekcija koje mogu biti prouzrokovane Gram-pozitivnim ili anaerobnim patogenima. Kod takvih infekcija ciprofloksacin se mora primenjivatizajedno sa drugim odgovarajućim antibakterijskim agensima.

Streptokokne infekcije (uključujući Streptococcus pneumoniae)

Ciprofloksacin se ne preporučuje u terapiji streptokoknih infekcija zbog nedovoljne efikasnosti.

Infekcije genitalnog trakta

Epididimo-orhitis i pelvičnu inflamatornu bolest mogu prouzrokovati izolati bakterije Neisseria gonorrhoeae koji su rezistentni na fluorohinolon.

Za lečenje epididimo-orhitisa i pelvičnihinflamatornihbolesti, treba razmotriti primenu ciprofloksacina jedino u kombinaciji sa drugim odgovarajućim antibakterijskim agensom (npr. cefalosporin) osim ako

se može isključiti infekcija bakterijom Neisseria gonorrhoeae rezistentnom na ciprofloksacin. Ukoliko se nakon tri dana lečenja ne postigne kliničko poboljšanje, potrebno je razmotriti druge terapijske mogućnosti.

Infekcije urinarnog trakta

Rezistencija bakterije Escherichia coli, najčešćeg uzročnika infekcija urinarnog trakta, na fluorohinolone varira u zemljama Evropske unije. Lekarima se savetuje da prilikom propisivanja leka uzmu u obzir lokalnu rasprostranjenost rezistencije bakterije Escherichia colina fluorohinolone.

Intraabdominalne infekcije

Postoje ograničeni podaci o efikasnosti ciprofloksacina u terapiji postoperativnih intraabdominalnih infekcija.

Putnička dijareja

Pri izboru ciprofloksacina treba uzeti u obzir informacije o rezistenciji relevantnih patogena na ciprofloksacin u zemljama u koje se putuje.

Infekcije kostiju i zglobova

Ciprofloksacin treba primenjivatiu kombinaciji sa drugim antimikrobnim agensima u zavisnosti od rezultata mikrobioloških ispitivanja.

Inhalacioni antraks

Primena kod ljudi se zasniva na in vitro dobijenim podacima o osetljivosti, kao i eksperimentalnim podacima na životinjama zajedno sa ograničenim podacima koji se odnose na ljude. Nadležni lekari treba da prate nacionalne i/ili međunarodne prihvaćene preporuke koji se odnose na lečenje antraksa.

Pedijatrijska populacija

Primena ciprofloksacina kod dece i adolescenata treba da prati dostupne zvanične preporuke. Terapiju ciprofloksacinom treba da započne samo lekar koji ima iskustva u lečenju cističnih fibroza i/ili teških oblika infekcija kod dece i adolescenata.

Ispitivanja su pokazala da primena ciprofloksacina može da prouzrokuje artropatiju zglobova opterećenih težinom kod nezrelih životinja. Podaci o bezbednosti primene ciprofloksacina kod dece iz dvostruko slepe randomizovane studije (ciprofloksacin: n=335, prosečna starost = 6,3 godine; kontrolna grupa: n=349, prosečna starost = 6,2 godine; raspon godina = 1 do 17 godina). Rezultati su pokazali incidencu suspektne artropatije povezane sa primenom leka (odvojeno od kliničkih znakova i simptoma povezanih sa zglobovima) nakon 42. dana iznosila 7,2% i 4,6%. Odnosno, incidenca artropatije povezane sa lekom nakon jednogodišnjeg praćenja je bila 9,0% i 5,7%. Povećanje broja slučajeva suspektne artropatije povezane sa lekom tokom vremena nije bilo statistički značajno između grupa. Terapiju treba započeti tek posle pažljive procene odnosa koristi i rizika, zbog mogućih neželjenih dejstava povezanih sa zglobovima i/ili okolnim tkivom. (videti odeljak 4.8)

Bronhopulmonalne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom

Klinička istraživanja obuhvatala su decu i adolescente starosti od 5-17 godina. Znatno manja iskustva postoje u lečenju dece uzrasta između 1 i5 godina.

Komplikovane infekcije urinarnog trakta i pijelonefritis

Terapiju infekcija urinarnog trakta ciprofloksacinom treba uzeti u obzir kada se ne mogu primeniti druge terapije i ona treba da bude zasnovana na rezultatima mikrobiološke dokumentacije.

Klinička istraživanja su sprovođena kod decei adolescenata uzrasta od 1 do 17 godina.

Ostali specifičniteški oblici infekcija

Ciprofloksacin je opravdano koristiti u drugim teškim oblicima infekcija u skladu sa zvaničnim vodičima ili nakon pažljive procene koristi i rizika kada se ne može koristiti druga terapija ili nakon neuspeha konvencionalne terapije i ukoliko mikrobiološke analize potvrde osetljivost na ovaj antibiotik.

Upotreba ciprofloksacina u drugim teškim oblicima infekcija, sem već pomenutih, nije ispitivana u kliničkim studijama i kliničko iskustvo je ograničeno. Iz tog razloga, savetuje se oprez prilikom lečenja pacijenata sa ovim infekcijama.

Preosetljivost

Preosetljivost i alergijske reakcije, uključujući anafilaksu i anafilaktoidne reakcije, mogu se javiti već posle primene jedne doze (videti odeljak 4.8) i mogu biti opasne po život. Ako se takve reakcije jave, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom i primeniti odgovarajući medicinski tretman.

Mijastenija gravis

Ciprofloksacin treba primenjivatisa oprezom kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma (videti odeljak 4.8).

Mišićno-skeletni sistem

Ciprofloksacin generalno ne treba primenjivati kod pacijenata koji su ranije imali poremećaj/oboljenje tetiva povezano sa lečenjem hinolonima. Uprkos tome, u veoma retkim slučajevima, posle uvida u mikrobiološku dokumentaciju o prouzrokovaču infekcije, uz procenu odnosa rizik/korist, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima u terapiji nekih teških infekcija. To se posebno odnosi na slučajeve neuspeha standardne terapije (usled bakterijske rezistencije na druge antibiotike), onda kada rezultati mikrobioloških analiza opravdavaju primenu ciprofloksacina.

Tendinitis i ruptura tetive

Tendinitis i ruptura tetive (naročito Ahilove, ali i drugih), ponekad bilateralni, mogu se javiti već u roku od 48 sati od započinjanja terapije hinolonima i fluorohinolonima, a njihova pojava je zabeležena čak i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive povećan je kod starijih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa presađenim solidnim organima i onih koji su na istovremenoj terapiji kortikosteroidima. Zbog toga se istovremena primena kortikosteroida mora izbegavati.

Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolnog oticanja, zapaljenja) treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom i razmotriti primenu alternativne terapije. Zahvaćeni(e) ekstremitet(e) treba tretirati na odgovarajući način (npr. imobilizacijom). Ukoliko se pojave znakovi tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Aneurizma i disekcija aorte, i regurgitacija/neadekvatno zatvaranje srčanih zalistaka

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, posebno nakon uzimanja fluorohinolona kod populacije starijih i od regurgitacije aortne i mitralne valvule. Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad komplikovani rupturom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), i regurgitacije/nekompetentnosti bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su primali fluorohinolone (videti odeljak 4.8).

Zbog toga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa porodičnom anamnezom aneurizmi ili kongenitalnim oboljenjima srčanih zalistaka u porodičnoj anamnezi ili kod pacijenata sa dijagnozom već postojeće aneurizme i/ili disekcija aorte ili poremećaja srčanih zalistaka ili u prisustvu drugih faktora rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju:

- za aneurizmu i disekciju aorte kao i regurgitaciju/nekompetentnost srčanih zalistaka (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfan-ov sindrom iliEhlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno

- za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija arterija, ili poznata ateroskleroza, ili Sjögren-ov sindrom) ili dodatno

- za regurgitaciju/neadekvatno zatvaranje srčanih zalistaka (npr. infektivni endokarditis).

Rizik od aneurizme i disekcije aorte, kao i od njihove rupture, može se takođe povećati kod pacijenata koji su istovremeno na terapijisistemskim kortikosteroidima.

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijentima treba savetovati da u slučaju akutnog poremećaja disanja, pri pojavi srčanih palpitacija, ili razvoju edema abdomena ili donjih delova ekstremiteta hitno potraže medicinsku pomoć.

Poremećaji vida

Ukoliko se javi poremećaj vida ili ispolji bilo kakav efekat na oči, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa.

Fotosenzitivnost

Pokazalo se da ciprofloksacin može prouzrokovati fotosenzitivne reakcije. Pacijentima koji uzimaju ciprofloksacin treba savetovati da tokom terapije izbegavaju produženo izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti ili UV zračenju (videti odeljak 4.8).

Konvulzije

Hinoloni, uključujući ciprofloksacin, mogu biti okidač za nastanak konvulzija ili mogu smanjiti prag za nastanak konvulzija. Zabeleženi su slučajevi status epileptikusa. Ciprofloksacin treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa CNS poremećajima koji mogu imati predispozicije za konvulzije. U slučaju pojave konvulzije, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijske reakcije

Psihijatrijske reakcije mogu se javiti već posle primene prve doze ciprofloksacina. U retkim slučajevima, depresija ili psihoza mogu biti udružene sa suicidalnim mislima, koje mogu kulminirati do pokušaja samoubistva ili samoubistva. U ovakvim slučajevima treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom.

Periferna neuropatija

Zabeleženi su slučajevi senzorne ili senzo-motorne polineuropatije koja uzrokuje paresteziju, hipoesteziju, dizesteziju ili slabost mišića kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone. Pacijente na terapiji ciprofloksacinom treba savetovati da pre nastavka terapije obaveste svog lekara ako se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj žarenja, bockanja, utrnulost ili slabost kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak4.8).

Kardiološki poremećaji

Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući i ciprofloksacin, primenjuju kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za prolongaciju QT intervala kao što su, na primer:

- kongenitalni produženiQT sindrom,

- istovremena primena lekova za koje je poznato da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici),

- nekorigovani disbalans elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija),

- srčana oboljenja (npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija).

Kod starijih pacijenata i osoba ženskog pola, takođe treba biti oprezan prilikom primene fluorohinolona, uključujući ciprofloksacin, s obzirom na to da je ova populacija osetljivija na lekove koji produžavaju QT interval(videti odeljak 4.2 starijipacijenti, kao i odeljke 4.5, 4.8 i4.9)

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do promene koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8), obično kod starijih pacijenata sa dijabetesom koji su na istovremenoj terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Zbog toga se kod dijabetičara preporučuje pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi.

Gastrointestinalni sistem

Pojava teške i uporne dijareje tokom ili posle završetka terapije (pa i nekoliko nedelja posle terapije) može ukazivati na kolitis povezan sa primenom antibiotika (životno-ugrožavajući sa mogućim smrtnim ishodom), što zahteva hitnu terapiju (videti odeljak 4.8). U ovim slučajevima neophodno je odmah prekinuti terapiju ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu terapiju. U ovoj situaciji primena antiperistaltika je kontraindikovana.

Bubrežni i urinarni sistem

Zabeležena je kristalurija povezana sa primenom ciprofloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijenti koji primaju ciprofloksacin treba da budu dobro hidrirani, uz izbegavanje preterane alkalinizacije urina.

Oštećena funkcija bubrega

S obzirom da se ciprofloksacin u velikoj meri izlučuje nepromenjen putem bubrega, potrebno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega kao što je opisano u odeljku 4.2, da bi se izbegle neželjene reakcije nastale zbog akumulacije ciprofloksacina.

Hepatobilijarni sistem

Prilikom upotrebe ciprofloksacina su zabeleženi slučajevi hepatičke nekroze i po život opasne insuficijencije jetre (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave bilo kakvih znakova i simptoma oboljenja jetre (kao što su anoreksija, žutica, tamna prebojenost urina, svrabilibol u abdomenu), lečenje treba prekinuti.

Deficit glukozo-6-fosfat dehidrogenaze

Prijavljeni su slučajevi pojave hemolitičkih reakcija kod pacijenata sa deficitom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze. Kod ovih pacijenata treba izbegavati primenu ciprofloksacina, osim ako nije procenjeno da je potencijalna korist veća od mogućeg rizika. U ovom slučaju, potrebno je pratiti znake eventualne pojave hemolize.

Rezistencija

Tokom ili posle terapije ciprofloksacinom mogu se izolovati bakterije koje pokazuju rezistenciju na ciprofloksacin, sa ili bez klinički vidljivih znakova superinfekcije. Može postojati određeni rizik od selekcije bakterija rezistentnih na ciprofloksacin tokom produžene terapije i prilikom terapije nozokomijalnih infekcija (bolničke; izazvane bolničkim sojevima) i/ili infekcija uzrokovanih Staphylococcus i Pseudomonas spp. vrstama bakterija.

Citohrom P450

Ciprofloksacin inhibira CYP1A2 i tako može povećati koncentracije istovremeno primenjenih supstanci u serumu koje se metabolišu pomoću ovog enzima (npr. teofilin, klozapin, olanzapin, ropinirol, tizanidin, duloksetin, agomelatin). Potrebno je pažljivo praćenje kliničkih znakova predoziranja kod pacijenata koji uzimaju ove lekove istovremeno sa ciprofloksacinom i određivanja koncentracija npr. teofilina u serumu, može da bude neophodno (videti odeljak 4.5). Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina je kontraindikovana.

Metotreksat

Ne preporučuje se istovremena upotreba ciprofloksacina i metotreksata (videti odeljak 4.5).

Interakcija sa laboratorijskim testovima

In vitro aktivnost ciprofloksacina na bakteriju Mycobacterium tuberculosis može dati lažno negativne rezultate bakteriološkog ispitivanja u uzorcima uzetih od pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom.

Reakcija na mestu primene

Lokalna reakcija na mestu intravenske primene zabeležena je kod intravenske primene ciprofloksacina. Ove reakcije su učestalije ako je vreme infuzije 30 minuta ili kraće. Reakcija se može javiti u obliku lokalne reakcije na koži koja nestaje brzo nakon što se završi primena infuzije. Sledeća intravenska primena nije kontraindikovana osim ako se reakcija ponovo javi ili pogorša.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje zahvataju različite telesne sisteme, a ponekad i više njih (mišićno-koštani, nervni, psihijatrijski i čula) kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone nezavisno od njihove starosne dobi i prethodno prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije, primenu ciprofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijente savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je propisao lek.

Koncentracija glukoze

Lek Ciprofloxacin Quatalia 2mg/1mL rastvor za infuziju sadrži 5,5 g glukoze u 100 mL rastvora za infuziju, odnosno 11 g glukoze u 200 mL rastvora za infuziju. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji boluju od dijabetes melitusa.

Uticaj drugih lekova na ciprofloksacin:

Lekovi za koje je poznato da produžavaju QT interval

Ciprofloksacin kao i druge fluorohinolone, treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje je poznato da produžavaju QT inerval (npr. antiaritmici klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4).

Probenecid

Probenecid utiče na sekreciju ciprofloksacina iz bubrega. Istovremeno primena probenecida i ciprofloksacina povećava koncentracije ciprofloksacina u serumu.

Efekti ciprofloksacina na druge lekove:

Tizanidin:

Tizanidin se ne sme primenjivati zajedno sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.3). U kliničkom ispitivanju na zdravim ispitanicima, došlo je do povećanja koncentracije tizanidina u serumu (povećanje vrednosti Cmax: 7 puta; opseg: 4-21 put; povećanje vrednosti PIK: 10 puta; opseg: 6-24 puta) kada je tizanidin primenjivan istovremeno sa ciprofloksacinom. Povećana koncentracija tizanidina u serumu je povezana sa pojačanim hipotenzivnim i sedativnim dejstvom.

Metotreksat

Renalni tubularni transport metotreksata može biti inhibiran istovremenom primenom sa ciprofloksacinom, što potencijalno vodi do povećanih koncentracija metotreksata u plazmi, čime se povećava rizik od razvoja toksičnih reakcija izazvanih metotreksatom. Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se zato ne preporučuje (videti odeljak 4.4).

Teofilin

Istovremeno primena ciprofloksacina i teofilina može prouzrokovati neželjeno povećanje koncentracije teofilina u serumu. Ovo može dovesti do ispoljavanja neželjenih dejstava teofilina, koja u retkim slučajevima mogu biti opasna po život ili čak imati smrtni ishod. Ukoliko se primenjuje ova kombinacija, treba proveravati koncentracije teofilina u serumu i smanjiti dozu teofilina ako je potrebno (videti odeljak 4.4).

Drugi derivati ksantina

Kod istovremene primene ciprofloksacina i kofeina ili pentoksifilina (okspentifilina) zabeležene su povećane koncentracije ovih ksantina u serumu.

Fenitoin

Istovremena primena ciprofloksacina i fenitoina može kao posledicu imati povećane ili smanjene koncentracije fenitoina u serumu. Zbog toga se preporučuje praćenje koncentracija u serumu.

Ciklosporin

Zapaženo je prolazno povećanje koncentracije kreatinina u serumu pri istovremenoj primeni lekova koji sadrže ciprofloksacin i ciklosporin. Zbog toga je potrebna redovna kontrola (dva puta nedeljno) koncentracije kreatinina u serumu kod ovih pacijenata.

Antagonisti vitamina K

Pri istovremenoj upotrebi, ciprofloksacin može potencirati antikoagulantne efekte antagonista vitamina K. Rizik može da varira u zavisnosti od vrste infekcije, uzrasta i opšteg statusa pacijenta, tako da je teško proceniti uticaj ciprofloksacina na povećanje INR (engl.international normalised ratio). Preporučuje se periodično praćenje INR-a tokom i kratko nakon koadministracije ciprofloksacina i antagonista vitamina K (kao što su varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion).

Duloksetin

Kliničke studije su pokazale da istovremena upotreba duloksetina sa snažnim inhibitorima CYP450 1A2 izoenzima, kao što je fluvoksamin, može dovesti do povećanja površine ispod vrednosti krive (PIK) i Cmax duloksetina. Iako nema dostupnih kliničkih podataka o mogućim interakcijama sa ciprofloksacinom, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti odeljak4.4).

Ropinirol

Kliničko ispitivanje je pokazalo da istovremena primena ropinirola sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom izoenzima CYP450 1A2, kao posledicu ima povećanje vrednosti Cmax ropinirola za 60%, a PIK vrednosti ropinirola za 84%. Preporučuje se praćenje neželjenih dejstava povezanih sa ropinirolom i prilagođavanje doze po potrebi tokom i neposredno posle istovremenog davanja sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).

Lidokain

Pokazano je da kod zdravih ispitanika istovremena primena lekova koji sadrže lidokain sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom CYP450 1A2 izoenzima, redukuje klirens intravenski primenjenog lidokaina za 22%. Iako se terapija lidokainom dobro podnosi, nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom može doći do interakcije i potencijalne pojave neželjenih dejstava.

Klozapin

Nakon istovremene primene 250 mg ciprofloksacina sa klozapinom tokom 7 dana, koncentracije klozapina i N-demetilklozapina u serumu bile su povećane za 29%, odnosno 31%. Savetuje se klinički nadzor i odgovarajuće prilagođavanje doze klozapina tokom i neposredno nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).

Sildenafil

Vrednosti Cmax i PIK sildenafila su bile povećane približno dva puta kod zdravih ispitanika nakon oralne primene doze od 50 mg istovremeno sa 500 mg ciprofloksacina. Iz tog razloga, treba biti oprezan prilikom istovremenog propisivanja ciprofloksacina sa sildenafilom, uzimajući u obzir korist i rizike terapije.

Agomelatin

U kliničkim studijama pokazano je da fluvoksamin, kao snažan inhibitor CYP450 1A2 izoenzima, značajno inhibira metabolizam agomelatina dovodeći do 60 puta veće izloženosti agomelatinu. Iako nisu dostupni klinički podaci koji ukazuju na moguću interakciju sa ciprofloksacinom, koji je umereni inhibitor CYP450 1A2, slični efekti se mogu očekivati priistovremenoj primeni (videti ‘’Citohrom P450’’ u odeljku 4.4).

Zolpidem

Istovremena primena ciprofloksacina može povećati vrednosti zolpidema u krvi, tako da se istovremena primena ne preporučuje.

Trudnoća

Dostupni podaci o primeni ciprofloksacina kod trudnica ne ukazuju na teratogene efekte ili na feto/neonatalnu toksičnost ciprofloksacina. Studije na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u pogledu reproduktivne toksičnosti. Kod mladunaca i nerođenih životinja primećeno je da izloženost hinolonima imalo efekte na nezrelu hrskavicu, pa se zbog toga ne može isključiti mogućnost da ovaj lek može izazvati oštećenje zglobne hrskavice kod nezrelih hunanih jedinki/fetusa (videti odeljak 5.3).

Kao mera predostrožnosti, poželjno je da se izbegava primena ciprofloksacina u toku trudnoće.

Dojenje

Ciprofloksacin se izlučuje u majčino mleko. Zbog potencijalnog rizika od oštećenja zglobova, ciprofloksacin ne treba primenjivatitokom dojenja.

Zbog svojih neuroloških efekata, ciprofloksacin može uticati na brzinu reagovanja. Zbog toga sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama može biti smanjena.

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije na lek jesu mučnina, dijareja, povraćanje, prolazno povećanje vrednosti transaminaza, osip na kožii reakcije na mestu primene injekcije i infuzije.

Neželjene reakcije na lek zabeležene tokom kliničkih studija i postmarketinškog praćenja ciprofloksacina (oralna, intravenska i sekvencijalna terapija) sortirane su u nastavku po kategorijama učestalosti. Analiza učestalosti uzima u obzir podatke koji se odnose na oralnu i intravensku primenu ciprofloksacina.

Učestalost pojave neželjenih reakcija na lek je klasifikovana kao što sledi: - česta ( 1/100 do < 1/10)

- povremena ( 1/1000 do < 1/100) - retka (≥ 1/10 000 do < 1/1 000)

- veoma retka (<1/10 000)

- učestalost nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Klasa

sistema organa

Infekcije i infestacije

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema

Endokrini poremećaji

Poremećaji metabolizma i ishrane

Često Povremeno

Gljivične superinfekcije

Eozinofilija

Smanjen apetit

Retko

Leukopenija, Anemija, Neutropenija, Leukocitoza, Trombocitope-nija, Trombocitemija (trombocitoza)

Alergijska reakcija, Alergijski edem /angioedem

Hiperglikemija,

Hipoglikemija (videti odeljak 4.4)

Veoma retko

Hemolitička anemija, Agranulocitoza, Pancitopenija (životno-ugrožavajuća), Depresija koštane srži (životno-ugrožavajuća) Anafilaktička reakcija, Anafilaktički šok (životno-ugrožavajuća) (videti odeljak 4.4),

Reakcija nalik serumskoj bolesti

Nepoznata učestalost

Sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (SIADH)

Hipoglikemijska koma (videti odeljak 4.4)

Psihijatrijski poremećaji*

Poremećaji nervnog sistema*

Poremećaji oka*

Poremećaji uha i labirinta*

Kardiološki Poremećaji**

Psihomotorna hiperaktivnost /agitacija

Glavobolja, Vrtoglavica, Poremećaji spavanja, Poremećaji osećaja čula ukusa

Stanje konfuzije

i

Dezorijentisanost, Anksiozne reakcije, Neuobičajeni snovi,

Depresija (koja potencijalno može dovesti do suicidalnih ideja/misli ili pokušaja samoubistva i izvršenja suicida) (videti

odeljak 4.4)

Halucinacije Parestezija i Dizestezija, Hipoestezija, Tremor, Konvulzivni napadi (uključujući status epileptikus), (videti odeljak 4.4),

Vertigo

Poremećaj vida (npr. diplopija)

Tinitus, Gubitak sluha / Oštećenje sluha

Tahikardija

Psihotične reakcije (koje potencijalno mogu dovesti do suicidalnih ideja/misli ili pokušaja samoubistva i izvršenja samoubistva) (videti odeljak 4.4)

Migrena Poremećaj koordinacije, Poremećaj hoda, Poremećaji olfaktornog nerva, Intrakranijalna hipertenzija i pseudotumor cerebri Poremećena vizuelna percepcija boja

Manija (uključujući hipomaniju)

Periferna neuropatija i polineuropatija (videti odeljak 4.4)

Ventrikularna aritmija ''torsades de pointes'' (prijavljeni uglavnom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala), produženje QT intervala na EKG-u (videti

odeljke 4.4 i 4.9)

Vaskularni poremećaji**

Vazodilatacija,

Hipotenzija, Vaskulitis Sinkopa

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva*

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Mučnina, Dijareja

Povraćanje, Gastrointesti-nalni i bol u abdomenu, Dispepsija, Flatulencija

Povećane vrednosti transaminaza,

Povećane vrednosti bilirubina

Osip na koži, Pruritus, Urtikarija

Mišićno-skeletni bol (npr. bol u ekstremiteti-ma, bol u leđima, bol u grudima),

Artralgija

Oštećenje funkcije bubrega

Dispneja (uključujući astmatična stanja)

Kolitis povezan sa primenom antibiotika (veoma retko sa mogućim smrtnim ishodom) (videti odeljak 4.4)

Oštećenje funkcije jetre,

Holestatski ikterus,

Hepatitis

Fotosenzitivna reakcija (videti odeljak 4.4)

Mijalgija, Artritis,

Povećan

tonus i grčevi u mišićima

Bubrežna insuficijencija, Hematurija, Kristalurija

Pankreatitis

Nekroza jetre (veoma retko napreduje do životno-ugrožavajuće insuficijencije jetre) (videti odeljak 4.4) Petehije Erythema multiforme, Erythema nodosum, Stevens-Johnson-ov sindrom (potencijalno životno ugrožavajući), Toksična epidermalna nekroliza (potencijalno životno ugrožavajuća) Mišićna slabost, Tendinitis, Ruptura tetive (pretežno Ahilove tetive) (videti odeljak

4.4), Egzacerbacija simptoma mijastenije gravis (videti odeljak 4.4)

Akutna generalizovana egzantemato-zna

pustuloza (AGEP),

Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS)

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene*

Ispitivanja

Reakcije na mestu primene injekcije i infuzije (samo za intraven-sku pri-menu)

Astenija,

Povišena telesna temperatura

Povećane vrednosti alkalne fosfataze u krvi

(videti odeljak 4.4) Tubulointer-sticijalni nefritis

Edem, Znojenje, (hiperhidroza)

Povećane vrednosti amilaze

Povećanja INR (international normalised ratio) kod pacijenata na terapiji antagonistima vitamina K

* Vezano za primenu hinolona i fluorohinolona zabeleženi su veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje zahvataju različite klase organskih sistema i čula, ponekad i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, zamor, oslabljeno pamćenje, poremećaj spavanja i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa), u nekim slučajevima nezavisnood prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak 4.4).

** Zabeleženi su slučajevipojave aneurizme i disekcije aorte, ponekad komplikovani rupturom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), i regurgitacije/nekompetentnosti bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su primali fluorohinolone (videti odeljak 4.4).

Sledeća neželjena dejstva su u kategoriji veće učestalosti u podgrupama pacijenata koji primaju intravenoznu ili sekvencijalnu (sa intravenozne na oralnu) terapiju:

Česta Povremena

Retka

Povraćanje, prolazno povećanje vrednosti transaminaza, osip na koži

Trombocitopenija, trombocitemija, konfuzija i dezorijentacija, halucinacije, parestezija i dizestezija, konvulzije, vertigo, poremećaji vida, gubitak sluha, tahikardija, vazodilatacija, hipotenzija, prolazno oštećenjefunkcije jetre, holestatski ikterus, insuficijencija bubrega, edem

Pancitopenija, depresija koštane srži, anafilaktički šok, psihotične reakcije, migrena, poremećaji olfaktornog nerva, oštećenje sluha, vaskulitis, pankreatitis, nekroza jetre, petehije, ruptura tetive

Pedijatrijski pacijenti

Učestalost ispoljavanja artropatija (artralgija, artritis), navedena u tabeli, odnosi se na podatke dobijene iz ispitivanja sa odraslim pacijentima. Kod dece, artropatija je prijavljivana sa učestalošću često (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Zabeleženo je da prekomerna doza od 12 g vodi do blagih simptoma toksičnosti. Zabeleženo je da akutno predoziranje sa 16g prouzrokuje akutnu insuficijenciju bubrega.

Simptomi predoziranja su vrtoglavica, tremor, glavobolja, zamor, konvulzije, halucinacije, konfuzija, nelagodnost u stomaku, oštećenja funkcije bubrega i jetre, kao i kristalurija i hematurija. Bilo je i slučajeva reverzibilne bubrežne toksičnosti.

Pored rutinskih urgentnih mera, kao što je pražnjenje želuca praćeno primenom medicinskog uglja, potrebno je praćenje bubrežne funkcije, uključujući pH urina i po potrebi povećanje aciditeta radi prevencije kristalurije. Potrebno je održavati dobru hidrataciju pacijenta. Antacidi koji sadrže kalcijum i magnezijum teorijski mogu redukovati resorpciju ciprofloksacina prilikom predoziranja.

Samo se mala količina ciprofloksacina (<10%) eliminiše hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.

U slučaju predoziranja treba sprovesti simptomatsko lečenje. Potrebno je sprovesti EKG monitoring zbog mogućeg produženja QT intervala.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku upotrebu, fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA02

Mehanizam dejstva:

Kao fluorohinolonski antibakterijski agens, baktericidno dejstvo ciprofloksacina proizilazi iz inhibicije i topoizomeraze tipa II (DNK-giraze) kao i topoizomeraze IV, koje su neophodne za replikaciju, transkripciju, reparaciju i rekombinaciju bakterijske DNK.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike:

Efikasnost uglavnom zavisi od odnosa između maksimalne koncentracije u serumu vrednosti (Cmax) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) ciprofloksacina za određenu bakteriju, kao i odnosa između površine ispod krive vrednosti(PIK) i MIC.

Mehanizam rezistencije:

In vitro rezistencija na ciprofloksacin može se postići kroz postepen proces mutacije ciljnog mesta i kod DNK giraze i kod topoizomeraze IV. Stepen ukrštene rezistencije između ciprofloksacina i drugih fluorohinolona je varijabilan. Jedna mutacija možda neće dovesti do kliničke rezistencije, ali višestruke mutacije uglavnom dovode do kliničke rezistencije na mnoge ili na sve supstance unutar ove grupe lekova.

Nepropustljivost i/ili efluks pumpe aktivne supstance, kao mehanizmi rezistencije, mogu da imaju različito dejstvo na osetljivost bakterija na fluorohinolone, što zavisi od fizičko-hemijskih svojstava različitih aktivnih supstanci unutar grupe i afiniteta transportnog sistema za svaku aktivnu supstancu. Svi in vitro mehanizmi rezistencije su obično primećeni u kliničkim izolatima. Mehanizmi rezistencije koji inaktiviraju druge antibiotike, kao što su sprečavanje propustljivosti (uobičajeno kod Pseudomonas aeruginosa) i mehanizmi efluksa, mogu da utiču na osetljivost na ciprofloksacin.

Zabeležena je rezistencija posredstvom plazmida enkodirana u qnr -genima.

Spektar antibakterijske aktivnosti:

Granične vrednosti razdvajaju osetljive sojeve od sojeva sa srednjom (intermedijarnom) osetljivošću, i sojeve sa srednjom osetljivošću od rezistentnih sojeva:

EUCAST preporuke Mikroorganizmi Enterobacteriaceae Salmonella spp. Pseudomonas spp. Acinetobacter spp. Staphylococcus spp.1 Haemophilus influenzae Moraxella catarrhalis Neisseria gonorrheae Neisseria meningitidis

Osetljivi

S≤ 0,25 mg/L S≤ 0,06 mg/L S≤ 0,5 mg/L S≤ 1 mg/L S≤ 1 mg/L S≤ 0,06 mg/L

S≤ 0,125 mg/L S≤ 0,03 mg/L S≤ 0,03 mg/L

Rezistentni R> 0,5 mg/L R> 0,06 mg/L R> 0,5 mg/L R> 1 mg/L R> 1 mg/L R> 0,06 mg/L

R> 0,125 mg/L R> 0,06 mg/L R> 0,03 mg/L

Granične vrednosti koje nisu S≤ 0,25 mg/L R> 0,5 mg/L

1 Staphylococcus spp. -granične vrednosti za ciprofloksacin se odnose na terapiju velikimdozama. * Granične vrednosti koje nisu vezane za vrstu su uglavnom određene na osnovu FK/FD podataka i nezavisne su od MIC distribucije za specifične vrste. One se koriste samo za vrste za koje nije data specifična granična vrednost, aline iza vrste za kojese testovi osetljivosti ne preporučuju.

Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i vremenski za izabrane vrste, pa su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno kada se radi o lečenju teških infekcija. U slučaju potrebe treba potražiti savet eksperta, onda kada je lokalna prevalenca rezistencije takva, da je je pod znakom pitanja efikasnost terapije ovim agensom kod pojedinih infekcija.

Grupisanje relevantnih vrsta mikroorganizama prema osetljivosti na ciprofloksacin (za vrste bakterije Streptococcus species videti odeljak 4.4)

Uobičajeno osetljive vrste

Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Bacillus anthracis (1)

Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Aeromonas spp.

Brucella spp. Citrobacter koseri Francisella tularensis Haemophilus ducreyi Haemophilus influenzae* Legionella spp. Moraxella catarrhalis* Neisseria meningitidis Pasteurella spp. Salmonella spp.* Shigella spp. *

Vibrio spp. Yersinia pestis

Anaerobni mikroorganizmi Mobiluncus

Drugi mikroorganizmi Chlamydia trachomatis ($)

Chlamydia pneumoniae ($) Mycoplasma hominis ($) Mycoplasma pneumoniae ($)

Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem

Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Enterococcus faecalis ($) Staphylococcus spp.* (2)

Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Acinetobacter baumannii+

Burkholderia cepacia +* Campylobacter spp.+* Citrobacter freundii* Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae * Escherichia coli* Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae* Morganella morganii* Neisseria gonorrhoeae* Proteus mirabilis* Proteus vulgaris* Providencia spp. Pseudomonas aeruginosa* Pseudomonas fluorescens Serratia marcescens*

Anaerobni mikroorganizmi Peptostreptococcus spp. Propionibacterium acne

Prirodno rezistentni mikroorganizmi

Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Actinomyces

Enteroccus faecium Listeria monocytogenes

Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Stenotrophomonas maltophilia Anaerobni mikroorganizmi

Izuzetak su gore navedeni Drugi mikroorganizmi Mycoplasma genitalium Ureaplasma urealitycum Legenda:

* Klinička efikasnost je dokazana za osetljive izolate u odobrenim kliničkim indikacijama + Stopa rezistencije ≥ 50% jednoj ili više zemalja EU

($): Prirodna srednja osetljivost u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije

(1): Studije su sprovedene na eksperimentalnim životinjama inficiranim inhalacijom spora Bacillus anthracis; u ovim studijama se pokazalo da antibiotici primenjeni rano nakon izlaganja omogućavaju da ne dođe do pojave bolesti, ako je terapija osmišljena tako da smanji broj spora u organizmu ispod infektivne doze. Preporučena primena kod ljudi se prvenstveno zasniva na in vitro dobijenim podacima o osetljivosti i eksperimentalnim podacima na životinjama zajedno sa ograničenim podacima koji se odnose na ljude. Dvomesečna terapija kod odraslih oralnim ciprofloksacinom pri dozama od 500 mg dva puta dnevno,

smatra se efikasnom u sprečavanju infekcije antraksom kod ljudi. Nadležni lekar treba da prati nacionalne i/ili međunarodne prihvaćene dokumente koji se odnose na lečenje antraksa.

(2): Meticilin-rezistentni S.aureus veoma često pokazuje istovremenu rezistenciju na fluorohinolone. Stepen rezistencije na meticilin je oko 20-50% među svim stafilokokama i obično je veći u bolničkim izolatima.

Nakon intravenske infuzije ciprofloksacina, prosečne maksimalne koncentracije u serumu dostignute su na kraju infuzije. Farmakokinetika ciprofloksacina bila je linearna u rasponu doze do 400 mg, primenjene intravenski.

Poređenjem farmakokinetičkih parametara kod režima intravenskog doziranja od dva i tri puta dnevno, nije dokazano da dolazi do akumulacije leka ciprofloksacina i njegovih metabolita.

Intravenska infuzija 200 mg ciprofloksacina u trajanju od 60 minuta ili oralna primena 250 mg ciprofloksacina, obe primenjene na svakih 12 sati, proizvele su jednaku površinu ispod krivevrednost (PIK).

Intravenska infuzija od 400 mg ciprofloksacina u trajanju od 60 minuta na svakih 12 sati bila je jednaka oralnoj primeni doze od 500 mg na svakih 12 sati u pogledu površine ispod krive.

Intravenska doza od 400 mg koja je primenjivana tokom 60 minuta na svakih 12 sati, rezultirala je vrednost Cmax sličnim onim uočenim kod oralne primene doze od 750 mg.

Intravenska infuzija u dozi od 400 mg ciprofloksacina u trajanju od 60 minuta na svakih 8 sati bila je jednaka oralnoj primeni doze od 750 mg na svakih 12 sati u pogledu površine ispod krive.

Distribucija

Vezivanje ciprofloksacina za proteine plazme je slabo (20-30 %). Ciprofloksacin je prisutan u plazmi, uglavnom u nejonizovanom obliku i stanju ravnoteže ima veliki volumen distribucije od 2-3 L/kg telesne mase. Ciprofloksacin dostiže velike koncentracije u različitim tkivima kao što su pluća (epitelna tečnost, alveolarni makrofagi, tkivo uzeto za biopsiju), sinusi, inflamatorne lezije (tečnost iz plikova nakon ujeda španske mušice) i urogenitalni trakt (urin, prostata, endometrijum) gde ukupna koncentracija prevazilazi dostignutu koncentraciju u plazmi.

Biotransformacija

Detektovana su četiri metabolita koji su prisutni u maloj koncentraciji i identifikovani kao: dezetilenciprofloksacin (M1), sulfociprofloksacin (M2), oksociprofloksacin (M3) i formilciprofloksacin (M4). Metaboliti pokazuju određenu in vitro antimikrobnu aktivnost, ali u manjem stepenu nego osnovno jedinjenje.

Poznato je da je ciprofloksacin umereni inhibitor CYP450 1A2 izoenzima.

Eliminacija

Ciprofloksacin se uglavnom izlučuje u neizmenjenom obliku i to putem bubrega, a u manjoj meri putem fecesa.

Ekskrecija ciprofloksacina (% doze)

Ciprofloksacin Metaboliti (M1-M4)

Intravenska primena

Urin Feces 61,5 15,2 9,5 2,6

Renalni klirens je između 180-300 mL/kg/h, a ukupni telesni klirens je između 480-600 mL/kg/h. Ciprofloksacin podleže i glomerularnoj filtraciji i tubularnoj sekreciji. Kod teškog oštećenja funkcije bubrega dolazido povećanja poluvremena eliminacije ciprofloksacina i do 12 sati.

Nerenalni klirens ciprofloksacina javlja se uglavnom zbog trans-intestinalne sekrecije i metabolizma. Preko žuči se izluči 1% doze. Ciprofloksacin je prisutan u velikoj koncentracijiu žuči.

Pedijatrijski pacijenti

Farmakokinetički podaci za pedijatrijske pacijente su ograničeni.

U studiji sprovedenoj kod dece vrednosti Cmax i PIK nisu bile zavisne od uzrasta (preko jedne godine starosti). Nije primećeno značajnije povećanje vrednosti Cmax i PIK nakon višestrukih doza (10 mg/kg tri puta dnevno).

Kod desetoro dece sa teškom sepsom, nakon 1-satne intravenske infuzije od 10 mg/kg kod dece mlađe od godinu dana, vrednost Cmax iznosila je 6,1 mg/L (opseg 4,6-8,3 mg/L) u poređenju sa vrednosti C max od 7,2 mg/L (opseg 4,7-11,8 mg/L) kod dece uzrasta između 1 i 5 godina. Vrednosti PIK iznosile su 17,4 mg*h/L (opseg 11,8-32,0 mg*h/L) i 16,5 mg*h/L (opseg 11,0-23,8 mg*h/L) u odgovarajućim uzrasnim grupama.

Ove vrednosti se kreću u opsegu koji je zabeležen kod odraslih pri terapijskim dozama. Na osnovu populacionih farmakokinetičkih analiza grupe pedijatrijskih pacijenata sa različitim infekcijama, predviđeno srednje poluvreme eliminacije kod dece je približno 4-5 sati, a bioraspoloživost oralne suspenzije se kreće u opsegu od 50 do 80%.

Neklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija o toksičnosti pojedinačne doze, toksičnosti ponovljenih doza, karcinogenom potencijalu i toksičnom efektu na reprodukciju, ne ukazuju na posebne opasnosti za ljude.

Kao i jedan broj drugih hinolona, ciprofloksacin je fototoksičan kod životinja pri klinički relevantnim nivoima izlaganja. Podaci o fotomutagenosti/fotokarcinogenosti pokazuju slabo fotomutageno ili fototumorogeno dejstvo ciprofloksacina in vitro i u eksperimentima na životinjama. Ovo dejstvo je uporedivo sa dejstvom drugih inhibitora giraze.

Artikularna tolerancija:

Kao što je prijavljeno kod drugih inhibitora giraze, ciprofloksacin uzrokuje oštećenje velikih zglobova kod nepotpuno razvijenih životinja. Stepen oštećenja hrskavice varira i zavisi od uzrasta, vrste i doze primenjenog leka. Oštećenje se može redukovati smanjenjem opterećenja zglobova. Studije na zrelim životinjama (pacovi, psi) nisu pokazale oštećenje hrskavice. U studiji na mlađim psima, ciprofloksacin je nakon dve nedelje terapije, primenjen u terapijskim dozama, prouzrokovao ozbiljno oštećenje zglobova, koje je bilo prisutno i nakon 5 meseci.

Mlečna kiselina;

Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH); Voda za injekcije.

Ovajlek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim sa onim lekovima koji su navedeni u odeljku 6.6. Ukoliko kompatibilnost sa drugim rastvorima/lekovima nije potvrđena, lek Ciprofloxacin Quatalia rastvor za infuziju treba uvek primenjivati odvojeno. Lek ne primenjivati u slučaju da je došlo do vizuelne promene leka u vidu zamućenja, stvaranja taloga ili promene boje leka.

Inkompatibilnost se javlja kod svih rastvora za infuziju/lekova koji su fizički ili hemijski nestabilni pri pH vrednosti rastvora (npr. penicilini, rastvori heparina), naročito u kombinaciji sa rastvorima koji su prilagođeni alkalnim vrednostima pH (pH vrednost rastvora ciprofloksacina: 3,5-4,6).

Rok upotrebe pre prvog otvaranja: 2 godine

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah

Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, osim ako se otvaranje leka vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne čuvati u frižideru. Ne zamrzavati.

Ciprofloxacin Quatalia, 2mg/mL, rastvor za infuziju, (10 x 100 mL): Unutrašnje pakovanje je kesa od polivinilhlorida (PVC) od 100 mL.

Intermedijerno pakovanje je aluminijumska kesa (Al kesa) u kojoj se nalazi kesa od polivinilhlorida (PVC). Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 kesa od 100 mL i Uputstvo za lek.

Ciprofloxacin Quatalia, 2mg/mL, rastvor za infuziju, (10 x 200 mL): Unutrašnje pakovanje je kesa odpolivinilhlorida (PVC) od 200 mL.

Intermedijerno pakovanje je aluminijumska kesa (Al kesa) u kojoj se nalazi kesa od polivinilhlorida (PVC). Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 kesa od 200 mL i Uputstvo za lek.

Rastvor ciprofloksacina je kompatibilan sa Ringerovim rastvorom, rastvorom Ringer laktata, 5% i 10% rastvorom glukoze, i 5% i 10% rastvorom fruktoze.

Kada se rastvor ciprofloksacina meša sa kompatibilnim rastvorima za infuziju, sa mikrobiološke tačke gledišta i zbog fotosenzitivnosti, ovi rastvori se moraju upotrebiti odmah nakon mešanja.

Rastvor za infuziju je fotosenzitivan tako da unutrašnju kesu treba izvaditi iz spoljašnje kese neposredno pre upotrebe.

Rastvor je namenjen za jednokratnu primenu. Nakon prve primene ostatak rastvora baciti. Upotrebiti lek samo ako je rastvor bistar i pakovanje neoštećeno.

Na niskim temperaturama može doći do formiranja taloga, koji se ponovo rastvara na sobnoj temperaturi (15°C - 25°C).

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.