ZEPILEN® 1g prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek ZEPILEN je indikovan za lečenje teških infekcija kod odraslih i dece uzrasta iznad 1 meseca (videti odeljke 4.2 i 4.4) izazvanih mikroorganizmima osetljivim na cefazolin (videti odeljak 5.1):

• Infekcije respiratornog trakta čiji su izazivači: S. pneumoniae, Klebsiella, H. influenzae, S. aureus

(penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta-hemolitički streptokok grupe A.

• Infekcije urogenitalnog trakta čiji su izazivači: E. coli, P. mirabilis i Klebsiella.
• Infekcije bilijarnog trakta čiji su izazivači: E. coli, razni sojevi streptokoka, P. mirabilis, Klebsiella i S. aureus.
• Infekcije kože i mekih tkiva čiji su izazivači: S. aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi), beta-hemolitički streptokok grupe A, kao i drugi sojevi streptokoka.
• Infekcije kostiju i zglobova čiji je izazivač S. aureus.
• Septikemija čiji su izazivači: S. pneumoniae, S. aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi), P. mirabilis, E. coli i Klebsiella.
• Endokarditis čiji su izazivači: S. aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta- hemolitički streptokok grupe A.

Perioperativna profilaksa: preoperativna, intraoperativna i postoperativna profilaksa radi smanjenja učestalosti određenih postoperativnih infekcija kod pacijenata podvrgnutih hirurškim procedurama koje se ubrajaju u kontaminirajuće ili potencijalno kontaminirajuće.

Treba uzeti u obzir zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Doziranje

Doziranje, način primene i interval doziranja zavise od težine infekcije, osetljivosti patogena na cefazolin i stanja pacijenta (npr. funkcije bubrega).

Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina sa očuvanom funkcijom bubrega

Infekcije izazvane veoma osetljivim patogenima

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1-2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).

Infekcije izazvane manje osetljivim patogenima

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3-4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).

Kod teških infekcija i infekcija koje ugrožavaju život, primenjuje se doza od 6 g do 12 g dnevno, podeljena u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 do 8 sati).

Perioperativna profilaktička primena

Za perioperativnu profilaksu kod odraslih i adolescenata, preporučuju se sledeće doze:

• 1 g intravenski ili intramuskularno, primenjuje se 30 minuta do 1 sat pre početka operacije;
• za dugotrajne hirurške intervencije (npr. 2 sata i duže) primenjuje se 500 mg – 1g intravenski ili intramuskularno, tokom operacije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja u skladu sa trajanjem operacije);
• 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno, svakih 6-8 sati, u toku 24 sata postoperativno ili nakon operacija gde bi infekcija predstavljala poseban rizik, u periodu od 3-5 dana.

Značajno je da se:

• preoperativna doza primeni neposredno pre početka operacije (30 minuta do 1 sat), kako bi se postigle odgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;
• cefazolin primeni, ako je potrebno, u odgovarajućim intervalima tokom operacije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.

Odrasli pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Odraslim osobama sa oštećenjem funkcije bubrega može da bude potrebna manja doza, kako bi se izbeglo akumuliranje leka. Takvo smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.

U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin. Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, režim lečenja zavisi od uslova dijalize. Videti odeljak 4.4.

Cefazolin se može koristiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega uz sledeće prilagođavanje doza:

Odojčad (uzrasta iznad 1 meseca) i deca uzrasta do 12 godina

Kod dece uzrasta iznad 1 meseca života, ukupna dnevna doza od 25 do 50 mg/kg telesne mase, podeljena u 3 do 4 pojedinačne doze, efikasna je za većinu umereno teških infekcija. Za teške infekcije, ukupna dnevna doza se može povećati do 100 mg/kg telesne mase.

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega (kao i odraslima) može da bude potrebna manja doza od uobičajene, kako bi se sprečilo akumuliranje leka. Smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja

koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kratinina.

U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin.

Prevremeno rođena deca i novorođenčad (uzrasta ispod 1 meseca)

Kako bezbedna upotreba kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba uzrasta do mesec dana) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje. Videti odeljak 4.4.

Starije osobe

Kod starijih pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze.

Način primene

Lek ZEPILEN se može primenjivati kao intramuskularna injekcija, intravenska injekcija ili intravenska infuzija. Nije namenjen za intratekalnu primenu.

Ukupna dnevna doza je ista bez obzira na način primene.

Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Intramuskularna primena

Nakon pripreme, rastvor treba primeniti duboko intramuskularno u veliku mišićnu masu.

Intravenska primena

Nakon pripreme, rastvor treba primeniti sporo tokom 3-5 minuta. Vreme injiciranja ne sme biti kraće od 3 minuta. Lek se može primeniti direktno u venu ili preko sistema ukoliko pacijent prima neki od infuzionih rastvora navedenih u odeljku 6.6.

• Preosetljivost na cefazolin ili na druge cefalosporinske antibiotike.
• Teške reakcije preosetljivosti na peniciline ili druge beta-laktamske antibiotike u anamnezi.

Reakcije preosetljivosti

Potreban je poseban oprez kod pacijenata sa alergijskom dijatezom, bronhijalnom astmom ili alergijskim rinitisom. Pre početka terapije cefazolinom potrebno je utvrditi da li se u anamnezi navode reakcije preosetljivosti na druge beta-laktamske antibiotike (peniciline ili cefalosporine).

Kod pacijenata kod kojih se razvije alergijska reakcija primenu leka treba obustaviti i primeniti adekvatnu simptomatsku terapiju. Treba uzeti u obzir mogućnost povremene pojave ukrštene alergijske reakcije sa drugim cefalosporinima i penicilinima. Ukoliko je poznato da postoji preosetljivost na peniciline mora se uzeti u obzir ukrštena alergijska reakcija sa drugim beta-laktamima, npr. cefalosporinima.

Za vreme terapije cefazolinom u retkim slučajevima može doći do poremećaja koagulacije krvi. Posebno su ugroženi pacijenti sa faktorima rizika koji dovode do deficita vitamina K ili utiču na ostale mehanizme koagulacije (parenteralna ishrana, neuhranjenost, poremećaj funkcije jetre ili bubrega, trombocitopenija). Isto važi i za pacijente sa komorbiditetima koji mogu prouzrokovati ili pogoršati krvarenje (npr. hemofilija, gastrični ili duodenalni ulkusi). Stoga je u ovakvim slučajevima potrebno odrediti protrombinsko vreme, i ukoliko je smanjeno, uvesti terapiju vitaminom K (10 mg nedeljno).

Prekomerno razmnožavanje rezistentnih mikroorganizama

Pri primeni skoro svih antibiotika prijavljeni su slučajevi kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, čija težina može biti blaga do životno ugrožavajuća (videti odeljak 4.8). Stoga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do razvoja dijareje tokom ili nakon upotrebe antibiotika. Ukoliko dođe do razvoja kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, terapija cefazolinom se mora odmah obustaviti, i uz konsultaciju lekara započeti primenu adekvatne terapije. U ovakvoj situaciji je kontraindikovana primena antiperistaltika.

Pri dugotrajnoj primena cefazolina može doći do prekomernog razmnožavanja neosetljivih mikroorganizama. Stoga je od izuzetnog značaja stalno praćenje stanja pacijenta. Ukoliko tokom terapije dođe do razvoja superinfekcije treba primeniti odgovarajuće mere.

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, čija je vrednost glomerularne filtracije manja od 55 mL/min, treba očekivati akumulaciju cefazolina, pa je zbog toga potrebno smanjenje doze ili produženje intervala doziranja (videti odeljak 4.2).

Cefazolin nije pogodan za terapiju meningitisa zbog slabog prelaska u likvor.

Dugotrajna terapija ili terapija velikim dozama

Tokom dugotrajne terapije ili terapije velikim dozama savetuje se redovno praćenje funkcija sistema organa, uključujući bubrege, jetru i hematopoezu. Prijavljeni su slučajevi povećanih vrednosti enzima jetre i promena krvnih ćelija (videti odeljak 4.8).

Kod pacijenata sa hipertenzijom ili srčanom insuficijencijom mora se uzeti u obzir sadržaj natrijuma u rastvoru za injekciju/infuziju.

Cefazolin ne treba primenjivati kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi jer nema dovoljno iskustva i bezbednost primene nije još uvek utvrđena.

Uticaj na laboratorijske analize

Primena cefazolina može dovesti do pojave lažno pozitivnih rezultata laboratorijskih analiza glukoze u urinu pri upotrebi Benedict-ovog reagensa, Fehling-ovog rastvora ili Clinitest tableta, što nije slučaj ako se za detekciju koriste enzimske metode.

Indirektni i direktni Coombs-ov test takođe može dati lažno pozitivne rezultate. Do ovoga može doći i kod novorođenčadi čije su majke primale cefalosporine pre porođaja.

Lek ZEPILEN nije namenjen za intratekalnu primenu. Nakon intratekalne primene cefazolina prijavljeni su slučajevi teške toksičnosti na nivou centralnog nervnog sistema (uključujući konvulzije).

Lek ZEPILEN sadrži 2,2 mmol (50,6 mg) natrijuma po bočici. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Antibiotici

Cefazolin se ne sme primenjivati istovremeno sa bakteriostatskim antibioticima (npr. tetraciklini, sulfonamidi, eritromicin, hloramfenikol) jer je u in vitro ispitivanjima uočeno antagonističko delovanje.

Istovremena primena se ne preporučuje

Probenecid

Pri istovremenoj primeni sa probenecidom smanjuje se renalni klirens cefazolina.

Istovremena primena uz mere opreza

Antikoagulansi

U veoma retkim slučajevima cefalosporini mogu izazvati poremećaje koagulacije krvi (videti odeljak 4.4). Praćenje parametara koagulacije je neophodno ukoliko se istovremeno primenjuju oralni antikoagulansi ili heparin u velikim dozama.

Nefrotoksične supstance

Ne može se isključiti da cefazolin pojačava nefrotoksični efekat antibiotika (npr. aminoglikozida, kolistina, polimiksina B) i diuretika (npr. furosemida). Pri istovremenoj primeni sa cefazolinom potrebno je pažljivo praćenje parametara funkcije bubrega.

Vitamin K1

Neki cefalosporini, kao što su cefamandol, cefazolin i cefotetan, mogu da utiču na metabolizam vitamina K1, posebno u slučajevima nedostatka ovog vitamina. Stoga može biti potrebno uvođenje terapije vitaminom K1.

Trudnoća

Nema dovoljno iskustva o primeni cefazolina kod trudnica. Zbog toga cefazolin treba primenjivati tokom trudnoće samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika. Ovo se posebno odnosi na prvi trimestar.

Dojenje

Cefazolin se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Kod dojene dece čije su majke na terapiji ovim lekom može doći do senzibilizacije, promena u crevnoj flori kao i infekcije gljivicama roda Candida. U ovakvim slučajevima treba prekinuti dojenje tokom terapije cefazolinom.

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, može doći do pojave neželjenih dejstava (npr. alergijske reakcije, vrtoglavica) koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).

Neželjena dejstva opisana u nastavku su navedena saglasno MedDRA konvenciji, razvrstana prema klasama sistema organa i sledećim kategorijama učestalosti:

veoma često (≥ 1/10); često (≥1/100 do < 1/10);

povremeno (≥1/1000 do < 1/100); retko (≥1/10 000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10 000) i

nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

* Ugroženi su pacijenti sa faktorima rizika koji dovode do deficita vitamina K ili utiču na druge mehanizme koagulacije krvi, kao i pacijenti sa oboljenjima koja izazivaju ili pogoršavaju krvarenja.

** Može zahtevati hitnu medicinsku pomoć.

§ Posebno u slučaju predoziranja ili neadekvatnog doziranja kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.

# U većini slučajeva, simptomi su blagi i često se povlače tokom ili nakon obustave terapije.

+ U slučaju teške i uporne dijareje tokom ili nakon terapije cefazolinom, neophodna je konsultacija lekara zato što ovo može biti znak ozbiljnog oboljenja (pseudomembranozni kolitis) koje se mora odmah lečiti. Pacijente treba savetovati da ne koriste lekove koji usporavaju crevnu peristaltiku.

$ Uglavnom uočeno kod teško bolesnih pacijenata koji su bili na terapiji više od jednim lekom. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Predoziranje cefazolinom može izazvati bol, zapaljenje i flebitis na mestu primene leka.

Primena veoma velikih doza cefalosporina parenteralnim putem može da ima za posledicu vrtoglavicu, parestezije, ekscitaciju centralnog nervnog sistema, miokloniju i glavobolju. Nakon predoziranja cefalosporinima mogu se javiti konvulzije, pogotovo kod pacijenata sa oboljenjima bubrega. Nakon predoziranja, može doći do pojave sledećih odstupanja od referentnih opsega u rezultatima laboratorijskih analiza: povećanje koncentracije kreatinina, azotnih materija u krvi (engl. blood urea nitrogen, BUN), enzima jetre i bilirubina, pozitivan Coombs-ov test, trombocitoza, trombocitopenija, eozinofilija, leukopenija i produženje protrombinskog vremena.

Terapija

Ukoliko nastupe konvulzije, primenu cefazolina treba odmah obustaviti. Može biti potrebna primena antikonvulzivne terapije. Potrebno je pažljivo praćenje vitalnih funkcija i odgovarajućih vrednosti laboratorijskih analiza. U slučaju teškog predoziranja, naročito kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kombinacija hemodijalize i hemoperfuzije može biti od koristi ukoliko druge terapijske mere ne daju rezultate. Međutim, nema dovoljno dostupnih podataka koji bi potkrepili ovakvu vrstu lečenja. Peritonealna dijaliza nije efikasna.

Farmakoterapijska grupa: Antiinfektivni lekovi za sistemsku primenu; ostali beta-laktam antibakterijski lekovi; cefalosporini, I generacija.

ATC šifra: J01DB04

Cefazolin je beta-laktamski antibiotik iz grupe cefalosporina za parenteralnu primenu.

Mehanizam dejstva

Mehanizam delovanja cefazolina zasniva se na inhibiciji sinteze ćelijskog zida bakterije (tokom faze rasta) blokiranjem penicilin-vezujućih proteina (engl. penicillin-binding proteins, PBPs), kao npr. transpeptidaza, a rezultat toga je baktericidno dejstvo.

Veza između farmakokinetike i farmakodinamike

Efikasnost u suštini zavisi od vremena tokom kog je nivo aktivne supstance iznad minimalne inhibitorne koncentracije (engl. minimum inhibitory concentration, MIC) uzročnika.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na cefazolin može da se zasniva na sledećim mehanizmima:

• Inaktivacija beta-laktamazama: cefazolin poseduje visok stepen stabilnosti u odnosu na penicilinaze Gram-pozitivnih bakterija, ali samo nisku stabilnost prema brojnim plazma-kodiranim beta- laktamazama, tzv. beta-lakatamaze sa proširenim spektrom (engl. extended spectrum betalactamases, ESBLs) ili hromozomski kodiranim beta-laktamazama tipa AmpC.
• Redukovani afinitet PBP prema cefazolinu: stečena rezistencija kod pneumokoka i drugih streptokoka zasniva se na modifikacijama postojećih PBP kao posledica mutacije. Za rezistenciju kod stafilokoka rezistentnih na meticilin (oksacilin) odgovorno je stvaranje dodatnog PBP sa smanjenim afinitetom prema cefazolinu.
• Nedovoljna penetracija cefazolina kroz spoljni zid ćelije kod Gram-negativnih bakterija može da dovede do toga da PBP ne budu u dovoljnoj meri blokirani.
• Cefazolin može efluksnim pumpama aktivno da se transportuje iz ćelije.

Postoji parcijalna ili potpuna unakrsna rezistencija cefazolina sa drugim cefalosporinima i penicilinima.

Granične vrednosti

Ispitivanje osetljivosti na cefazolin je sprovedeno korišćenjem dilucionog metoda. Utvrđene su sledeće vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija za osetljive i rezistentne mikroorganizme.

EUCAST (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing) granične vrednosti su prikazane u tabeli:

* Bazirajući se prvenstveno na farmakokinetici u serumu.

1) Za Staphylococcus spp. preuzima se rezultat testiranja oksacilina, odn. cefoksitina. Meticilin (oksacilin)- rezistentne stafilokoke se nezavisno od rezultata testa vrednuju kao rezistentne na cefalosporine.

Prevalenca stečene rezistencije

Prevalenca stečene rezistencije pojedinih vrsta može lokalno i tokom vremena da varira, pa su zbog toga potrebne lokalne informacije o situaciji rezistentnosti – pogotovo radi adekvatnog lečenja teških infekcija. Ako je usled lokalne situacije rezistentnosti delotvornost cefazolina dovedena u pitanje, onda je potrebna konsultacija sa stručnjacima u vezi sa terapijom. Kod teških infekcija ili kod neuspeha terapije treba težiti mikrobiološkoj dijagnozi sa dokazivanjem uzročnika i njegove osetljivosti na cefazolin.

Prevalenca stečene rezistencije u Nemačkoj na osnovu podataka tokom poslednjih 5 godina iz nacionalnih projekata i studija nadzora rezistencije (stanje: januar 2016).

° Prilikom objavljivanja tabele, nisu postojali podaci. U primarnoj literaturi, standardnim radovima i preporukama terapije pretpostavlja se da su osetljivi.

$ Prirodna osetljivost većine izolata je u intermedijarnom području.

+ U najmanje jednom regionu, stopa rezistencije iznosi preko 50%.

ɛ U ambulantnoj oblasti, stopa rezistencije je < 10%.

Koncentracija u serumu (mikrograma/mL) nakon primene intramuskularnom injekcijom

*) Prosečna vrednost iz dve studije.

Koncentracija u serumu (mikrograma/mL) nakon primene intravenskom injekcijom; doza od 1 g

Posle intravenske primene, poluvreme eliminacije iznosi oko 1,4 sata. Resorpcija

Posle intravenske infuzije cefazolina u dozi od 3,5 mg/kg telesne mase (oko 250 mg) u trajanju od jednog sata, a zatim doze od 1,5 mg/kg telesne mase (oko 100 mg) u trajanju od 2 sata, došlo je do postizanja ravnomerne koncentracije leka u serumu od oko 28 mikrograma/mL u toku trećeg sata.

Kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi (2 L/sat), srednje koncentracije leka u serumu posle 24-satne instilacije rastvora koncentracije 50 mg/L, odnosno 150 mg/L, iznose 10 mikrograma/mL, odnosno 30 mikrograma/mL.

Kod primene rastvora koncentracije 50 mg/L, srednja maksimalna koncentracija cefazolina iznosila je 29 mikrograma/mL (3 pacijenta) odnosno kod primene rastvora koncentracije 150 mg/L, 72 mikrograma/mL

(6 pacijenata).

Distribucija

Vezivanje za proteine plazme je 65 do 92%. Volumen distribucije je približno 11 L/1,73 m2.

Prilikom primene cefazolina pacijentima bez opstrukcije žučnih kanala, cefazolin se pojavljuje u tkivu žučne kese i u žučnoj kesi u koncentracijama koje su značajno veće od koncentracija u serumu. Ukoliko, međutim, postoji opstrukcija žučnih puteva, onda je koncentracija leka u žuči znatno manja nego u serumu.

Cefazolin slabo prolazi u cerebrospinalnu tečnost (čak i u slučaju meningitisa) i u očnu vodicu.

Cefazolin prolazi inflamiranu sinovijalnu membranu, a koncentracija koja je postignuta u području zgloba, može se uporediti sa koncentracijom u serumu.

Cefazolin prolazi kroz placentalnu barijeru, prelazi u krv pupčane vrpce i plodovu vodu. Cefazolin se u veoma maloj koncentraciji nalazi u majčinom mleku.

Biotransformacija i eliminacija

Cefazolin se nepromenjen izlučuje urinom i to uglavnom putem glomerularne filtracije, a manjim delom tubularnom sekrecijom. Nakon intramuskularne injekcije doze od 500 mg, 56-89% cefazolina se izluči tokom prvih 6 sati, a 80% do skoro 100% se izluči u roku od 24 sata. Nakon intramuskularne primene od 500 mg i 1 g, mogu se postići koncentracije u urinu od više od 1000, odnosno više od 4000 mikrograma/mL.

Cefazolin se može ukloniti iz krvi dijalizom (hemodijaliza i peritonealna dijaliza). Ekstrakcija kod šestosatne dijalize iznosi 23%.

Nisu sprovedena ispitivanja mutagenosti ili dugotrajna ispitivanja na životinjama radi određivanja karcinogenog potencijala cefazolina. Reproduktivna ispitivanja na pacovima u dozama cefazolina od 500 mg ili 1g/kg telesne mase, nisu ukazala na uticaj cefazolina na reproduktivnu sposobnost ili razvoj ploda.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Cefazolin je inkompatibilan sa aminoglikozidima, amobarbital-natrijumom, askorbinskom kiselinom, bleomicin-sulfatom, kalcijum-glukoheptonatom, kalcijum-glukonatom, cimetidinom, kolistin-metansulfonat- natrijumom, eritromicin-glukoheptonatom, lidokain-hidrohloridom, pentobarbital-natrijumom, polimiksin B- sulfatom, tetraciklinima (videti odeljak 4.5).

Rok upotrebe pre otvaranja bočice: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: rastvor dobijen nakon rekonstitucije treba upotrebiti odmah.

Fizička i hemijska stabilnost pripremljenog rastvora nakon rekonstitucije za sve načine primene leka je potvrđena za 24 sata na temperaturi od 2 do 8□C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 do 8□C osim ukoliko se rekonstitucija ne sprovodi u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna bočica od borsilikatnog stakla hidrolitičke otpornosti tipa I, sa čepom od brombutil gume i aluminijumskim zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica sa po 1 g praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 1 g) i Uputstvo za lek.

Rastvor za intramuskularnu primenu se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) rastvori u 2,5 mL vode za injekcije. Dobro promućkati do potpunog rastvaranja. Primeniti intramuskularno, duboko u mišić.

Rastvor za intravensku primenu putem injekcije se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) prvo rastvori u 2,5 mL vode za injekcije, a zatim dalje razblaži vodom za injekcije do 10 mL do potpunog rastvaranja. Primeniti sporo, direktno u venu ili u kanilu, tokom 3-5 minuta (ni u kom slučaju primena ne sme biti kraća od 3 minuta).

Rastvor za intravensku primenu putem infuzije se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) rastvori u 2,5 mL vode za injekcije do potpunog rastvaranja, a zatim dalje razblaži u 100 mL jednog od sledećih rastvarača:

• 0,9 % natrijum-hlorid;
• 0,9 % natrijum-hlorid i 5 % glukoza;
• laktatni Ringer-ov rastvor.

Lek ZEPILEN sadrži aktivnu supstancu cefazolin. Cefazolin pripada grupi antibiotika koji se zovu cefalosporini, a deluje tako što dovodi do smrti bakterije koja je uzročnik infekcije sprečavanjem izgradnje njenog ćelijskog zida.

Lek ZEPILEN se koristi kod odraslih i dece uzrasta iznad 1 meseca za lečenje sledećih infekcija izazvanih bakterijama za koje je potvrđeno ili verovatno da su osetljive na cefazolin:

• infekcije sistema organa za disanje (respiratornog trakta);
• infekcije bubrega, mokraćnih puteva i polnih organa (urogenitalnog trakta);
• infekcije žučne kese i žučnih kanala (bilijarnog trakta);
• infekcije kože i mekih tkiva;
• infekcije kostiju i zglobova;
• septikemija (teško oboljenje koje odlikuje prisustvo bakterija odnosno njihovih toksina u krvi);
• endokarditis (zapaljenje unutrašnjeg sloja srca).

Lek ZEPILEN se takođe koristi za sprečavanje nastanka (profilaksu) infekcija usled hirurških intervencija, primenom pre, a po potrebi tokom i nakon hirurške intervencije.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na cefazolin ili na bilo koji drugi lek iz grupe cefalosporina;
• ukoliko ste ikada imali teške alergijske reakcije na penicilin ili druge antibiotike slične strukture (beta-laktamski antibiotici), jer je moguća pojava ukrštene preosetljivosti između cefazolina i drugih beta-laktamskih antibiotika.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek ZEPILEN ukoliko:

• ste alergični na penicilin ili druge beta-laktamske antibiotike (čak i ako ste pri primeni ovih antibiotika imali blagu alergijsku reakciju kao što je kožni osip koji svrbi);
• ste skloni alergijskim reakcijama, bolujete od bronhijalne astme ili polenske kijavice;
• imate faktore rizika koji dovode do nedostatka vitamina K ili druge faktore rizika koji utiču na proces zgrušavanja (koagulaciju) krvi (npr. poremećaj rada jetre ili bubrega, smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija), neuhranjenost, parenteralna ishrana (unos hranljivih materija putem infuzije date u venu)); oprez je takođe neophodan ukoliko imate druga oboljenja koja mogu izazvati ili pogoršati krvarenje (npr. hemofilija (nasledni poremećaj koji utiče na proces zgrušavanja krvi), čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu) jer pri lečenju cefazolinom retko može doći do poremećaja zgrušavanja krvi pa će zbog ovoga lekar pažljivo pratiti parametre koagulacije krvi i po potrebi korigovati Vašu terapiju;
• ste ikada imali probleme sa crevima, posebno zapaljenje debelog creva (kolitis); ukoliko Vam se tokom ili nakon upotrebe ovog leka pojavi proliv odmah to recite svom lekaru jer se u slučaju razvoja kolitisa mora obustaviti primena leka ZEPILEN i započeti adekvatno lečenje; u ovakvoj situaciji se ne smeju koristiti antiperistaltici (lekovi koji usporavaju pokrete creva);
• imate poremećaj funkcije bubrega (jer će možda biti potrebno prilagođavanje doziranja leka);
• ste na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma (što je obično slučaj kod pacijenata sa srčanim oboljenjima).

Ukoliko se lek ZEPILEN primenjuje u dužem vremenskom periodu može doći do preteranog razmnožavanja mikroorganizama koji nisu osetljivi na cefazolin (bakterijska ili gljivična superinfekcija). Vaš lekar će pažljivo pratiti Vaše stanje i po potrebi uvesti odgovarajuće lečenje.

Ukoliko se lek ZEPILEN primenjuje u dužem vremenskom periodu ili u velikim dozama Vaš lekar će pomno pratiti stanje svih organskih sistema, a posebno rad bubrega, jetre i koštane srži.

Lek ZEPILEN nije pogodan za lečenje meningitisa (zapaljenja ovojnica mozga) zbog slabog prodiranja u likvor (tečnost koja okružuje mozak i kičmenu moždinu).

Lek ZEPILEN nije namenjen za intratekalnu primenu (primena injekcijom u prostor oko kičmene moždine) jer u ovom slučaju postoji rizik od neželjenih reakcija na nivou centralnog nervnog sistema (uključujući konvulzije tj. napade).

Lek ZEPILEN može uticati na rezultate:

• analize krvi poznate pod nazivom Coombs-ov test (antiglobulinski test);
• analize glukoze u mokraći;

pa ukoliko postoji potreba za sprovođenjem neke od ovih laboratorijskih analiza, obavestite osobu koja uzima uzorak krvi ili mokraće da ste na terapiji lekom ZEPILEN.

Do opisanog uticaja na laboratorijske analize može doći i kod novorođenčadi čije su majke pre porođaja primile lek ZEPILEN.

Deca

Lek ZEPILEN ne treba primenjivati kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (dece mlađe od 1 meseca) zbog toga što nema dovoljno iskustva i još uvek nije utvrđena bezbednost primene.

Drugi lekovi i lek ZEPILEN

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta i biljne lekove. Ovo je iz razloga što lek ZEPILEN može uticati na delovanje nekih drugih lekova. Takođe, neki drugi lekovi mogu uticati na delovanje leka ZEPILEN.

Posebno, obavestite Vašeg lekara ukoliko ste na terapiji nekim od sledećih lekova:

• antibiotici (kao što su npr. aminoglikozidi, tetraciklini, sulfonamidi, eritromicin, hloramfenikol, kolistin, polimiksin B) koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija;
• probenecid, koji se koristi za lečenje gihta;
• antikoagulansi (kao što su varfarin, acenokumarol, heparin) koji se koriste za sprečavanje zgrušavanja krvi;
• diuretici (npr. furosemid) koji pospešuju izlučivanje mokraće;
• vitamin K1.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Lek ZEPILEN ne treba primenjivati tokom trudnoće (a naročito tokom prvog trimestra) osim u slučaju kada očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik, o čemu će odluku doneti Vaš lekar.

Lek ZEPILEN se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Lekar će doneti odluku da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija ovim lekom na osnovu procene odnosa koristi za Vas i rizika po Vašu bebu.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Primena leka ZEPILEN može izazvati neželjena dejstva poput alergijske reakcije i vrtoglavice. Ukoliko do ovoga dođe, nemojte upravljati vozilima i rukovati mašinama.

Lek ZEPILEN sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 2,2 mmol (50,6 mg) natrijuma po bočici. Savetuje se poseban oprez prilikom primene kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Nikada nećete biti u prilici da samostalno primenjujete ovaj lek. Lek ZEPILEN će Vam primeniti Vaš lekar ili medicinska sestra.

Preporučena doza

Vaš lekar će doneti odluku o adekvatnom doziranju leka ZEPILEN za Vas. Doza će zavisiti od težine infekcije, osetljivosti bakterije koja je uzročnik infekcije na cefazolin, Vaše telesne mase, starosti, kao i funkcije bubrega.

Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina sa očuvanom funkcijom bubrega

Infekcije izazvane bakterijama koje su veoma osetljive na cefazolin

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1-2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).

Infekcije izazvane bakterijama koje su manje osetljive na cefazolin

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3-4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).

Kod teških infekcija i infekcija koje ugrožavaju život, primenjuje se doza od 6 g do 12 g dnevno, podeljena u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 do 8 sati).

Primena leka ZEPILEN kod odraslih i adolescenata, u cilju sprečavanja infekcije usled hirurške intervencije

• Ukoliko ćete biti podvrgnuti hirurškoj intervenciji, može Vam biti primenjena doza od 1 g intravenski ili intramuskularno 30 - 60 minuta pre početka operacije.
• U slučaju dužih hirurških intervencija (npr. 2 sata i duže), dodatna doza od 500 mg do 1 g može biti primenjena intravenski ili intramuskularno tokom operacije. U cilju sprečavanja infekcije, terapija lekom ZEPILEN se može nastaviti do 24 sata nakon operacije, dozom od 500 mg do 1 g intravenski ili intramuskularno svakih 6 do 8 sati. Kod intervencija gde infekcija predstavlja poseban rizik, terapija lekom ZEPILEN može trajati 3-5 dana.

Odojčad (uzrasta iznad 1 meseca) i deca uzrasta do 12 godina

Vaš lekar će doneti odluku o adekvatnom doziranju leka ZEPILEN na osnovu telesne mase Vašeg deteta. Ukupna dnevna doza u opsegu od 25 do 50 mg/kg telesne mase, podeljena u 3 do 4 pojedinačne doze, efikasna je za većinu umereno teških infekcija. Kod teških infekcija, lekar može povećati ukupnu dnevnu dozu do 100 mg/kg telesne mase.

Primena kod odraslih i dece sa poremećajem rada bubrega

Ukoliko Vi ili Vaše dete imate probleme sa bubrezima postoji mogućnost da će Vam biti primenjena manja doza leka od uobičajene kako bi se sprečilo nagomilavanje leka u organizmu. Vaš lekar će doneti odluku o adekvatnom doziranju leka ZEPILEN i pažljivo pratiti stanje, po potrebi i sprovođenjem dodatnih laboratorijskih analiza (određivanje parametara funkcije bubrega i koncentracije leka u krvi).

Način primene

Lek ZEPILEN se može primenjivati na jedan od sledećih načina:

• intramuskularno, injekcijom duboko u veći mišić;
• intravenski, sporom injekcijom u venu, tokom 3-5 minuta;
• intravenski, infuzijom u venu.

Lekar ili medicinska sestra će pre primene pripremiti lek ZEPILEN rastvaranjem praška u pogodnom rastvaraču.

Ako ste primili više leka ZEPILEN nego što treba

Lek ZEPILEN će Vam primenjivati lekar ili medicinska sestra pa je malo verovatno da ćete primiti više leka nego što treba. Ipak, ukoliko smatrate da je do ovoga došlo, obavestite o tome Vašeg lekara.

Ako ste zaboravili da primite lek ZEPILEN

Lek ZEPILEN će Vam primenjivati lekar ili medicinska sestra pa je malo verovatno da će neka doza leka biti preskočena. Ipak, ukoliko smatrate da je do ovoga došlo, obavestite o tome Vašeg lekara.

Ako naglo prestanete da primate lek ZEPILEN

Veoma je važno da lek primate onoliko dugo koliko je to propisao Vaš lekar. Nastavite da primate terapiju čak i kada se budete osećali bolje, jer njena prevremena obustava može dovesti do povratka simptoma bolesti.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Teške alergijske reakcije (veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)) kao što je anafilaktički šok. Ukoliko dođe do pojave teške alergijske reakcije, odmah obavestite lekara. Znaci mogu uključivati iznenadno:

• oticanje lica, grla, usana ili usne duplje, što može otežati disanje ili gutanje;
• oticanje ruku, stopala ili skočnih zglobova.

Ostala moguća neželjena dejstva su opisana u nastavku.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• alergijske reakcije na koži (kao što su crvenilo, koprivnjača i svrab);
• mučnina, povraćanje, proliv, gubitak apetita, gasovi u crevima (nadimanje), bol u stomaku.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene u broju ćelija krvi (smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija), smanjen broj neutrofila (neutropenija), smanjen broj leukocita (leukopenija), povišen broj eozinofila (eozinofilija), izrazito smanjen broj granulocita (agranulocitoza), anemija kao posledica povećane razgradnje eritrocita (hemolitička anemija));
• teške reakcije preosetljivosti kao što su angioneurotski edem (otok lica i grla koji dovodi do otežanog disanja) i povišena telesna temperatura izazvana lekom;
• blago, prolazno povećanje vrednosti enzima jetre – AST, ALT, alkalne fosfataze (utvrđuje se analizom krvi);
• zapaljenje vena sa ili bez stvaranja krvnog ugruška (tromboflebitis, flebitis).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaji zgrušavanja krvi i pojava krvarenja (produženo vreme zgrušavanja krvi, što možete primetiti ukoliko imate krvarenje iz nosa ili se npr. posečete);
• oboljenja bubrega (kao što je intersticijalni nefritis).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• oboljenja jetre (reverzibilni hepatitis i holestatska žutica), koja odlikuje zapaljenje jetre i žuta prebojenost kože i beonjača.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• superinfekcija (naknadna infekcija bakterijama ili gljivicama otpornim na cefazolin, npr. gljivična infekcija usta ili vagine);
• glavobolja, vertigo (izraziti osećaj okretanja i nestabilnosti), parestezije (nelagodan, ponekad bolni osećaj trnjenja, mravinjanja), prenadraženost centralnog nervnog sistema, brzi nevoljni trzaji mišića (mioklonija), konvulzije;
• pseudomembranozni kolitis (zapaljenje debelog creva najčešće izazvano bakterijom Clostidium difficile) koji odlikuje pojava proliva, obično sa krvlju i sluzi, bola u stomaku i povišene telesne temperature.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek ZEPILEN posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i bočici nakon “Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Rastvor dobijen nakon rekonstitucije treba upotrebiti odmah.

Fizička i hemijska stabilnost pripremljenog rastvora nakon rekonstitucije za sve načine primene leka je potvrđena za 24 sata na temperaturi od 2 do 8□C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 do 8□C osim ukoliko se rekonstitucija ne sprovodi u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je cefazolin-natrijum.

Jedna bočica sadrži 1 g cefazolina u obliku cefazolin-natrijuma.

Kako izgleda lek ZEPILEN i sadržaj pakovanja

Beo ili skoro beo, veoma higroskopan, prašak za rastvor za injekciju/infuziju.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna bočica od borsilikatnog stakla hidrolitičke otpornosti tipa I, sa čepom od brombutil gume i aluminijumskim zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica sa po 1 g praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 1 g) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole: FARMALOGIST D.O.O. BEOGRAD, Mirijevski bulevar 3, Beograd

Proizvođač: MEDOCHEMIE LTD (FACTORY C), 2, Michael Erakleous Street, Agios Athanassios Industrial Area, Agios Athanassios, Limassol, Kipar

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno:

Jul, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-01248-19-001 od 09.07.2021.

< >

Terapijske indikacije

Lek ZEPILEN je indikovan za lečenje teških infekcija kod odraslih i dece uzrasta iznad 1 meseca (videti odeljke „Doziranje i način primene” i „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka) izazvanih mikroorganizmima osetljivim na cefazolin (videti odeljak „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka):

• Infekcije respiratornog trakta čiji su izazivači: S. pneumoniae, Klebsiella, H. influenzae, S. aureus

(penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta-hemolitički streptokok grupe A.

• Infekcije urogenitalnog trakta čiji su izazivači: E. coli, P. mirabilis i Klebsiella.
• Infekcije bilijarnog trakta čiji su izazivači: E. coli, razni sojevi streptokoka, P. mirabilis, Klebsiella i S. aureus.
• Infekcije kože i mekih tkiva čiji su izazivači: S. aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi), beta-hemolitički streptokok grupe A, kao i drugi sojevi streptokoka.
• Infekcije kostiju i zglobova čiji je izazivač S. aureus.
• Septikemija čiji su izazivači: S. pneumoniae, S. aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi), P. mirabilis, E. coli i Klebsiella.
• Endokarditis čiji su izazivači: S. aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta- hemolitički streptokok grupe A.

Perioperativna profilaksa: preoperativna, intraoperativna i postoperativna profilaksa radi smanjenja učestalosti određenih postoperativnih infekcija kod pacijenata podvrgnutih hirurškim procedurama koje se ubrajaju u kontaminirajuće ili potencijalno kontaminirajuće.

Treba uzeti u obzir zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Doziranje

Doziranje, način primene i interval doziranja zavise od težine infekcije, osetljivosti patogena na cefazolin i stanja pacijenta (npr. funkcije bubrega).

Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina sa očuvanom funkcijom bubrega

Infekcije izazvane veoma osetljivim patogenima

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1-2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).

Infekcije izazvane manje osetljivim patogenima

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3-4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).

Kod teških infekcija i infekcija koje ugrožavaju život, primenjuje se doza od 6 g do 12 g dnevno, podeljena u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 do 8 sati).

Perioperativna profilaktička primena

Za perioperativnu profilaksu kod odraslih i adolescenata, preporučuju se sledeće doze:

• 1 g intravenski ili intramuskularno, primenjuje se 30 minuta do 1 sat pre početka operacije;
• za dugotrajne hirurške intervencije (npr. 2 sata i duže) primenjuje se 500 mg – 1g intravenski ili intramuskularno, tokom operacije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja u skladu sa trajanjem operacije);
• 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno, svakih 6-8 sati, u toku 24 sata postoperativno ili nakon operacija gde bi infekcija predstavljala poseban rizik, u periodu od 3-5 dana.

Značajno je da se:

• preoperativna doza primeni neposredno pre početka operacije (30 minuta do 1 sat), kako bi se postigle odgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;
• cefazolin primeni, ako je potrebno, u odgovarajućim intervalima tokom operacije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.

Odrasli pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Odraslim osobama sa oštećenjem funkcije bubrega može da bude potrebna manja doza, kako bi se izbeglo akumuliranje leka. Takvo smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.

U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin. Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, režim lečenja zavisi od uslova dijalize. Videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka.

Cefazolin se može koristiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega uz sledeće prilagođavanje doza:

Odojčad (uzrasta iznad 1 meseca) i deca uzrasta do 12 godina

Kod dece uzrasta iznad 1 meseca života, ukupna dnevna doza od 25 do 50 mg/kg telesne mase, podeljena u 3 do 4 pojedinačne doze, efikasna je za većinu umereno teških infekcija. Za teške infekcije, ukupna dnevna doza se može povećati do 100 mg/kg telesne mase.

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega (kao i odraslima) može da bude potrebna manja doza od uobičajene, kako bi se sprečilo akumuliranje leka. Smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kratinina.

U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin.

Prevremeno rođena deca i novorođenčad (uzrasta ispod 1 meseca)

Kako bezbedna upotreba kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba uzrasta do mesec dana) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje. Videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka.

Starije osobe

Kod starijih pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze.

Način primene

Lek ZEPILEN se može primenjivati kao intramuskularna injekcija, intravenska injekcija ili intravenska infuzija. Nije namenjen za intratekalnu primenu.

Ukupna dnevna doza je ista bez obzira na način primene.

Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Intramuskularna primena

Nakon pripreme, rastvor treba primeniti duboko intramuskularno u veliku mišićnu masu.

Intravenska primena

Nakon pripreme, rastvor treba primeniti sporo tokom 3-5 minuta. Vreme injiciranja ne sme biti kraće od 3 minuta. Lek se može primeniti direktno u venu ili preko sistema ukoliko pacijent prima neki od infuzionih rastvora navedenih u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Lista pomoćnih supstanci

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Inkompatibilnost

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Cefazolin je inkompatibilan sa aminoglikozidima, amobarbital-natrijumom, askorbinskom kiselinom, bleomicin-sulfatom, kalcijum-glukoheptonatom, kalcijum-glukonatom, cimetidinom, kolistin-metansulfonat-

natrijumom, eritromicin-glukoheptonatom, lidokain-hidrohloridom, pentobarbital-natrijumom, polimiksin B- sulfatom, tetraciklinima (videti odeljak „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija” u Sažetku karakteristika leka).

Rok upotrebe

Rok upotrebe pre otvaranja bočice: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: rastvor dobijen nakon rekonstitucije treba upotrebiti odmah.

Fizička i hemijska stabilnost pripremljenog rastvora nakon rekonstitucije za sve načine primene leka je potvrđena za 24 sata na temperaturi od 2 do 8□C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 do 8□C osim ukoliko se rekonstitucija ne sprovodi u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bezbojna bočica od borsilikatnog stakla hidrolitičke otpornosti tipa I, sa čepom od brombutil gume i aluminijumskim zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica sa po 1 g praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 1 g) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rastvor za intramuskularnu primenu se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) rastvori u 2,5 mL vode za injekcije. Dobro promućkati do potpunog rastvaranja. Primeniti intramuskularno, duboko u mišić.

Rastvor za intravensku primenu putem injekcije se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) prvo rastvori u 2,5 mL vode za injekcije, a zatim dalje razblaži vodom za injekcije do 10 mL do potpunog rastvaranja. Primeniti sporo, direktno u venu ili u kanilu, tokom 3-5 minuta (ni u kom slučaju primena ne sme biti kraća od 3 minuta).

Rastvor za intravensku primenu putem infuzije se priprema tako što se sadržaj bočice (prašak) rastvori u 2,5 mL vode za injekcije do potpunog rastvaranja, a zatim dalje razblaži u 100 mL jednog od sledećih rastvarača:

• 0,9 % natrijum-hlorid;
• 0,9 % natrijum-hlorid i 5 % glukoza;
• laktatni Ringer-ov rastvor.