Cefazolin-MIP 2g prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Cefazolin je indikovan za lečenje sledećih ozbiljnih infekcija kod odraslih i dece starije od 1 meseca (videti odeljke 4.2 i 4.4) izazvanih osetljivim mikroorganizmima (videti odeljak 5.1):

• Infekcije respiratornog trakta čiji su izazivači: S. pneumoniae, Klebsiella species, H. influenzae, Staph. aureus (penicilin osetljivi i penicilin rezistentni sojevi) i beta hemolitički streptokok grupe A.
• Infekcije genitourinarnog trakta čiji su izazivači: E. coli, P. mirabilis i Klebsiella.
• Infekcije bilijarnog trakta čiji su izazivači: E. coli, razni sojevi streptokoka, P. mirabilis, Klebsiella i

Staph. aureus.

• Infekcije kože i mekih tkiva čiji su izazivači: Staph. aureus (penicilin osetljivi i penicilin rezistentni sojevi), beta hemolitički streptokok grupe A, kao i drugi sojevi streptokoka.
• Infekcije kostiju i zglobova čiji je izazivač S. aureus.
• Septikemija čiji su izazivači: S. pneumoniae, Staph. aureus (penicilin osetljivi i penicilin rezistentni sojevi), P. mirabilis, E. coli i Klebsiella.
• Endokarditis čiji su izazivači S. aureus (penicilin osetljivi i penicilin rezistentni sojevi) i beta hemolitički streptokok grupe A.

Perioperativna profilaksa: Profilaktička primena cefazolina preoperativno, intraoperativno i postoperativno može da smanji učestalost nekih postoperativnih infekcija kod pacijenata podvrgnutih hirurškim procedurama koje se ubrajaju u kontaminirajuće ili potencijalno kontaminirajuće.

Doziranje

Doziranje, način primene i interval doziranja zavise od ozbiljnosti infekcije, osetljivosti patogena na cefazolin i stanja pacijenta (npr. bubrežna funkcija).

Uobičajeno doziranje kod odraslih i adolescenata starijih od 12 godina sa normalnom bubrežnom funkcijom:

Infekcija izazvana visoko osetljivim patogenima:

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1 - 2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).

Infekcija izazvana manje osetljivim patogenima:

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3 - 4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).

Kod ozbiljnih infekcija koje ugrožavaju život primenjuje se doza od 6 g do 12 g dnevno, podeljena u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).

Perioperativna profilaktička primena:

Da bi se sprečila postoperativna infekcija pri kontaminirajućoj ili potencijalno kontaminirajućoj hirurškoj proceduri kod odraslih i adolescenata, preporučuju se sledeće doze:

• 1 g i.v., primenjuje se 30 minuta ili 1 h pre početka operacije;
• za dugotrajne hirurške procedure (npr. 2 h i duže) 500 mg – 1g i.v. tokom operacije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja u skladu sa trajanjem operacije);
• 500 mg – 1 g i.v. svakih 6-8 h u toku 24 sata posle operacije. Izuzetno, u nekim slučajevima lek se može primenjivati do 5 dana po završetku operacije.

Značajno je da se:

• preoperativna doza primeni neposredno pre početka operacije ( 30 minuta – 1 h), kako bi se postigle odgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;
• cefazolin treba primeniti, ako je potrebno, u odgovarajućim intervalima tokom operacije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.

Podešavanje doza kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:

Odraslim osobama sa oštećenom funkcijom bubrega može da bude potrebna manja doza, kako bi se izbeglo akumuliranje leka. Takvo smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.

Kod oštećene funkcije bubrega treba dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja bubrežne funkcije, ozbiljnosti infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin. Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, šema lečenja zavisi od uslova dijalize. Videti odeljak 4.4.

Cefazolin se može koristiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega uz sledeća podešavanja doza:

Odojčad (uzrasta iznad 1 mesec) i deca:

Kod dece, ukupna dnevna doza od 25 mg/kg telesne mase do 50 mg/kg telesne mase, podeljena u 3 do 4 jednake doze, efikasna je za većinu umereno ozbiljnih infekcija. Za ozbiljne infekcije ukupna dnevna doza se može povećati na 100 mg/kg telesne mase.

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega:

Kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega (kao i odraslima) može da bude potrebna niža doza od uobičajene, kako bi se sprečilo akumuliranje leka. Smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.

Kod oštećene funkcije bubrega treba dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja bubrežne funkcije, ozbiljnosti infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin. Kod dece sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 40-70 mL/min), potrebno je primeniti 60% uobičajene dnevne doze, podeljene u dve jednake pojedinačne doze na svakih 12 h.

Kod dece sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 20-40 mL/min), potrebno je primeniti 25% uobičajene dnevne doze, podeljene u dve jednake pojedinačne doze na svakih 12 h. Deci sa ozbiljnim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 5-20 mL/min) potrebno je primeniti 10% uobičajene dnevne doze koja se primenjuje na 24 h.

Prevremeno rođena deca i novorođenčad (uzrasta ispod 1 meseca):

Kako bezbedna upotreba kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba do mesec dana starosti) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje.

Videti odeljak 4.4.

Starije osobe:

Kod starijih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze.

Način primene

Lek Cefazolin-MIP se primenjuje intravenski, u obliku injekcije/infuzije.

Priprema rastvora spremnog za upotrebu:

Suvi prašak se rastvara u vodi za injekcije, 0,9% rastvoru natrijum-hlorida ili u 5% rastvoru glukoze. Boce su namenjene za jednokratnu upotrebu nakon pripreme rastvora.

Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene videti odeljak 6.6. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije videti odeljak 6.3.

Podela na pojedinačne doze:

Dnevne doze od 2 do 3 g cefazolina mogu da se aplikuju polako (tokom 3-5 minuta) putem intravenske injekcije u 2 odnosno 3 pojedinačne doze od po 1 g.

Kod većih dnevnih doza cefazolina (4 do 6 g), zbog ravnomernosti i duže održivosti delovanja, prednost se daje intravenskoj infuziji. Dnevne doze od 4 g cefazolina treba da se daju u 2 infuzije po 2 g, dnevne doze od 6 g cefazolina u 3 infuzije po 2 g. Trajanje infuzije svaki put treba da iznosi 30 do 120 minuta.

Napomena:

Rastvor pripremljen za intravensku upotrebu izaziva bolove kod neprimerene aplikacije (intramuskularna ili slučajna paravenska aplikacija).

Kod pacijenata sa teškim poremećajima balansa elektrolita treba obratiti pažnju na sadržaj natrijuma u preparatu (96 mg po injekcionoj boci).

Cefazolin je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na cefazolin ili druge cefalosporine.

Kod poznate preosetljivosti na penicilin ili druge beta-laktamske antibiotike, treba uzeti u obzir mogućnost ukrštene alergijske reakcije.

Reakcije preosetljivosti

Cefazolin se sme davati samo uz poseban oprez kod poznatih alergijskih reakcija (npr. polenska kijavica ili bronhijalna astma), jer ovde već postoji povećan rizik od teških reakcija preosetljivosti.

Pre početka lečenja cefazolinom je potrebno, ukoliko je moguće, proveriti da li je pacijent u prošlosti imao alergijske reakcije na druge beta-laktamske antibiotike (cefalosporine, peniciline ili druge lekove).

Cefazolin je potrebno primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji su alergični na druge cefalosporine ili penicilin. Postoje dokazi koji svedoče o postojanju delimične ukrštene alergije između penicilina i cefalosporina, a opisano je i nekoliko slučajeva teških reakcija preosetljivosti (uključujući i anafilaksiju) na obe ove supstance. Ukoliko se pojave alergijske reakcije, mora se prekinuti sa primenom cefazolina i primeniti odgovarajuće terapijske mere.

Primena cefazolina može veoma retko dovesti do poremećaja koagulacije krvi. Pod povećanim rizikom su pacijenti sa faktorima rizika koji mogu dovesti do deficita vitamina K ili uticati na druge mehanizme koagulacije (parenteralna ishrana, malnutricija, oštećenje funkcije jetre i bubrega, trombocitopenija). Potrebno je redovno kontrolisati protrombinsko vreme kod pacijenata sa oboljenjima koja mogu prouzrokovati krvarenje (npr. hemofilija, duodenalni ili gastrični ulkus). Po potrebi se može primenjivati suplementacija vitaminom K u dozi od 10 mg nedeljno.

Prekomerno razmnožavanje rezistentnih mikroorganizama

Prilikom primene skoro svih antibiotika postoje izveštaji o slučajevima kolitisa usled upotrebe antibiotika, čiji stepen težine može da bude blag do životno ugrožavajući (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno da se kod pacijenata, kod kojih tokom ili nakon primene antibiotika dođe do pojave dijareje, razmotri dijagnoza kolitisa. Primenu cefazolina treba odmah obustaviti ako dođe do kolitisa povezanog sa antibioticima, obratiti se lekaru i započeti sa odgovarajućom terapijom. Kontraindikovana je upotreba antiperistaltika.

Prolongirana primena cefazolina može dovesti do rasta broja rezistentnih, odnosno neosetljivih, mikroorganizama. Zbog moguće superinfekcije pacijente je potrebno pažljivo nadzirati. Ukoliko se ona pojavi, treba preduzeti odgovarajuće mere lečenja.

Kod pacijenata sa oslabljenom bubrežnom funkcijom i glomerularnom filtracijom ispod 55 mL/min treba imati u vidu da može doći do kumulacije cefazolina, zato treba prilagoditi doziranje, odnosno smanjiti dozu leka ili produžiti interval doziranja prema uputstvima datim u odeljku 4.2.

Cefazolin nije pogodan za lečenje meningitisa zbog slabe penetracije u likvor.

Dugotrajne, odn. terapije visokim dozama

Tokom dugotrajnog ili lečenja sa visokim dozama preporučuje se redovna kontrola funkcija sistema organa, uključujući funkcije bubrega, jetre i hematopoetske funkcije. Postoje izveštaji o povećanim vrednostima enzima jetre i o promenama krvnih ćelija (videti deo 4.8).

Kod pacijenata sa hipertonijom ili srčanom insuficijencijom mora se uzeti u obzir sadržaj natrijuma u rastvoru za injekciju.

Cefazolin ne treba davati prevremeno rođenoj deci i novorođenčadi uzrasta ispod jednog meseca, pošto ne postoje iskustva niti je dokazana bezbednost primene.

Uticaj na laboratorijsko-dijagnostičke testove

Prilikom laboratorijskog testiranja može doći do lažno pozitivne reakcije na glukozu u mokraći, ako se koriste Benediktov reagens, Felingov rastvor ili Clinitest tablete.

Indirektni i direktni Coombs-ov test takođe može dati lažno pozitivne rezultate. Ovo može da bude slučaj kod novorođenčadi čije su majke pre porođaja dobijale cefalosporine.

Kod pacijenata sa smanjenim protokom urina usled oštećene funkcije bubrega, potrebno je prilagoditi dozu.

Lek se ne sme primenjivati intratekalno. Posle intratekalne primene cefazolina zabeleženi su izveštaji o teškoj intoksikaciji centralnog nervnog sistema (uključujući konvulzije).

Ovaj lek sadrži 96 mg (4,2 mmol) natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Antibiotici

Cefazolin se ne sme istovremeno primenjivati sa bakteriostatskim antibioticima (kao što su tetraciklini, sulfonamidi, eritromicin, hloramfenikol) zbog antagonističkog delovanja koje je primećeno u in vitro uslovima.

Istovremena primena se ne preporučuje

Probenecid

Usled blokade renalnog izlučivanja, istovremena primena sa probenecidom dovodi do povećanja koncentracije cefazolina i do dužeg zadržavanja cefazolina u krvi.

Mere opreza

Antikoagulansi

Cefazolin retko može da dovede do poremećaja u koagulaciji krvi (videti odeljak 4.8). Kod istovremene terapije lekovima koji utiču na koagulaciju (npr. visoke doze heparina, oralni antikoagulansi), moraju se redovno kontrolisati parametri koagulacije.

Nefrotoksične supstance

Nije isključeno da cefazolin pojačava nefrotoksično dejstvo antibiotika (aminoglikozida, kolistina, polimiksina-B) i brzodelujućih diuretika (npr. furosemida). Zbog toga je, u slučaju ovakve terapije, preporučljivo kontrolisati funkciju bubrega.

Vitamin K1

Neki cefalosporini, kao što su cefamandol, cefazolin i cefotetan mogu da imaju uticaja na metabolizam vitamina K1, naročito u slučajevima nedostatka ovog vitamina. Zbog toga može biti potrebno nadoknaditi vitamin K1.

Trudnoća

Ne postoji dovoljno podataka u vezi sa primenom cefazolina kod trudnica.

Cefazolin bi u trudnoći, a naročito u prvom trimestru trebalo davati jedino nakon pažljive procene koristi u odnosu na rizik.

Dojenje

Cefazolin se u malim koncentracijama izlučuje u majčino mleko i može da izazove prolive ili razvoj gljivica kod odojčadi žena koje doje, a na terapiji su ovim lekom. Zbog toga tokom terapije ovim lekom treba prekinuti dojenje.

Nisu sprovedene studije o uticaju cefazolina na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, mogu nastati sporedna dejstva (npr. alergijske reakcije, vrtoglavica), koja mogu da utiču na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanje mašinama (videti deo 4.8).

Neželjena dejstva navedena su u daljem tekstu po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost javljanja je definisana kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do

<1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

* Ugroženi su pacijenti sa faktorima rizika koji mogu dovesti do nedostatka vitamina K ili utiču na druge mehanizme koagulacije, kao i pacijenti sa oboljenjima koja izazivaju krvarenje ili ih mogu pojačati (videti odeljak 4.4).

** Može zahtevati hitnu medicinsku pomoć.

§ Kod prekomernog doziranja ili kod neprilagođene doze kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega. # U većini slučajeva simptomi su lakše prirode i često prestaju još u toku ili nakon završetka terapije.

+ Kod teških i upornih dijareja treba razmotriti postojanje pseudomembranoznog kolitisa, što zahteva prekid terapije i hitno uvođenje odgovarajućih mera. Lekovi koji usporavaju crevnu peristaltiku su kontraindikovani.

$ Najčešće kod teško obolelih pacijenata koji uzimaju više lekova.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Predoziranje cefazolinom može da prouzrokuje bol, upalu i flebitis na mestu primene injekcije. Primena veoma velikih doza parenteralnih cefalosporina može da ima za posledicu vrtoglavicu, parastezije, nadraženost centralnog nervnog sistema, mioklonus i glavobolju. Posle predoziranja nekim cefalosporinima, naročito kod pacijenata sa oboljenjima bubrega, mogu da nastupe grčevi.

Posle prekomernog doziranja mogu se uočiti sledeće nepravilnosti u laboratorijskim nalazima: povećanje vrednosti kreatinina, BUN-a, vrednosti enzima jetre i bilirubina, pozitivan Coombs-ov test, trombocitoza, trombocitopenija, eozinofilija, leukopenija i produženje protrombinskog vremena.

Terapija

Ukoliko nastupe konvulzije, treba odmah prekinuti primenu ovog leka. Lečenje nekim antikonvulzivom može biti potrebno. Indikovano je precizno praćenje vitalnih telesnih funkcija, kao i odgovarajuće laboratorijske kontrole. U slučaju jakog predoziranja, naročito kod pacijenata sa oštećenim bubrezima, od pomoći može biti kombinacija hemodijalize i hemoperfuzije, ukoliko druge terapijske mere ne daju rezultate. Međutim, ne postoje odgovarajući podaci koji bi ovo potkrepili. Peritonealna dijaliza nije efikasna.

Farmakoterapijska grupa: Antiinfektivni lekovi za sistemsku primenu; ostali beta-laktam antibakterijski lekovi; cefalosporini, I generacija

ATC šifra: J01DB04

Cefazolin je beta-laktamski antibiotik iz grupe cefalosporina za parenteralnu primenu. Mehanizam dejstva

Mehanizam delovanja cefazolina zasniva se na inhibiciji sinteze ćelijskog zida bakterije (tokom faze rasta) blokiranjem penicilin-vezujućih proteina (PBPs), kao npr. transpeptidaza, a rezultat toga je baktericidno dejstvo.

Veza između farmakokinetike i farmakodinamike

Efikasnost u suštini zavisi od vremena tokom kog je nivo aktivne supstance iznad minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) uzročnika.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na cefazolin može da se zasniva na sledećim mehanizmima:

• Inaktivacija betalaktamazama: cefazolin poseduje široku stabilnost u odnosu na penicilinaze gram- pozitivnih bakterija, ali samo nisku stabilnost prema brojnim plazma-kodiranim betalaktamazama, npr. betalaktamaze sa proširenim spektrom (tzv. extended spectrum betalactamases, ESBLs) ili hromozomski kodiranim betalaktamazama tipa AmpC.
• Redukovani afinitet PBP prema cefazolinu: stečena rezistencija kod pneumokoka i drugih streptokoka zasniva se na modifikacijama postojećih PBP kao posledica mutacije. Za rezistenciju kod stafilokoka rezistentnih na meticilin (oksacilin) odgovorno je stvaranje dodatnog PBP sa smanjenim afinitetom prema cefazolinu.
• Nedovoljna penetracija cefazolina kroz spoljni zid ćelije kod gram-negativnih bakterija može da dovede do toga da PBP ne budu u dovoljnoj meri blokirani.
• Cefazolin može efluksnim pumpama aktivno da se transportuje iz ćelije. Postoji parcijalna ili potpuna unakrsna rezistencija cefazolina sa drugim cefalosporinima i penicilinima.

Granične vrednosti

Ispitivanje osetljivosti na cefazolin je sprovedeno korišćenjem dilucionog metoda. Utvrđene su sledeće vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija za osetljive i rezistentne mikroorganizme.

EUCAST (European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing) granične vrednosti su prikazane u tabeli:

* bazirajući se prvenstveno na farmakokinetici u serumu

1) za Staphylococcus spp. preuzima se rezultat testiranja oksacilina, odn. cefoksitina. Meticilin (oksacilin)- rezistentne stafilokoke se nezavisno od rezultata testa vrednuju kao rezistentne na cefalosporine.

Prevalenca stečene rezistencije

Prevalenca stečene rezistencije pojedinih vrsta može lokalno i tokom vremena da varira, pa su zbog toga potrebne lokalne informacije o situaciji rezistentnosti – pogotovo radi adekvatnog lečenja teških infekcija. Ako je usled lokalne situacije rezistentosti delotvornost cefazolina dovedena u pitanje, onda je potrebna konsultacija sa stručnjacima u vezi sa terapijom. Kod teških infekcija ili kod neuspeha terapije treba težiti mikrobiološkoj dijagnozi sa dokazivanjem uzročnika i njegove osetljivosti na cefazolin.

Prevalenca stečene rezistencije u Nemačkoj na osnovu podataka tokom poslednjih 5 godina iz nacionalnih projekata i studija nadzora rezistencije (stanje: januar 2016.):

º Prilikom objavljivanja tabele nisu postojali podaci. U primarnoj literaturi, standardnim delima i preporukama terapije pretpostavlja se da su osetljivi.

$ Prirodna osetljivost većine izolata je u intermedijarnom području.

+ U najmanje jednom regionu stopa rezistencije iznosi preko 50%.

□ U ambulantnoj oblasti stopa rezistencije je <10%.

Koncentracija u serumu (mikrogram/mL) posle intravenske primene; doza 1 g

Posle intravenske primene poluvreme eliminacije iznosi oko 1,4 sata.

Resorpcija

Posle intravenske infuzije cefazolina u dozi od 3,5 mg/kg telesne mase (oko 250 mg) u trajanju od jednog sata, a zatim doze od 1,5 mg/kg telesne mase (oko 100 mg) u trajanju od 2 sata, došlo je do postizanja ravnomerne koncentracije leka u serumu od oko 28 mikrograma/mL u toku trećeg sata.

Kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi (2 L/h) srednje koncentracije leka u serumu posle 24-časovne instilacije rastvora koncentracije 50 mg/L, odnosno 150 mg/L, iznose 10 mikrograma/mL odnosno 30 mikrograma/mL.

Kod primene 50 mg/L, srednja maksimalna koncentracija cefazolina iznosila je 29 mikrograma/mL (3 pacijenta) odnosno kod primene 150 mg/L, 72 mikrograma/mL (6 pacijenata).

Distribucija

Vezivanje za proteine plazme je 65 do 92%. Volumen distribucije je približno 11 L/1,73m2.

Prilikom primene cefazolina pacijentima bez opstrukcije žučnih kanala, cefazolin se pojavljuje u tkivu žučne kese i u žučnoj kesi u koncentracijama koje su značajno više od serumskih nivoa. Ukoliko, međutim, postoji opstrukcija žučnih puteva, onda je koncentracija leka u žuči znatno niža nego u serumu.

Cefazolin slabo prolazi u cerebrospinalnu tečnost (čak i u slučaju meningitisa) i u očnu vodicu.

Cefazolin prolazi inflamiranu sinovijalnu membranu, a koncentracija leka koja je postignuta u području zgloba, može se uporediti sa koncentracijom u serumu.

Cefazolin prolazi kroz placentalnu barijeru, prelazi u krv pupčane vrpce i plodovu vodu. Cefazolin se u veoma maloj koncentraciji nalazi u majčinom mleku.

Biotransformacija i eliminacija

Cefazolin se nepromenjen izlučuje mokraćom i to uglavnom putem glomerularne filtracije, a manjim delom tubularnom sekrecijom.

Cefazolin se može ukloniti iz krvi dijalizom (hemodijaliza i peritonealna dijaliza). Ekstrakcija kod šestočasovne dijalize iznosi 23%.

Karcinogeni potencijal nije utvrđen u ispitivanjima mutagenosti ili dugoročnim ispitivanjima na životinjama.

Reproduktivna ispitivanja na pacovima u dozama od 500 mg i 1 g cefazolina/kg telesne mase, nisu ukazala na uticaj cefazolina na reproduktivnu sposobnost ili razvoj ploda.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Cefazolin nije kompatibilan sa amikacin-disulfatom, amobarbital-natrijumom, askorbinskom kiselinom, bleomicin-sulfatom, kalcijum-glukoheptonatom, kalcijum-glukonatom, cimetidin-hidrohloridom, kolistinmetansulfonat-natrijumom, eritromicin-glukoheptonatom, kanamicin-sulfatom, oksitetraciklin- hidrohloridom, lidokain-hidrohloridom, pentobarbital-natrijumom, polimiksin-B-sulfatom i tetraciklin- hidrohloridom.

Takođe videti odeljak 4.5.

2 godine.

Ovaj lek ne treba korisititi posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju. Rok upotrebe pripremljenog rastvora za injekciju/infuziju

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora 12h na temperaturi do 25°C i 24h na temperaturi od 2-8°C. Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah upotrebiti nakon pripreme za upotrebu.

Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika i normalno ne smeju biti duži od

24 sata na temperaturi od 2-8ºC, osim ako se rekonstitucija ne izvodi u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje: boca od bezbojnog stakla od 100 mL (hidrolitičke otpornosti III) sa gumenim (halogenobutilnim) čepom i aluminijumskim prstenom sa plavim PP poklopcem.

Spoljašnje pakovanje: kartonska kutija sa 10 boca i Uputstvo za lek.

Rastvor za injekcionu primenu se priprema tako što se prašak rastvori u najmanje 10 mL vode za injekcije, izotoničnog rastvora natrijum-hlorida ili 5% rastvora glukoze (za informacije o doziranju videti odeljak 4.2).

Rastvor za infuzionu primenu se priprema tako što se prašak rastvori u najmanje 10 mL vode za injekcije, izotoničnog rastvora natrijum-hlorida ili 5% rastvora glukoze i nakon toga se dalje razblaži sa 100 mL odgovarajućeg infuzionog rastvora i polako primeni putem intravenske infuzije. Trajanje infuzije svaki put treba da iznosi 30 do 120 minuta (za informacije o doziranju videti odeljak 4.2).

Rastvor za injekciju ili infuziju leka Cefazolin-MIP 2 g je bledo žute boje. Razlike u intenzitetu boje nemaju uticaj na efikasnost i bezbednost ovog antibiotika. Nemojte koristiti zamućene rastvore ili rastvore koji sadrže vidljive čestice.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Cefazolin-MIP kao aktivnu supstancu sadrži cefazolin. Cefazolin je antibiotik koji se koristi za lečenje određenih infekcija uzrokovanih bakterijama. Pripada grupi antibiotika koji se nazivaju cefalosporini. Cefalosporini uništavaju bakterije ili sprečavaju njihov rast.

Lek Cefazolin-MIP se koristi za lečenje sledećih infekcija koje su izazvane osetljivim bakterijama:

• infekcije disajnih puteva;
• infekcije mokraćnih i genitalnih puteva (infekcije urogenitalnog trakta);
• infekcije žučnih puteva;
• infekcije kože i mekih tkiva;
• infekcije kostiju i zglobova;
• infekcije krvi (sepsa);
• endokarditis;
• pre operativnog zahvata kako bi se smanjila mogućnost nastanka postoperativnih infekcija.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na cefazolin ili druge cefalosporinske antibiotike ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• u slučaju potvrđene alergije na penicilin, pošto je moguća pojava unakrsne preosetljivosti između cefazolina i drugih beta-laktamskih antibiotika;

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Cefazolin-MIP. Obavestite Vašeg lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.

Pre primene leka Cefazolin-MIP, razgovarajte sa svojim lekarom:

• ukoliko ste alergični na penicilin ili bilo koji drugi beta-laktamski antibiotik, usled moguće pojave ukrštene preosetljivosti između cefazolina i ovih antibiotika (videti odeljak „Lek Cefazolin-MIP ne smete koristiti”);
• ukoliko ste skloni alergijskim reakcijama, ako imate bronhijalnu astmu ili polensku kijavicu, pošto ste u tim slučajevima pod većim rizikom od razvoja reakcija preosetljivosti;
• ukoliko imate teško oštećenje bubrega. U ovom slučaju je potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak

,,Pacijenti sa oštećenjem bubrega”);

• ukoliko ste nekada ranije imali oboljenja digestivnog trakta, zapaljenje sluzokože debelog creva (pseudomembranozni kolitis). U tom slučaju Vaš lekar će odmah prekinuti terapiju lekom Cefazolin-MIP i sprovesti odgovarajuću terapiju;
• ukoliko imate oboljenje koje može prouzrokovati krvarenje (poremećaji krvarenja, čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu) ili ako imate faktore rizika koji mogu dovesti do nedostatka vitamina K ili uticati na druge mehanizme zgrušavanja krvi (parenteralna ishrana, poremećaj ishrane, oštećenje funkcije jetre i bubrega, smanjenje broja krvnih pločica);
• dugotrajna primena antibiotika može da dovede do pojave bakterijskih ili gljivičnih superinfekcija (iznenadan porast raznih vrsta bakterija, različitih od one vrste koja je na početku dijagnostikovana i lečena). Zato je važno pažljivo praćenje pacijenta. Ukoliko za vreme lečenja nastupi superinfekcija, treba preduzeti odgovarajuće mere;

-nemojte menjati niti prekidati lečenje bez konsultacije sa lekarom, čak i ako se Vaše stanje popravilo ili više nemate znake bolesti, kako bi se izbeglo ponovno pogoršanje simptoma, odnosno ponovno nastupanje bolesti.

Cefazolin nije pogodan za lečenje meningitisa zbog slabe penetracije u likvor (moždanu tečnost).

Tokom dugotrajnog ili lečenja visokim dozama ovog leka neophodno je redovno kontrolisati funkciju sistema organa, bubrega, jetre kao i hematopoetske funkcije.

Cefazolin MIP ne treba davati prevremeno rođenoj deci i novorođenčadi uzrasta ispod jednog meseca, pošto ne postoje iskustva niti je dokazana bezbednost primene.

Drugi lekovi i Cefazolin-MIP

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Vaš lekar će obratiti posebnu pažnju ako uzimate neki od sledećih lekova:

• aminoglikozide ili druge antibiotike (lekove za lečenje infekcija)
• probenecid (lek za lečenje oboljenja zglobova i gihta)
• vitamin K1
• antikoagulanse (lekove koji sprečavaju zgrušavanje krvi)
• diuretike, npr. furosemid (lekove koji povećavaju izlučivanje mokraće)

Cefazolin-MIP nije kompatibilan sa amikacin-disulfatom, amobarbital-natrijumom, askorbinskom kiselinom, bleomicin-sulfatom, kalcijum-glukoheptonatom, kalcijum-glukonatom, cimetidin-hidrohloridom, kolistinmetansulfonat-natrijumom, eritromicin-glukoheptonatom, kanamicin-sulfatom, oksitetraciklin- hidrohloridom, lidokain-hidrohloridom, pentobarbital-natrijumom, polimiksin-B-sulfatom, tetraciklinima.

Primena leka Cefazolin-MIP može dovesti do lažno pozitivnih rezultata pri određivanju šećera u mokraći. To je moguće izbeći primenom metoda specifičnih za glukoza-oksidazu.

Takođe, primena ovog leka može dovesti do pojave lažno pozitivnih rezultata Coombs-ovog testa, čak i kod novorođenčeta čija je majka pre porođaja dobijala cefalosporine.

Primena leka Cefazolin-MIP sa hranom i pićima

Hrana i piće nemaju uticaja na primenu leka.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Ovaj lek ne treba primenjivati tokom trudnoće, a naročito tokom prvog trimestra, osim u slučaju kada je to opravdano na osnovu pažljive procene odnosa koristi i rizika.

Dojenje

Ako dojite, obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet. U majčinom mleku su pronađene niske koncentracije leka, pa se zato preporučuje da prekinete dojenje ukoliko ste na terapiji lekom Cefazolin-MIP.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nema podataka da cefazolin može značajno izmeniti sposobnost upravljanja vozilima ili mašinama ukoliko se primenjuje u odgovarajućim dozama prema preporukama za doziranje.

Lek Cefazolin-MIP sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 96 mg (4,2 mmol) natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek Cefazolin-MIP se može primenjivati kao intravenska injekcija ili intravenska infuzija.

Doziranje, način primene i dozni interval zavise od ozbiljnosti infekcije, osetljivosti patogena na cefazolin i stanja pacijenta (npr. bubrežna funkcija).

Uobičajeno doziranje kod odraslih i adolescenata starijih od 12 godina sa normalnom bubrežnom funkcijom:

Infekcija izazvana visoko osetljivim patogenima:

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1 - 2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).

Infekcija izazvana manje osetljivim patogenima:

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3 - 4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).

Kod ozbiljnih infekcija koje ugrožavaju život (septikemija) primenjuje se doza od 6 g do 12 g dnevno, podeljena u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).

Primena pre operativnog zahvata kako bi se smanjila mogućnost nastanka postoperativnih infekcija: Da bi se sprečila postoperativna infekcija pri kontaminirajućoj ili potencijalno kontaminirajućoj hirurškoj proceduri, preporučuju se sledeće doze:

• 1 g intravenski, primenjuje se 30 minuta ili 1 h pre početka operacije;
• za dugotrajne hirurške procedure (npr. 2 h i duže) 500 mg – 1g intravenski tokom operacije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja u skladu sa trajanjem operacije);
• 500 mg – 1 g intravenski svakih 6-8 h u toku 24 sata posle operacije. Izuzetno, u nekim slučajevima lek se može primenjivati do 5 dana po završetku operacije.

Značajno je da se:

• preoperativna doza primeni neposredno pre početka operacije (30 minuta – 1 h), kako bi se postigle odgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;
• cefazolin primeni, ako je potrebno, u podesnim intervalima tokom operacije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.

Podešavanje doza kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega:

Cefazolin se može koristiti kod pacijenata sa smanjenom renalnom funkcijom uz sledeća podešavanja doza:

Za pacijente na dijalizi videti odeljak ,,Farmakokinetički podaci” Sažetka karakteristika leka.

Odojčad (uzrasta iznad 1 mesec) i deca:

Kod dece, ukupna dnevna doza od 25 mg/kg telesne mase do 50 mg/kg telesne mase, podeljena u 3 do 4 jednake doze, efikasna je za većinu umereno ozbiljnih infekcija. Za ozbiljne infekcije ukupna dnevna doza se može povećati na 100 mg/kg telesne mase.

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega

Pedijatrijskim pacijentima sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je dati odgovarajuću inicijalnu dozu. Nakon davanja inicijalne doze primenjuju se sledeće preporuke za smanjenje doze u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega:

Kako bezbedna upotreba kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba do mesec dana starosti) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje.

Način primene:

Cefazolin-MIP se primenjuje intravenski, u obliku injekcije/infuzije.

Priprema rastvora spremnog za upotrebu:

Suvi prašak se rastvara u vodi za injekcije, 0,9% rastvoru natrijum-hlorida ili u 5% rastvoru glukoze. Boce su namenjene za jednokratnu upotrebu nakon pripreme rastvora.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije videti odeljak „Rok upotrebe“.

Podela na pojedinačne doze:

Dnevne doze od 2 do 3 g cefazolina mogu da se aplikuju polako (tokom 3-5 minuta) putem intravenske injekcije u 2 odnosno 3 pojedinačne doze od po 1 g.

Kod većih dnevnih doza cefazolina (4 do 6 g), zbog ravnomernosti i duže održivosti delovanja, prednost se daje intravenskoj infuziji. Dnevne doze od 4 g cefazolina treba da se daju u 2 infuzije po 2 g, dnevne doze od 6 g cefazolina u 3 infuzije po 2 g. Trajanje infuzije svaki put treba da iznosi 30 do 120 minuta.

Napomena:

Rastvor pripremljen za intravensku upotrebu izaziva bolove kod neprimerene aplikacije (intramuskularna ili slučajna paravenska aplikacija).

Ako ste primili više leka Cefazolin-MIP nego što treba

Ukoliko mislite da ste primili veću dozu leka Cefazolin-MIP nego što bi trebalo, obavestite odmah svog lekara ili se obratite najbližoj zdravstvenoj ustanovi!

U slučaju predoziranja cefazolinom mogu se javiti lokalne promene na mestu ubrizgavanja (bol, zapaljenska reakcija, zapaljenje vene), kao i tegobe povezane sa centralnim nervnim sistemom (glavobolja, vrtoglavica, osećaj trnjenja). Pojava konvulzija može se posebno očekivati u slučaju neadekvatnog doziranja leka kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Takođe, može doći do poremećaja vrednosti laboratorijskih testova: povećanje vrednosti uree, enzima jetre (SGOT, SGPT) i bilirubina u serumu, pozitivan Coombs-ov test, povećan ili smanjen broj krvnih pločica, smanjen broj belih krvnih zrnaca, povećan broj eozinofila u krvi i produžavanje protrombinskog vremena.

U slučaju epileptičnih napada mora se odmah prekinuti primena cefazolina i primeniti odgovarajuća antikonvulzivna terapija.

Lečenje akutnog trovanja cefazolinom obuhvata ubrzavanje eliminacije leka i mere simptomatske terapije, jer ne postoji specifičan antidot. Ukoliko je reč o teškom trovanju, može se primeniti i hemodijaliza.

Ako ste zaboravili da primite lek Cefazolin-MIP

Lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno dobijete lek. Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu leka!

Ako naglo prestanete da primate lek Cefazolin-MIP

Veoma je važno da lek koristite onoliko dugo koliko Vam je to propisao Vaš lekar. Možda ćete se osećati bolje, ali je važno da ni tada ne prestanete da primate lek bez preporuke lekara, inače se Vaše stanje može ponovo pogoršati.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i drugi lekovi, lek Cefazolin-MIP, može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva leka Cefazolin su obično blaga i prolazna. Mogu se ispoljiti lokalno (posle i.v. primene) ili sistemski.

Teške alergiske reakcije (veoma retko, mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek) Ako osetite dole navedene simptome, odmah se obratite lekaru:

• naglo oticanje lica, vrata, usana ili usta, otežano disanje ili gutanje
• naglo oticanje ruku, stopala ili članaka

Kod teških i upornih proliva, treba razmotriti postojanje pseudomembranoznog enterokolitisa (nepoznata učestalost, ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka), što zahteva prekid terapije i hitno uvođenje odgovarajućih mera.

Učestalost javljanja ostalih mogućih neželjenih dejstava je definisana kao:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• alergijske reakcije na koži kao što su egzantem, koprivnjača i svrab.
• gastrointestinalne smetnje u obliku proliva, povraćanja, mučnine, gubitka apetita, nadutosti, bolova u stomaku, koji su lakše prirode i često prestaju još u toku ili nakon završetka terapije.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• nakon intravenske aplikacije, može doći do flebitisa ili do tromboflebitisa.
• promene u krvnoj slici, uključujući smanjenje ili povećanje broja crvenih i belih krvnih zrnaca i krvnih pločica (trombocitopenija, neutropenija, leukopenija, eozinofilija, agranulocitoza ili hemolitička anemija) koje mogu izazvati krvarenje, lako pojavljivanje modrica i/ili obojenost kože. Ove pojave su reverzibilne i nestaju nakon prekida terapije.
• teške reakcije preosetljivosti kao što je pojava otoka ispod kože (angioneurotski edem) i temperatura izazvana lekom
• lakše, prolazno povećanje enzima jetre: SGOT i SGPT i AP.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1 000 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaji u koagulaciji krvi i krvarenje kao posledica. Ugroženi su pacijenti sa faktorima rizika koji mogu dovesti do nedostatka vitamina K ili utiču na druge mehanizme koagulacije, kao što su urođeni (npr. hemofilija) ili stečeni (npr.kod parenteralne ishrane, neuhranjenosti, oštećenje funkcije jetre ili bubrega, trombocitopenije), uslovljene lekovima (npr. heparinom ili oralnim antikoagulansima), kao i pacijenti sa oboljenjima koja izazivaju krvarenja ili ih mogu pogoršati (npr. ulkus želuca ili creva). Zbog toga je neophodno redovno sprovoditi kontrole Quick-ove vrednosti kod pacijenata sa oboljenjima koja mogu dovesti do krvarenja, kao i kod pacijenata sa poremećajem koagulacije. Po potrebi moguće je dati nadoknadu vitamina K (10mg nedeljno).
• intersticijalni nefritis i ostala oboljenja bubrega (sa povećanim vrednostima uree i kreatinina u krvi) su primećena retko, najčešće kod teško obolelih pacijenata koji uzimaju više lekova

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• reverzibilni hepatitis i holestatska žutica.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka):

• dugotrajna i ponovljena primena može dovesti do superinfekcija ili kolonizacije rezistentnim bakterijama ili gljivicama (mlečica, Moniliasis vaginalis)
• kod prekomernog doziranja ili kod neprilagođene doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega može se javiti glavobolja, vrtoglavica, parestezija, nadraženost centralnog nervnog sistema, mioklonija i grčevi.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Cefazolin-MIP posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe odnosi se na poslednji dan navedenog meseca.

Uslovi čuvanja neotvorene boce:

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 2 godine.

Rok upotrebe pripremljenog rastvora za injekciju/infuziju

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora 12h na temperaturi do 25°C i 24h na temperaturi od 2-8°C. Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah upotrebiti nakon pripreme za upotrebu.

Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika i normalno ne smeju biti duži

od 24 sata na temperaturi od 2-8 ºC, osim ako se rekonstitucija ne izvodi u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere pomažu očuvanju životne sredine.

Aktivna supstanca je cefazolin-natrijum.

Jedna boca sadrži 2096 mg cefazolin-natrijuma (što odgovara 2000 mg cefazolina). Sadržaj natrijuma po bočici: 96 mg, što odgovara 4,2 mmol.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Kako izgleda lek Cefazolin-MIP i sadržaj pakovanja

Lek cefazolin-MIP je beo ili skoro beo prašak.

Unutrašnje pakovanje: boca od bezbojnog stakla od 100 mL (hidrolitičke otpornosti III) sa gumenim (halogenobutilnim) čepom i aluminijumskim prstenom sa plavim PP poklopcem.

Spoljašnje pakovanje: kartonska kutija sa 10 boca i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

MIP PHARMA D.O.O. BEOGRAD, Ugrinovački put 3. deo 3, Beograd

Proizvođač:

CHEPHASAAR CHEMISCH-PHARMAZEUTISCHE FABRIK GmbH,

Muhlstrasse 50, St. Ingbert, Nemačka Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Oktobar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-03234-19-001 od 23.10.2020.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Cefazolin je indikovan za lečenje sledećih ozbiljnih infekcija kod odraslih i dece starije od 1 meseca (videti odeljke ,,Doziranje i način primene” i ,,Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“ u Sažetku karakteristika leka) izazvanih osetljivim mikroorganizmima (videti odeljak ,,Farmakodinamski podaci”):

• Infekcije respiratornog trakta čiji su izazivači: S. pneumoniae, Klebsiella species, H. influenzae, Staph. aureus (penicilin osetljivi i penicilin rezistentni sojevi) i beta hemolitički streptokok grupe A.
• Infekcije genitourinarnog trakta čiji su izazivači: E. coli, P. mirabilis i Klebsiella.
• Infekcije bilijarnog trakta čiji su izazivači: E. coli, razni sojevi streptokoka, P. mirabilis, Klebsiella i

Staph. aureus.

• Infekcije kože i mekih tkiva čiji su izazivači: Staph. aureus (penicilin osetljivi i penicilin rezistentni sojevi), beta hemolitički streptokok grupe A, kao i drugi sojevi streptokoka.
• Infekcije kostiju i zglobova čiji je izazivač S. aureus.
• Septikemija čiji su izazivači: S. pneumoniae, Staph. aureus (penicilin osetljivi i penicilin rezistentni sojevi), P. mirabilis, E. coli i Klebsiella.
• Endokarditis čiji su izazivači S. aureus (penicilin osetljivi i penicilin rezistentni sojevi) i beta hemolitički streptokok grupe A.

-Perioperativna profilaksa: Profilaktička primena cefazolina preoperativno, intraoperativno i postoperativno može da smanji učestalost nekih postoperativnih infekcija kod pacijenata podvrgnutih hirurškim procedurama koje se ubrajaju u kontaminirajuće ili potencijalno kontaminirajuće.

Doziranje i način primene

Doziranje

Doziranje, način primene i interval doziranja zavise od ozbiljnosti infekcije, osetljivosti patogena na cefazolin i stanja pacijenta (npr. bubrežna funkcija).

Uobičajeno doziranje kod odraslih i adolescenata starijih od 12 godina sa normalnom bubrežnom funkcijom:

Infekcija izazvana visoko osetljivim patogenima:

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1 - 2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).

Infekcija izazvana manje osetljivim patogenima:

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3 - 4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).

Kod ozbiljnih infekcija koje ugrožavaju život primenjuje se doza od 6 g do 12 g dnevno, podeljena u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).

Perioperativna profilaktička primena:

Da bi se sprečila postoperativna infekcija pri kontaminirajućoj ili potencijalno kontaminirajućoj hirurškoj proceduri kod odraslih i adolescenata, preporučuju se sledeće doze:

• 1 g i.v., primenjuje se 30 minuta ili 1 h pre početka operacije;
• za dugotrajne hirurške procedure (npr. 2 h i duže) 500 mg – 1g i.v. tokom operacije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja u skladu sa trajanjem operacije);
• 500 mg – 1 g i.v. svakih 6-8 h u toku 24 sata posle operacije. Izuzetno, u nekim slučajevima lek se može primenjivati do 5 dana po završetku operacije.

Značajno je da se:

• preoperativna doza primeni neposredno pre početka operacije ( 30 minuta – 1 h), kako bi se postigle odgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;
• cefazolin treba primeniti, ako je potrebno, u odgovarajućim intervalima tokom operacije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.

Podešavanje doza kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:

Odraslim osobama sa oštećenom funkcijom bubrega može da bude potrebna manja doza, kako bi se izbeglo akumuliranje leka. Takvo smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.

Kod oštećene funkcije bubrega treba dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja bubrežne funkcije, ozbiljnosti infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin. Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, šema lečenja zavisi od uslova dijalize.

Cefazolin se može koristiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega uz sledeća podešavanja doza:

Odojčad (uzrasta iznad 1 mesec) i deca:

Kod dece, ukupna dnevna doza od 25 mg/kg telesne mase do 50 mg/kg telesne mase, podeljena u 3 do 4 jednake doze, efikasna je za većinu umereno ozbiljnih infekcija. Za ozbiljne infekcije ukupna dnevna doza se može povećati na 100 mg/kg telesne mase.

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega:

Kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega (kao i odraslima) može da bude potrebna niža doza od uobičajene, kako bi se sprečilo akumuliranje leka. Smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina. Kod oštećene funkcije bubrega treba dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja bubrežne funkcije, ozbiljnosti infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin.

Kod dece sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 40-70 mL/min), potrebno je primeniti 60% uobičajene dnevne doze, podeljene u dve jednake pojedinačne doze na svakih 12 h.

Kod dece sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 20-40 mL/min), potrebno je primeniti 25% uobičajene dnevne doze, podeljene u dve jednake pojedinačne doze na svakih 12 h.

Deci sa ozbiljnim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 5-20 mL/min) potrebno je primeniti 10% uobičajene dnevne doze koja se primenjuje na 24 h.

Prevremeno rođena deca i novorođenčad (uzrasta ispod 1 meseca):

Kako bezbedna upotreba kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba do mesec dana starosti) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje.

Videti odeljak ,,Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka“ u Sažetku karakteristika leka.

Starije osobe:

Kod starijih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze.

Način primene

Lek Cefazolin-MIP se primenjuje intravenski, u obliku injekcije/infuzije.

Priprema rastvora spremnog za upotrebu:

Suvi prašak se rastvara u vodi za injekcije, 0,9% rastvoru natrijum-hlorida ili u 5% rastvoru glukoze. Boce su namenjene za jednokratnu upotrebu nakon pripreme rastvora.

Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene videti odeljak ,,Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka”.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije videti odeljak ,,Rok upotrebe”.

Podela na pojedinačne doze:

Dnevne doze od 2 do 3 g cefazolina mogu da se aplikuju polako (tokom 3-5 minuta) putem intravenske injekcije u 2 odnosno 3 pojedinačne doze od po 1 g.

Kod većih dnevnih doza cefazolina (4 do 6 g), zbog ravnomernosti i duže održivosti delovanja, prednost se daje intravenskoj infuziji. Dnevne doze od 4 g cefazolina treba da se daju u 2 infuzije po 2 g, dnevne doze od 6 g cefazolina u 3 infuzije po 2 g. Trajanje infuzije svaki put treba da iznosi 30 do 120 minuta.

Napomena:

Rastvor pripremljen za intravensku upotrebu izaziva bolove kod neprimerene aplikacije (intramuskularna ili slučajna paravenska aplikacija).

Kod pacijenata sa teškim poremećajima balansa elektrolita treba obratiti pažnju na sadržaj natrijuma u preparatu (96 mg po injekcionoj boci).

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Inkompatibilnost

Cefazolin nije kompatibilan sa amikacin-disulfatom, amobarbital-natrijumom, askorbinskom kiselinom, bleomicin-sulfatom, kalcijum-glukoheptonatom, kalcijum-glukonatom, cimetidin-hidrohloridom,

kolistinmetansulfonat-natrijumom, eritromicin-glukoheptonatom, kanamicin-sulfatom, oksitetraciklin- hidrohloridom, lidokain-hidrohloridom, pentobarbital-natrijumom, polimiksin-B-sulfatom i tetraciklin- hidrohloridom.

Takođe videti odeljak ,,Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”.

Rok upotrebe

2 godine.

Ovaj lek ne treba korisititi posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju. Rok upotrebe pripremljenog rastvora za injekciju/infuziju

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora 12h na temperaturi do 25°C i 24h na temperaturi od 2-8°C. Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah upotrebiti nakon pripreme za upotrebu.

Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika i normalno ne smeju biti duži od 24 sata na temperaturi od 2-8 ºC, osim ako se rekonstitucija ne izvodi u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja videti odeljak ,,Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje: boca od bezbojnog stakla od 100 mL (hidrolitičke otpornosti III) sa gumenim (halogenobutilnim) čepom i aluminijumskim prstenom sa plavim PP poklopcem.

Spoljašnje pakovanje: kartonska kutija sa 10 boca i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rastvor za injekcionu primenu se priprema tako što se prašak rastvori u najmanje 10 mL vode za injekcije, izotoničnog rastvora natrijum-hlorida ili 5% rastvora glukoze (za informacije o doziranju videti odeljak

,,Doziranje i način primene“).

Rastvor za infuzionu primenu se priprema tako što se prašak rastvori u najmanje 10 mL vode za injekcije, izotoničnog rastvora natrijum-hlorida ili 5% rastvora glukoze i nakon toga se dalje razblaži sa 100 mL odgovarajućeg infuzionog rastvora i polako primeni putem intravenske infuzije. Trajanje infuzije svaki put treba da iznosi 30 do 120 minuta (za informacije o doziranju videti odeljak ,,Doziranje i način primene”).

Rastvor za injekciju ili infuziju leka Cefazolin-MIP 2 g je bledo žute boje. Razlike u intenzitetu boje nemaju uticaj na efikasnost i bezbednost ovog antibiotika. Nemojte koristiti zamućene rastvore ili rastvore koji sadrže vidljive čestice.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.