Lek Cefazolin Galenika je indikovan za lečenje teških infekcija kod odraslih i dece iznad 1. meseca (videti odeljke 4.2 i 4.4)uzrokovane mikroorganizmima osetljivim na cefazolin (videti odeljak 5.1):
Infekcije respiratornog trakta izazvane: Streptococcus pneumoniae, Klebsiella, Haemophilus influenzae,Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta-hemolitički streptokok grupe A.
Infekcije urogenitalnog traktaizazvane: Escherichia coli, Proteus mirabilis i Klebsiella.
Infekcije bilijarnog trakta izazvane: Escherichia coli, raznim sojevima streptokoka, Proteus mirabilis, Klebsiella i Staphylococcus aureus.
Infekcije kože i mekih tkiva izazvane: Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi), beta-hemolitičkim streptokokom grupe A, kao i drugim sojevima streptokoka.
Infekcije kostiju i zglobovaizazvane Staphylococcus aureus (meticilin-osetljivi sojevi).
Septikemija izazvana: Streptococcus pneumoniae, Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi sojevi i penicilin-rezistentni sojevi), Proteus mirabilis, Escherichia coliiKlebsiella.
Endokarditis izazvan Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi sojevi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta-hemolitičkim streptokokom grupe A.
Perioperativna profilaksa
Profilaktička primena cefazolina preoperativno, intraoperativno i postoperativno može da smanji incidencu nekih postoperativnih infekcija kod pacijenata podvrgnutih hirurškim procedurama koje se ubrajaju u kontaminirajuće ili potencijalno kontaminirajuće.
Treba uzeti u obzir zvanične vodiče za pravilnu upotrebu antibakterijskih lekova. 4.2. Doziranje i način primene
Doziranje
Doziranje, način primene i interval doziranja određuju se prema težini infekcije, osetljivosti patogena na cefazolin i stanju pacijenta (npr. funkcije bubrega).
Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina sa očuvanom funkcijom bubrega Infekcije izazvane veoma osetljivim patogenima
Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1 g do 2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).
1 od 12
Infekcije izazvane manje osetljivim patogenima
Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3 g do 4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih6 ili 8 sati).
Kod teških infekcija i infekcija koje ugrožavaju život, primenjuje se doza od 6 g do 12 g, podeljena u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 do 8 sati).
Perioperativna profilaktička primena
Za perioperativnu profilaksu kod odraslih i adolescenata, preporučuju se sledeće doze:
1 g intravenski ili intramuskularno, primenjuje se 30 minuta do 1 sat pre početka hirurške intervencije;
za dugotrajne hirurške procedure (npr. 2 sata i duže) primenjuje se 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno, tokom hirurške intervencije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja, u skladu sa trajanjem hirurške intervencije);
500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno svakih 6 - 8 sati, u toku 24 sata postoperativno, ili nakon hirurške intervencije gde bi infekcija predstavljala poseban rizik, u periodu od 3 do 5 dana.
Značajno je da se:
preoperativna doza primeni pravovremeno (30 minuta do 1 sat), kako bi se postigle odgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;
osim toga, ako postoji rizik od infekcije, cefazolin treba primenjivati u odgovarajućim intervalima tokom hirurške intervencije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.
Odrasli pacijentisa oštećenjem funkcije bubrega
Odraslim osobama sa oštećenjem funkcije bubrega može da bude potrebna manja doza, kako bi se izbeglo akumuliranje leka. Takvo smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi.
Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.
U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin.
Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, režim terapije zavisi od uslova dijalize. Videti odeljak 4.4.
Klirens kreatinina (mL/min) | Kreatinin u serumu (mg/100 mL) | Dnevna doza | Interval doziranja |
≥ 55 | ≤ 1,5 | uobičajena doza | nepromenjen |
35-54 | 1,6-3,0 | uobičajena doza | najmanje na svakih 8 sati |
11-34 | 3,1-4,5 | polovina uobičajene doze | svakih 12 sati |
≤ 10 | ≥ 4,6 | polovina uobičajene doze | svakih 18-24 sata |
Odojčad (uzrasta iznad 1 meseca) i deca uzrasta do 12 godina
Deci uzrasta iznad 1 meseca života se dnevno daje 25 do 50 mg cefazolina po kg telesne mase, podeljeno u 3 do 4 pojedinačne doze, što je efikasnoza većinu umereno teških infekcija. Moguće je povećanje dnevne doze na 100 mg cefazolina po kg telesne mase kod težih infekcija.
Deca sa oštećenjem funkcije bubrega
Kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega (kao i kod odraslih) može da bude potrebna manja doza od uobičajene, kako bi se sprečilo akumuliranje leka. Smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.
U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin.
2 od 12
Klirens kreatinina (mL/min) | Procenat uobičajene dnevne doze |
40 – 70 | 60% uobičajene dnevne doze, podeljene na 2 jednake pojedinačne doze koje se primenjuju na svakih 12 sati. |
20 – 40 | 25% uobičajene dnevne doze, podeljene na 2 jednake pojedinačne doze koje se primenjuju na svakih 12 sati |
5 – 20 | 10% uobičajene dnevne doze koja se primenjuje na svaka 24 sata |
Prevremeno rođena deca i novorođenčad (uzrasta ispod 1. meseca)
Kako bezbedna primena kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba uzrasta do mesec dana) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje. Videti odeljak 4.4.
Starije osobe
Kod starijih pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze. Način primene
Cefazolin se može primenjivati kao: intramuskularna injekcija,
intravenska injekcija ili intravenska infuzija.
Ukupna dnevna doza je ista, bez obzira na način primene.
Cefazolin se primenjuje nakon rekonstitucije sterilnom vodom za injekcije ili bakteriostatskom vodom za injekcije. Kada se rekonstituiše, rastvor treba dobro promućkati, kako bi se supstanca potpuno rastvorila. Treba vizuelno proveriti odsustvo čestica pre primene. Ukoliko su čestice primetne u rekonstituisanoj tečnosti, rastvor leka treba uništiti.
Rekonstituisan rastvor treba primeniti odmah. Ostatak rastvora nakon upotrebe treba uništiti. Pripremljeni rastvor se primenjuje duboko intramuskularno ili intravenski.
Ne sme se primenjivati više od 500 mg cefazolina za jednu intramuskularnu primenu.
Cefazolin namenjen za intramuskularnu primenu ne sme se primenjivati intravenski kada se rastvoru dodaje lokalni anestetik.
Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6. Intramuskularna primena
Nakon pripreme, rastvor treba primeniti duboko intramuskularno u veliku mišićnu masu. Intravenska primena
i.v. direktna (bolus) injekcija
Nakon pripreme, rastvor ubrizgavati polako, tokom 3 – 5 min, direktno u venu ili preko sistema. Aplikacija ne treba da traje kraće od 3 minuta.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na druge cefalosporinske antiobiotike.
Lek se ne sme primenjivati u slučaju prethodne neposredne i/ili teške reakcije preosetljivosti na penicilin ili neki drugi beta-laktamski antibiotik.
3 od 12
Poseban oprez je potreban kod pacijenata sa alergijskom dijatezom, bronhijalnom astmom ili alergijskim rinitisom. Pre početka terapije cefazolinom potrebno je utvrditi da li se u anamnezi navode reakcije preosetljivostina druge beta-laktamske antibiotike (peniciline ili cefalosporine).
Kod pacijenata kod kojih se razvije alergijska reakcija, primenu leka treba prekinuti i primeniti adekvatnu simptomatsku terapiju. Treba uzeti u obzir mogućnost povremene pojave ukrštene alergijske reakcije sa drugim cefalosporinima i penicilinima. Ukoliko je poznato da postoji preosetljivost na peniciline, mora se uzeti u obzir ukrštena alergijska reakcija sa drugim beta-laktamima, npr. cefalosporinima.
Cefazolin može retko dovesti do poremećaja koagulacije krvi. Posebno su ugroženi pacijenti sa faktorima rizika koji dovode do deficita vitamina K ili utiču na ostale mehanizme koagulacije (parenteralna ishrana, neuhranjenost, poremećaj funkcije jetre ili bubrega, trombocitopenija).
Isto važi i za pacijente sa komorbiditetima koji mogu prouzrokovati ili pogoršati krvarenje (npr. hemofilija, gastrični ili duodenalni ulkusi). Zbog toga je u ovakvim slučajevima potrebno odrediti protrombinsko vreme i, ukoliko je smanjeno, uvesti terapiju vitaminom K (10 mg nedeljno).
Prekomerno razmnožavanje rezistentnih mikroorganizama
Pri primeni skoro svih antibiotika prijavljeni su slučajevi kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, čija težina može biti blaga do životno ugrožavajuća (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do razvoja dijareje tokom ili nakon upotrebe antibiotika. Ukoliko dođe do razvoja kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, terapija cefazolinom se mora odmah obustaviti i uz konsultaciju lekara započeti primena adekvatne terapije. U ovakvoj situaciji je kontraindikovana primena antiperistaltika.
U slučaju dugotrajne primene cefazolina može doći do prekomernog razmnožavanja neosetljivih mikroorganizama. Zbog toga je od izuzetnog značaja stalno praćenje stanja pacijenta. Ukoliko tokom terapije dođe do razvoja superinfekcije, treba primeniti odgovarajuće mere.
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i glomerularnom filtracijom ispod 55 mL/min, treba imati u vidu da može doći do akumulacije cefazolina, stoga treba prilagoditi doziranje, odnosno smanjiti dozu leka ili produžiti interval doziranja (videti odeljak 4.2).
Cefazolin nije pogodan za lečenje meningitisa, zbog slabe penetracije u likvor. Dugotrajna terapija ili terapija velikim dozama
Tokom dugotrajne terapije ili terapije velikim dozama, savetuje se redovno praćenje funkcija sistema organa, uključujući bubrege, jetru i hematopoezu. Prijavljeni su slučajevi povećanih vrednosti enzima jetre i promena krvnih ćelija (videti odeljak 4.8).
Kod pacijenata sa hipertenzijom ili srčanom insuficijencijom, mora se uzeti u obzir sadržaj natrijuma u rastvoru za injekciju/infuziju.
Cefazolin ne treba primenjivati kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi mlađe od mesec dana, jer ne postoji dovoljnoiskustva, a bezbednost primene još uvek nije dokazana.
Uticaj na laboratorijske analize
Primena cefazolina može dovesti do pojave lažno pozitivnih rezultata laboratorijskih analiza glukoze u urinu pri upotrebi Benedict-ovog reagensa, Fehling-ovog rastvora ili Clinitest tableta, što nije slučaj ako se za detekciju koriste enzimske metode. Indirektni i direktni Coombs-ov test takođe može dati lažno pozitivne rezultate. Do ovoga može doći i kod novorođenčadi čije su majke primale cefalosporine pre porođaja.
Lek CefazolinGalenika nije namenjen za intratekalnu primenu. Nakon intratekalne primene cefazolina, prijavljeni su slučajevi teške toksičnosti na nivou centralnog nervnog sistema (uključujući konvulzije).
Ovaj lek sadrži 2,2 mmol (50,6 mg) natrijuma po dozi (bočica od 1 g), što odgovara 2,53% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.
Antibiotici
4 od 12
Cefazolin ne treba istovremeno primenjivati sa bakteriostatskim antibioticima (kao što su tetraciklini, sulfonamidi, eritromicin, hloramfenikol), jer je u in vitro ispitivanjima uočeno antagonističko delovanje.
Istovremena primena se ne preporučuje Probenecid
Pri istovremenoj primeni sa probenecidom smanjuje se renalni klirens cefazolina. Istovremena primena uz mere opreza
Antikoagulansi
U veoma retkim slučajevima, cefalosporini mogu izazvati poremećaje koagulacije krvi (videti odeljak 4.4). Praćenje parametara koagulacije je neophodno ukoliko se istovremeno primenjuju oralni antikoagulansi ili heparin u velikim dozama.
Nefrotoksične supstance
Nije isključeno da cefazolin pojačava nefrotoksično dejstvo antibiotika (npr. aminoglikozida, kolistina, polimiksina B) i diuretika (npr. furosemida). Pri istovremenoj primeni sa cefazolinom potrebno je pažljivo praćenje parametara funkcije bubrega.
Vitamin K1
Neki cefalosporini, kao što su cefamandol, cefazolin i cefotetan, mogu da utiču na metabolizam vitamina K1, posebno u slučajevima nedostatka ovog vitamina. Zbog toga može biti potrebno uvođenje terapije vitaminom K1.
Nema dovoljno iskustva o primeni cefazolina kod trudnica. Zbog toga cefazolin treba primenjivati tokom trudnoće samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika. Ovo se posebno odnosi na prvi trimestar trudnoće.
Dojenje
Cefazolin se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Kod dojene dece čije su majke na terapiji ovim lekom može doći do senzibilizacije, promena u crevnoj flori, kao i infekcije gljivicama roda Candida. Zbog toga tokom terapije ovim lekom treba prekinuti dojenje.
Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Međutim, može doći do pojave neželjenih dejstava (npr. alergijske reakcije, vrtoglavica), koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).
Neželjena dejstva su navedena u daljem tekstu po klasama sistema organa i učestalosti javljanja prema MedDRA klasifikaciji:
veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do< 1/10),
povremeno (≥ 1/1000 do<1/100), retko (≥ 1/10000 do< 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i
nepoznata učestalost (ne može se procenitina osnovu dostupnih podataka).
Klasa sistema organa | Često | Povremeno | Retko | Veoma retko | Nepoznata učestalost |
Infekcije i infestacije | dugotrajna terapija ili ponovljena primena može dovesti do superinfekcije ili |
5 od 12
* Ugroženi su pacijenti sa faktorima rizika koji dovode do nedostatka vitamina K ili utiču na druge mehanizme koagulacije krvi, kao i pacijenti sa oboljenjima koja izazivaju krvarenjeili mogu da ga pojačaju. ** Može zahtevati hitnu medicinsku pomoć.
§ Posebno u slučaju predoziranja ili neadekvatnog doziranja kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. # U većini slučajeva, simptomi su blagi i povlačese tokom ili odmah po prekidu terapije.
+ U slučaju teške i uporne dijareje tokom ili nakon terapije cefazolinom, neophodna je konsultacija lekara, zato što ovo može biti znak ozbiljnog oboljenja (pseudomembranozni kolitis) koje se mora odmah lečiti. Pacijente treba savetovati da ne koriste lekove koji usporavaju crevnu peristaltiku.
6 od 12
$ Uglavnom uočeno kod teško bolesnih pacijenata koji su bili na terapiji više od jednim lekom.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agencijiza lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Predoziranje cefazolinom može izazvati bol, zapaljenje i flebitis na mestu primene leka.
Primena veoma velikih doza cefalosporina parenteralnim putem može da ima za posledicu vrtoglavicu, parestezije, ekscitaciju centralnog nervnog sistema, miokloniju i glavobolju. Nakon predoziranja cefalosporinima, mogu se javiti konvulzije, posebno kod pacijenata sa oboljenjima bubrega.
Nakon predoziranja, može doći do pojave sledećih odstupanja od referentnih opsega u rezultatima laboratorijskih analiza: povećanje koncentracije kreatinina, azotnih materija u krvi (engl. blood urea nitrogen, BUN), vrednosti enzima jetre i bilirubina, pozitivan Coombs-ov test, trombocitoza, trombocitopenija, eozinofilija, leukopenija i produženje protrombinskog vremena.
Terapija
Ukoliko nastupe konvulzije, primenu cefazolina treba odmah obustaviti. Može biti potrebna primena antikonvulzivne terapije. Potrebno je pažljivo praćenje vitalnih funkcija i odgovarajućih vrednosti laboratorijskih analiza. U slučaju teškog predoziranja, naročito kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kombinacija hemodijalize i hemoperfuzije može biti od koristi ukoliko druge terapijske mere ne daju rezultate. Međutim, nema dovoljno dostupnih podataka koji bi potkrepili ovakvu vrstu lečenja. Peritonealna dijaliza nije efikasna.
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu. Ostali beta-laktamski antibakterijskilekovi. Cefalosporiniprve generacije.
ATC šifra: J01DB04
Cefazolin je beta-laktamski antibiotik iz grupe cefalosporina za parenteralnu primenu. Mehanizam dejstva
Mehanizam delovanja cefazolina zasniva se na inhibiciji sinteze ćelijskog zida bakterije (tokom faze rasta) blokiranjem penicilin-vezujućih proteina (engl. penicillin-binding proteins, PBPs), poput npr. transpeptidaze. Rezultat toga je baktericidno dejstvo.
Odnos između farmakokinetike i farmakodinamike
Efikasnost u suštini zavisi od vremena tokom kojeg je nivo aktivne supstance iznad minimalne inhibitorne koncentracije (engl. minimum inhibitory concentration, MIC) patogena.
Mehanizam rezistencije
Rezistencija na cefazolin može da se zasniva na sledećim mehanizmima:
7 od 12
Inaktivacija beta-laktamazama: cefazolin poseduje veliki stepen stabilnosti u odnosu na penicilinaze Gram-pozitivnih bakterija, ali samo minimalnu stabilnost prema brojnim plazma-kodiranim beta-laktamazama, tzv. beta-laktamaze sa proširenim spektrom (engl. extended spectrum betalactamases, ESBLs) ili hromozomski kodiranim beta-laktamazama tipa AmpC.
Redukovani afinitet PBP prema cefazolinu: stečena rezistencija kod pneumokoka i drugih streptokoka zasniva se na modifikacijama postojećih PBP kao posledica mutacije. Za rezistenciju kod stafilokoka rezistentnih na meticilin (oksacilin), nasuprot tome, odgovorno je stvaranje dodatnog PBP sa smanjenim afinitetom prema cefazolinu.
Nedovoljna penetracija cefazolina kroz spoljni zid ćelije kod Gram-negativnih bakterija može da dovede dotoga da PBP ne budu u dovoljnoj meri blokirani.
Cefazolin može efluksnim pumpama aktivno da se transportuje iz ćelije.
Postoji parcijalna ili potpuna unakrsna rezistencija cefazolina sa drugim cefalosporinima i penicilinima. Granične vrednosti
Ispitivanje osetljivosti na cefazolin je sprovedeno korišćenjem dilucione metode. Utvrđene su sledeće vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija za osetljive i rezistentne mikroorganizme:
EUCAST (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing) granične vrednosti su prikazane u tabeli:
Mikroorganizam | Osetljiv | Rezistentan |
Viridans grupa Streptococci | ≤ 0,5 mg/L | > 0,5 mg/L |
Granične vrednosti koje nisu specifične za vrste* (izuzetak: Staphylococcus spp1) |
*Bazirajući se prvenstveno na farmakokokinetici u serumu.
1Za Staphylococcus spp. preuzima se rezultat testiranja oksacilina, odnosno cefoksitina. Meticilin (oksacilin) rezistentne stafilokoke se nezavisno od rezultata testa vrednuju kao rezistentne na cefalosporine.
Prevalenca stečene rezistencije
Prevalenca stečene rezistencije pojedinih vrsta može lokalno i tokom vremena da varira, pa su zbog toga potrebne lokalne informacije o rezistentnosti – pogotovo radi adekvatnog lečenja teških infekcija. Ako je usled lokalne rezistentnosti efikasnost cefazolina dovedena u pitanje, onda je potrebna konsultacija sa stručnjacima u vezi sa terapijom. Kod teških infekcija ili kod neuspeha terapije treba težiti mikrobiološkoj dijagnozi sa dokazivanjem uzročnika i njegove osetljivosti na cefazolin.
Prevalenca stečene rezistencije u Nemačkoj na osnovu podataka tokom poslednjih 5 godina iz nacionalnih projekata i studija nadzora rezistencije (stanje: januar 2016):
Uobičajeno osetljive vrste |
Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
Staphylococcus aureus (osetljiv na meticilin) |
Staphylococcus saprophyticus° |
Streptococcus agalactiae° |
Streptococcus pneumoniae° |
Streptococcus pyogenes° |
Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem prilikom primene leka |
Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
Staphylococcus aureus ϶ |
Staphylococcus epidermidis+ |
Staphylococcus haemolyticus+ |
Staphylococcus hominis+ |
Streptococcus pneumoniae (intermedijeran na penicilin) |
Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi |
Escherichia coli |
Haemophilus influenzae$ |
Klebsiella oxytoca |
8 od 12
° Prilikom objavljivanja tabele, nisu postojali podaci. U primarnoj literaturi, standardnim radovima i preporukama terapije pretpostavlja se da su osetljivi.
$ Prirodna osetljivost većine izolata je u intermedijarnom području. + U najmanje jednom regionu, stopa rezistencije iznosi preko 50%. ϶ U ambulantnoj oblasti, stopa rezistencije je < 10%.
Koncentracijeu serumu (mikrograma/mL) nakon primene intramuskularnom injekcijom:
Doza | nakon ½ sata | nakon 1 sata | nakon 2 sata | nakon 4 sata | nakon 6 sati | nakon 8 sati |
250 mg | 15,5 | 17 | 13 | 5,1 | 2,5 | |
500 mg | 36,2 | 36,8 | 37,9 | 15,5 | 6,3 | 3 |
1 g* | 60,1 | 63,8 | 54,3 | 29,3 | 13,2 | 7,1 |
*Prosečna vrednost iz dve studije.
Koncentracijeu serumu (mikrograma/mL) nakon primene intravenske injekcije; doza od 1 g:
nakon 5 min | nakon 15 min | nakon 30 min | nakon 1 sata | nakon 2 sata | nakon 4 sata |
188,4 | 135,8 | 106,8 | 73,7 | 45,6 | 16,5 |
Posle intravenske primene, poluvreme eliminacije iznosi oko 1,4 sata. Resorpcija
Posle intravenske infuzije cefazolina u dozi od 3,5 mg/kg telesne mase (oko 250 mg) u trajanju od jednog sata, a zatim doze od 1,5 mg/kg telesne mase (oko 100 mg) u trajanju od 2 sata, došlo je do postizanja ravnomerne koncentracije leka u serumu od oko 28 mikrograma/mL, u toku trećeg sata.
Kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi (2 L/h), srednje koncentracije leka u serumu posle 24-satne instilacije rastvora koncentracije 50 mg/L, odnosno 150 mg/L, iznose 10 mikrograma/mL, odnosno 30 mikrograma/mL. Kod primene rastvora koncentracije 50 mg/L, srednja maksimalna koncentracija cefazolina iznosila je 29 mikrograma/mL (3 pacijenta), odnosno kod primene rastvora koncentracije 150 mg/L, 72 mikrograma/mL (6 pacijenata).
9 od 12
Distribucija
Vezivanje za proteine plazme je 65 do 92%. Volumen distribucije je približno 11 L/1,73 m2.
Prilikom primene cefazolina pacijentima bez opstrukcije žučnih kanala, cefazolin se pojavljuje u tkivu žučne kese i u žučnoj kesi u koncentracijama koje su značajno veće od koncentracija u serumu. Ukoliko, međutim, postoji opstrukcija žučnih puteva, onda je koncentracija leka u žuči znatno manja nego u serumu.
Cefazolin slabo prolazi u cerebrospinalnu tečnost (čak i u slučaju meningitisa) i u očnu vodicu.
Cefazolin prolazi inflamiranu sinovijalnu membranu, a koncentracija koja je postignuta u području zgloba, može se uporediti sa koncentracijom u serumu.
Cefazolin prolazi kroz placentalnu barijeru, prelazi u krv pupčane vrpce i plodovu vodu. Cefazolin se u veoma maloj koncentraciji nalazi u majčinom mleku.
Biotransformacija/eliminacija
Cefazolin se izlučuje urinom u nepromenjenom obliku, uglavnom glomerularnom filtracijom, a delimično i renalnom tubularnom sekrecijom. Nakon intramuskularne injekcije doze od 500 mg, 56% do 89% primenjene doze cefazolina se izluči tokom prvih 6 sati, a 80% do skoro 100% se izluči u roku od 24 sata. Nakon intramuskularne primene doze od 500 mg i 1 g, mogu se postići koncentracije u urinu od više od 1000, odnosno više od 4000 mikrograma/mL.
Cefazolin se može ukloniti iz krvi dijalizom (hemodijaliza i peritonealna dijaliza). Ekstrakcija kod šestosatne dijalize iznosi 23%.
Nisu sprovedena ispitivanja mutagenosti i dugotrajna ispitivanja na životinjama radi određivanja karcinogenog potencijala cefazolina. Reproduktivna ispitivanja na pacovima u dozama cefazolina od 500 mg ili 1g/kg telesne mase, nisu ukazala na uticaj cefazolina na reproduktivnu sposobnost ili razvoj ploda.
Zbog moguće fizičko-hemijske inkompatibilnosti, ne mešati cefazolin sa drugim antibioticima (posebno aminoglikozidima) u istom rastvoru za ubrizgavanje.
Cefazolin je inkompatibilan sa sledećim lekovima: amikacin-disulfat, amobarbital-natrijum, bleomicin-sulfat, kalcijum-gluceptat, kalcijum-glukonat, cimetidin-hidrohlorid, kolistin-metat-natrijum, eritromicin-gluceptat, kanamicin-sulfat, oksitetraciklin-hidrohlorid, pentobarbital-natrijum, polimiksin B-sulfat i tetraciklinhidrohlorid.
U rastvorima pH vrednosti iznad 8,5 može doći do hidrolize, u rastvorima pH ispod 4,5 nastaje precipitat. 6.3. Rok upotrebe
Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: upotrebiti odmah.
Dokazana je fizičko-hemijska stabilnost rekonstituisanog rastvora na temperaturi od 30 2 ºC – 36 sati, odnosno na temperaturi 5 3 ºC - 96 sati. Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 5 3 ºC, osim ako se rekonstitucija ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.
10 od 12
Za uslove čuvanja nakonrekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena bočica (hidrolitičke otpornosti III), zapremine 10 mL, zatvorena bromobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskim prstenom sa flip-off zatvaračem, tamno-zelene boje.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.
Rastvor se nakon rekonstitucije mora upotrebiti odmah.
Rastvor je samo za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćenu količinu rastvora treba baciti. Uputstvo za rekonstituciju leka
Intramuskularna primena
Rekonstitucija se vrši u skladu sa sledećom tabelom:
Veličina bočice | Količina rastvarača | Približna koncentracija | Približan raspoloživi volumen |
1 g | 2,5 mL | 330 mg/mL | 3,0 mL |
Rekonstituisani rastvor treba dobro promućkati kako bi se supstanca potpuno rastvorila. Cefazolin treba aplikovati u veliku mišićnu masu. Bol posle aplikacije cefazolina nije uobičajen. Intravenska primena
i.v. direktna (bolus) injekcija:
Rekonstituisan cefazolin 1 g (prema uputstvu iz tabele) razblažiti sa minimalno 10 mL sterilne vode za injekcije. Ubrizgavajte rastvor polako, tokom 3-5 min, direktno u venu ili preko sistema. Aplikacija ne treba da traje kraće od 3 minuta.
i.v. infuzija:
Lek se može primenjivati povremenom ili kontinuiranom infuzijom.
Cefazolin se može primenjivati sa primarnim i.v. tečnostima sa podešenom kontrolom volumena ili u zasebnoj sekundarnoj i.v. boci.
Razblažiti rekonstituisan cefazolin 1 g sa 50 do 100 mL jednog od sledećih i.v. rastvora: 0,9% rastvor natrijum-hlorida,
5% ili 10% rastvor glukoze za injekcije,
5% rastvor glukoze i 0,9% rastvor natrijum-hlorida, laktatni Ringerov rastvor za injekcije,
sterilna voda za injekcije.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Cefazolin Galenika sadrži aktivnu supstancu cefazolin (u obliku cefazolin-natrijuma). Cefazolin pripada grupi antibiotika koji se zovu cefalosporini, a deluje tako što dovodi do smrti bakterije koja je uzročnik infekcije, sprečavanjem izgradnje njenog ćelijskog zida.
Lek Cefazolin Galenika se koristi kod odraslih i dece uzrasta iznad 1. meseca za lečenje sledećih infekcija izazvanihbakterijama za koje je potvrđeno ili verovatno da su osetljive na cefazolin:
infekcije sistema organa za disanje (respiratornog trakta);
infekcije bubrega, mokraćnih puteva i polnih organa (urogenitalnog trakta); infekcije žučne kese i žučnih kanala (bilijarnog trakta);
infekcije kože i mekih tkiva; infekcije kostiju i zglobova;
septikemija (teško oboljenje koje odlikuje prisustvo bakterija odnosno njihovih toksina u krvi); endokarditis (zapaljenje unutrašnjeg sloja srca ili srčanih zalistaka).
Lek Cefazolin Galenika se takođe primenjuje za sprečavanje nastanka (profilaksu) infekcija usled hirurških intervencija, primenom pre, a po potrebi tokom i nakon hirurške intervencije.
LekCefazolinGalenika ne smete primati:
ako ste alergični (preosetljivi) na cefazolin i/ili druge cefalosporinske antibiotike,
ako ste ikada imali teške alergijske reakcije na penicilin ili druge antibiotike slične strukture (beta-laktamski antibiotici), jer je moguća pojava ukrštene preosetljivosti između cefazolina i drugih beta-laktamskihantibiotika.
Upozorenjai mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekaromilifarmaceutom ili, pre nego što primite lek CefazolinGalenika ako:
ste alergični na penicilin ili druge beta-laktamske antibiotike (čak i ako ste pri primeni ovih antibiotika imali blagu alergijsku reakciju (kao što je osip na koži koji svrbi));
ste skloni alergijskim reakcijama, bolujete od bronhijalne astme ili polenske kijavice;
imate faktore rizika koji dovode do nedostatka vitamina K ili druge faktore rizika koji utiču na proces zgrušavanja (koagulaciju) krvi (npr. poremećaj funkcije jetre ili bubrega, smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija), neuhranjenost, parenteralna ishrana (unos hranljivih materija putem infuzije date u venu); oprez je takođe neophodan ukoliko imate druga oboljenja koja mogu izazvati ili pogoršati krvarenje (npr. hemofilija-nasledni poremećaj koji utiče na proces zgrušavanja krvi), čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, jer pri lečenju cefazolinom retko može doći do poremećaja zgrušavanja krvi pa će zbog ovoga lekar pažljivo pratiti parametre koagulacije krvi i po potrebi korigovati Vašu terapiju;
ste ikada imali probleme sa crevima, posebno zapaljenje debelog creva (kolitis); ukoliko Vam se tokom i nakon primene ovog leka pojavi proliv odmah to recite svom lekaru, jer se u slučaju razvoja kolitisa mora obustaviti primena leka Cefazolin Galenika i započeti adekvatno lečenje; u ovim situacijama se ne smeju koristiti antiperistaltici (lekovi koji usporavaju pokrete creva);
imate poremećaj funkcije bubrega (jer će možda biti potrebno prilagođavanje doziranja leka);
ste na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma (što je uglavnom slučaj sa pacijentima koji imaju srčana oboljenja).
Duža primena antibiotika dovodi do pojave bakterijskih ili gljivičnih superinfekcija (npr. vaginalna kandidijaza) koji nisu osetljivi na cefazolin. Lekar ćer pratiti Vaše stanje i po potrebi uvesti odgovarajuće lečenje.
Ukoliko se lek CefazolinGalenika primenjuje u dužem vremenskom periodu ili u velikim dozama, Vaš lekar ćepratiti stanje svih sistema organa, a posebno rad bubrega, jetre i koštane srži.
Lek Cefazolin Galenika ne treba primenjivati u lečenju meningitisa (zapaljenje moždanih ovojnica), zbog slabe mogućnosti prodiranja leka u likvor (tečnost koja obavija mozak i kičmenu moždinu kao zaštitni omotač).
2 od 11
Lek Cefazolin Galenika nije namenjen za intratekalnu primenu (primena leka injekcijom u prostor oko kičmene moždine), jer u ovom slučaju postoji rizik od neželjenih reakcija na nivou centralnog nervnog sistema (uključujući konvulzije, tj. napade).
Lek CefazolinGalenika može uticati na rezultate:
analize krvi poznate pod nazivom Coombs-ov test (antiglobulinski test); analize glukoze u mokraći;
Ukoliko postoji potreba za sprovođenjem neke od ovih laboratorijskih analiza krvi, obavestite osobu koja uzima uzorak krvi ili mokraće da ste na terapiji lekom Cefazolin Galenika. Do opisanog uticaja na laboratorijske analize krvi može doći i kod novorođenčadi čije su majke pre porođaja primale lek Cefazolin Galenika.
Deca
Lek Cefazolin Galenika ne treba primenjivati kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (dece mlađe od 1. meseca), zbog toga što nema dovoljno iskustva i još uvek nije potvrđena bezbednost primene.
Drugi lekovi i lek CefazolinGalenika
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate/primenjujete, donedavno ste uzimali/primenjivali ili ćete možda uzimati/primenjivati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta i biljne lekove. Ovo je iz razloga što lek Cefazolin Galenika može uticati na delovanje nekih drugih lekova. Takođe, neki drugi lekovi mogu uticati na delovanje leka CefazolinGalenika.
Posebno obavestite Vašeg lekara ukoliko ste na terapiji nekim od sledećih lekova:
antibiotici (kao što su npr. aminoglikozidi, tetraciklini, sulfonamidi, eritromicin, hloramfenikol, kolistien, polimiksin B) koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija);
probenecid (lek koji se koristi za lečenje gihta); vitamin K;
antikoagulansi (kao što su varfarin, acenokumarol, heparin-lekovi koji se primenjuju u sprečavanju zgrušavanja krvi);
diuretici (npr. furosemid-lek koji pospešuje izlučivanje mokraće).
Trudnoćaidojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.
Ovaj lek ne treba primenjivati tokom trudnoće, a naročito tokom prvog trimestra, osim u slučaju kada očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik, o čemu će odluku doneti Vaš lekar.
Cefazolin se u veoma malimkoličinama izlučuje u majčino mleko. Lekar će doneti odluku da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija ovim lekom na osnovu procene odnosa koristi za Vas i rizika po Vašu bebu.
Upravljanje vozilima irukovanje mašinama
Lek Cefazolin Galenika može izazvati neželjena dejstva, poput alergijske reakcije i vrtoglavice. Ukoliko do ovoga dođe, nemojte upravljati vozilima i rukovati mašinama.
Lek Cefazolin Galenika sadrži natrijum.
Lek CefazolinGalenika sadrži 2,2 mmol (50,6 mg) natrijuma (glavni sastojak kuhinjske soli) po dozi (bočica od 1 g). Ovo odgovara 2,53% preporučenog maksimalnog dnevnog unosa natrijuma za odraslu osobu.
Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako je to navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom.
Nikada nećete biti u prilici da primenjujete samostalno lek Cefazolin Galenika. Lek će Vam primeniti lekar ili medicinska sestra.
3 od 11
Preporučena doza
Vaš lekar će odlučiti o dozi leka CefazolinGalenika i to u zavisnosti od težine infekcije, osetljivosti bakterije koja je uzročnik infekcije na cefazolin, Vaše telesne mase i starosti, kao i funkcije bubrega.
Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina sa očuvanom funkcijom bubrega Infekcije izazvane bakterijama koje su veoma osetljive na cefazolin.
Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1 g do 2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).
Infekcije izazvane bakterijama koje su manje osetljive na cefazolin.
Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3 g do 4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).
Kod teških infekcija ili infekcija koje ugrožavaju život, primenjuje se doza od 6 g do 12 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 do 8 sati).
Primena leka Cefazolin Galenika kod odraslih i adolescenata u cilju sprečavanja infekcije usled hirurške intervencije
- Za sprečavanje infekcije usled hirurške intervencije kod odraslih i adolescenata, preporučuju se sledeće doze: 1 g intravenski ili intramuskularno, primenjuje se 30 minuta do 1 sat pre početka operacije;
- Za dugotrajne hirurške procedure (npr. 2 sata i duže) primenjuje se 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno, tokomoperacije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja u skladu sa trajanjem operacije);
- 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno svakih 6 – 8 sati, u toku 24 sata posle operacije. Kod operacija gde pojava infekcija može biti naročito opasna, primena cefazolina može se nastaviti 3 – 5 dana po završetku operacije.
Odojčad (uzrasta iznad 1 meseca) i deca uzrasta do 12 godina
Vaš lekar će doneti odluku o adekvatnom doziranju leka Cefazolin Galenika na osnovu telesne mase Vašeg deteta. Deci uzrasta iznad 1 meseca života se daje dnevno 25 do 50 mg cefazolina po kg telesne mase, podeljeno u 3 do 4 pojedinačne doze, što je efikasno za većinu umereno teških infekcija. Moguće je povećanje dnevne doze na 100 mg cefazolina po kg telesne mase kod težih infekcija.
Prilagođavanje doza kodpacijenatasaoštećenjem funkcije bubrega
Ukoliko Vi ili Vaše dete imate probleme sa bubrezima postoji mogućnost da će Vam biti primenjena manja doza leka od uobičajene, kako bi se sprečilo nagomilavanje leka u organizmu. Vaš lekar će doneti odluku o adekvatnom doziranju lekom Cefazolin Galenika i pažljivo pratiti stanje i po potrebi sprovesti dodatne laboratorijske analize (određivanje parametara funkcije bubrega i koncentracije leka u krvi).
Način primene
Lek Cefazolin Galenika se može primenjivati na jedan od sledećih načina: intramuskularno, injekcijom duboko u veći mišić,
intravenski, sporom injekcijom u venu, tokom 3-5 minuta, intravenski, infuzijom u venu.
Lekar ili medicinska sestra će pre primene pripremiti lek Cefazolin Galenika rastvaranjem praška u odgovarajućem rastvaraču.
Ako ste primili više lekaCefazolinGalenika nego što treba
Lek CefazolinGalenika će Vam primenjivati lekar ili medicinska sestra pa je malo verovatno da ćete primiti više leka nego što treba.
Ukoliko mislite da ste primili veću dozu leka Cefazolin Galenika nego što bi trebalo, obavestite o tome svog lekara.
4 od 11
Ako ste zaboravili da primite lek CefazolinGalenika
Lek Cefazolin Galenika će Vam primenjivati lekar ili medicinska sestra pa je malo verovatno da će neka doza leka biti preskočena. Ipak, ukoliko smatrate da je do ovoga došlo, obavestite o tome Vašeg lekara.
Ako naglo prestanete da primate lek CefazolinGalenika
Veoma je važno da lek primate onoliko dugo koliko je to propisao Vaš lekar. Nastavite da primate terapiju čak i kada se budete osećali bolje, jer njena prevremena obustava može dovesti do povratka simptoma bolesti.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru. 4. Moguća neželjena dejstva
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.
Teške alergijske reakcije (veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji primaju lek), kao što je anafilaktički šok. Ukoliko dođe do pojave teške alergijske reakcije, odmah obavestite lekara. Znaci mogu uključivati:
iznenadno oticanje lica, grla, usana ili usne duplje, što može otežati disanje ili gutanje; iznenadno oticanje ruku, stopala ili skočnih zglobova.
Ostala moguća neželjena dejstva
Česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji primaju lek): alergijske reakcije na koži (kao što su crvenilo, koprivnjača i svrab),
mučnina, povraćanje, proliv, gubitak apetita, gasovi u crevima (nadimanje), boloviu stomaku.
Povremena neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji primaju lek):
promene u broju ćelija krvi (smanjen broj krvnih pločica (trombocitopenija), smanjen broj neutrofila (neutropenija), smanjen broj leukocita (leukopenija), povećan broj eozinofila (eozinofilija), izrazito smanjen broj granulocita (agranulocitoza), anemija kao posledica povećane razgradnje eritrocita (hemolitička anemija));
teške reakcije preosetljivosti kao što su angioneurotski edem (otok lica i grla koji dovodi do otežanog disanja) i povišena telesna temperatura izazvana lekom;
blago, prolazno povećanje vrednosti enzima jetre – AST, ALT, alkalne fosfataze (utvrđuje se laboratorijskim analizama krvi);
zapaljenje vena sa ili bez stvaranja krvnog ugruška (tromboflebitis, flebitis).
Retka neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji primaju lek):
poremećaji zgrušavanja krvi i pojava krvarenja (produženo vreme zgrušavanja krvi, što možete primetiti ukoliko imate krvarenje iz nosa ili se npr. posečete);
oboljenje bubrega (kao što je npr. intersticijalni nefritis).
Veoma retka neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji primaju lek):
oboljenja jetre (reverzibilni hepatitis i holestatska žutica) koja se manifestuju zapaljenjem jetre i žutom prebojenošću kože i beonjača.
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
superinfekcija (naknadna infekcija bakterijama ili gljivicama otpornim na cefazolin, npr. gljivična infekcija usta ili vagine);
glavobolja, vertigo, parestezije (nelagodan, ponekad bolni osećaj trnjenja, mravinjanja), prenadraženosti centralnog nervnog sistema, brzi nevoljni trzaji mišića (mioklonija), konvulzije;
pseudomembranozni kolitis (zapaljenje debelog creva najčešće izazvano bakterijom Clostridium difficile, koje odlikuje pojava proliva, obično sa prisustvom krvi i sluzi u stolici, bolova u stomaku i povišenom telesnom temperaturom.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
5 od 11
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Ne smete koristiti lek Cefazolin Galenika posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: upotrebiti odmah.
Dokazana je fizičko-hemijska stabilnost pripremljenog rastvora na temperaturi od 30 2 ºC – 36 sati, odnosno na temperaturi 5 3 ºC - 96 sati. Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 5 3 ºC, osim ako se rekonstitucija ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštitiživotnesredine.
- Aktivna supstanca jecefazolin(u obliku cefazolin-natrijuma). Jedna bočica sadrži 1 g cefazolina (u obliku cefazolin-natrijuma). - Lek ne sadrži pomoćne sustance.
Kako izgleda lek CefazolinGalenika i sadržaj pakovanja Prašak za rastvor za injekciju/infuziju.
Prašak je bele do skoro bele boje.
Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena bočica (hidrolitičke otpornosti III), zapremine 10 mL, zatvorena bromobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskim prstenom sa flip-off zatvaračem, tamno-zelene boje.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek. Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole
GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd Proizvođač
1. ACS DOBFAR S.P.A.
NucleoIndustrialeS. Atto(loc. S.Nicolo' A Tordino), Teramo(TE), Italija 2. ACS DOBFAR S.P.A.
Via AlessandroFleming, 2, Verona, Italija
6 od 11
Napomena:
Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi , tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Septembar, 2024.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavatiu zdravstvenoj ustanovi. Broj i datum dozvole:
000457235 2023 od 12.09.2024.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA: Terapijske indikacije
Lek Cefazolin Galenika je indikovan za lečenje teških infekcija kod odraslih i dece iznad 1. meseca (videti odeljke Doziranje i način primene i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka) uzrokovane mikroorganizmima osetljivim na cefazolin (videti odeljak Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka):
Infekcije respiratornog trakta izazvane: Streptococcus pneumoniae, Klebsiella, Haemophilus influenzae, Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta-hemolitički streptokok grupe A.
Infekcije urogenitalnog traktaizazvane: Escherichia coli, Proteus mirabilis i Klebsiella.
Infekcije bilijarnog trakta izazvane: Escherichia coli, raznim sojevima streptokoka, Proteus mirabilis, Klebsiella i Staphylococcus aureus.
Infekcije kože i mekih tkiva izazvane: Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi), beta-hemolitičkim streptokokom grupe A, kao i drugim sojevima streptokoka.
Infekcije kostiju i zglobovaizazvaneStaphylococcus aureus (meticilin-osetljivi sojevi).
Septikemija izazvana: Streptococcus pneumoniae, Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi sojevi i penicilin-rezistentni sojevi), Proteus mirabilis, Escherichia coli iKlebsiella.
Endokarditis izazvan Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi sojevi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta-hemolitičkim streptokokom grupe A.
Perioperativna profilaksa
Profilaktička primena cefazolina preoperativno, intraoperativno i postoperativno može da smanji incidencu nekih postoperativnih infekcija kod pacijenata podvrgnutih hirurškim procedurama koje se ubrajaju u kontaminirajuće ili potencijalno kontaminirajuće.
Treba uzeti u obzir zvanične vodiče za pravilnu upotrebu antibakterijskih lekova. Doziranje i način primene
Doziranje
Doziranje, način primene i interval doziranja određuju se prema težini infekcije, osetljivosti patogena na cefazolin i stanju pacijenta (npr. funkcije bubrega).
Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina sa očuvanom funkcijom bubrega Infekcije izazvane veoma osetljivim patogenima
Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1 g do 2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).
Infekcije izazvane manje osetljivim patogenima
7 od 11
Uobičajeno doziranje kod odraslih je3 g do 4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).
Kod teških infekcija i infekcija koje ugrožavaju život, primenjuje se doza od 6 g do 12 g, podeljena u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 do 8 sati).
Perioperativna profilaktička primena
Za perioperativnu profilaksu kod odraslih i adolescenata, preporučuju se sledeće doze:
- 1 g intravenski ili intramuskularno, primenjuje se 30 minuta do 1 sat pre početka hirurške intervencije;
- za dugotrajne hirurške procedure (npr. 2 sata i duže) primenjuje se 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno, tokom hirurške intervencije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja, u skladu sa trajanjem hirurške intervencije);
- 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno svakih 6 - 8 sati, u toku 24 sata postoperativno, ili nakon hirurške intervencije gde bi infekcija predstavljala poseban rizik, u periodu od 3 do 5 dana.
Značajno je da se:
preoperativna doza primeni pravovremeno (30 minuta do 1 sat), kako bi se postigle odgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;
osim toga, ako postoji rizik od infekcije, cefazolin treba primenjivati u odgovarajućim intervalima tokom hirurške intervencije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.
Odrasli pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Odraslim osobama sa oštećenjem funkcije bubrega može da bude potrebna manja doza, kako bi se izbeglo akumuliranje leka. Takvo smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi.
Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.
U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin.
Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, režim terapije zavisi od uslova dijalize. Videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka.
Klirens kreatinina (mL/min) | Kreatinin u serumu (mg/100 mL) | Dnevna doza | Interval doziranja |
≥ 55 | ≤ 1,5 | uobičajena doza | nepromenjen |
35-54 | 1,6-3,0 | uobičajena doza | najmanje na svakih 8 sati |
11-34 | 3,1-4,5 | polovina uobičajene doze | svakih 12 sati |
≤ 10 | ≥ 4,6 | polovina uobičajene doze | svakih 18-24 sata |
Odojčad (uzrasta iznad 1 meseca) i deca uzrasta do 12 godina
Deci uzrasta iznad 1 meseca života se dnevno daje 25 do 50 mg cefazolina po kg telesne mase, podeljeno u 3 do 4 pojedinačne doze, što je efikasnoza većinu umereno teških infekcija. Moguće je povećanje dnevne doze na 100 mg cefazolina po kg telesne mase kod težih infekcija.
Deca sa oštećenjem funkcije bubrega
Kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega (kao i kod odraslih) može da bude potrebna manja doza od uobičajene, kako bi se sprečilo akumuliranje leka. Smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.
U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin.
8 od 11
Klirens kreatinina (mL/min) | Procenat uobičajene dnevne doze |
40 – 70 | 60% uobičajene dnevne doze, podeljene na 2 jednake pojedinačne doze koje se primenjuju na svakih 12 sati. |
20 – 40 | 25% uobičajene dnevne doze, podeljene na 2 jednake pojedinačne doze koje se primenjuju na svakih 12 sati |
5 – 20 | 10% uobičajene dnevne doze koja se primenjuje na svaka 24 sata |
Prevremeno rođena deca i novorođenčad (uzrasta ispod 1. meseca)
Kako bezbedna primena kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba uzrasta do mesec dana) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje. Videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka.
Starije osobe
Kod starijih pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze. Način primene
Cefazolin se može primenjivati kao: intramuskularna injekcija,
intravenska injekcija ili intravenska infuzija.
Ukupna dnevna doza je ista, bez obzira na način primene.
Cefazolin se primenjuje nakon rekonstitucije sterilnom vodom za injekcije ili bakteriostatskom vodom za injekcije. Kada se rekonstituiše, rastvor treba dobro promućkati, kako bi se supstanca potpuno rastvorila. Treba vizuelno proveriti odsustvo čestica pre primene. Ukoliko su čestice primetne u rekonstituisanoj tečnosti, rastvor leka treba uništiti.
Rekonstituisan rastvor treba primeniti odmah. Ostatak rastvora nakon upotrebe treba uništiti. Pripremljeni rastvor seprimenjuje duboko intramuskularno ili intravenski.
Ne sme se primenjivati više od 500 mg cefazolina za jednu intramuskularnu primenu.
Cefazolin namenjen za intramuskularnu primenu ne sme se primenjivati intravenski kada se rastvoru dodaje lokalni anestetik.
Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).
Intramuskularna primena
Nakon pripreme, rastvor treba primeniti duboko intramuskularno u veliku mišićnu masu. Intravenska primena
i.v. direktna (bolus) injekcija
Nakon pripreme, rastvor ubrizgavati polako, tokom 3 – 5 min, direktno u venu ili preko sistema. Aplikacija ne treba da traje kraće od 3 minuta.
Lista pomoćnih supstanci
Lek ne sadrži pomoćne supstance. Inkompatibilnost
Zbog moguće fizičko-hemijske inkompatibilnosti, ne mešati cefazolin sa drugim antibioticima (posebno aminoglikozidima) u istom rastvoru za ubrizgavanje.
Cefazolin je inkompatibilan sa sledećim lekovima: amikacin-disulfat, amobarbital-natrijum, bleomicin-sulfat, kalcijum-gluceptat, kalcijum-glukonat, cimetidin-hidrohlorid, kolistin-metat-natrijum, eritromicin-
9 od 11
gluceptat, kanamicin-sulfat, oksitetraciklin-hidrohlorid, pentobarbital-natrijum, polimiksin B-sulfat i tetraciklinhidrohlorid.
U rastvorima pH vrednosti iznad 8,5 može doći do hidrolize, u rastvorima pH ispod 4,5 nastaje precipitat. Rok upotrebe
Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: upotrebiti odmah.
Dokazana je fizičko-hemijska stabilnost rekonstituisanog rastvora na temperaturi od 30 2 ºC – 36 sati, odnosno na temperaturi 5 3 ºC - 96 sati. Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od5 3 ºC, osim ako se rekonstitucija ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Posebne mere opreza pri čuvanju
Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.
Za uslove čuvanja nakonrekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak Rok upotrebe. Priroda i sadržaj pakovanja
Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena bočica (hidrolitičke otpornosti III), zapremine 10 mL, zatvorena bromobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskim prstenom sa flip-off zatvaračem, tamno-zelene boje.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstvaza rukovanje lekom)
Rastvor se nakon rekonstitucije mora upotrebiti odmah.
Rastvor je samo za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćenu količinu rastvora treba baciti. Uputstvo za rekonstituciju leka
Intramuskularna primena
Rekonstitucija se vrši u skladu sa sledećom tabelom:
Veličina bočice | Količina rastvarača | Približna koncentracija | Približan raspoloživi volumen |
1 g | 2,5 mL | 330 mg/mL | 3,0 mL |
Rekonstituisani rastvor treba dobro promućkati kako bi se supstanca potpuno rastvorila. Cefazolin treba aplikovati u veliku mišićnu masu. Bol posle aplikacije cefazolina nije uobičajen. Intravenska primena
i.v. direktna (bolus) injekcija:
Rekonstituisan cefazolin 1 g (prema uputstvu iz tabele) razblažiti sa minimalno 10 mL sterilne vode za injekcije. Ubrizgavajte rastvor polako, tokom 3-5 min, direktno u venu ili preko sistema. Aplikacija ne treba da traje kraće od 3 minuta.
i.v. infuzija:
Lek se može primenjivati povremenom ili kontinuiranom infuzijom.
Cefazolin se može primenjivati sa primarnim i.v. tečnostima sa podešenom kontrolom volumena ili u zasebnoj sekundarnoj i.v. boci.
Razblažiti rekonstituisan cefazolin 1 g sa 50 do 100 mL jednog od sledećih i.v. rastvora: 0,9% rastvor natrijum-hlorida,
10 od 11
5% ili 10% rastvor glukoze za injekcije,
5% rastvor glukoze i 0,9% rastvor natrijum-hlorida, laktatni Ringerov rastvor za injekcije,
sterilna voda za injekcije.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
11 od 11