Tizacef® 1g prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Tizacef je indikovan u terapiji sledećih infekcija, kod odraslih i dece, uključujući i novorođenčad (od samog rođenja):

• Nozokomijalne pneumonije,
• Bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze,
• Bakterijski meningitis,
• Hronični supurativni otitis media,
• Maligni otitis eksterna,
• Komplikovane infekcije urinarnog trakta,
• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,
• Komplikovane intraabdominalne infekcije,
• Infekcije kostiju i zglobova,
• Peritonitis povezan sa dijalizom kod pacijenata na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (engl. Continuous ambulatory peritoneal dialysis, CAPD).

Terapija kod pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana, sa nekom od gore navedenih infekcija.

Ceftazidim se može primenjivati u terapiji kod pacijenata sa neutropenijom praćenom groznicom (povišenom telesnom temperaturom), za koju se pretpostavlja da se javlja usled neke bakterijske infekcije.

Ceftazidim se može primenjivati kao perioperativna profilaksa infekcija urinarnog trakta kod pacijenata koji će biti podvrgnuti transuretralnoj resekciji prostate (TURP).

Pri izboru ceftazidima, treba uzeti u obzir njegov antibakterijski spektar, koji je uglavnom ograničen na aerobne Gram-negativne bakterije (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Ceftazidim treba primenjivati sa drugim antibakterijskim lekovima kada god neki od mogućih uzročnika oboljenja ne pripada njegovom spektru delovanja.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o pravilnoj primeni antibiotika.

Doziranje

Tabela 1: Odrasli i deca telesne mase ≥ 40 kg

Tabela 2: Deca telesne mase < 40 kg

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost ceftazidima, primenjenog putem kontinuirane infuzije kod novorođenčadi i odojčadi uzrasta ≤ 2 meseca, nije ustanovljena.

Stariji pacijenti

Uzimajući u obzir povezanost starosne dobi i smanjenog klirensa ceftazidima kod starijih pacijenata, dnevna doza normalno ne sme preći 3 g kod pacijenata starijih od 80 godina.

Oštećenje funkcije jetre

Dostupni podaci ne ukazuju na potrebu za prilagođavanjem doze kod blagog ili umerenog oštećenja funkcije jetre. Nema podataka iz studija kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti takođe odeljak 5.2). Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene ceftazidima kod ovih pacijenata.

Oštećenje funkcije bubrega

Ceftazidim se izlučuje u neizmenjenom obliku putem bubrega. Zbog toga, dozu leka treba smanjiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti takođe odeljak 4.4).

Potrebno je dati inicijalnu udarnu dozu od 1 g ceftazidima. Doze održavanja se određuju na osnovu klirensa kreatinina:

Tabela 3: Preporučene doze održavanja ceftazidima kod oštećenja funkcije bubrega – intermitentna infuzija

Odrasli i deca telesne mase ≥ 40 kg

Kod pacijenata sa teškim infekcijama, potrebno je povećati jediničnu dozu za 50% ili povećati učestalost doziranja. Kod dece klirens kreatinina treba prilagoditi prema telesnoj površini ili telesnoj masi bez masti (engl. lean body mass, LBM).

Deca telesne mase < 40 kg

Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene leka.

Tabela 4: Preporučene doze održavanja ceftazidima kod oštećenja funkcije bubrega – kontinuirana infuzija

Odrasli i deca telesne mase ≥ 40 kg

Savetuje se oprez prilikom odabira doze. Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene leka.

Deca telesne mase ˂ 40 kg

Bezbednost i efikasnost ceftazidima, primenjenog putem kontinuirane infuzije kod dece telesne mase < 40 kg sa oštećenjem funkcije bubrega nisu ustanovljene. Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene leka.

Ako se lek primenjuje putem kontinuirane infuzije kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega, klirens kreatinina treba prilagoditi prema telesnoj površini ili telesnoj masi bez masti (engl. lean body mass, LBM).

Hemodijaliza

Poluvreme eliminacije ceftazidima iz seruma tokom hemodijalize kreće se od 3 do 5 sati.

Dozu održavanja ceftazidima koja je preporučena u tabelama 5 i 6 treba ponovo primeniti nakon svake hemodijalize.

Peritonealna dijaliza

Ceftazidim se takođe može primenjivati kod peritonealne dijalize i kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).

Pored intravenske primene, ceftazidim se može dodati i u tečnost za dijalizu (obično 125 do 250 mg na 2 litra rastvora za dijalizu).

Kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega koji su na kontinuiranoj arteriovenskoj hemodijalizi ili visokoprotočnoj hemofiltraciji u jedinicama intezivne nege, preporučuje se dnevna doza od l g, kao pojedinačna doza ili podeljena u više doza. Kod niskoprotočne hemofiltracije, potrebno je pridržavati se doziranja koje je preporučeno kod oštećenja funkcije bubrega.

Kod pacijenata na veno-venskoj hemofiltraciji i veno-venskoj hemodijalizi, potrebno je pridržavati se doziranja koje je preporučeno u tabelama 5 i 6 ispod.

Tabela 5: Smernice za doziranje kod kontinuirane veno-venske hemofiltracije:

Tabela 6: Smernice za doziranje kod kontinuirane veno-venske hemodijalize:

Način primene

Doza zavisi od težine oboljenja, osetljivosti uzročnika, mesta i vrste infekcije, kao i starosnog doba i funkcije bubrega pacijenta.

Lek Tizacef se primenjuje putem intravenske injekcije ili infuzije, ili duboke intramuskularne injekcije. Preporučena mesta primene intramuskularne injekcije su gornji spoljašnji kvadrant mišića gluteus maximus ili lateralni deo butine. Rastvor leka Tizacef se može primeniti direktno u venu ili uključiti u liniju sistema za infuziju, ako pacijent dobija tečnost parenteralnim putem.

Uobičajeni preporučeni način primene je putem intravenske intermitentne injekcije ili intravenske kontinuirane infuzije. Intramuskularnu primenu treba uzeti u obzir samo kada intravenska primena nije moguća ili kada je manje pogodna za pacijenta.

• preosetljivost na ceftazidim, na ostale cefalosporine ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka navedenih u odeljku 6.1;
• teške reakcije preosetljivosti u istoriji bolesti (npr. anafilaktička reakcija) na neki od ostalih beta- laktamskih antibiotika (peniciline, monobaktame i karbapeneme).

Preosetljivost

Kao i kod drugih beta-laktamskih antibiotika, i kod primene ceftazidima prijavljene su ozbiljne reakcije preosetljivosti, ponekad i sa smrtnim ishodom. U slučaju teških reakcija preosetljivosti, terapija ceftazidimom se mora odmah prekinuti i započeti odgovarajuće hitne mere.

Pre započinjanja terapije, potrebno je utvrditi da li je pacijent prethodno imao teške reakcije preosetljivosti na ceftazidim, ostale cefalosporine ili na neke druge beta-laktamske lekove. Potreban je oprez kod pacijenata koji su imali reakciju preosetljivosti na druge beta-laktamske lekove koja nije bila teška.

Spektar antibakterijske aktivnosti

Ceftazidim ima ograničen spektar antibakterijske aktivnosti. Nije pogodan kao monoterapija za lečenje nekih vrsta infekcija, osim ako je patogen već potvrđen i poznato je da je osetljiv, ili da postoji velika verovatnoća da je za taj patogen(e) lečenje ceftazidimom odgovarajuće. Ovo se posebno odnosi na lečenje pacijenata sa bakterijemijom, bakterijskim meningitisom, infekcijama kože i mekih tkiva i infekcijama kostiju i zglobova. Pored toga, ceftazidim se može efikasno hidrolizovati uz pomoć nekoliko enzima beta-laktamaza proširenog spektra (engl. extended spectrum beta-lactamases, ESBL). Stoga, prilikom izbora ceftazidima za lečenje, treba uzeti u obzir informacije o prevalenci organizama koje stvaraju ESBL.

Pseudomembranozni kolitis

Kolitis i pseudomembranozni kolitis koji su povezani sa primenom antibiotika, prijavljeni su kod skoro svih antibiotika, uključujući ceftazidim, a njihova težina se kreće od blage do životno-ugrožavajuće. Stoga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja tokom ili nakon primene ceftazidima (videti odeljak 4.8). Potrebno je razmotriti prekid terapije ceftazidimom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne treba davati lekove koji inhibiraju peristaltiku.

Funkcija bubrega

Istovremena primena velikih doza cefalosporina i nefrotoksičnih lekova kao što su aminoglikozidi ili snažni diuretici (npr. furosemid) može nepovoljno uticati na funkciju bubrega.

Ceftazidim se izlučuje preko bubrega i zbog toga dozu treba smanjiti u skladu sa stepenom oštećenja funkcije bubrega. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega treba pažljivo pratiti bezbednost i efikasnost. Povremeno su prijavljene neurološke posledice u slučajevima kada doza nije bila smanjena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.2 i 4.8).

Prekomerni rast neosetljivih organizama

Produžena primena može dovesti do prekomernog rasta neosetljivih organizama (npr. Enterococci, gljivice) što može zahtevati prekid lečenja ili preduzimanje drugih odgovarajućih mera. Neophodne su redovne kontrole stanja pacijenata.

Interakcije sa testovima i laboratorijskim ispitivanjima

Ceftazidim ne utiče na testove zasnovane na enzimskim reakcijama za određivanje glikozurije, ali može se primetiti blaža interakcija (lažno pozitivna) sa reakcijama koje se zasnivaju na redukciji jona bakra (Benedict, Fehling, Clinitest).

Ceftazidim ne utiče na analizu za određivanje kreatinina uz pomoć alkalnog pikrata.

Razvoj pozitivnog Coombs-ovog testa povezan sa upotrebom ceftazidima kod približno 5% pacijenata može da utiče na unakrsnu analizu krvi.

Sadržaj natrijuma

Jedna bočica leka Tizacef sadrži 52 mg natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Studije interakcija su sprovedene samo sa probenecidom i furosemidom.

Istovremena primena velikih doza ceftazidima i nefrotoksičnih lekova može nepovoljno uticati na funkciju bubrega (videti odeljak 4.4).

Hloramfenikol in vitro deluje antagonistički na ceftazidim i ostale cefalosporine. Nije poznat klinički značaj ovog nalaza, međutim, ukoliko se predlaže istovremena primena ceftazidima sa hloramfenikolom, treba uzeti u obzir mogućnost antagonističkog delovanja.

Trudnoća

Postoje ograničeni podaci o primeni ceftazidima kod trudnica. Rezultati studija na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).

Ceftazidim treba propisivati trudnicama samo ako korist primene leka prevazilazi rizik. Dojenje

Ceftazidim se u malim količinama izlučuje u majčino mleko kod ljudi, ali se pri primeni terapijskih doza ceftazidima ne očekuje efekat na odojče. Ceftazidim se može primenjivati tokom perioda dojenja.

Plodnost

Nema dostupnih podataka.

Nisu sprovedene studije o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, mogu se javiti neželjena dejstva (npr. vrtoglavica) koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).

Najčešće neželjene reakcije su eozinofilija, trombocitoza, flebitis ili tromboflebitis nakon intravenske primene, dijareja, prolazno povećanje vrednosti enzima jetre, makulopapularni ili osip nalik urtikariji, bol i/ili zapaljenje nakon intramuskularne injekcije i pozitivan Coombs-ov test.

Da bi se odredila učestalost čestih i povremenih neželjenih dejstava korišćeni su podaci iz sponzorisanih i nesponzorisanih kliničkih ispitivanja. Učestalost svih drugih neželjenih dejstava je uglavnom utvrđena na osnovu postmarketinških podataka i odnosi se više na stopu prijavljivanja nego na realnu učestalost. U okviru svake podele po učestalosti, neželjena dejstva su predstavljena po opadajućoj ozbiljnosti. Sledeća konvencija je korišćena za klasifikaciju učestalosti:

• veoma česta (≥1/10),

- česta (≥1/100 i <1/10),

- povremena (≥1/1000 i < 1/100),

- retka (≥ 1/10000 i < 1/1000),

- veoma retka (<1/10000),

• nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Klasa	sistema	često	povremeno	veoma retko	nepoznata
Infekcije	i		kandidijaza
infestacije			(uključujući
			vaginitis	i
			oralnu
			kandidijazu)

Poremećaji krvi i limfnog sistema	eozinofilija, trombocitoza	neutropenija, leukopenija, trombocitopeni		agranulocitoza, hemolitička anemija,
Poremećaji imunskog sistema				anafilaksa (uključujući bronhospazam i/ili hipotenziju) (videti odeljak
Poremećaji nervnog sistema		glavobolja, vrtoglavica		neurološke
Vaskularni poremećaji	flebitis ili tromboflebitis nakon intravenske
Gastrointestinalni poremećaji	dijareja	dijareja i kolitis povezani sa primenom antibiotika2 (videti odeljak 4.4), bol u abdomenu, mučnina,		loš ukus u ustima
Hepatobilijarni poremećaji	prolazno povećanje vrednosti jednog ili više			žutica
Poremećaji kože i potkožnog tkiva	makulopapularni ili osip nalik urtikariji	pruritus		toksična epidermalna nekroliza, Stevens- Johnson sindrom, multiformni eritem, angioedem, Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS
Poremećaji bubrega i		prolazno povećanje vrednosti uree u krvi, azota iz uree u krvi i/ili	intersticijalni nefritis, akutna insuficijencija bubrega

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene	Bol i/ili	Groznica (povišena telesna
Laboratorijska ispitivanja	pozitivan

1Prijavljene su neurološke posledice kao što su tremor, mioklonija, konvulzije, encefalopatija i koma kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega kod kojih doza ceftazidima nije adekvatno smanjena.

2Dijareja i kolitis mogu biti povezani sa Clostridium difficile i mogu se javiti u obliku pseudomembranoznog kolitisa.

3ALT (SGPT), AST (SOGT), LHD, GGT i alkalne fosfataze.

4Prijavljeni su retki slučajevi DRESS sindroma povezanog sa primenom ceftazidima.

5Do razvoja pozitivnog Coombs-ovog testa dolazi kod 5% pacijenata i može da utiče na unakrsnu analizu krvi.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje može dovesti do neuroloških posledica, uključujući encefalopatiju, konvulzije i komu.

Simptomi predoziranja se mogu javiti ako se doza ne smanji na odgovarajući način kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Hemodijaliza ili peritonealna dijaliza mogu smanjiti koncentracije ceftazidima u serumu.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, cefalosporini, III generacija

ATC šifra: J01DD02 Mehanizam dejstva

Ceftazidim inhibira sintezu ćelijskog zida bakterije nakon vezivanja za proteine koji vezuju penicilin (engl. penicillin binding proteins, PBP). Posledica toga je prekid biosinteze ćelijskog zida (peptidoglikana), što dovodi do lize bakterijske ćelije i njene smrti.

Odnos FK/FD

Za cefalosporine, najvažniji farmakokinetsko-farmakodinamski indeks koji koreliše sa in vivo efikasnošću je procenat doznog intervala u toku kojeg se nevezana koncentracija antibiotika održava iznad minimalne

inhibitorne koncentracije (eng. minimum inhibitory concentration, MIK) ceftazidima za određene sojeve mikroorganizama (npr. % T˃MIK).

Mehanizam rezistencije

Bakterijska rezistencija na ceftazidim može biti posledica jednog ili više sledećih mehanizama:

• hidroliza beta-laktamazama. Ceftazidim može biti efikasno hidrolizovan od strane beta- laktamaza proširenog spektra (ESBL), uključujući SHV tip ESBL, kao i od strane AmpC enzima, koji mogu biti indukovani ili su stalno aktivni kod određenih aerobnih vrsta Gram- negativnih bakterija;
• smanjen afinitet penicilin-vezujućih proteina za ceftazidim;
• nepropustljivost spoljašnje membrane, usled čega je otežano vezivanje ceftazidima za penicilin- vezujuće proteine Gram-negativnih mikroorganizama;
• Bakterijske pumpe za efluks leka.

Granične vrednosti

Granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK), koje je utvrdio Evropski Komitet za testiranje osetljivosti na antibiotike (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST) su sledeće:

S (susceptible) = osetljive, I (intermediate) = umereno osetljive, R (resistant) = rezistentne

1Granične vrednosti se odnose na terapiju velikim dozama (2 g x 3).

2Granične vrednosti koje nisu povezane sa vrstom organizama su određene uglavnom na osnovu FK/FD podataka i ne zavise od distribucije MIK za određene vrste. Ove vrednosti se odnose samo na vrste koje nisu navedene u tabeli.

Mikrobiološka osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije može varirati, kako geografski, tako i sa vremenom kod odabranih vrsta bakterija, te su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno pri lečenju teških infekcija. Kada je potrebno, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene ceftazidima diskutabilna, kod bar nekih tipova infekcija.

Resorpcija

Nakon intramuskularne primene 500 mg i 1 g ceftazidima, maksimalne koncentracije u plazmi od 18 mg/L i 37 mg/L se brzo postižu. Pet minuta nakon intravenske bolus injekcije od 500 mg, 1 g ili 2 g, vrednosti u plazmi iznose 46 mg/L, 87 mg/L i 170 mg/L. Kinetika ceftazidima je linearna nakon intravenske ili intramuskularne primene pojedinačne doze u opsegu od 0,5 do 2 g.

Distribucija

Vezivanje ceftazidima za proteine u serumu je malo i iznosi oko 10%. Koncentracije ceftazidima veće od MIK za česte patogene se mogu postići u tkivima kao što su kosti, srce, žuč, sputum, očna vodica, sinovijalna, pleuralna i peritonealna tečnost. Ceftazidim lako prolazi placentu i izlučuje se u majčino mleko. Prolazak kroz intaktnu hematoencefalnu barijeru je slab, što rezultuje malim koncentracijama ceftazidima u cerebrospinalnoj tečnosti u odsustvu inflamacije. Međutim, koncentracije od 4 do 20 mg/L ili veće, postižu se u cerebrospinalnoj tečnosti u slučaju zapaljenja moždanih ovojnica.

Biotransformacija

Ceftazidim se ne metaboliše. Eliminacija

Nakon parenteralne primene koncentracije u plazmi se smanjuju, sa poluvremenom eliminacije od oko 2 sata. Ceftazidim se izlučuje u neizmenjenom obliku urinom putem glomerularne filtracije; približno 80 do 90% doze se pojavljuje u urinu u roku od 24 sata. Manje od 1% se izlučuje putem žuči.

Posebne populacije pacijenata

Oštećenje funkcije bubrega

Eliminacija ceftazidima je smanjena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pa je kod njih potrebno smanjiti dozu leka (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije jetre

Prisustvo blage do umerene disfunkcije jetre nije imalo uticaja na farmakokinetiku ceftazidima kod pojedinih pacijenata koji su dobijali 2 g intravenski na svakih 8 sati, tokom 5 dana, pod uslovom da im nije oštećena funkcija bubrega (videti odeljak 4.2).

Stariji pacijenti

Smanjenje klirensa koje je uočeno kod starijih pacijenata, primarno nastaje zbog smanjenja renalnog klirensa ceftazidima koje je povezano sa starosnom dobi. Srednje poluvreme eliminacije se kretalo od 3,5 do 4 sata, nakon jedne doze ili ponavljanog 7-dnevnog doziranja dva puta dnevno dozom od 2 g intravenskom bolus injekcijom kod pacijenata starosti 80 godina ili više.

Pedijatrijska populacija

Poluvreme eliminacije ceftazidima je produženo kod prevremeno rođene dece ili dece rođene u terminu, za 4,5 do 7,5 sati, nakon primene doze od 25 do 30 mg/kg. Međutim, od 2. meseca života, poluvreme eliminacije se kreće u opsegu kao kod odraslih.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i reproduktivne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike kod ljudi. Studije karcinogenosti sa ceftazidimom nisu sprovedene.

Natrijum-karbonat, sterilni

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Ceftazidim je manje stabilan u rastvoru natrijum-hidrogenkarbonata, nego u drugim rastvorima za intravensku primenu. Stoga se rastvor natrijum-hidrogenkarbonata ne preporučuje kao rastvarač.

Ceftazidim i aminoglikozidi se ne smeju mešati u istom setu ili špricu.

Prijavljena je precipitacija u slučaju dodavanja vankomicina u rastvor sa ceftazidimom. Preporučuje se ispiranje setova i linija za intravensku primenu između primene ova dva leka.

2 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja:

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani/razblaženi rastvor treba primeniti odmah nakon pripreme za upotrebu.

Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC, osim ako se rekonstitucija/razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje leka je bočica od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti III (zapremine 10 mL) sa zatvaračem od bromobutil gume (tip I) prečnika 20 mm i aluminijumskim prstenom sa plastičnim poklopcem ljubičaste boje.

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 50 bočica (50 x 1 g) i Uputstvo za lek.

U tabeli u nastavku date su zapremine i koncentracije koje mogu biti korisne u slučaju primene podeljenih doza:

PRIPREMA RASTVORA

* Napomena: Dodavanje vršiti u dve faze.

‡ Napomena: Koristiti 9 mg/mL (0,9 %) natrijum-hlorid, 5 % glukozu ili neki drugi pogodan rastvarač (videti farmaceutska upozorenja) s obzirom da voda za injekcije stvara hipotonični rastvor pri ovoj koncentraciji.

Svaka bočica se nalazi pod smanjenim pritiskom. Kako se proizvod rastvara, tako dolazi do oslobađanja ugljen-dioksida i nastanka pozitivnog pritiska. Mali mehurići ugljen-dioksida u rekonstituisanom rastvoru se mogu ignorisati.

Priprema rastvora za intramuskularnu i intravensku bolus injekciju:

• Ubodite iglu šprica kroz zatvarač bočice i istisnite preporučenu zapreminu rastvarača. Vakuum u unutrašnjosti bočice će olakšati ubrizgavanje rastvarača. Uklonite iglu šprica.
• Promućkajte kako biste rastvorili prašak; pri tome se oslobađa ugljen-dioksid i nakon 1 do 2 minuta nastaje bistar rastvor.
• Okrenite bočicu naopako. Držeći klip šprica do kraja pritisnut, ubodite iglu kroz zatvarač bočice i izvucite celu zapreminu rastvora u špric (pritisak u bočici pomaže kod izvlačenja).

Povedite računa da igla ostane unutar rastvora i ne ulazi u gornji prostor. Izvučeni rastvor može da sadrži male mehuriće ugljen-dioksida; na njih ne treba obraćati pažnju.

Ovaj rastvor se može primeniti direktno u venu ili uvesti u infuzioni set u slučaju da je pacijent na infuziji. Priprema rastvora za i.v. infuziju iz ceftazidim injekcije:

Rastvor se priprema dodavanjem ukupno 50 mL kompatibilnog rastvarača, koji se dodaje u dva koraka koja su opisana u nastavku.

• Ubacite iglu šprica kroz zatvarač bočice i u bočicu istisnite 10 mL odgovarajućeg rastvarača.
• Izvucite iglu i promućkajte bočicu dok ne nastane bistar rastvor.
• Nemojte ubacivati iglu koja će služiti za oslobađanje gasa, sve dok se prašak ne rastvori. Kad se prašak rastvori, ubacite iglu za oslobađanje gasa kroz zatvarač bočice, kako bi se oslobodio unutrašnji pritisak.
• Premestite rekonstituisani rastvor u konačni sistem za infuziju, praveći ukupnu zapreminu od 50 mL, i intravensku infuziju primenite u trajanju od 15 do 30 minuta.

Napomena: Da bi se sačuvala sterilnost proizvoda, važno je da se igla za oslobađanje gasa ne ubacuje kroz zatvarač bočice sve dok se prašak ne rastvori.

Ceftazidim je kompatibilan sa većinom intravenskih tečnosti koje su u opštoj upotrebi.

Bočice leka Tizacef su pod smanjenim pritiskom; pozitivan pritisak se postiže nakon rastvaranja usled oslobađanja ugljen-dioksida.

Tizacef ne sadrži konzervans i koristi se kao pojedinačna doza.

Savetuje se primena sveže pripremljenog rastvora leka Tizacef. Ukoliko to nije izvodljivo, moguće je primeniti lek u roku od 24 sata nakon pripreme ukoliko se čuva u frižideru (2 - 8°C) i ukoliko je pripremljen uz pomoć nekog od navedenih rastvarača.

Ceftazidim pri koncentraciji između 1mg/mL i 40mg/mL je kompatibilan sa:

• 0,9 % rastvorom natrijum-hlorida,
• 5 % rastvorom glukoze,

(Ceftazidim je manje stabilan u rastvoru natrijum-hidrogenkarbonata nego u ostalim rastvorima za intravensku primenu, pa se ovaj rastvarač ne preporučuje za primenu.)

Ceftazidim pri koncentraciji između 0,05 mg/mL i 0,25 mg/mL je kompatibilan sa rastvorom za intraperitonealnu dijalizu (laktat).

Za intramuskularnu primenu koristiti: 0,5 % ili 1 % lidokain-hidrohlorid injekciju.

Obe komponente zadržavaju svoju aktivnost kada se ceftazidim u koncentraciji od 4 mg/mL pomeša sa sledećim rastvorima:

• Hidrokortizon (hidrokortizon natrijum-fosfat) 1 mg/mL u 0,9 % rastvoru natrijum-hlorida ili 5 % rastvoru glukoze
• Cefuroksim (cefuroksim-natrijum) 3 mg/mL u 0,9 % rastvoru natrijum-hlorida
• Kloksacilin (kloksacilin-natrijum) 4 mg/mL u 0,9 % rastvoru natrijum-hlorida
• Heparin 10 j./mL ili 50 j./mL u 0,9 % rastvoru natrijum-hlorida
• Kalijum-hlorid 10 mEq/L ili 40 mEq/L u 0,9 % rastvoru natrijum-hlorida

Boja rastvora varira od bledo žute do boje ćilibara u zavisnosti od koncentracije, rastvarača i uslova čuvanja. U okviru datih preporuka, efikasnost leka ne zavisi od ovih promena boje.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Tizacef je antibiotik koji se primenjuje kod odraslih i dece (uključujući i novorođenčad). Ovaj lek deluje tako što uništava bakterije koje uzrokuju infekciju. Lek Tizacef sadrži aktivnu supstancu ceftazidim koja pripada grupi lekova koji se nazivaju cefalosporini.

Lek Tizacef se koristi za lečenje teških bakterijskih infekcija:

• pluća ili grudnog koša
• pluća i bronhija kod pacijenata koji pate od cistične fibroze
• mozga (meningitis)
• uha
• urinarnog trakta (mokraćni putevi)
• kože i mekih tkiva
• trbuha i trbušnog zida (peritonitis)
• kostiju i zglobova.

Lek Tizacef se, takođe, koristi:

• kao prevencija infekcija tokom hirurškog zahvata na prostati kod muškaraca
• za lečenje pacijenata sa smanjenim brojem belih krvnih zrnaca (neutropenija) koji imaju groznicu (povišenu telesnu temperaturu) izazvanu nekom bakterijskom infekcijom.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na ceftazidim, druge lekove iz grupe cefalosporina ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ukoliko ste imali tešku alergijsku reakciju na bilo koji antibiotik (peniciline, monobaktame i karbapeneme) jer postoji mogućnost da ste alergični i na lek Tizacef.

Ako mislite da se ovo odnosi na Vas, obavestite lekara pre uzimanja leka Tizacef jer u tom slučaju ne smete primati lek Tizacef.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Tizacef.

Tokom lečenja lekom Tizacef, posebno obratite pažnju na simptome kao što su alergijske reakcije, poremećaji nervnog sistema i poremećaji organa za varenje kao što je proliv. To će smanjiti rizike od mogućih problema. Vidite (‘Stanja koja zahtevaju oprez‘) u odeljku 4. Ako ste imali neku alergijsku reakciju na druge antibiotike, postoji mogućnost da ste alergični i na lek Tizacef.

Ukoliko je potrebno da uradite analize krvi ili urina

Primena leka Tizacef može uticati na rezultat vrednosti šećera u urinu i na rezultate laboratorijske analize krvi koja se naziva Coombs test. Ukoliko ste podvrgnuti ovim analizama, obavestite osobu koja Vam uzima uzorak da ste na terapiji lekom Tizacef.

Drugi lekovi i lek Tizacef

Obavestite Vašeg lekara ukoliko primenjujete, donedavno ste primenjivali ili ćete možda primenjivati bilo koje druge lekove.

Pre primene leka Tizacef, obavestite lekara ako uzimate neki od sledećih lekova:

• antibiotik hloramfenikol
• antibiotike iz grupe aminoglikozida, npr. gentamicin, tobramicin
• lek za izbacivanje tečnosti iz organizma koji se naziva furosemid
• lek probenecid (koristi se za lečenje gihta)

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Trudnoća

Vaš lekar će proceniti korist terapije lekom Tizacef u odnosu na moguće rizike po Vašu bebu.

Dojenje

Lek Tizacef se može primenjivati tokom perioda dojenja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Tizacef može izazvati neželjena dejstva kao što je vrtoglavica, koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Nemojte upravljati vozilima ni rukovati mašinama osim ako ste sigurni da lek ne utiče na Vašu sposobnost.

Lek Tizacef sadrži natrijum.

Jedna bočica leka Tizacef sadrži 52 mg natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek Tizacef uobičajeno primenjuje lekar ili medicinska sestra. Može se primeniti u obliku intravenske infuzije ili kao injekcija, direktno u venu ili u mišić.

Lek Tizacef priprema lekar, farmaceut ili medicinska sestra koristeći vodu za injekcije ili odgovarajući rastvor za infuziju.

Preporučena doza

Dozu leka Tizacef će Vam odrediti lekar, a ona zavisi od težine i vrste infekcije, od toga da li uzimate neke druge antibiotike, Vaše telesne mase i starosti, funkcije bubrega.

Novorođenčad (0-2 meseca)

Po jednom kg telesne mase bebe, biće primenjeno od 25 do 60 mg leka Tizacef dnevno, podeljeno u dve doze.

Bebe (starije od 2 meseca) i deca sa telesnom masom manjom od 40 kg

Po jednom kg telesne mase bebe ili deteta, biće primenjeno od 100 do 150 mg leka Tizacef dnevno, podeljeno u tri doze. Maksimalna doza je 6 g dnevno.

Odrasli i deca telesne mase 40 kg ili više

1 do 2 g leka Tizacef, tri puta dnevno. Maksimalna doza je 9 g dnevno.

Pacijenti stariji od 65 godina

Dnevna doza ne sme da pređe 3 g dnevno, posebno kod pacijenata starijih od 80 godina.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Možda ćete dobiti dozu koja se razlikuje od uobičajene doze. Lekar će odrediti dozu leka u zavisnosti od težine oboljenja bubrega. Vaš Lekar će Vas pažljivo pregledati, a možda ćete imati češće analize funkcije bubrega.

Ako ste primili više leka Tizacef nego što treba

Ako ste slučajno dobili veću dozu leka od propisane, odmah se obratite lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Ako ste zaboravili da primite lek Tizacef

Ukoliko ste propustili da primite injekciju, potrebno je da je primite što je pre moguće.

Ne uzimajte duplu dozu leka (dve injekcije u isto vreme) da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da primate lek Tizacef

Nemojte prekidati terapiju lekom Tizacef bez konsultacije sa lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Stanja koja zahtevaju oprez:

Sledeća ozbiljna neželjena dejstva se javljaju kod malog broja pacijenata, ali njihova tačna učestalost nije poznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• teška alergijska reakcija čiji su znaci osip i svrab po koži, oticanje u nekim slučajevima lica ili usne duplje što dovodi do otežanog disanja;
• osip po koži, uz moguću pojavu plikova, koji izgleda kao male mete (centralna tamna tačka okružena svetlijom površinom, sa tamnim krugom oko ivice);
• široko rasprostranjen osip sa plikovima i ljuštenjem kože. (Ovo mogu biti znaci Stevens-Johnson

sindroma ili toksične epidermalne nekrolize);

• poremećaji nervnog sistema: drhtavica, nevoljno grčenje mišića, konvulzije, degenerativna bolest mozga (encefalopatija) i u nekim slučajevima, koma. Ovi simptomi se javljaju u slučaju da je data prevelika doza, posebno kod osoba sa oboljenjem bubrega;
• teške reakcije preosetljivosti sa teškim osipom, koji može biti praćen groznicom (povišenom telesnom temperaturom), umorom, oticanjem lica ili limfnih žlezda, povećanjem eozinofila (vrsta belih krvnih zrnaca), efektima na jetri, bubrezima ili plućima (DRESS sindrom).

Ako dođe do pojave nekog od ovih simptoma, odmah se obratite lekaru ili medicinskoj sestri.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• proliv
• zapaljenje vena ili zapaljenje vena sa stvaranjem ugruška krvi nakon intravenske primene
• crven osip po koži praćen svrabom nalik koprivnjači
• bol i/ili zapaljenje nakon intramuskularne injekcije.

Obavestite lekara ako imate neke od navedenih simptoma.

Česta neželjena dejstva koja se mogu uočiti na laboratorijskim analizama krvi:

• povećanje broja jedne vrste belih krvnih zrnaca (eozinofilija)
• povećanje broja krvnih pločica (ćelije koje pomažu zgrušavanje krvi) (trombocitoza)
• prolazno povećanje vrednosti enzima jetre
• pozitivan Coombs test.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje creva koje može izazvati bol ili proliv uz prisustvo krvi
• kandidijaza (gljivične infekcije usne duplje ili vagine)
• glavobolja
• vrtoglavica
• bol u trbuhu
• mučnina ili povraćanje
• groznica (povišena telesna temperatura)
• svrab.

Obavestite lekara, ako se nešto od navedenog pojavi kod Vas.

Povremena neželjena dejstva koja se mogu uočiti na analizama krvi:

• smanjen broj određene vrste belih krvnih zrnaca (neutropenija)
• smanjen broj belih krvnih zrnaca (leukopenija)
• smanjen broj krvnih pločica (ćelije koje pomažu zgrušavanje krvi) (trombocitopenija)
• prolazno povećanje vrednosti uree, azota iz uree ili kreatinina u serumu.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje ili slabost bubrega.

Ostala neželjena dejstva

Ostala neželjena dejstva se javljaju kod malog broja pacijenata, ali je njihova tačna učestalost nepoznata:

• osećaj mravinjanja kao što su ”trnci i žmarci”
• loš ukus u ustima
• žuta prebojenost beonjača ili kože (žutica).

Ostala neželjena dejstva koja se mogu uočiti na analizama krvi:

• anemija usled razgradnje crvenih krvnih zrnaca
• povećanje određene vrste belih krvnih zrnaca (limfocitoza)
• smanjenje broja određene vrste belih krvnih zrnaca (agranulocitoza).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Tizacef posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Rok upotrebe i uslovi čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja:

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani/razblaženi rastvor treba primeniti odmah nakon pripreme za upotrebu. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, osim ako se rekonstitucija/razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je ceftazidim, pentahidrat.

Jedna bočica sadrži 1 g ceftazidima (u obliku ceftazidim, pentahidrata).

• Pomoćna supstanca je natrijum-karbonat, sterilni.

Kako izgleda lek Tizacef i sadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju. Prašak bele ili svetložute boje.

Unutrašnje pakovanje leka je bočica od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti III (zapremine 10 mL) sa zatvaračem od bromobutil gume (tip I) prečnika 20 mm i aluminijumskim prstenom sa plastičnim poklopcem ljubičaste boje.

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 50 bočica (50 x 1 g) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

PHARMASWISS D.O.O., BEOGRAD, Batajnički drum 5 A , Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-01314-21-001 od 26.01.2022.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Tizacef je indikovan u terapiji sledećih infekcija, kod odraslih i dece, uključujući i novorođenčad (od samog rođenja):

• Nozokomijalne pneumonije,
• Bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze,
• Bakterijski meningitis,
• Hronični supurativni otitis media,
• Maligni otitis eksterna,
• Komplikovane infekcije urinarnog trakta,
• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,
• Komplikovane intraabdominalne infekcije,
• Infekcije kostiju i zglobova,
• Peritonitis povezan sa dijalizom kod pacijenata na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (engl. Continuous ambulatory peritoneal dialysis, CAPD).

Terapija kod pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana, sa nekom od gore navedenih infekcija.

Ceftazidim se može primenjivati u terapiji kod pacijenata sa neutropenijom praćenom groznicom (povišenom telesnom temperaturom), za koju se pretpostavlja da se javlja usled neke bakterijske infekcije.

Ceftazidim se može primenjivati kao perioperativna profilaksa infekcija urinarnog trakta kod pacijenata koji će biti podvrgnuti transuretralnoj resekciji prostate (TURP).

Pri izboru ceftazidima, treba uzeti u obzir njegov antibakterijski spektar, koji je uglavnom ograničen na aerobne Gram-negativne bakterije (videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i

„Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Ceftazidim treba primenjivati sa drugim antibakterijskim lekovima kada god neki od mogućih uzročnika oboljenja ne pripada njegovom spektru delovanja.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o pravilnoj primeni antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

Tabela 1: Odrasli i deca telesne mase ≥ 40 kg

Tabela 2: Deca telesne mase < 40 kg

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost ceftazidima, primenjenog putem kontinuirane infuzije kod novorođenčadi i odojčadi uzrasta ≤ 2 meseca, nije ustanovljena.

Stariji pacijenti

Uzimajući u obzir povezanost starosne dobi i smanjenog klirensa ceftazidima kod starijih pacijenata, dnevna doza normalno ne sme preći 3 g kod pacijenata starijih od 80 godina.

Oštećenje funkcije jetre

Dostupni podaci ne ukazuju na potrebu za prilagođavanjem doze kod blagog ili umerenog oštećenja funkcije jetre. Nema podataka iz studija kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti takođe odeljak

„Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka). Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene ceftazidima kod ovih pacijenata.

Oštećenje funkcije bubrega

Ceftazidim se izlučuje u neizmenjenom obliku putem bubrega. Zbog toga, dozu leka treba smanjiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti takođe odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Potrebno je dati inicijalnu udarnu dozu od 1 g ceftazidima. Doze održavanja se određuju na osnovu klirensa kreatinina:

Tabela 3: Preporučene doze održavanja ceftazidima kod oštećenja funkcije bubrega – intermitentna infuzija

Odrasli i deca telesne mase ≥ 40 kg

Kod pacijenata sa teškim infekcijama, potrebno je povećati jediničnu dozu za 50% ili povećati učestalost doziranja. Kod dece klirens kreatinina treba prilagoditi prema telesnoj površini ili telesnoj masi bez masti (engl. lean body mass, LBM).

Deca telesne mase < 40 kg

Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene leka.

Tabela 4: Preporučene doze održavanja ceftazidima kod oštećenja funkcije bubrega – kontinuirana infuzija

Odrasli i deca telesne mase ≥ 40 kg

Savetuje se oprez prilikom odabira doze. Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene leka.

Deca telesne mase ˂ 40 kg

Bezbednost i efikasnost ceftazidima, primenjenog putem kontinuirane infuzije kod dece telesne mase < 40 kg sa oštećenjem funkcije bubrega nisu ustanovljene. Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene leka.

Ako se lek primenjuje putem kontinuirane infuzije kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega, klirens kreatinina treba prilagoditi prema telesnoj površini ili telesnoj masi bez masti (engl. lean body mass, LBM).

Hemodijaliza

Poluvreme eliminacije ceftazidima iz seruma tokom hemodijalize kreće se od 3 do 5 sati.

Dozu održavanja ceftazidima koja je preporučena u tabelama 5 i 6 treba ponovo primeniti nakon svake hemodijalize.

Peritonealna dijaliza

Ceftazidim se takođe može primenjivati kod peritonealne dijalize i kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).

Pored intravenske primene, ceftazidim se može dodati i u tečnost za dijalizu (obično 125 do 250 mg na 2 litra rastvora za dijalizu).

Kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega koji su na kontinuiranoj arteriovenskoj hemodijalizi ili visokoprotočnoj hemofiltraciji u jedinicama intezivne nege, preporučuje se dnevna doza od l g, kao pojedinačna doza ili podeljena u više doza. Kod niskoprotočne hemofiltracije, potrebno je pridržavati se doziranja koje je preporučeno kod oštećenja funkcije bubrega.

Kod pacijenata na veno-venskoj hemofiltraciji i veno-venskoj hemodijalizi, potrebno je pridržavati se doziranja koje je preporučeno u tabelama 5 i 6 ispod.

Tabela 5: Smernice za doziranje kod kontinuirane veno-venske hemofiltracije:

Tabela 6: Smernice za doziranje kod kontinuirane veno-venske hemodijalize:

Način primene

Doza zavisi od težine oboljenja, osetljivosti uzročnika, mesta i vrste infekcije, kao i starosnog doba i funkcije bubrega pacijenta.

Lek Tizacef se primenjuje putem intravenske injekcije ili infuzije, ili duboke intramuskularne injekcije. Preporučena mesta primene intramuskularne injekcije su gornji spoljašnji kvadrant mišića gluteus

maximus ili lateralni deo butine. Rastvor leka Tizacef se može primeniti direktno u venu ili uključiti u liniju sistema za infuziju, ako pacijent dobija tečnost parenteralnim putem.

Uobičajeni preporučeni način primene je putem intravenske intermitentne injekcije ili intravenske kontinuirane infuzije. Intramuskularnu primenu treba uzeti u obzir samo kada intravenska primena nije moguća ili kada je manje pogodna za pacijenta.

Lista pomoćnih supstanci Natrijum-karbonat, sterilni Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Ceftazidim je manje stabilan u rastvoru natrijum-hidrogenkarbonata, nego u drugim rastvorima za intravensku primenu. Stoga se rastvor natrijum-hidrogenkarbonata ne preporučuje kao rastvarač.

Ceftazidim i aminoglikozidi se ne smeju mešati u istom setu ili špricu.

Prijavljena je precipitacija u slučaju dodavanja vankomicina u rastvor sa ceftazidimom. Preporučuje se ispiranje setova i linija za intravensku primenu između primene ova dva leka.