Tigeciklin SK 50mg prašak za rastvor za infuziju

Lek Tigeciklin SK je indikovan za primenu kod odraslih i dece uzrasta 8 i više godina u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

komplikovane infekcije kože i mekog tkiva (engl. complicated skin and soft tissue infections, cSSTI), isključujući terapiju dijabetesnog stopala (videti odeljak 4.4),

komplikovane intraabdominalne infekcije(engl. complicated intra-abdominal infections, cIAI).

Tigeciklin treba primenjivatisamo u situacijama kada primena drugih alternativnih antibiotika nije prikladna (videti odeljke 4.4, 4.8 i 5.1).

Potrebno jeuzeti u obzir zvanične smernice o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje

Odrasli

Preporučena inicijalna doza je 100 mg, nakon koje sledi primena doze 50 mg na svakih 12 sati, tokom 5 do 14 dana.

Deca uzrasta od 8 do <12 godina

1,2 mg/kg tigeciklina na svakih 12 sati intravenskim putem, do maksimalne doze od 50 mg, na svakih 12 sati, tokom 5 do 14 dana.

1 od 15

Adolescenti uzrasta od 12 do <18 godina

50 mg tigeciklina na svakih 12 sati, tokom 5 do 14 dana.

Trajanje terapije određuje se u zavisnosti od težine infekcije, mesta infekcije i kliničkog odgovora pacijenta.

Stariji pacijenti

Nije neophodnoprilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavati doziranje kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child Pugh A i Child Pugh B).

Kod pacijenata (uključujući pedijatrijsku populaciju) sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child Pugh C) potrebno je dozu tigeciklina smanjiti za 50%. Kod odraslih, nakon primene udarne doze 100 mg, potrebno je smanjiti dozu na 25 mg, koja se primenjuje na svakih 12 sati. Potrebno je pacijente sa teškim oštećenjem funkcijejetre (Child Pugh C) lečiti sa oprezom i pratiti njihov odgovor na terapiju (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Nije neophodno prilagođavati doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, kao ni kod pacijenata koji su na hemodijalizi (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene tigeciklina kod dece mlađe od 8 godina još uvek nisu utvrđeni. Nema dostupnih podataka. Ne primenjivati tigeciklin kod dece mlađe od 8 godina zbog promene boje zuba (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Način primene

Lek Tigeciklin SK se primenjuje isključivo u obliku intravenske infuzije u trajanju od 30 do 60 minuta (videti odeljke 4.4 i 6.6). Kod pedijatrijskih pacijenata trajanje infuzije treba, po mogućnosti, da bude 60 minuta (videti odeljak 4.4).

Za instrukcije o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstancinavedenih u odeljku 6.1. Pacijenti koji su preosetljivi na tetraciklinsku grupu antibiotika mogu biti preosetljivi na tigeciklin.

U kliničkim studijama kod komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva (cSSTI), komplikovanih intraabdominalnih infekcija (cIAI), infekcija dijabetesnog stopala, bolničke pneumonije i studijama sa rezistentnim patogenima uočena je procentualno veća stopa smrtnosti kod pacijenata koji su primali tigeciklin u odnosu na pacijente koji su primali poredbene lekove. Uzroci ovih nalaza su nepoznati, ali se ne može isključiti slabija efikasnost ibezbednost primene tigeciklina u odnosu na poredbene lekove.

Superinfekcija

U kliničkim studijama kod pacijenata sa cIAI slabije zarastanje hirurških rana je bilo povezano sa superinfekcijom. Pacijente kod kojih rane sporije zarastaju treba pažljivo pratiti zbog dijagnostikovanja superinfekcije (videti odeljak 4.8).

Izgleda da je lečenje pacijenata kod kojih se razvila superinfekcija, naročito bolnička pneumonija, povezano sa slabijim ishodom lečenja. Pacijenti se moraju pažljivo pratiti zbog razvoja superinfekcije. Ukoliko se pored cSSTI ili cIAI razvije i druga vrsta infekcije nakon uvođenja terapije tigeciklinom, treba razmotriti

2 od 15

uvođenje druge opcije antibiotske terapije koja je pokazala efikasnost u lečenju prisutne specifične infekcije (ili više njih).

Anafilaksa

Anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije, koje mogu biti životno ugrožavajuće, prijavljene su prilikom upotrebe tigeciklina (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Insuficijencija jetre

Slučajevi oštećenja funkcije jetre, pretežno holestatskog tipa, prijavljeni su kod pacijenata koji su primali tigeciklin, uključujući i neke slučajeve insuficijencije jetre sa smrtnim ishodom. Iako se insuficijencija jetre može javiti kod pacijenata koji primaju tigeciklin zbog osnovnih oboljenja ili zbog istovremeno primenjenih lekova, moguć doprinos tigeciklina treba uzeti u obzir (videti odeljak 4.8).

Tetraciklinski antibiotici

Glicilciklinska grupa antibiotika je strukturno slična klasi tetraciklinskih antibiotika. Tigeciklin može izazvati slične neželjene reakcije kao tetraciklinska grupa antibiotika. U ove reakcije spadaju fotosenzitivnost, pseudo tumor velikog mozga (pseudotumor cerebri), pankreatitis i antianabolički efekat koji dovodi do povećanja vrednosti azota u krvi, koji potiče iz uree (engl. Blood Urea Nitrogen, BUN), azotemija, acidoza i hiperfosfatemija (videti odeljak 4.8).

Pankreatitis

Akutni pankreatitis, koji može biti ozbiljan, javljao se (učestalost: povremeno) prilikom primene tigeciklina (videti odeljak 4.8). Treba uzeti u obzir dijagnozu akutnog pankreatitisa kod pacijenata koji primaju tigeciklin, a kod kojih su se razvili klinički simptomi i znaci ili laboratorijski nalazi ukazuju na akutni pankreatitis. Većina prijavljenih slučajeva se razvila posle najmanje jedne nedelje terapije. Slučajevi pankreatitisa su prijavljeni kod pacijenata koji nisu imali poznate faktore rizika za nastanak pankreatitisa. Stanje pacijenata se obično poboljša posle prekida terapije tigeciklinom. Treba razmotriti prekid terapije tigeciklinomkod pacijenata kod kojih se sumnja na nastanak pankreatitisa.

Koagulopatija

Tigeciklin može da produži i protrombinsko vreme (engl. prothrombin time, PT) i aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (engl. activated partial thromboplastin time, aPTT). Pored toga, pri upotrebi tigeciklina prijavljena je hipofibrinogenemija. Zbog toga treba pratiti parametre koagulacije krvi kao što je PT ili drugi odgovarajući antikoagulacijski test, uključujući fibrinogen u krvi pre početka lečenja tigeciklinom i redovno tokom lečenja. Poseban oprez se preporučuje kod teško bolesnih pacijenata i pacijenata koji takođe koriste antikoagulanse (videti odeljak 4.5).

Osnovna oboljenja

Iskustvo u korišćenju tigeciklina u terapiji infekcija kod pacijenata sa teškim osnovnim oboljenjima je ograničeno.

U kliničkim ispitivanjima cSSTI, najčešći tip infekcije kod pacijenata na terapiji tigeciklinom je bio celulitis (58,6%), zatim slede veliki apscesi (24,9%). Nisu bili uključeni pacijenti sa teškim osnovnim oboljenjima, kao što su imunokompromitovani pacijenti, pacijenti sa ulceroznim dekubitusnim infekcijama ili pacijenti kod kojih je lečenje infekcije zahtevalo period duži od 14 dana (na primer, nekrotizirajući fascitis). Ograničeni broj pacijenata sa komorbiditetima, kao što su dijabetes (25,8%), periferno vaskularno oboljenje (10,4%), intravenska zloupotreba leka (4,0%) i HIV infekcije (1,2%) je bio uključen u ispitivanje. Takođe, postoji ograničeno iskustvo kod lečenja pacijenata sa istovremenom bakterijemijom (3,4%). Zbog toga se savetuje oprez kod lečenja ovakvih pacijenata. Rezultati u velikoj studiji sprovedenoj kod pacijenata sa infekcijom dijabetesnog stopala su pokazali da je tigeciklin manje efikasan nego lek sa kojim je bio upoređivan i zbog toga se tigeciklin ne preporučuje za upotrebu kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.1).

U kliničkim ispitivanjima cIAI, najčešći oblik infekcije kod pacijenata lečena tigeciklinom je bio komplikovani apendicitis (50,3%), praćen drugim dijagnozama, manje uobičajenim, kao što su komplikovani holecistitis (9,6%), perforacija creva (9,6%), intraabdominalni apsces (8,7%), perforacija čira na želucu ili duodenumu (8,3%), peritonitis (6,2%) i komplikovani divertikulitis (6,0%). Od ove grupe pacijenata, 77,8%

3 od 15

je imalo hirurški-vidljiv peritonitis. Postojao je ograničen broj pacijenata sa teškim osnovnim oboljenjima, kao što su imunokompromitovani pacijenti, pacijenti sa APACHE II rezultatima >15 (3,3%) ili sa hirurški vidljivim višestrukim intraabdominalnim apscesima (11,4%). Takođe, postoji ograničeno iskustvo kod lečenja pacijenata sa istovremenom bakterijemijom (5,6%). Zbog toga se savetuje oprez kod lečenja ovakvih pacijenata.

Treba obratiti pažnju na kombinovanu antibiotsku terapiju, kada se primenjuje tigeciklin kod ozbiljno obolelih pacijenata sa cIAI, nastalim iz klinički vidljive intestinalne perforacije ili kod pacijenata sa početnim stadijumom sepse ili septičkogšoka (videti odeljak 4.8).

Uticaj holestaze na farmakokinetiku tigeciklina nije pravilno utvrđen. Ekskrecija putem žuči predstavlja približno 50% ukupne ekskrecije tigeciklina. Zbog toga, treba pažljivo pratiti pacijente kod kojih je prisutna holestaza.

Pseudomembranozni kolitis je zabeležen kod skoro svih antibiotskih lekova i može biti različitog intenziteta, od blagog do životno ugrožavajućeg. Zbog toga, važno je ovu dijagnozu uzeti u obzir kod pacijenata kod kojih je prisutna dijareja za vreme ili nakon primene bilo kog antibiotika (videti odeljak4.8).

Upotreba tigeciklina može dovesti do povećanog rasta neosetljivih organizama, uključujući i gljivice. Pacijentetreba pažljivo pratiti za vreme terapije (videti odeljak 4.8).

Rezultati ispitivanja tigeciklina na pacovima su pokazali pojavu promene boje kostiju. Tigeciklin može biti povezan sa trajnom promenom boje zuba kod ljudi, ukoliko se koristi za vreme razvoja zuba (videti odeljak 4.8).

Pedijatrijska populacija

Kliničko iskustvo sa primenom tigeciklina u lečenju infekcija kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 8 godina ili starijih je veoma ograničeno (videti odeljke 4.8 i 5.1). Posledično, primena leka kod dece treba da bude ograničena na one kliničke situacije kada ne postoji druga odgovarajuća opcija antibiotsketerapije.

Mučnina i povraćanje su veoma česta neželjena dejstva kod dece i adolescenata (videti odeljak 4.8). Treba obratiti pažnju na moguću dehidrataciju. Kod pedijatrijskih pacijenata se preporučuje primena tigeciklina putem infuzijeu trajanju od 60 minuta.

Kao i kod odraslih, i kod dece je često prijavljivan abdominalni bol. Abdominalni bol može biti znak pankreatitisa. Ukoliko se razvije pankreatitis, treba obustaviti terapiju tigeciklinom.

Pre započinjanja terapije tigeciklinom, ali i regularno tokom trajanja terapije, treba pratiti rezultate testova funkcije jetre, koagulacione parametre, hematološke parametre, amilazu i lipazu.

Lek Tigeciklin SK ne treba primenjivati kod dece mlađe od 8 godina, usled nedovoljnih informacija o bezbednosti i efikasnosti u ovoj starosnoj grupi, kao i zbog moguće povezanosti tigeciklina sa trajnom promenomboje zuba (videti odeljak 4.8).

Ovaj lek sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) u 5 mL rastvora, odnosno suštinski je „bez natrijuma”

Ispitivanja interakcija su izvođena samo kododraslih.

Istovremena primena tigeciklina i varfarina (pojedinačna doza od 25 mg) je kod zdravih ispitanika dovela do smanjenja klirensa R-varfarina i S-varfarina za 40%, odnosno 23% i povećanja vrednosti PIK za 68%, odnosno 29%. Mehanizam ove interakcije još uvek nije razjašnjen. Dostupni podaci ne ukazuju da bi ova interakcija mogla dovesti do značajnih promena vrednosti INR-a (internacionalni normalizovani odnos). Međutim, imajući u vidu da tigeciklin može produžiti i protrombinsko vreme (PT) i aktivirano parcijalno

4 od 15

tromboplastinsko vreme (aPTT), odgovarajuće testove koagulacije treba pažljivo pratiti kada se tigeciklin primenjuje zajedno sa antikoagulansima (videti odeljak 4.4). Varfarin nije uticao na farmakokinetički profil tigeciklina.

Tigeciklin se slabo metaboliše. Usled toga se ne očekuje da na klirens tigeciklina utiču aktivne supstance koje inhibiraju ili indukuju aktivnost CYP450 izoenzima. In vitro, tigeciklin nije ni kompetitivni ni ireverzibilni inhibitor enzima CYP450 (videti odeljak 5.2).

Kada je primenjivan kod zdravih, odraslih osoba, tigeciklin u preporučenim dozama nije uticao na obim i stepen resorpcije, kao ni na klirens digoksina (0,5 mg, svaka sledeća doza 0,25 mg dnevno). Digoksin nije uticao na farmakokinetički profil tigeciklina. Zbog toga, nije potrebno prilagođavanje doze tigeciklina pri istovremenoj primeni sa digoksinom.

Istovremena primena antibiotika sa oralnim kontraceptivima može učiniti oralne kontraceptive manje efikasnim.

Istovremena primena tigeciklina i inhibitora kalcineurina kao što su takrolimus ili ciklosporin može dovesti do povećanja najmanje koncentracije inhibitora kalcineurina u serumu. Zbog toga, treba pratiti koncentracije inhibitora kalcineurina u serumu tokom lečenja tigeciklinom kako bi seizbegla toksičnost leka.

Podaci in vitro studije ukazuju da je tigeciklin supstrat P-glikoproteina. Istovremena primena P-gp inhibitora (npr. ketokonazola ili ciklosporina) ili P-gp induktora (npr. rifampicina) može uticati na farmakokinetički profil tigeciklina (videti odeljak 5.2).

Trudnoća

O primeni tigeciklina kod trudnica nema podataka ili je njihov broj ograničen. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat. Kao i tetraciklinska grupa antibiotika, tigeciklin takođe može indukovati trajna oštećenja zuba (promene boje i oštećenje gleđi) i odložiti procese okoštavanja kod fetusa, izloženih in utero u drugoj polovini perioda gestacije, kao i kod dece mlađe od 8 godina, zbog nakupljanja u tkivima sa visokom razmenom kalcijuma i formiranja kalcijumskih helatnih kompleksa (videti odeljak 4.4). Lek Tigeciklin SK ne treba primenjivati tokomtrudnoćeosim ako kliničko stanje žene zahteva lečenje tigeciklinom.

Dojenje

Nije poznato da li se tigeciklin i njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko. Raspoloživi podaci dobijeni ispitivanjima na životinjama pokazuju da se tigeciklin/njegovi metaboliti izlučuju u mleko (videti odeljak 5.3). Ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija tigeciklinom mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije lekom Tigeciklin SK za majku.

Plodnost

Nije ispitano dejstvo tigeciklina na plodnost ljudi. Pretklinička ispitivanja sprovedena sa tigeciklinom na pacovima pokazuju da nije uticao na plodnost i sposobnost reprodukcije. Kod ženki pacova nisu zabeleženi efekti na jajnike i hormonski status ispitivanih životinja, povezani sa aktivnom supstancom, pri izloženosti do 4,7 puta većim dnevnim dozama od doze koja se primenjuje kod ljudi na osnovu PIK (videti odeljak 5.3).

Može se javiti vrtoglavica koja može uticati na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).

5 od 15

Sažetak bezbednosnog profila

Ukupan broj pacijenata sa cSSTI i cIAI koji su primali tigeciklin u trećoj i četvrtoj fazi kliničkih ispitivanja je bio 2393.

U kliničkim ispitivanjima, najčešće neželjene reakcije povezane sa terapijom bile su prolazna mučnina (21%) i povraćanje (13%), koji su se najčešće pojavljivali rano (prvog ili drugog dana terapije), a bili su uglavnom slabog do umerenog intenziteta.

Neželjene reakcije prijavljene prilikom upotrebe tigeciklina, uključujući klinička ispitivanja i postmarketinškiperiod, tabelarno su prikazane u tabeli u nastavku.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Klasasistema organa

Infekcije i infestacije

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema

Poremećaji metabolizma i ishrane Poremećaji nervnog sistema Vaskularni poremećaji Gastrointestin alni poremećaji Hepatobilijarn i poremećaji

Veoma često (≥1/10)

Mučnina, povraćanje, dijareja

Često (≥1/100 do <1/10)

Sepsa/septički šok, pneumonija, apsces, infekcije Produženo aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), produženo protrombinsko vreme (PT)

Hipoglikemija, hipoproteinemija

Vrtoglavica

Flebitis

Abdominalni bol, dispepsija, anoreksija Povećane vrednosti aspartat aminotransferaze (AST) i alanin aminotransferaze (ALT) u serumu,

Povremeno (≥1/1000 do <1/100)

Trombocitopenija, povećanje internacionalnog normalizovanog odnosa (INR)

Tromboflebitis

Akutni pankreatitis (videti odeljak 4.4) Žutica, oštećenje jetre, najčešće sa holestazom

Retko ≥ 1/10000 do < 1/1000

Hipofibrinogenija

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Anafilaksa/ anafilaktoidne reakcije* (videti odeljke 4.3 i 4.4)

Insuficijencija jetre* (videti odeljak 4.4)

6 od 15

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Ispitivanja

hiperbilirubinemi ja

Pruritus, osip

Slabo zarastanje rana, reakcija na mestu primene injekcije, glavobolja

Povišene vrednosti amilaze u serumu, povećana koncentracija azota iz uree u krvi (BUN)

Inflamacija na mestu primene injekcije, bol na mestu primene injekcije, edem na mestu primene injekcije, flebitis na mestu primene injekcije

Teške reakcije kože, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom*

* Neželjena dejstva registrovana u postmarketinškom periodu

Opis odabranih neželjenih reakcija

Reakcije karakteristične za antibiotike:

Pseudomembranozni kolitis koji može biti različitog intenziteta, od blagog do životno ugrožavajućeg (videti odeljak 4.4).

Razvoj povećanog broja neosetljivih mikroorganizama, uključujući gljivice (videti odeljak 4.4).

Reakcije karakteristične za tetracikline:

Glicilciklinska grupa antibiotika je strukturno slična tetraciklinskoj grupi antibotika. Neželjene reakcije tetraciklinske grupe antibiotika uključuju fotosenzitivnost, pseudotumor cerebri, pankreatitis, i antianabolički efekat koji može dovesti do povećanja koncentracija azota iz uree u krvi (BUN), azotemije, acidoze i hiperfosfatemije (videti odeljak 4.4).

Tigeciklin može biti povezan sa trajnom promenom boje zuba, ukoliko se koristi za vreme razvoja zuba (videtiodeljak 4.4).

U kliničkim ispitivanjima cSSTI i cIAI faze 3 i 4, ozbiljne neželjene reakcije koje se odnose na infekcije češće su se javljale kod pacijenata na terapiji tigeciklinom (7,1%) u odnosu na pacijente na terapiji komparativnim lekovima (5,3%). Primećene su značajne razlike u pojavljivanju sepse/septičkog šoka kod pacijenata na terapiji tigeciklinom (2,2%) u odnosu na pacijente na terapiji komparativnim lekovima (1,1%).

Izmenjene vrednosti AST i ALT kod pacijenata lečenih tigeciklinom su prijavljivane mnogo češće u periodu posle terapije, nego kod pacijenata na terapiji komparativnim lekovima, kod kojih su se češće javljale u toku terapije.

U svim cSSTI i cIAI studijama faze 3 i 4, bilo je 2,4% smrtnih slučajeva (54/2216) kod pacijenata na terapiji tigeciklinom i 1,7% smrtnih slučajeva (37/2206) kod pacijenata na terapiji komparativnim lekovima.

7 od 15

Pedijatrijska populacija:

Dostupni su veoma ograničeni podaci o bezbednosti iz dve farmakokinetičke studije (videti odeljak 5.2). Nisu zapažena nova ili neočekivana bezbednosna pitanja prilikom primene tigeciklina u ovim studijama.

U otvorenoj farmakokinetičkoj studiji sa postepenim povećanjem pojedinačne doze, bezbednost tigeciklina je proučavana kod 25 dece starosti 8 do 16 godina, koja su se nedavno oporavila od infekcija. Profil neželjenih reakcija tigeciklina kod ovih 25 ispitanika je uopšteno bio konzistentan sa profilom kod odraslih pacijenata.

Bezbednost tigeciklina je takođe proučavana i u otvorenoj farmakokinetičkoj studiji sa postepenim povećanjem višestrukih doza, kod 58 dece uzrasta od 8 do 11 godina sa cSSTI (n=15), cIAI (n=24) ili vanbolnički stečenom pneumonijom (n=19). Profil neželjenih reakcija tigeciklina kod ovih 58 ispitanika je uglavnom bio u skladu sa profilom kod odraslih, sa izuzetkom mučnine (48,3%), povraćanja (46,6%) i povećanih vrednosti lipaze u serumu (6,9%) za koje je uočena veća učestalost kod dece nego kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Ne postoje posebne informacije o predoziranju tokom terapije. Intravenska primena tigeciklina kao pojedinačne doze od 300 mg tokom 60 minuta je, kod zdravih dobrovoljaca, dovela do povećane učestalosti mučnine ipovraćanja. Tigeciklin se ne uklanja u značajnoj količinihemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekoviza sistemsku primenu; tetraciklini ATC šifra: J01AA12

Mehanizam dejstva

Tigeciklin, glicilciklinski antibiotik, inhibira translaciju proteina kod bakterija, vezujući se za 30S subjedinicu ribozoma i blokirajući ulaz amino-acil tRNK molekula u A mesto ribozoma. Time sprečava inkorporaciju ostataka aminokiselina u elongacione peptidne lance.

Uopšteno, tigeciklin se smatra bakteriostatikom. U četiri puta većoj koncentraciji od minimalne inhibitorne koncentracije (MIK), primećena je 2-log redukcija broja kolonija kod terapije tigeciklinom protiv Enterococcus spp., Staphylococcus aureus i Escherichia coli.

Mehanizam rezistencije

Tigeciklin može da savlada dva glavna mehanizma za stvaranje rezistencije kod tetraciklina, ribozomalnu zaštitu i efluks. Pokazano je da postoji ukrštena rezistencija između tigeciklina i minociklin-rezistentnih izolata familije Enterobacteriaceae zbog efluks pumpi prisutnih kod rezistencije na više lekova (engl. multi-

8 od 15

drug resistance, MDR). Ne postoji ciljno utemeljena ukrštena rezistencija između tigeciklina i većine klasa antibiotika.

Tigeciklin je osetljiv na hromozomski kodirane efluks pumpe za više lekova koju poseduju bakterije familije Proteeae i Pseudomonas aeruginosa. Patogeni iz familije Proteeae (Proteus spp., Providencia spp. i Morganella spp.) su manje osetljivi na terapiju tigeciklinom u odnosu na druge članove familije Enterobacteriaceae. Smanjena osetljivost kod obe grupe se pripisuje pojačanoj ekspresiji nespecifične AcrAB efluks pumpe za više lekova. Smanjena osetljivost i kod Acinetobacter baumannii se pripisuje pojačanoj ekspresiji AdeABC efluks pumpe.

Antibakterijska aktivnost u kombinaciji sa drugim aktibakterijskim lekovima

U in vitro ispitivanjima retko je uočen antagonizam između tigeciklina i ostalih često primjenjivanih skupina antibiotika.

Granične vrednosti

Granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) koje je utvrdio Evropski Komitet za testiranje osetljivosti na antibiotike (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST) su sledeće:

Granične vrednosti prema EUCAST-u

Patogen Granična vrednost minimalne inhibitorne koncentracije (mg/L)

Enterobacterales: Escherichia coli i Citrobacter koseri:(†) Staphylococcus spp. Enterococcus spp.

Grupe A, B, C i G roda Streptococcus

≤S (osetljiv (engl. susceptible)) ≤ 0,5

≤ 0,5 ≤ 0,25

≤ 0,125

>R (otporan (engl. resistant)) > 0,5

> 0,5 > 0,25

> 0,125

(†) Kod drugih članova familije Enterobacterales aktivnost tigeciklina varira od nedovoljne za sojeve Proteus spp., Morganella morganiii Providencia spp. do varijabilne za ostale vrste.

Za anaerobne bakterije postoji klinički dokaz o efikasnosti u polimikrobnim intraabdominalnim infekcijama, ali ne postoji korelacija između MIK vrednosti, FK/FD podataka i kliničkog ishoda. Iz tog razloga nisu poznate granične vrednosti osetljivosti. Treba napomenuti da su MIK raspodele za organizme iz rodova Bacteroides iClostridium široke i mogu uključivati vrednosti od preko 2 mg/L tigeciklina.

Postoje ograničeni podaci o kliničkoj efikasnosti tigeciklina protiv enterokoka. Ipak, u kliničkim ispitivanjima sepokazalo da polimikrobne intraabdominalne infekcije reaguju na terapiju tigeciklinom.

Osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije može geografski i vremenom varirati kod određenih vrsta, pa je poželjna lokalna informacija o rezistenciji, naročito prilikom lečenja ozbiljnih infekcija. Po potrebi treba potražiti mišljenje eksperta, kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist leka upitna u najmanje nekoliko tipova infekcija.

Patogen

Često osetljive vrste Gram-pozitivni aerobi Enterococcus spp.† Staphylococcus aureus*

Staphylococcus epidermidis Staphylococcus haemolyticus Streptococcus agalactiae*

Streptococcus anginosus grupa*(uključujući S. anginosus, S. intermedius iS. constellatus)

9 od 15

Streptococcus pyogenes* Grupa Viridans streptococci

Gram-negativni aerobi Citrobacter freundii* Citrobacter koseri Escherichia coli*

Anaerobi

Clostridium perfringens† Peptostreptococcus spp.† Prevotella spp.

Vrste kod kojih stečena rezistencija može biti problem Gram-negativni aerobi

Acinetobacter baumannii Burkholderia cepacia Enterobacter cloacae* Klebsiella aerogenes Klebsiella oxytoca* Klebsiella pneumoniae*

Stenotrophomonas maltophilia

Anaerobi

Bacteroides fragilisgrupa† Prirodno rezistentni ogranizmi Gram-negativni aerobi Morganella morganii

Proteus spp. Providencia spp. Serratia marcescens

Pseudomonas aeruginosa

* označava vrste za koje se smatra da im je aktivnost dovoljno pokazana u kliničkim ispitivanjima † videti odeljak 5.1, Granične vrednosti.

Elektrofiziologija srca

Nije utvrđen značajan efekat pojedinačne intravenske doze tigeciklina od 50 mg ili 200 mg na QTc intervalu randomizovanoj, placebo i aktivno kontrolisanoj ukrštenoj temeljnoj QTc studiji na 46 zdravih ispitanika u četiri grupe.

Pedijatrijska populacija

U otvorenoj studiji u kojoj su primenjivane višestruke rastuće doze, kod 39 dece uzrasta 8 do 11 godina sa cIAI ili cSSTI primenjivan je tigeciklin (0,75, 1 ili 1, 25 mg/kg). Svi pacijenti su intravenski primali tigeciklin u trajanju od najmanje 3 uzastopna dana do najviše 14 uzastopnih dana, uz mogućnost prelaska na oralnu antibiotsku terapiju četvrtog dana ili kasnije.

Klinički ishod je procenjivan između 10. i 21. dana nakon primene poslednje doze terapije. Sažetak kliničkog odgovora u izmenjenim rezultatima populacije predviđene za terapiju (engl. modified intent-to-treat, mITT) prikazan jeu sledećoj tabeli.

Kliničkiishod, mITT populacija

Indikacija cIAI cSSTI

Ukupno

0,75 mg/kg n/N (%) 6/6 (100,0) 3/4 (75,0)

9/10 (90,0)

1 mg/kg n/N (%) 3/6 (50,0) 5/7 (71,4)

8/13 (62,0)

1,25 mg/kg n/N (%) 10/12 (83,3) 2/4 (50,0)

12/16 (75,0)

10 od 15

Podatke o efikasnosti prikazane u gornjoj tabeli treba uzeti sa oprezom, jer je u ovoj studiji bila dozvoljena istovremena primena različitih antibiotika. Dodatno, treba uzeti u obzir da je studijom obuhvaćen mali broj pacijenata.

Resorpcija

Tigeciklin se primenjuje intravenski, zbog toga mu jebioraspoloživost 100%.

Distribucija

U in vitro uslovima, tigeciklin se vezuje za proteine plazme od oko 71% do 89%, u koncentracijama posmatranim u kliničkim ispitivanjima (0,1 do 1,0 mikrogram/mL). Farmakokinetička ispitivanja na životinjama i ljudima su pokazala da se tigeciklin brzo distribuira u tkiva.

Primenom pojedinačne doze ili ponovljenim doziranjem 14C-tigeciklina kod pacova, radioaktivnost je dobro distribuirana u većinu tkiva, pri čemu je najveća ukupna izloženost primećena u koštanoj srži, pljuvačnim žlezdama, tiroidnoj žlezdi, slezini i bubrezima. Kod ljudi, u stanju ravnoteže, volumen distribucije tigeciklina se kretao od 500 do 700 L (7 do 9 L/kg), što pokazuje da se tigeciklin obimno distribuira izvan volumena plazme i koncentriše u tkivima.

Ne postoje podaci o tome da li tigeciklin prolazi krvno-moždanu barijeru kod ljudi.

U kliničkim farmakološkim ispitivanjima u kojima je korišćen režim doziranja terapije od 100 mg, a zatim 50 mg na 12 sati, vrednost Cmax tigeciklina u serumu u stanju ravnoteže je bila 866 ± 233 nanogram/mL kod infuzije od 30 minuta i 634 ± 97 nanogram/mL kod infuzije od 60 minuta. Vrednost PIK0-12h u stanju ravnoteže je bio 2349 ± 850 nanogram•h/mL.

Biotransformacija

U proseku, procenjeno je da se manje od 20% tigeciklina metaboliše pre izlučivanja. Kod zdravih muških dobrovoljaca, prateći primenu 14C-tigeciklina, u urinu i fecesu je od 14C-označenog materijala nađen primarno tigeciklin u nepromenjenom obliku, ali su bili prisutni i glukuronid, N-acetil metabolit i epimer tigeciklina.

In vitro ispitivanja na humanim mikrozomima jetre pokazuju da tigeciklin kompetitivnom inhibicijom ne inhibira metabolizam posredovan bilo kojim od sledećih 6 izoformi citohroma P450 (CYP): 1A2, 2C8, 2C9, 2C19, 2D6 i 3A4. Pored toga, tigeciklin nije pokazao NADPH-zavisnu inhibiciju CYP2C9, CYP2C19, CYP2D6 i CYP3A, što ukazuje na odsustvo mehanizma inhibicije ovih CYP enzima.

Eliminacija

Nakon primene radioaktivno obeleženog 14C-tigeciklina, udeo od ukupne radioaktivne vrednosti u urinu i fecesu pokazuje da se 59% doze eliminiše putem žuči/fecesa, a 33% izlučuje urinom.

Dakle, primarni put eliminacije tigeciklina je putem žuči u nepromenjenom obliku.

Glukuronidacija i renalna ekskrecija tigeciklina u nepromenjenom obliku predstavljaju sekundarni put eliminacije tigeciklina.

Ukupan klirens tigeciklina je 24 L/h, nakon intravenske infuzije. Renalni klirens predstavlja otprilike 13% od ukupnog klirensa. Tigeciklin pokazuje polieksponencijalnu eliminaciju iz seruma sa vrednošću terminalnog poluvremena eliminacije nakon ponovljenog doziranja od 42 sata, mada postoji velika interindividualna varijabilnost.

In vitro studije u kojima su korišćene Caco-2 ćelije ukazuju da tigeciklin ne inhibira fluks digoksina, sugerušući da tigeciklin nije inhibitor P-glikoproteina (P-gp). Ovaj podatak iz in vitro studija je u skladu sa izostankom uticaja tigeciklina na klirens digoksina, što je zabeleženo u in vivo ispitivanjima interakcije lekova kao što je prethodno opisano(videti odeljak 4.5).

Prema in vitro ispitivanjima na ćelijskoj liniji sa prekomernom ekspresijom P-gp proteina, tigeciklin je P-gp supstrat. Mogući doprinos P-gp-posredovanog transporta na in vivo dispoziciju tigeciklina nije poznat.

11 od 15

Istovremena primena P-gp inibitora (npr. ketokonazola ili ciklosporina) ili P-gp induktora (npr. rifampicina) može uticati na farmakokinetiku tigeciklina.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije jetre

Farmakokinetička dispozicija tigeciklina nakon pojedinačne doze nije promenjena kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije jetre. Ipak, sistemski klirens tigeciklina je smanjen za 25% odnosno 55%, a poluvreme eliminacije tigeciklina je produženo za 23% odnosno 43% kod pacijenata sa umerenim ili teškim oboljenjem funkcijejetre (Child Pugh B i C), respektivno (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Farmakokinetička dispozicija pojedinačne doze tigeciklina nije promenjena kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina <30 mL/min, n = 6). Kod ozbiljnih oštećenja funkcije bubrega, vrednost PIK je bila 30% veća u odnosu na pacijente sa očuvanomfunkcijom bubrega (videti odeljak 4.2).

Stariji pacijenti

Nisu primećene razlike u farmakokinetici između zdravih starijih ispitanika i mlađih ispitanika (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijski pacijenti

Farmakokinetika tigeciklina je ispitivana u dve studije. Prva studija je uključivala decu uzrasta 8 – 16 godina (n = 24) koja su primila jednu dozu tigeciklina (0,5, 1 ili 2 mg/kg, do maksimalne doze od 50 mg, 100 mg i 150 mg, respektivno) intravenski tokom 30 minuta. Druga studija je izvedena na deci starosti 8 do 11 godina (n = 47) koja su primala višestruke dozetigeciklina (0,75, 1 ili 1,25 mg/kg do maksimalnedoze od 50 mg) na svakih 12 sati intravenski tokom 30 minuta. Udarna doza nije primenjivana u ovim studijama. Farmakokinetički parametri su objedinjeno navedeni u sledećojtabeli.

Standardizovane doze tigeciklina na srednju vrednost 1 mg/kg ± SD, Cmax i PIK kod dece

Uzrast (godine) N Cmax (nanogram/mL) PIK (nanogram•h/mL)* Pojedinačna doza

8 – 11 8 12 – 16 16 Višestruka doza

8 – 11 42

3881 ± 6637 8508 ± 11433

1911 ± 3032

4034 ± 2874 7026 ± 4088

2404 ± 1000

* za pojedinačnu dozu PIK0-∞, za višestruke dozePIK0-12h

Ciljna vrednost PIK0-12h kod odraslih nakon preporučene udarne doze od 100 mg, a zatim 50 mg na svakih 12 sati, iznosila je približno 2500 nanogram•h/mL.

Populacionom farmakokinetičkom analizom obe studije utvrđena je telesna masa kao zavisno-promenljiva veličina za klirens tigeciklina kod dece urasta 8 godina i starije. Režim doziranja od 1,2 mg/kg tigeciklina na svakih 12 sati (do maksimalne doze od 50 mg na svakih 12 sati) za decu uzrasta 8 do <12 godina i od 50 mg na svakih 12 sati za adolescente uzrasta 12 do <18 godina, verovatno bi doveo do izloženosti koje se mogu uporediti sa onima koje su utvrđene kod odraslih pacijenata kada se primenjuje odobren režim doziranja.

U ovim ispitivanjima, kod nekoliko dece zabeležene su veće vrednosti Cmax nego kod odraslih. Posledično, treba obratiti pažnju na brzinu infuzije tigeciklina kod dece i adolescenata.

Pol

Nije bilo klinički značajnih razlika u klirensu tigeciklina između muškaraca i žena. Procenjeno je da je vrednost PIK 20% veća kod žena nego kod muškaraca.

Rasa

Nije bilo razlika u klirensu tigeciklina kod različitih rasa ljudi.

12 od 15

Telesna masa

Klirens, klirens normalizovan prema telesnoj masi i vrednost PIK nisu se znatno razlikovali kod pacijenata sa različitom telesnom masom, uključujući i one čija je telesna masa bila ≥125 kg. Vrednost PIK je bila za 24% manja kod pacijenata čija je telesna masa ≥125 kg. Ne postoje podaci za pacijente čija je telesna masa 140 kg i više.

U ispitivanjima toksičnosti ponovljenog doziranja na pacovima i psima, primećene su limfoidna deplecija/atrofija limfnih čvorova, slezine i timusa, smanjenje broja eritrocita, retikulocita, leukocita i trombocita, u kombinaciji sa smanjenjem broja ćelija koštane srži i nepovoljnim renalnim i gastrointestinalnim efektima kod primene tigeciklina u dozama 8 i 10 puta većim od dnevne doze koja se primenjuje kod ljudibazirane na vrednostima PIK kod pacova, odnosno pasa.

Ove promene su se pokazale kao reverzibilne nakon dve nedelje doziranja.

Promena boje kostiju, primećena kod pacova, nije bila reverzibilna nakon dve nedelje doziranja.

Rezultati ispitivanja na životinjama pokazuju da tigeciklin prolazi placentu i da je nađen u tkivu fetusa. U ispitivanjima reproduktivne toksičnosti tigeciklina primećeni su smanjena telesna masa fetusa kod pacova i kunića (zajedno sa kašnjenjem u okoštavanju). Tigeciklin nije bio teratogen kod pacova i kunića. Tigeciklin nije uticao na parenje i plodnost pacova koji su bili izloženi do 4,7 puta većoj dnevnoj dozi od onih koje se primenjuju kod ljudi na osnovu vrednosti PIK. Kod ženki pacova nisu zabeleženi efekti na jajnike i hormonski status ispitivanih životinja, povezani sa aktivnom supstancom, pri izloženosti do 4,7 puta većim dnevnim dozama od onih koje se primenjuju kod ljudi na osnovu vrednostiPIK.

Rezultati ispitivanja na životinjama u kojima je korišćen 14C-obeleženi tigeciklin pokazuju da se tigeciklin lako izlučuje u mleko kod pacova u periodu laktacije. U skladu sa ograničenom oralnom bioraspoloživošću tigeciklina, postoji malo ili uopšte nema sistemskog delovanja tigeciklina kod štenadi, kao rezultat izloženosti kroz majčino mleko.

Doživotna ispitivanja na životinjama, sa ciljem procene karcinogenog potencijala tigeciklina, nisu izvedena, ali su kratkotrajna ispitivanja genotoksičnosti tigeciklina bila negativna.

Kod bolus intravenske primene tigeciklina javljao se histaminski odgovor u ispitivanjima na životinjama. Ovi efekti su uočeniu dozama 14 i 3 puta većim od dnevne doze kod ljudi, bazirane na vrednostima PIK kod pacova, odnosno pasa.

Nisu utvrđeni dokazi o fotosenzitivnosti kod pacova koji su primali tigeciklin.

L-arginin;

hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH); natrijum-hidroksid (za podešavanje pH);

voda za injekcije.

Sledeće aktivne supstance ne treba primenjivati istovremeno pomoću istog Y-infuzionog seta sa lekom Tigeciklin SK: amfotericin B, amfotericin B lipidni kompleks, diazepam, ezomeprazol, omeprazol i intravenske rastvore koji mogu da povećaju pH iznad 7.

Ovaj lekse ne sme mešati sa drugim lekovima osim sa onima koji su navedeniu odeljku 6.6.

13 od 15

2 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije i razblaživanja:

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon rekonstitucije i razblaživanja sa natrijum-hlorid 9 mg/mL (0,9%) rastvorom za infuziju, glukoza 50 mg/mL (5%) rastvorom za infuziju ili Ringerovim rastvorom sa laktatom za infuziju. Rekonstituisani rastvor treba odmah prebaciti u bocu/kesu za infuziju, a ovako pripremljen razblažen rastvor za infuziju može se čuvati do 48 sati u fružideru, na temperaturi od 2 °C do 8 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisan i razblažen rastvor treba upotrebiti odmah.

Čuvati na temperaturi do 25 °C.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije i razblaživanja leka, videtiodeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena (tip I) bočica zapremine 5 mL sa sivim čepom od bromobutil gume i aluminijumskim zatvaračem sa narandžastom plastičnomflip-off kapicom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi deset bočica i Uputstvo za lek.

Da bi se postigla koncentracija tigeciklina od 10 mg/mL, prvo treba liofilizovani prašak rekonstituisati sa 5,3 mL nekog od sledećih rastvarača:

- natrijum-hlorid9 mg/mL (0,9%) rastvor za infuziju, - glukoza 50 mg/mL (5%) rastvor za infuziju ili

- laktatni Ringerovrastvor za infuziju.

Bočicu treba pažljivo okretati u krug dok se prašak ne rastvori. Zatim, 5 mL tako rekonstituisanog rastvora treba odmah prebaciti u kesu za intravensku infuziju od 100 mL ili u drugi odgovarajućikontejner za infuziju (npr. staklenu bocu).

Za dozu od 100 mg, rastvore dobijene rastvaranjem praška iz dve bočice odmah prebaciti iz bočica u kesu za intravensku infuziju od 100 mL ili drugi odgovarajući kontejner za infuziju (npr. staklenu bocu).

Napomena: bočica sadrži 6% rastvora više. Prema tome, 5 mL rekonstituisanog rastvora ekvivalentno je sa 50 mg aktivnesupstance. Rekonstituisan rastvor treba da bude žute do narandžasteboje; ukoliko nije, rastvor treba baciti. Preprimene, parenteralne preparate treba ispitati vizuelno, zbog mehaničkih nečistoća i promene boje (npr. zelena ilicrna).

Lek Tigeciklin SK može biti primenjen intravenski pomoću zasebnog infuzionog seta ili pomoću Y-infuzionog seta. Ukoliko se isti intravenski set koristi za uzastopnu infuziju više aktivnih supstanci, treba ga pre i nakon infuzije leka Tigeciklin SK isprati ili sa 9 mg/mL (0,9%) rastvorom za infuziju natrijum-hlorida ili sa 50 mg/mL (5%) rastvorom za infuziju glukoze. Infuzioni rastvor treba pripremiti sa infuzionim rastvorom koji je kompatibilan sa tigeciklinomi drugim lekom (lekovima) koji se primenjuju kroz zajednički i.v. set (videti odeljak 6.2).

Ovaj lek je namenjen za jednokratnu upotrebu. Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Kompatibilni intravenski rastvori su: natrijum-hlorid 9 mg/mL (0,9%) rastvor za infuziju, glukoza 50 mg/mL (5%) rastvor za infuziju i Ringerov rastvor za infuziju.

14 od 15

Kada se primenjuje Y-infuzioni set, kompatibilnost leka Tigeciklin SK razblaženog 0,9% rastvorom za infuziju natrijum-hlorida dokazana je sa sledećim lekovima ili rastvorima za razblaživanje: amikacin, dobutamin, dopamin-hidrohlorid, gentamicin, haloperidol, Ringerov rastvor, lidokain-hidrohlorid, metoklopramid, morfin, noradrenalin, piperacilin/tazobaktam (EDTA formulacija), kalijum-hlorid, propofol, ranitidin-hidrohlorid, teofilin i tobramicin.

Lek Tigeciklin SK sadrži aktivnu supstancu tigeciklin, antibiotik iz grupe glicilciklina koji deluje tako što zaustavlja rast bakterija koje izazivaju infekcije.

Vaš lekar Vam je propisao lek Tigeciklin SK zato što Vi ili Vaše dete uzrasta 8 i više godina imate neku od sledećih ozbiljnih infekcija:

komplikovane infekcije kože i mekih tkiva (tkivo ispod kože), osim za lečenje dijabetesnog stopala, komplikovane infekcije abdomena (trbuha).

Lek Tigeciklin SK treba koristiti samo u situacijama kada Vaš lekar proceni da drugi alternativni antibiotici nisu pogodni.

LekTigeciklinSK ne smete primati:

ukoliko ste alergični (preosetljivi) na tigeciklin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Ukoliko ste alergični na antibiotike iz grupe tetraciklina (npr. minociklin, doksiciklin i drugi), možete biti alergični i na tigeciklin.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrompre nego što primite lek TigeciklinSK ukoliko: Vam rane slabo ili sporo zarastaju;

ste imali proliv (dijareju) pre primene leka Tigeciklin SK. Ukoliko se kod Vas pojavi proliv za vreme ili nakon terapije, odmah se obratite lekaru. Nemojte da uzimate nikakve lekove protiv proliva bez prethodne konsultacije sa lekarom;

imate ili ste ranije imali bilo kakve neželjene reakcije kada ste koristili antibiotike iz grupe tetraciklina (npr. osetljivost kože na sunčevu svetlost, promena boje zuba u razvoju, zapaljenje pankreasa, promena određenih vrednostilaboratorijskih analiza koje su pokazateljizgrušavanja krvi);

imate, ili ste ranije imali problema sa jetrom. U zavisnosti od stanja Vaše jetre, lekar može smanjiti dozu leka kako bi se izbegle eventualne neželjene reakcije;

imateblokadu (začepljenje) žučnih kanala (holestaza);

imate poremećaj krvarenja ili ste na terapiji antikoagulansima, jer ovaj lek može da ometa koagulaciju krvi.

Tokom terapije lekom Tigeciklin SK:

Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko se kod Vas pojave simptomi alergijske reakcije.

Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko se kod Vas javi jak bol u trbuhu, mučnina i povraćanje. Ovo mogu biti simptomi akutnog pankreatitisa (zapaljenje pankreasa koje može dovesti do jakog bola u trbuhu, mučnine i povraćanja).

Kod određenih ozbiljnih infekcija, Vaš lekar Vam može propisati lek Tigeciklin SK u kombinaciji sa drugim antibioticima.

Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti zbog razvoja neke druge bakterijske infekcije. Ukoliko se kod Vas razvije druga bakterijska infekcija, Vaš lekar Vam može propisati drugi antibiotik specifičan za prisutnu infekciju.

Iako se antibiotici, uključujući i lek Tigeciklin SK, bore protiv određene bakterije, druge bakterije i gljivice mogu nastaviti sa rastom. Ova pojava se naziva prekomerni rast. Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti zbog razvoja potencijalnih infekcija i lečiti ukoliko je neophodno.

Deca

Lek Tigeciklin SK ne treba koristiti kod dece mlađe od 8 godina jer nema dovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti u ovoj starosnoj grupi pacijenata, a i zato što tigeciklin može prouzrokovati trajna oštećenja zuba, kaošto je promena boje zuba u razvoju.

Drugi lekovi i lek TigeciklinSK

2 od 7

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Tigeciklin SK može uticati na rezultate testova koji daju podatke o zgrušavanju krvi. Važno je da obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate lekove koji sprečavaju prekomerno zgrušavanje krvi (lekovi koji se nazivaju antikoagulansi). U tom slučaju, Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti.

Lek Tigeciklin SK može da utiče na dejstvo tableta za kontracepciju (tablete za sprečavanje trudnoće). Razgovarajte sa svojim lekarom o potrebi za sprovođenje dodatnih mera kontracepcije u periodu dok uzimate lek Tigeciklin SK.

Lek Tigeciklin SK može povećati efekat lekova koji se koriste za suzbijanje imunog sistema (kao što su takrolimus ili ciklosporin). Važno je da obavestite svog lekara ako uzimate ove lekove kako biste mogli da budete pažljivo praćeni.

Trudnoća i dojenje

Lek Tigeciklin SK može oštetiti plod.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Nije poznato da li se lek Tigeciklin SK izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Posavetujte se sa lekarom pre nego što počnete da dojite svoju bebu.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Tigeciklin SK može da izazove neželjena dejstva poput vrtoglavice. Ova pojava može smanjiti Vašu sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Ovaj lek sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) u 5 mL rastvora, odnosno suštinski je „bez natrijuma”

Lek TigeciklinSK će Vam primeniti lekar ili medicinska sestra.

Preporučena početna doza kod odraslih je 100 mg, a zatim 50 mg na svakih 12 sati. Doza leka se primenjuje intravenski (direktno u krvotok) u periodu od 30 do 60 minuta.

Preporučena doza kod dece uzrasta od 8 do <12 godina je 1,2 mg/kg na svakih 12 sati intravenskim putem, do maksimalne doze od 50 mg na svakih 12 sati.

Preporučena doza kod adolescenata uzrasta od 12 do <18 godina je 50 mg na svakih 12 sati.

Terapija obično traje od 5 do 14 dana. Vaš lekar će odrediti dužinu trajanja terapije.

Ako ste primili više leka Tigeciklin SK nego što treba

Ako mislite da ste možda primili previše leka Tigeciklin SK, odmah se obratite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri.

Ako ste zaboravili da primite lek Tigeciklin SK

Ako mislite da ste možda propustili primanje doze leka Tigeciklin SK, odmah se obratite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

3 od 7

Pseudomembranozni kolitis se može javiti tokom terapije većinom antibiotika, uključujući i lek Tigeciklin SK. Ovo stanje se manifestuje kao težak, uporan ili krvav proliv udružen sa bolom u trbuhu ili povišenom telesnom temperaturom, što može biti znak teškog zapaljenja creva, a može se pojaviti za vreme ili nakon terapije.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): mučnina, povraćanje, proliv.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): apsces (nakupljanje gnoja), infekcije;

smanjena sposobnost stvaranja krvnih ugrušaka, određena u laboratorijskim analizama; vrtoglavica;

iritacije vena od injekcije, uključujući bol, zapaljenje, otok i ugruške;

bol u trbuhu, dispepsija (bol u želucu i probavne smetnje), anoreksija (gubitak apetita);

povećanevrednosti enzima jetre, hiperbilirubinemija (povećanevrednostižučnih pigmenata u krvi); pruritus (svrab), osip;

slabo ili sporo zarastanje rana; glavobolja;

povećane vrednosti amilaze, enzima koji se nalazi u pljuvačnim žlezdama i pankreasu, povećana koncentracija azota koji potiče iz uree, u krvi;

zapaljenje pluća;

malevrednosti glukoze u krvi;

sepsa (ozbiljne infekcije u telu i krvotoku)/septički šok (ozbiljno stanje organizma koje može dovesti do otkazivanja više organa i do smrti kao posledica sepse);

reakcija na mestu primene injekcije (bol, crvenilo, zapaljenje); male vrednostiproteina u krvi.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

akutni pankreatitis (zapaljenje pankreasa koje može uzrokovati teške abdominalne bolove, mučninu i povraćanje);

žutica (žuta prebojenost kože), zapaljenje jetre;

mala vrednost trombocita u krvi (što može povećati sklonost ka krvarenju i nastanaku modrica/hematoma).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): mala vrednost fibrinogena u krvi (proteina koji učestvuje u procesu zgrušavanja krvi).

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

anafilaksa/anafilaktoidne reakcije (koje mogu biti blagog do teškog intenziteta, uključujući iznenadnu, opštu alergijsku reakciju koja može dovesti do životno ugrožavajućeg šoka (npr. teško disanje, pad krvnog pritiska, ubrzan puls));

insuficijencija jetre;

osip, koji može dovesti do teških plikova i ljuštenja kože (Stevens-Johnson-ov sindrom).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjenereakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

4 od 7

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Tigeciklin SK posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:” i na bočici nakon „EXP“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 °C.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije i razblaživanja:

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon rekonstitucije i razblaživanja sa natrijum-hlorid 9 mg/mL (0,9%) rastvorom za infuziju, glukoza 50 mg/mL (5%) rastvorom za infuziju ili Ringerovim rastvorom sa laktatom za infuziju. Rekonstituisani rastvor treba odmah prebaciti u bocu/kesu za infuziju, a ovako pripremljen razblažen rastvor za infuziju može se čuvati do 48 sati u fružideru, na temperaturi od 2 °C do 8 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisan i razblažen rastvor treba upotrebiti odmah.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lekTigeciklinSK

Aktivna supstanca je: tigeciklin.

Jedna bočica praška za rastvor za infuziju sadrži 50 mg tigeciklina. Nakon rekonstituisanja, 1 mL rastvora sadrži 10 mg tigeciklina.

Pomoćne supstance su: L-arginin; hlorovodonična kiselina, koncentrovana i natrijum-hidroksid (za podešavanje pH); voda za injekcije.

Kako izgleda lek TigeciklinSK i sadržaj pakovanja

Liofilizovani kolač ili prašak narandžaste do narandžasto-crvene boje.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena (tip I) bočica zapremine 5 mL sa sivim čepom od bromobutil gume i aluminijumskim zatvaračem sa narandžastom plastičnom flip-off kapicom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi deset bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

K.S. KIM INTERNATIONAL LTD. PREDSTAVNIŠTVO BEOGRAD-VRAČAR Krunska 80, Beograd

Proizvođači:

PHARMADOX HEALTHCARE LTD., KW20A Kordin Industrial Park, Paola, Malta

GALENICUM HEALTH, S.L.U.,

Esplugues de Llobregat (Barcelona), Sant Gabriel, 50,Španija

SAG MANUFACTURING, S.L.U.

Carretera N- I, Km 36, San Agustín de Guadalix, Madrid, Španija

5 od 7

HIKMA ITALIA S.P.A.

Viale Certosa 10, Pavia, Italija

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

000457494 2023 od 03.10.2024.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Uputstvo za rukovanje i upotrebu (takođe videti odeljak Kako se primenjuje lek Tigeciklin SK u ovom Uputstvu)

Da bi se postigla koncentracija tigeciklina od 10 mg/mL, prvo treba liofilizovani prašak rekonstituisati sa 5,3 mL nekog od sledećih rastvarača:

- natrijum-hlorid 9 mg/mL (0,9%) rastvor za infuziju, - glukoza 50 mg/mL (5%) rastvor za infuziju ili

- laktatnim Ringerovim rastvorom za infuziju.

Bočicu treba pažljivo okretati u krug dok se prašak ne rastvori. Zatim, 5 mL tako rekonstituisanog rastvora treba odmah prebaciti u kesu za intravensku infuziju od 100 mL ili u drugi odgovarajući kontejner za infuziju (npr. staklenu bocu).

Za dozu od 100 mg, rastvore dobijene rastvaranjem praška iz dve bočice odmah prebaciti iz bočica u kesu za intravensku infuziju od 100 mL ili drugi odgovarajući kontejner za infuziju (npr. staklenu bocu).

Napomena: bočica sadrži 6% rastvora više. Prema tome, 5 mL rekonstituisanog rastvora ekvivalentno je sa 50 mg aktivne supstance. Rekonstituisan rastvor treba da bude žute do narandžaste boje; ukoliko nije, rastvor treba baciti. Pre primene, parenteralne preparate treba ispitati vizuelno, zbog mehaničkih nečistoća i promene boje (npr. zelena ili crna).

Lek Tigeciklin SK može biti primenjen intravenski pomoću zasebnog infuzionog seta ili pomoću Y-infuzionog seta. Ukoliko se isti intravenski set koristi za uzastopnu infuziju više aktivnih supstanci, treba ga pre i nakon infuzije leka Tigeciklin SK isprati ili sa 9 mg/mL (0,9%) rastvorom za infuziju natrijum-hlorida ili sa 50 mg/mL (5%) rastvorom za infuziju glukoze. Infuzioni rastvor treba pripremiti sa infuzionim rastvorom koji je kompatibilan sa tigeciklinom i drugim lekom (lekovima) koji se primenjuju kroz zajednički i.v. set (videti odeljak Inkompatibilnost u Sažetku karakteristika leka).

Kompatibilni intravenski rastvori su: natrijum-hlorid 9 mg/mL (0,9%) rastvor za infuziju, glukoza 50 mg/mL (5%) rastvor za infuziju i Ringerov rastvor za infuziju.

6 od 7

Kada se primenjuje Y-infuzioni set, kompatibilnost leka Tigeciklin SK razblaženog 0,9% rastvorom za infuziju natrijum-hlorida dokazana je sa sledećim lekovima ili rastvorima za razblaživanje: amikacin, dobutamin, dopamin-hidrohlorid, gentamicin, haloperidol, Ringerov rastvor, lidokain-hidrohlorid, metoklopramid, morfin, noradrenalin, piperacilin/tazobaktam (EDTA formulacija), kalijum-hlorid, propofol, ranitidin-hidrohlorid, teofilin i tobramicin.

Ovaj lekse ne sme mešati sa drugim lekovima za koje ne postoje podaci o kompatibilnosti.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije i razblaživanja:

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora nakon rekonstitucije i razblaživanja sa natrijum-hlorid 9 mg/mL (0,9%) rastvorom za infuziju, glukoza 50 mg/mL (5%) rastvorom za infuziju ili Ringerovim rastvorom sa laktatom za infuziju. Rekonstituisani rastvor treba odmah prebaciti u bocu/kesu za infuziju, a ovako pripremljen razblažen rastvor za infuziju može se čuvati do 48 sati u fružideru, na temperaturi od 2 °C do 8 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisan i razblažen rastvor treba upotrebiti odmah.

Ovaj lek je namenjen za jednokratnu upotrebu. Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećimpropisima.

7 od 7