TENPRIL DUO® 2.5mg+12.5mg tableta

Terapija hipertenzije.

Ove fiksne kombinacija su indikovane kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan pojedinačnom dozom ramiprila ili hidrohlortiazida.

Preporučuje se primena leka TENPRIL DUO jednom dnevno, svakog dana u isto vreme, obično ujutru.

Lek TENPRIL DUO se može uzimati pre, za vreme ili nakon obroka, zbog toga što hrana nema uticaj na njegovu bioraspoloživost (videti odeljak 5.2.).

Lek TENPRIL DUO tabletu treba progutati celu sa tečnošću. Tableta se ne sme žvakati niti drobiti.

Odrasli

Dozu je potrebno individualno prilagoditi prema profilu pacijenta (videti odeljak 4.4.) na osnovu kontrole krvnog pritiska. Primena fiksne kombinacije ramiprila i hidrohlortiazida obično se preporučuje nakon titracije doze sa jednom od pojedinačnih komponenti.

Terapiju lekom TENPRIL DUO treba započeti najmanjim dostupnim dozama. Ako je to potrebno, doza se može postepeno povećavati dok se ne postigne ciljna vrednost krvnog pritiska; maksimalna dozvoljena doza je 10 mg ramiprila i 25 mg hidrohlortiazida dnevno.

Posebne populacije pacijenata Pacijenti koji su na terapiji diureticima

Potreban je poseban oprez kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji diureticima, jer se može javiti hipotenzija nakon započinjanja terapije. Pre započinjanja terapije lekom TENPRIL DUO mora se razmotriti smanjenje doze diuretika ili prekid primene diuretika.

Ukoliko prekid terapije diuretikom nije moguć, preporučuje se da se terapija započne najmanjom mogućom dozom ramiprila (1,25 mg dnevno), u slobodnoj kombinaciji. Nakon toga, preporučuje se promena na inicijalnu dnevnu dozu, ne veću od 2,5 mg ramiprila/12,5 mg hidrohlortiazida.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Lek TENPRIL DUO je kontraindikovan kod teškog oštećenja funkcije bubrega zbog hidrohlortiazidne komponente leka (klirens kreatinina <30 mL/min) (videti odeljak 4.3.).

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega može biti potrebno smanjenje doze leka TENPRIL DUO. Pacijenti sa vrednostima klirensa kreatinina između 30 i 60 mL/min treba da se leče isključivo najmanjim dozama fiksne kombinacije ramiprila i hidrohlortiazida, nakon primene samo ramiprila. Maksimalne dozvoljene doze su 5 mg ramiprila i 25 mg hidrohlortiazida dnevno.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, lečenje lekom TENPRIL DUO mora se započeti isključivo pod strogim medicinskim nadzorom, a maksimalne dnevne doze iznose 2,5 mg ramiprila i 12,5 mg hidrohlortiazida.

Lek TENPRIL DUO je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3.).

Stariji pacijenti

Početna doza treba da bude manja i potrebno je da naknadna titracija doze bude postepena zbog veće verovatnoće za pojavu neželjenih dejstava, posebno kod veoma starih i nemoćnih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Lek TENPRIL DUO se ne preporučuje za primenu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, zbog nedovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti.

Način primene

Za oralnu upotrebu.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koji drugi ACE inhibitor (inhibitor angitenzin konvertujućeg enzima), hidrohlortiazid, druge tiazidne diuretike, sulfonamide, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Angioedem u anamnezi (hereditarni, idiopatski ili angioedem uzrokovan prethodnom terapijom ACE inhibitorima ili antagonistima receptora angiotenzin II – AIIRA)
• Istovremena primena sa sakubitril/valsartan terapijom (videti odeljke 4.4. i 4.5.)
• Ekstrakorporalna terapija, terapija kod koje krv dolazi u kontakt sa negativno naelektrisanim površinama (videti odeljak 4.5.)
• Značajna bilateralna stenoza renalne arterije ili stenoza renalne arterije kod pacijenata sa jedinim funkcionalnim bubregom
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4. i 4.6.)
• Dojenje (videti odeljak 4.6.)
• Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, sa klirensom kreatinina manjim od 30 mL/min koji nisu na dijalizi
• Klinički značajan poremećaji elektrolita koji se mogu pogoršati nakon terapije lekom TENPRIL DUO (videti odeljak 4.4.)
• Teško oštećenje funkcije jetre
• Hepatička encefalopatija
• Istovremena primena sa lekovima koji sadrže aliskiren kontraindikovana je kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili sa oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina (GFR) < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5. i 5.1.)

Posebne populacije

• Trudnoća: terapiju ACE inhibitorima, kao što je ramipril ili blokatorima receptora angiontenzina II (Angiotensin II Receptor Antagonists - AIIRAs), ne treba započinjati tokom trudnoće. Osim u slučajevima u kojima se kontinuirana terapija ACE inhibitorima/blokatorima angiontenzina II receptora smatra neophodnom. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću potrebno je prebaciti na alternativne antihipertenzivne lekove, koji imaju utvrđene sigurnosne profile za primenu u trudnoći. Kada se trudnoća potvrdi, terapiju ACE inhibitorima/blokatorima angiontenzin II receptora, treba odmah prekinuti i započeti odgovarajuću alternativnu terapiju, ukoliko je to potrebno (videti odeljke 4.3. i 4.6.).
• Pacijenti sa posebnim rizikom od pojave hipotenzije
• Pacijenti sa izrazito aktiviranim renin-angiotenzin-aldosteronskim sistemom

Kod pacijenata sa snažno aktiviranim renin-angiotenzin-aldosteron sistemom, postoji rizik za pojavu akutnog, izrazitog pada krvnog pritiska i pogoršanja funkcije bubrega, kao posledica inhibicije angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) inhibicije, posebno kada su ACE inhibitor ili istovremeno uzet diuretik, primenjeni prvi put ili pri prvom povećanju doze.

Značajna aktivacija renin-angiotenzin-aldosteron sistema, se može očekivati i neophodan je medicinski nadzor koji uključujući i praćenje vrednosti krvnog pritiska kod npr:

• pacijenata sa teškom hipertenzijom;
• pacijenata sa dekompenzovanom kongestivnom srčanom insuficijencijom;
• pacijenata sa hemodinamski značajnom opstrukcijom protoka kroz levu komoru srca (npr. stenoza aorte ili mitralnog zaliska);
• pacijenata sa unilateralnom stenozom renalne arterije kod kojih je drugi bubreg funkcionalan;
• pacijenata kod kojih već postoji ili se može razviti deplecija tečnosti ili soli (uključujući i pacijente koji su na terapiji diureticima);
• pacijenata sa cirozom jetre i/ili ascitesom;
• pacijenata koji će biti podvrgnutih opsežnom hirurškom zahvatu ili tokom anestezije izazvane agensima koji dovode do hipotenzije.

Uopšteno, se preporučuje korigovati dehidraciju, hipovolemiju ili depleciju soli pre početka terapije (međutim, kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom takve korektivne aktivnosti se moraju pažljivo odmeriti u odnosu na rizik od preopterećenja volumenom).

• Pacijenti sa rizikom od srčane ili cerebralne ishemije u slučaju akutne hipotenzije

Inicijalna faza terapije zahteva poseban medicinski nadzor.

• Primarni hiperaldosteronizam

Kombinacija ramipril + hidrohlortiazid ne predstavlja terapiju izbora kod primarnog hiperaldosteronizma. Ako se kombinacija ramipril + hidrohlortiazid primeni kod pacijenata sa primarnim hiperaldosteronizmom, potrebno je pažljivo praćenje koncentracije kalijuma u plazmi.

• Stariji pacijenti

Videti odeljak 4.2.

• Pacijenti sa oboljenjem jetre

Poremećaji elektrolita znog terapije diureticima, uključujući i hidrohlortiazid, mogu dovesti do hepatične encefalopatije kod pacijenata sa oboljenjem jetre.

Hirurške intervencije

Preporučuje se gdje god je to moguće, da se terapija ACE inhibitorima, kao što je ramipril, obustavi bar jedan dan pre hirurške intervencije.

Praćenje funkcije bubrega

Funkciju bubrega potrebno je procenjivati pre i tokom terapije, a doziranje prilagoditi u prvim nedeljama terapije. Posebno pažljivo praćenje zahteva se kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2.). Postoji rizik od oštećenja funkcije bubrega, naročito kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom ili nakon transplantacije bubrega, ili kod pacijenata s renovaskularnom bolešću, uključujući i pacijente sa hemodinamski relevantnom unilateralnom stenozom bubrežne arterije.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa bubrežnom bolešću, tiazidi mogu precipitirati uremiju. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega može doći do kumulativnog dejstva aktivne supstance. Ako postane evidentno progresivno oštećenje funkcije bubrega, na šta ukazuje porast neproteinskog azota, neophodna je ponovna pažljiva procena terapije, uz razmatranje mogućnosti prekida diuretske terapije (videti odeljak 4.3.).

Poremećaj ravnoteže elektrolita

Kao i kod bilo kog pacijenta koji prima terapiju diureticima, treba periodično obavljati kontrolu koncentracije diuretika u serumu u odgovarajućim vremenskim intervalima. Tiazidi, uključujući i hidrohlortiazid, mogu uzrokovati disbalans tečnosti ili elektrolita (hipokalemija, hiponatremija i hipohloremijska alkaloza). Iako se hipokalemija može razviti tokom primene tiazidnih diuretika, istovremena terapija ramiprilom može smanjiti diureticima izazvanu hipokalemiju. Rizik od nastanka hipokalemije najveći je kod pacijenata sa cirozom jetre, pacijenata sa brzom diurezom, pacijenata koji ne primaju odgovarajuće količine elektrolita, kao i kod pacijenata koji istovremeno primaju terapiju kortikosteroidima ili ACTH (videti odeljak 4.5.). Prva merenja koncentracije kalijuma u plazmi treba sprovesti tokom prve nedelje nakon početka terapije. Ako su koncentracije kalijuma male, potrebno je izvršiti korekciju. Može se javiti i diluciona hiponatremija. Smanjenje koncentracije natrijuma može u početku biti asimptomatsko, zbog toga je redovna provera od esencijalne važnosti. Proveru treba češće sprovoditi kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa cirozom jetre. Takođe, dokazano je da tiazidi povećavaju urinarnu ekskreciju magnezijuma, što može dovesti do hipomagnezemije.

Praćenje elektrolita Hiperkalemija

Hiperkalemija je zapažena kod nekih pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, uključujući i lek TENPRIL DUO. U pacijente sa rizikom od razvoja hiperkalemije spadaju pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom, pacijenti stariji od 70 godina, pacijenti sa nekontrolisanim dijabetesom, kao i oni koji primenjuju kalijumove soli, kalijum-štedeće diuretike i druge aktivne supstance koje povećavaju plamatski kalijum, pacijenti sa stanjima kao što su dehidratacija, akutna srčana dekompenzacija, metabolička acidoza. Ako se istovremena primena navedenih agensa smatra odgovarajućom, preporučuje se redovno praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5.).

Praćenje elektrolita Hiponatremija

Sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (SIADH) i posledične hiponatremije, zabeleženi su kod nekih pacijenata lečenih ramiprilom. Preporučuje se da se koncentracija natrijuma u serumu redovno prati kod starijih pacijenata kao mi kod drugih pacijenata kod kojih postoji rizik od hiponatremije.

Hepatična encefalopatija

Poremećaji elektrolita uzrokovani diuretskom terapijom, uključujući i hidrohlortiazid, može dovesti do hepatične encefalopatije kod pacijenata sa oboljenjem jetre. U slučaju hepatične encefalopatije, potrebno je odmah prekinuti terapiju.

Hiperkalcemija

Hidrohlortiazid stimuliše resorpciju kalcijuma u bubrezima i može izazvati hiperkalcemiju. Može uticati na rezultate testova funkcije paratiroidne žlezde.

Angioedem

Angioedem je zabeležen kod pacijenata lečenih ACE inhibitorima, uključujući i ramipril (videti odeljak 4.8.). Rizik od pojave angioedema (npr. otok disajnih puteva ili jezika, sa ili bez respiratornog oštećenja) može biti povećan kod pacijenata koji istovremeno primenjuju lekove koji mogu uzrokovati angiodem, kao što su: mTOR (engl. mammalian target of rapamycin) inhibitori (npr. temsirolimus, everolimus, sirolimus), vildagliptin ili neprilizin (NEP) inhibitori (kao što je racekadotril). Kombinacija ramiprila sa sakubitrilom/valsartanom kontraindikovana je zbog povećanog rizika od angioedema (videti odeljke 4.3. i 4.5.).

Ukoliko se u toku tzerapije pojavi angioedem, upotreba leka TENPRIL DUO mora se odmah prekinuti. Hitno lečenje treba promptno započeti. Pacijent mora biti pod lekarskim nadzorom najmanje 12 do 24 sata, a otpušta se tek nakon potpunog povlačenja simptoma.

Intestinalni angioedem zabeležen je kod pacijenata lečenih ACE inhibitorima, uključujući i lek TENPRIL DUO (videti odeljak 4.8.). Kod ovih pacijenata javio se bol u abdominu (sa ili bez mučnine ili povraćanja). Simptomi intestinalnog angioedema su se povlačili nakon prestanka primene ACE inhibitora.

Anafilaktičke reakcije tokom desenzitizacije

Verovatnoća i ozbiljnost anafilaktičkih i anafilaktoidnih rekacija na otrov insekata i druge alergene je povećana tokom terapije ACE inhibitorima. Pre sprovođenja desenzitizacije treba razmotriti privremeni prekid primene leka.

Neutropenija/agranulocitoza

Neutropenija/agranulocitoza retko se javljaju, a depresija koštane srži također je zabeležena. Preporučuje se praćenje broja belih krvnih ćelija kako bi se na vreme otkrila moguća leukopenija. Češća kontrola preporučuje se u inicijalnoj fazi terapije i kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kod pacijenata sa istovremenom kolagenskom bolešću (npr. lupus eritematozus ili skleroderma), kao i kod svih ostalih pacijenata koji su na terapiji drugim lekovima koji mogu uzrokovati promene krvne slike (videti odeljke 4.5. i 4.8.).

Efuzija sudovnjače, akutna miopija i glaukom zatvorenog ugla

Hidrohlortiazid, sulfonamidni lek, može izazvati idiosinkrazijsku reakciju, što dovodi do akutne prolazne miopatije i glaukoma zatvorenog ugla. Simptomi uključuju akutno smanjene oštrine vida i bol u oku, a tipično se javljaju unutar nekoliko sati do nedelja od početka primene leka. Nelečen akutni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Primarno lečenje obuhvaća prekid primene hidrohlortiazida, što pre je to moguće. Potrebno je razmotriti promptno medicinsko ili hirurško lečenje ukoliko intraokularni pritisak ne može da se stavi pod kontrolu. Faktori rizika za razvoj glaukoma zatvorenog ugla mogu uključivati poznatu alergiju na sulfonamide i peniciline.

Etničke razlike

ACE inhibitori uzrokuju veću stopu pojave angioedema kod pripadnika populacije crne rase nego kod pacijenata drugih rasa. Kao i uz ostale ACE inhibitore, moguće je da će ramipril biti manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pacijenata crne rase nego kod pacijenata drugih rasa, što je možda uzrokovano većom prevalencom hipertenzije sa malim vrednostima renina u populaciji hipertenzivnih pacijenata crne rase.

Atletičari/sportisti

Hidrohlortiazid može pokazati pozitivan rezultat na anti-doping testu. Metabolički i endokrini efekti

Terapija tiazidima može narušiti toleranciju na glukozu. Kod dijabetičara mogu biti potrebna prilagođavanja doze inzulina ili oralnih hipoglikemika. Latentni dijabetes melitus može se manifestovati tokom terapije tiazidima.

Tokom terapije tiazidnim diureticima može doći do povećanja nivoa holesterola i triglicerida.

Kod određenih pacijenata koji primaju terapiju tiazidima može se pojaviti hiperurikemija ili klinički evidentan giht kod određenih pacijenata koji su na terapiji tiazidima.

Kašalj

Kašalj je zabeležen tokom primene ACE inhibitora. Karakteristično, kašalj je neproduktivan, uporan, a povlači se nakon prekida terapije. Kašalj uzrokovan ACE inhibitorima treba posmatrati kao deo diferencijalne dijagnoze kašlja.

Ostalo

Mogu se pojaviti reakcije preosetljivosti kod pacijenata sa ili bez alergije ili bronhijalne astme u anamnezi. Zabeležena je mogućnost pogoršanja ili aktivacije sistemskog lupus eritematozusa.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik za pojavu hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja funkcije bubrega (uključujući i akutnu insuficijenciju bubrega). Zbog toga se ne preporučuje dvostruka blokada RAAS kombinovanom upotrebom ACE inhibitora blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena (videti odeljke 4.5. i 5.1.).

Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, treba je sprovoditi samo uz stručni nadzor lekara specijaliste i strogim i čestim praćenjem bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora, ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Nemelanomski kancer kože

Povećani rizik od nemelanomskog kancera kože (engl. Non-Melanoma Skin Cancer, NMSC) [karcinom bazalnih ćelija (engl. Basal Cell Carcinoma, BCC) i karcinom pločastih ćelija (engl. Squamous Cell Carcinoma, SCC)], kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlortiazidu (HCTZ), zabeležen je u dve epidemiološe studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlortiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije, i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijentima je potrebno savetovati moguće preventivne mere, kao sto je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima, i u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite odgovarajuća zaštita radi minimiziranja rizika od kancera kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Također, kod pacijenata koji su prethodno imali NMSC, može biti potrebno razmotriti opravdanost primene hidrohlortiazida (videti takođe odeljak 4.8.).

Lek TENPRIL DUO sadrži laktozu monohidrat

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lek TENPRIL DUO sadrži boju sunset yellow (E110)

Mogu izazvati alergijske reakcije.

Lek TENPRIL DUO sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, suštinski je „bez natrijuma”.

Podaci iz kliničkih ispitivanja su pokazali da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS), pomoću kombinovane istovremene primene ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena, povezana s većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i

smanjena funkcija bubrega (uključujući i akutnu bubrežnu insuficijenciju), u poređenju sa upotrebom bilo kog pojedinačnog lijeka koji djeluje na RAAS (videti odeljke 4.3., 4.4. i 5.1.).

Kontraindikovane kombinacije

Kontraindikovana je istovremena primena ACE inhibitora sa sakubitril/valsartanom jer se pritom povećava rizik od angioedema (videti odeljke 4.3. i 4.4.). Terapija ramiprilom mora biti započeta tek pošto prođe 36 sati od uzimanja posljednje doze sakubitril/valsartana. ne sme biti započeto dok ne prođe. Primena kombinacije sakubitril/valsartan mora biti započeta pošto prođe 36 sati od poslednje primenjene doze leka TENPRIL DUO.

Zbog povećanog rizika od teških anafilaktoidnih reakcija, kontraindikovana je ekstrakorporalna terapija kod koje dolazi do kontakta krvi s negativno nalektrisanim površinama, kao što su hemodijaliza ili hemofiltracija sa određenim visokopropustljivim membranama (npr. poliakrilonitrilne membrane), i afereza lipoproteina male gustine pomoću dekstran sulfata (videti odeljak 4.3.). Ukoliko je takva terapija neophodna, treba razmotriti upotrebu drugih tipova membrane za dijalizu ili drugu klasu antihipertenzivnih lekova.

Mere opreza pri upotrebi

Soli kalijuma, heparin,

Diuretici koji zadržavaju kalijum i druge aktivne supstance koje povećavaju koncentraciju kalijuma u plazmi (uključujući i antagoniste receptora za angiotenzin II, trimetoprim, i kombinacije fiksnih doza sa sulfametoksazolom, takrolimusom, ciklosporinom): može se javiti hiperkalemija, i zbog toga je neophodno pažljivo praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Antihipertenzivi (npr. diuretici) i druge supstance koje mogu sniziti krvni pritisak (npr. nitrati, triciklični antidepresivi, anestetici, akutni unos alkohola, baklofen, alfuzosin, doksazosin, prazosin, tamsulosin, terazosin): može se očekivati povećan rizik od hipotenzije (za diuretike videti odeljak 4.2.).

Vazopresorni simpatomimetici i druge supstance (epinefrin) koje mogu umanjiti antihipertenzivni efekat ramiprila: preporučuje se praćenje krvnog pritiska. Takođe, delovanje vazopresornih simpatomimetika može biti oslabljeno delovanjem hidrohlortiazida.

Alopurinol, imunosupresivi, kortikosteroidi, prokainamid, citostatici i druge supstance koje mogu promeniti broj krvnih ćelija: povećana verovatnoća javljanja hematoloških reakcija (videti odeljak 4.4.).

Soli litijuma:

Ekskrecija litijuma može se smanjiti tokom primene ACE inhibitora, i zbog toga toksičnost litijuma može biti povećana. Koncentracija litijuma u krvi, mora se pratiti. Istovremena upotreba tiazidnih diuretika može povećati rizik od toksičnosti litijuma i potencirati već povećan rizik od toksičnosti litijuma uz primenu ACE inhibitora. Zbog toga se ne preporučuje istovremena upotreba ramiprila i hidrohlortiazida sa litijumom se zbog toga ne preporučuje.

Antidijabetički agensi, uključujući i insulin: mogu se pojaviti hipoglikemijske reakcije. Hidrohlortiazid može smanjiti dejstvo antidijabetika. Zbog toga se preporučuje pažljivo praćenje glukoze u krvi u početnoj fazi istovremene primene.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i acetilsalicilna kiselina:

Može se očekivati smanjenje antihipertenzivnog efekta leka TENPRIL DUO. Takođe, istovremena upotreba ACE inhibitora i nesteroidnim antiinflamatornim lekovima može dovesti do povećanog rizika od pogoršanja funkcije bubrega i do povećanja koncentracije kalijuma u serumu, kalemije.

Oralni antikoagulansi: antikoagulantni efekat može biti smanjen zbog istovremene primene hidrohlortiazida.

Kortikosteroidi, ACTH, amfotericin B, karbenoksolon, velike količine sladića, laksativi (u slučaju produžene primene) i druge supstance koje smanjuju koncentraciju kalijuma u plazmi kaliuretički agensi ili agensi koji smanjuju koncentraciju kalijuma u plazmi: povećavaju rizik od hipokalemije.

Preparati digitalisa, aktivne supstance za koje se zna da produžavaju QT interval i antiaritmici: njihova proaritmijska toksičnost može biti povećana ili smanjena njihov antiaritmijski efekat kod prisutnih poremećaja elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija)

Metildopa: moguća hemoliza.

Holestiramin ili drugi enteralno primenjeni jonski izmjenjivači: smanjena resorpcija hidrohlortiazida. Sulfonamidne diuretike treba uzeti najmanje jedan sat pre ili 4 do 6 sati nakon ovih lekova.

Mišićni relaksansi kurare tipa: moguće je pojačano i produženo mišićno-relaksantno dejstvo.

Soli kalcijuma i medicinski proizvodi koji povećavaju koncentraciju kalcijum u plazmi: u slučaju istovremene primene hidrohlortiazida, treba anticipirati porast koncentracije kalcijuma u serumu; zbog toga je neophodno pažljivo praćenje koncentracije kalcijuma u serumu.

Karbamazepin: rizik od hiponatremije zbog aditivnog dejstva uz primenjen hidrohlortiazid.

Kontrastna sredstva koja sadrže jod: u slučaju dehidratacije uzrokovane diureticima, uključujući i hidrohlortiazid, povećan je rizik od akutog oštećenja,funkcije bubrega, posebno kada se primene značajne doze kontrastnog sredstva sa sadržajem joda.

Penicilin: hidrohlortiazid se izlučuje u distalnim tubulima i smanjuje ekskreciju penicilina.

Hinin: hidrohlortiazid smanjuje izlučivanje hinina.

Heparin: moguće povećanje koncentracije kalijuma u serumu.

mTOR inhibitori ili vildagliptin: istovremena upotreba ACE inhibitora sa lekovima kao što su mTOR inhibitori (npr. temsirolimus, everolimus, sirolimus), vildagliptin može dovesti do povećanog rizika od pojave angioedema. Potreban je poseban oprez kada se započinje terapija (videti odeljak 4.4.).

Neprilizin (NEP) inhibitori: pri istovremenoj primeni ACE inhibitora i NEP inhibitora kao što je racekadotrila zabeležen je povećan rizik od angioedema (videti odeljak 4.4.).

Sakubitril/valsartan

Istovremena primena ACE inhibitora sa sakubitrilom/valsartanom kontraindikovana je s obzirom na to da se povećava rizik od angioedema.

Trudnoća

Lek TENPRIL DUO se ne preporučuje u prvom trimestru trudnoće (videti odeljak 4.4.), a kontraindikovan je u drugom i trećem trimestru trudnoće (videti odeljak 4.3.).

Epidemiološki podaci koji se odnose na rizik od teratogenog dejstva, nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće, nisu bili u potpunosti ubedljivi; međutim, ne može se isključiti mali porast rizika. Ukoliko se nastavak terapije ACE inhibitorima smatra neophodnim, terapiju ACE inhibitorima kod pacijentkinja koje planiraju trudnoću treba zameniti drugom antihipertenzivnom terapijom koja ima utvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Terapiju ACE inhibitorima treba prekinuti odmah nakon utvrđivanja trudnoće i, ako je potrebno, započeti drugu adekvatnu terapiju.

Poznato je da izloženost ACE inhibitorima/antagonistima receptora angiontenzina II (AIIRA), tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće, uzrokuje fetotoksičnost kod ljudi (smanjenje funkcije,bubrega oligohidramnioza, usporeno okoštavanje lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3. „Pretklinički podaci o bezbednosti leka“). Ukoliko je izloženosti ACE inhibitorima nastupila u drugom ili trećem trimestru trudnoće pa nadalje, preporučuje se ultrazvučni pregled funkcije bubrega i kostiju lobanje. Novorođenčad čije su majke uzimale ACE inhibitore potrebno je pažljivo pratiti na pojavu hipotenzije, oligurije i hiperkalemije (videti odeljke 4.3. i 4.4.).

Hidrohlortiazid može, u slučajevima produžene primene tokom trećeg trimestra trudnoće, može dovesti do feto-placentalne ishemije i povećanog rizika zaostajanja u rastu. Prijavljeni su i retki slučajevi hipoglikemije i trombocitopenije kod novorođenčadi kod novorođenčadi koja su bila izložena leku pre termina porođaja. Hidrohlortiazid može dovesti do smanjenja volumena plazme, kao i smanjenja uteroplacentarnog protoka krvi.

Dojenje

Lek TENPRIL DUO je kontraindikovan u periodu dojenja.

Ramipril i hidrohlortiazid izlučuju se u majčino mleko, u koncentracijama u kojima utiču na odojče. Ne postoji dovoljno podataka sa upotrebom ramiprila tokom dojenja pa se preporučuju alternativni lekovi sa dobro utvrđenim bezbednosnim profilom, a naročito ukoliko je reč o novorođenčetu ili prevremeno rođenom detetu. Hidrohlortiazid se izlučuje u majčino mleko. Uzimanje tiazida u periodu dojenja povezuje se sa smanjenom laktacijom ili čak sa supresijom laktacije kod dojilja. Može se javiti preosjetljivost na aktivne supstance koje su derivati sulfonamida, hipokalemija i nuklearni ikterus (kernikterus). Zbog mogućnosti pojave ozbiljnih reakcija kod odojčadi na obe aktivne supstance, treba doneti odluku da li prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju, uzimajući u obzir važnost ove terapije za majku.

Pojedina neželjena dejstva (npr. simptomi smanjenja krvnog pritiska, kao što je vrtoglavica) mogu uticati na koncentraciju i smanjiti sposobnost pacijenta da reaguje, zbog čega predstavljaju opasnost u situacijama u kojima su ove sposobnosti od posebnog značaja (npr. upravljanje vozilima ili rukovanje mašinama).

To se može dogoditi posebno na početku terapije ili pre prelaska na drugi lek.

Nakon prve doze ili nakon svakog sledećeg povećanja doze, ne preporučuje se upravljanje vozilima ili rukovanje mašinama u toku perioda od nekoliko sati.

Sažetak bezbednosnog profila

Bezbednosni profil ramiprila + hidroklortiazida uključuje neželjene reakcije koje se javljaju u sklopu hipotenzije i/ili deplecije tečnosti zbog povećane diureze. Aktivna supstanca ramipril može indukovati uporni, dugotrajni suvi kašalj, dok aktivna supstanca hidroklortiazid može izazvati pogoršanje metabolizma glukoze, lipida i urinske kiseline. Ove dve aktivne supstance imaju suprotno dejstvo na kalijum u plazmi. Ozbiljna neželjena dejstva uključuju angioedem ili anafilaktičke reakcije, oštećenje bubrega ili jetre, pankreatitis, teške kožne reakcije i neutropeniju/agranulocitozu.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Učestalost neželjenih dejstava definisana je primenom sledeće konvencije:

veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1.000 do <1/100); rijetko (≥1/10.000 do

<1/1.000); veoma rijetko (<1/10.000) i nepoznato (ne može se procijeniti temeljem raspoloživih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjena djelovanja prikazana u padajućem nizu prema ozbiljnosti.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Simptomi povezani sa predoziranjem ACE inhibitorima mogu uključivati izraženu perifernu vazodilataciju (sa izraženom hipotenzijom i šokom), bradikardiju, disbalans elektrolita, oštećenje bubrega, srčanu aritmiju, poremećaj svesti uključujući i komu, cerebralne konvulzije, pareze i paralitički ileus.

Kod predisponiranih pacijenata (npr. hiperplazija prostate), predoziranje hidrohlortiazidom može dovesti do akutne urinarne retencije.

Postupak kod predoziranja

Pacijenta treba pažljivo pratiti i primeniti simptomatsku i potpornu terapiju. Preporučuju se mere koje uključuju primarnu detoksikaciju (gastrična lavaža, primena adsorbenata) i mere za ponovno uspostavljanje hemodinamske stabilnosti, uključujući i primenu alfa1-adrenergičnih agonista ili primenu angiotenzina II (angiotenzinamid). Ramiprilat, aktivni metabolit ramiprila, se iz opšte cirkulacije hemodijalizom slabo uklanja iz opšte cirkulacije.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem; ACE inhibitori i diuretici, ramipril i diuretici

ATC šifra: C09BA05 Mehanizam delovanja

Mehanizam delovanja Ramipril

Ramiprilat, aktivni metabolit prekursora ramiprila, inhibiše enzim dipeptidilkarboksipeptidazu I (sinonimi: angiotenzin konvertujući enzim; kininaza II). U plazmi i tkivu ovaj enzim katalizuje konverziju angiotenzina I u aktivnu vazokonstriktornu supstancu angiotenzin II, kao i razgradnju aktivnog vazodilatatora bradikinina. Smanjeno stvaranje angiotenzina II i inhibicija razgradnje bradikinina dovodi do vazodilatacije.

S obzirom da angiotenzin II takođe stimuliše oslobađanje aldosterona, ramiprilat uzrokuje smanjenje sekrecije aldosterona. Prosečan odgovor na monoterapiju ACE inhibitorima bio je slabiji kod (Afro- Karipskih) pacijenata crne rase sa hipertenzijom (populacije sa hipertenzijom koja uobičajeno ima malu koncentraciju renina) nego kod pacijenata koji su pripadnici drugih rasa.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid je tiazidni diuretik. Mehanizam antihipertenzivnog delovanja tiazidnih diuretika nije potpuno poznat. Hidrohlortiazid inhibiše reapsorpciju natrijuma i hlorida u distalnim tubulima. Povećano izlučivanje ovih jona udruženo je sa povećanim izlučivanjem urina (uzrokovano osmotskim vezivanjem vode). Povećava se izlučivanje kalijuma i magnezijuma, a izlučivanje mokraćne kiseline se smanjuje. Mogući mehanizmi antihipertenzivnog delovanja hidrohlortiazida mogli bi biti: modifikovan balans natrijuma, smanjenje ekstracelularne vode i volumena plazme, promena u bubrežnoj vaskularnoj rezistenciji, kao i smanjen odgovor na norepinefrin i angiotenzin II.

Farmakodinamski efekti

Ramipril

Primena ramiprila uzrokuje značajno smanjenje periferne arterijske rezistencije. Uopšteno, nema velikih promena u protoku plazme kroz bubrege i brzini glomerularne filtracije. Primena ramiprila kod pacijenata sa hipertenzijom vodi smanjenju krvnog pritiska u ležećem i stojećem položaju, bez kompenzatornog ubrzanja srčane frekvencije.

Kod većine pacijenata početak antihipertenzivnog delovanja pojedinačne doze postaje očigledan 1 do 2 sata nakon oralnog uzimanja leka; maksimalni efekat pojedinačne doze se javlja 3-6 sati posle oralnog uzimanja leka. Antihipertenzivno dejstvo pojedinačne doze obično traje 24 sata.

Maksimalano antihipertenzivno dejstvo kontinuirane terapije ramiprilom ispoljava se nakon 3 do 4 nedelje. Uočeno je da se tokom dugotrajnog lečenja, u trajanju od 2 godine, antihipertenzivno dejstvo održava.

Nagli prestanak uzimanja ramiprila ne dovodi do brzog i prekomernog povećanja krvnog pritiska.

Hidroklortiazid

Uz hidroklortiazid, početak diureze javlja se unutar 2 sata, maksimalne vrednosti se postižu nakon 4 sata, a delovanje traje aproksimativno 6 do 12 sati.

Antihipertenzivno dejstvo započinje nakon 3 do 4 dana, a može trajati i do nedelju dana nakon prekida terapije.

Efekat na snižavanje krvnog pritiska udružen je sa blagim porastom frakcije filtraciej renalnim vaskularnim otporom i aktivnošću renina u plazmi.

Klinička efikasnost i bezbednost upotrebe

Istovremena primena ramiprila-hidrohlortiazida

U kliničkim ispitivanjima, ova kombinacija je dovodila do većih smanjenja krvnog pritiska, nego kada su se obe aktivne supstance leka primenjivale kao monoterapija. Blokadom renin-angiotenzin-aldosteron sistema, primena ramiprila uz hidrohlortiazid omogućava smanjenje gubitka kalijuma izazvanog ovim diuretikom.

Kombinacija ACE inhibitora sa tiazidnim diuretikom ima sinergistički efekat i istovremeno smanjuje rizik od hipokalemije koju može izazvati sama upotreba diuretika.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema (RAAS)

Dve velike randomizovane, kontrolisane studije (ONTARGET (engl.ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl.The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)), ispitivale su primenu kombinacije ACE inhibitora i blokatora receptora angiotenzina II.

ONTARGET studije je sprovedena na pacijenatima koji su u anamnezi imali kardiovaskularne ili cerebrovaskularne bolesti, ili sa dijabetes melitusom tip 2 koji su praćeni dokazanim organskim oštećenjima ciljnih organa. VA NEPHRON-D studija je sprovedena na pacijenatima sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajan pozitivan efekat u poređenju sa monoterapijom, na razvoj oštećenja bubrega i /ili kardiovaskularne smrtnosti ali je uočen povećan rizik za pojavu hipokalemije, akutne bubrežne insuficijencije i /ili hipotenzije u odnosu na monoterapiju. S obzirom na to da su njihova farmakodinamska svojstva slična, ti rezultati su takođe primenljivi za druge ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora. Upravo zbog ovoga ACE inhibitori i blokatori angiotenzin II receptora se ne smeju istovremeno propisivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE studije (engl.Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) osmišljenja da ispita korist dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE-inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II receptora, kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i hroničnom bubrežnom insuficijencijom, kardiovaskularnim poremrćajima ili bez njih. Studija je prevremeno prekinuta zbog povećanog rizika od neželjenih dejstava. Smrt zbog kardiovaskularnog uzroka i moždani udar bili su češći u grupi koja je uzimala aliskiren, nego u placebo grupi. Ista neželjena dejstva i ozbiljna neželjena dejstva od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i disfunkcija bubrega) prijavljena su češći u grupi koja je uzimala aliskiren, nego u grupi koja je uzimala placebo.

Nemelanomski kancer kože

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida I nemelanomskog kancera kože (NMSC-a) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71.533 slučaja bazocelularnog kancera (BCC-a) i 8.629 slučajeva planocelularnog kancera (SCC-a) koji su bili upoređeni sa 1.430.833, odnosno 172.462 slučaja u kontrolnoj populaciji. Velika primena hidrohlortiazida (≥50 000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim omerom izgleda (engl. Odds Ratio, OR) od 1,29 (95% Cl: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% Cl: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između kancera usana (SCC) i izlaganja hidrohlortiazidu: 633 slučaja kancera usana bilo je upoređeno sa 63 067 ispitanika iz kontrolne populacije, primenom strategije uzorkovanja na temelju rizika (engl. Risk-Set Sampling). Povezanost odgovora i kumulativne doze dokazana je sa prilagođenim OR 2,1 (95% Cl: 1,7-2,6), sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku primenu hidrohlortiazida (̴ 25.000 mg) i OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (̴100 000 mg) (videti takođe odeljak 4.4.).

Ramipril

Resorpcija

Nakon oralne primene ramipril se brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta; maksimalne koncentracije u plazmi Ramipril dostiže unutar jednog sata. Bazirano na rezultatima izlučivanja urinom, može se zaključiti da stepen resorpcije iznosi najmanje 56%, i da na nju značajno ne utiče prisutvo hrane u gastrointestinalnom traktu. Bioraspoloživost aktivnog metabolita ramiprilata, nakon oralne primene 2,5 mg i 5 mg ramiprila, iznosi 45%.

Maksimalne koncentracije ramiprilata, jedinog aktivnog metabolita ramiprila, postiže se u plazmi za 2 - 4 sata nakon uzimanja ramiprila. Koncentracije ramiprilata u stanju ravnoteže u plazmi posle primene jednom dnevno uobičajenih doza, postižu se otprilike do četvrtog dana lečenja.

Distribucija

Ramipril se vezuje za serumske proteine oko 73%, ramiprilat oko 56%.

Biotransformacija

Ramipril se gotovo u potpunosti metaboliše u ramiprilat, i ester diketopiperazina, diketopiperazinsku kiselinu i glukuronide ramiprila i ramiprilata.

Eliminacija

Ekskrecija metabolita odvija se prvenstveno preko bubrega. Koncentracije ramiprilata u plazmi smanjuju se polifaznim principom. Zbog snažnog, saturirajućeg vezivanja za ACE i spore disocijacije od enzima, ramiprilat pokazuje produženu terminalnu fazu eliminacije pri veoma malim koncentracijama u plazmi.

Efektivno poluvreme eliminacije ramiprilata posle ponovljene primene ramiprila jednom dnevno iznosi 13– 17 sati pri primeni 5–10 mg ramiprila i značajno duže pri primeni nižih doza od 1,25–2,5mg ramiprila. Ova razlika je posledica saturabilnog kapaciteta enzima za vezivanje ramiprilata.

Koncentracije ramiprila i njegovih metabolita u izlučenom mleku nakon primenjene pojedinačne oralne doze, ne mogu se detektovati. Ipak, efekat ponovljenih doza je nepoznat.

Pacijenti ss oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2.)

Izlučivanje ramiprilata je smanjeno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubregaa klirens ramiprilata je proporcionalan klirensu kreatinina. Ovo rezultuje povećanim koncentracijama ramiprilata u plazmi. Samim tim je opadanje ovih koncentracija sporije, nego kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2.)

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, metabolizam ramiprila do ramiprilata odložen je zbog smanjene aktivnosti esteraza jetre, a koncentracije ramiprila u plazmi kod ovih pacijenata su povećane. Međutim, maksimalne koncentracije ramiprilata kod ovih pacijenata, se ne razčlikuju kod pacijenata sa očuvanom funkcijom jetre.

Hidrohlortiazid

Resorpcija

Nakon oralne primene oko 70% hidroklortiazida se resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu unutar 1,5 do 5 sati.

Distribucija

Vezivanje hidrohlortiazida za proteine plazme iznosi 40%.

Biotransformacija

Hidrohlortiazid se zanemarivo malo metaboliše u jetri.

Eliminacija

Hidrohlortiazid se eliminiše skoro potpuno (>95%) u nepromenjenom obliku putem bubrega; 50 do 70% pojedinačne oralne doze eliminiše se unutar 24 sata. Poluvreme eliminacije iznosi 5 do 6 sati.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2.)

Izlučivanje je smanjeno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Renalni klirens hidrohlortiazida je sličan klirensu kreatinina. Ovo dovodi do povećanja koncentracije hidrohlortiazida u plazmi, a njeno smanjenje je znatno sporije nego kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2.)

Kod pacijenata sa cirozom jetre farmakokinetika hidrohlortiazida se ne menja značajno. Farmakokinetika hidrohklortiazida nije ispitivana kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Ramipril i hidroklortiazid

Istovremeno uzimanje ramiprila i hidrohlortiazida ne utiče na njihovu bioraspoloživost. Kombinacija fiksne doze može se smatrati bioekvivalentnom sa lekovima koji sadrže pojedinačne komponente.

Kombinacija ramiprila i hidrohlortiazida nije pokazala akutnu toksičnost kod pacova i miševa, pri dozama do 10 000 mg/kg. Ispitivanja primene ponovljenih doza kod pacova i majmuna, pokazala su samo poremećaje u balansu elektrolita.

S obzirom da studije mutagenosti i kancerogenosti pojedinačnih komponenti nisu pokazale rizik, nisu sprovedene ovakve studije s kombinacijom pojedinačnih komponenti.

Ispitivanja reproduktivne toksičnosti kod pacova i kunića otkrila su da je kombinacija nešto toksičnija u odnosu na pojedinačne komponente, ali ni jedna od studija nije pokazala teratogeni efekat kombinacije.

• Celuloza, mikrokristalna PH 112
• Skrob, preželatinizovan
• Laktoza, monohidrat
• Kroskarmeloza-natrijum
• Natrijum-hidrogenkarbonat
• Boja Sunset Yellow (E110)
• Natrijum-stearilfumarat

Nema podataka o inkompatibilnosti.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Unutrašnje pakovanje je hladnoformirajući OPA/Al/PVC-Al blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri hladnoformirajuća OPA/Al/PVC-Al blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek TENPRIL DUO predstavlja kombinaciju dve aktivne supstance, ramiprila i hidrohlortiazida.

Ramipril pripada grupi lekova koji se zovu “ACE inhibitori” (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima). Deluje na način da:

• smanjuju stvaranje supstanci u organizmu koje mogu da povećavaju krvni pritisak;
• opušta i širi krvne sudove;
• omogućava da srce lakše pumpa krv kroz telo.

Hidrohlortiazid pripada grupi lekova koji se nazivaju “tiazidni diuretici” ili lekovi za izbacivanje tečnosti. Deluje tako što povećava količinu mokraće (urina) koja se izbacuje iz Vašeg organizma. Na ovaj način se snižava krvni pritisak.

Lek TENPRIL DUO se propisuje za lečenje povišenog krvnog pritiska. Ove dve aktivne supstance deluju zajedno i koriste se ako prethodno lečenje sa pojedinačnim aktivnim supstancama (ramipril i hidrohlortiazid) nije dalo dovoljno dobre rezultate. Primenjuju se skupa onda kada lečenje samo jednom od njih nije bilo efikasno.

• ukoliko ste preosetljivi (alergični) na ramipril, hidrohlortiazid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (vidite odeljak 6.);
• ukoliko ste preosetljivi (alergični) na lekove slične leku TENPRIL DUO (drugi ACE inhibitori ili derivati sulfonamida). Znakovi alergijske reakcije mogu uključivati osip, probleme sa gutanjem ili disanjem, oticanje usana, lica, grla ili jezika;
• ukoliko ste ikada imali ozbiljnu alergijsku reakciju koja se zove “angioedem”. Znakovi ove alergijske reakcije uključuju svrab, koprivnjaču (urtikariju), crvene pečate na šakama, stopalima i vratu, oticanje grla i jezika, oticanje oko očiju i usana, otežano disanje i gutanje;
• ukoliko ste uzimali ili trenutno uzimate sakubitril/valsartan, lek koji se koristi u terapiji hronične srčane slabosti kod odraslih;
• ukoliko se podvrgavate dijalizi ili nekom drugom tipu krvne filtracije. Zavisno od aparata koji se koristi, lek TENPRIL DUO možda neće biti pogodan za Vas;
• ukoliko imate ozbiljne probleme sa jetrom;
• ukoliko imate poremećene vrednosti soli (kalcijuma, kalijuma, natrijuma) u krvi;
• ukoliko imate probleme sa bubrezima zbog smanjenog snabdevanja bubrega krvlju (suženje bubrežne arterije);
• ukoliko imate teško oštećenje funkcije bubrega sa klirensom kreatinina manjim od 30 mL/min, a niste na dijalizi;
• tokom poslednjih 6 meseci trudnoće (vidite odeljak“Trudnoća, dojenje i plodnost”);
• ukoliko dojite (vidite odeljak“Trudnoća, dojenje i plodnost”);
• ukoliko imate šećernu bolest ili oštećenu funkciju bubrega, a uzimate lekove za sniženje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren.

Ne uzimajte lek TENPRIL DUO ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, porazgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek TENPRIL DUO.

Upozorenja i mere opreza

Porazgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzmate lek TENPRIL DUO:

• ukoliko imate probleme sa srcem, jetrom ili bubrezima;
• ukoliko ste izgubili dosta soli ili tečnosti (povraćanjem, prolivom, prekomernim znojenjem, ste bili na dijeti sa smanjenim unosom soli, uzimali diuretike duži vremenski period ili ste išli na dijalizu;
• ukoliko ćete biti podvrgnuti lečenju u svrhu smanjenja alergije na ubod pčele ili ose (desenzibilizacija);
• ukoliko ćete primati anestetik, koji se daje tokom hirurške intervencije ili bilo kog stomatološkog zahvata. Možda će biti potrebno da prekinete sa uzimanjem leka TENPRIL DUO jedan dan ranije; o čemu treba da se posavetujete sa svojim lekarom;
• ukoliko imate velike koncentracije kalijuma u krvi (što je vidljivo iz laboratorijskih analiza krvi);
• ukoliko uzimate lekove ili imate stanja koja mogu dovesti do smanjenja vrednosti natrijuma u krvi, posebno kod starijih;
• ukoliko primenjujete lekove koji mogu povećati rizik od pojave angioedema, ozbiljne alergijske reakcije, kao što su mTOR inhibitori (npr. temsirolimus, everolimus, sirolimus), vildagliptin, neprilizin (NEP) inhibitori (kao što je racekadotril) ili sakubitril/valsartan (za sakubitril/valsartan videti odeljak „Lek TENPRIL DUO ne smete uzimati“;
• ukoliko imate kolagen vaskularnu bolest, poput sklerodermije ili sistemskog lupus eritematozusa;
• morate obavestiti svog lekara ako mislite da ste trudni (ili ukoliko planirate trudnoću). Lek TENPRIL DUO se ne preporučuje tokom prva tri meseca trudnoće, a može uzrokovati ozbiljna oštećenja ploda nakon trećeg meseca trudnoće, (vidite ispod, odeljak “Trudnoća, dojenje i plodnost”);
• ukoliko primetite slabljenje vida ili Vam se javi bol u oku. To mogu biti simptomi nakupljanja tečnosti u sloju oka u kojem su smešteni krvni sudovi (efuzija sudovnjače) ili povećanje pritiska u oku a mogu nastupiti u roku od nekoliko sati do nedelja nakon uzimanja leka. Naročito, ako kod Vas postoji rizik od razvoja stanja koje se naziva glaukom, ili ste alergični na lekove koji sadrže penicilin ili sulfonamide;
• ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova koji se primenjuju za lečenje visokog krvnog pritiska:
• blokatore receptora angiotenzina II (ARB-i) nazivaju se sartani – npr. valsartan, telmisartan, irbesartan), posebno ako imate probleme sa bubrezima koji su povezani sa šećernom bolešću;
• aliskiren – Vaš lekar će morati da kontrolie i proverava rad Vaših bubrega, krvni pritisak i vrednosti elektrolita (npr. kalijuma) u krvi, putem laboratorijskih testova krvi u redovnim vremenskim intervalima. Takođe, potrebno je pogledati informacije u odeljku „Lek TENPRIL DUO ne smete uzimati“;
• ukoliko ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena velikih doza, može povećati rizik od nekih vrsta raka kože ili usne (nemelanomski kancer kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka TENPRIL DUO.

Deca i adolescenti

Lek TENPRIL DUO se ne preporučuje za primenu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, zbog toga što nema dostupnih podataka o efikasnoj i bezbednoj primeni u ovoj populaciji.

Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas (ili niste sigurni), porazgovarajte sa svojim lekarom pre uzimanja leka TENPRIL DUO.

Drugi lekovi i lek TENPRIL DUO

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. To je zbog toga što lek TENPRIL DUO može da izmeni dejstvo drugih lekova. Takođe, drugi lekovi mogu da izmene dejstavo leka TENPRIL DUO.

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate bilo koji od sledećih lekova, jer oni mogu smanjiti dejstvo leka TENPRIL DUO:

• lekove koji se primenjuju za ublažavanje bola i zapaljenja (npr. nesteroidni protivzapaljenjski (antiinflamatorni) lekovi, kao što su ibuprofena ili indometacina i acetilsalicilna kiselina);
• lekove koji se primenjuju za lečenje sniženog krvnog pritiska, šoka, srčane slabosti, astme ili alergija, poput efedrina, noradrenalina ili adrenalina. Ukoliko uzimate ove lekove biće neophodno je da Vam lekar proverava krvni pritisak.

Molimo Vas recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neki od sledećih lekova, jer oni mogu povećati rizik od pojave neželjenih dejstava ukoliko ih primenjujete istovremeno sa lekom TENPRIL DUO:

• sakubitril/valsartan - propisuju se za lečenje jedne vrste dugoročne (hronične) srčane slabosti kod odraslih pacijenata (vidite, takođe, informacije u odeljku „Lek TENPRIL DUO ne smete uzimati“);
• lekove koji se primenjuju za smanjenje bola i zapaljenja (npr. nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) poput ibuprofena ili indometacina i acetilsalicilne kiseline);
• lekovi koji mogu smanjiti količinu kalijuma u krvi npr.lekovi protiv zatvora,diuretici (lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma), amfotericin B (koristi se za lečenje gljivičnih infekcija) i ACTH (adrenokotrikotropni hormon - koristi se za ispitivanje funkcije nadbubrežnih žlezda);
• lekove za lečenje raka (hemioterapija);
• lekove za lečenje srčanih problema, uključujući i lekove za lečenje srčanog ritma;
• lekove za sprečavanje odbacivanja organa nakon transplantacije, (npr. ciklosporin);
• diuretike (lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (npr. furosemid);
• suplementi kalijuma (uključujući i zamene za soli koje sadrže kalijum), diuretici koji štede kalijum, kao što je spironolakton, triamteren ili amilorid i drugi lekovi koji mogu povećati količinu kalijuma u krvi (npr. trimetoprim i ko-trimeksazol koji se koriste u terapiji bakterijskih infekcija: ciklosporin,imunosupresivni lek koji se koristi kako bi se sprečilo odbacivanje transplantiranog organa i heparin, lek protiv zgrušavanja krvi);
• lekove iz grupe kortikosteroida (npr. prednizolon)koji se koriste protiv zapaljenjskih procesa;
• dodatke ishrani kojima se nadoknađuje sadržajem kalcijuma;
• alopurinol (koristi se za smanjenje koncentracije mokraćne kiseline u krvi);
• prokainamid (koristi se za lečenje srčane aritmije);
• holestiramin (koristi se za smanjenje nivoa masnoće u krvi):
• karbamazepin (koristi se za lečenje epilepsije);
• heparin (koristi se za razređivanje krvi);
• temsirolimus (koristi se u terapiji kancera);
• sirolimus, everolimus (lekovi koji se koriste kako bi se sprečilo odbacivanja transplantiranog organa/grafta);
• vildagliptin (koristi se za lečenje šećerne bolesti tip 2);
• racekadotril (koristi se u nterapiji proliva (dijareje));
• Vaš lekar će možda morati da promijeni dozu leka i/ili da preduzme druge mere opreza: ako uzmete blokatore receptora angiotenzina II (ARB) ili aliskerin (vidite, takođe, informacije u odeljcima „Lek TENPRIL DUO ne smete uzimati“ i „Upozorenja i mere opreza“).

Obavestite svog lekara ako uzimate bilo koji od sledećih lekova. TENPRIL DUO može delovati na njih:

• lekove za šećernu bolest, kao što su lekovi za sniženje koncentracije glukoze koji se primenjuju oralno i insulina. Lek TENPRIL DUO može smanjiti koncentraciju šećera u krvi. Dok ste na terapiji lekom TENPRIL DUO morate redovno kontrolisati koncentraciju šećera u krvi;
• litijum (koristi se za lečenje mentalnih tegoba). Lek TENPRIL DUO može povećati koncentraciju litijuma u krvi, zbog čega je neophodno da lekar redovno prati koncentraciju litijuma u krvi;
• lekove koji se koriste za opuštanje mišića;
• kinin (koristi se za lečenje malarije);
• lekove koji u svom sastavu sadrže jod i primenjuju se kao pomoćna dijagnostička metoda snimanja u vidu kontrastnih sredstava ili rendgenskom snimanju u bolnici;
• penicilin (koristi se za lečenje infekcija);
• lekove koji razređuju krv koje uzimate oralno (kroz usta), poput varfarina.

Ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas (ili niste sigurni), porazgovarajte sa svojim lekarom pre uzimanja leka TENPRIL DUO.

Testovi

Proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek:

• Ukoliko se podvrgavate testu za ispitivanje funkcije paratireoidne žlezde. Lek TENPRIL DUO može da utiče na rezultate tog ispitivanja;
• ukoliko ste sportista koji se podvrgava antidoping testu, lek TENPRIL DUO može pokazati pozitivan rezultat pri antidoping testu.

Uzimanje leka TENPRIL DUO sa hranom, pićima i alkoholom

• Konzumiranje alkohola sa lekom TENPRIL DUO može izazvati vrtoglavicu i/ili ošamućenost. Ukoliko Vas brinr koliko alkoholnih pića smete uzeti dok ste na terapiji lekom TENPRIL DUO morate porazgovarati sa Vašim lekarom, jer lekovi za sniženje krvnog pritiska i alkohol mogu imati aditivno dejstvo (dolazi do većeg, nepoželjnog sniženja krvnog pritiska).
• Lek TENPRIL DUO se može uzimati sa hranom ili bez nje.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Ne bi trebalo da uzimate lek TENPRIL DUO tokom prvih 12 nedelja trudnoće, a posle 13. nedelje ne smete ga uopšte uzimati, zbog toga što njegova primena tokom trudnoće može oštetiti plod.

Ukoliko zatrudnite dok ste na terapiji lekom TENPRIL DUO, odmah se javite Vašem lekaru. U slučaju planiranja trudnoće potrebno je preći na neku drugu alternativnu terapiju.

Dojenje

Lek TENPRIL DUO ne smete uzimati ako dojite.

Posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja bilo kog leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom uzimanja leka TENPRIL DUO možete osetiti vrtoglavicu. Veća je verovatnoća da se to dogodi na početku uzimanja leka ili kada počnete uzimati veću dozu leka. Ako Vam se to dogodi, nemojte upravljati vozilima, niti rukovati bilo kakvim alatima ili mašinama.

Lek TENPRIL DUO sadrži laktozu i boju sunset yellow (E110)

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka. Ovaj lek sadrži azo boju sunset yellow (E110),koja može izazvati alergijske reakcije.

Lek TENPRIL DUO sadrži natrijum

Lek TENPRIL DUO sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, suštinski je „bez natrijuma”.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uzimanje leka TENPRIL DUO

Preporučuje se primena leka TENPRIL DUO jednom dnevno, svakog dana u isto vreme, obično ujutru.

Lek TENPRIL DUO se može uzimati pre, za vreme ili nakon obroka, zbog toga što hrana nema uticaj na njegovu bioraspoloživost.

Lek TENPRIL DUO tabletu treba progutati celu sa tečnošću. Tableta se ne sme žvakati niti drobiti.

Odrasli

Dozu je potrebno individualno prilagoditi prema profilu pacijenta, na osnovu kontrole krvnog pritiska. Primena fiksne kombinacije ramiprila i hidrohlortiazida obično se preporučuje nakon titracije doze sa jednom od pojedinačnih komponenti.

Terapiju lekom TENPRIL DUO treba započeti najmanjim dostupnim dozama. Ako je to potrebno, doza se može postepeno povećavati dok se ne postigne ciljna vrednost krvnog pritiska; maksimalna dozvoljena doza je 10 mg ramiprila i 25 mg hidrohlortiazida dnevno.

Posebne populacije pacijenata Pacijenti koji su na terapiji diureticima

Potreban je poseban oprez kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji diureticima, jer se može javiti hipotenzija nakon započinjanja terapije. Pre započinjanja terapije lekom TENPRIL DUO mora se razmotriti smanjenje doze diuretika ili prekid primene diuretika.

Ukoliko prekid terapije diuretikom nije moguć, preporučuje se da se terapija započne najmanjom mogućom dozom ramiprila (1,25 mg dnevno), u slobodnoj kombinaciji. Nakon toga, preporučuje se promena na inicijalnu dnevnu dozu, ne veću od 2,5 mg ramiprila/12,5 mg hidrohlortiazida.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Lek TENPRIL DUO je kontraindikovan kod teškog oštećenja funkcije bubrega zbog hidrohlortiazidne komponente leka (klirens kreatinina <30 mL/min).

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega može biti potrebno smanjenje doze leka TENPRIL DUO. Pacijenti sa vrednostima klirensa kreatinina između 30 i 60 mL/min treba da se leče isključivo najmanjim dozama fiksne kombinacije ramiprila i hidrohlortiazida, nakon primene samo ramiprila. Maksimalne dozvoljene doze su 5 mg ramiprila i 25 mg hidrohlortiazida dnevno.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, lečenje lekom TENPRIL DUO mora se započeti isključivo pod strogim medicinskim nadzorom, a maksimalne dnevne doze iznose 2,5 mg ramiprila i 12,5 mg hidrohlortiazida.

Lek TENPRIL DUO je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Stariji pacijenti

Početna doza treba da bude manja i potrebno je da naknadna titracija doze bude postepena zbog veće verovatnoće za pojavu neželjenih dejstava, posebno kod veoma starih i nemoćnih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Lek TENPRIL DUO se ne preporučuje za primenu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, zbog nedovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti.

Način primene

Za oralnu upotrebu.

Ako ste uzeli više leka TENPRIL DUO nego što treba

Odmah se javite Vašem lekaru ili farmaceutu ili idite do najbliže bolnice. Nemojte sami voziti do bolnice, neka Vas odveze neko drugi ili pozovite hitnu pomoć. Pakovanje leka ponesite sa sobom, tako će lekar znati koji ste lek uzeli.

Ako ste zaboravili da uzmete lek TENPRIL DUO

• Ako ste propustili da uzmete dozu, sledeću dozu leka uzmite kada je inače red za uzimanje sledeće doze.
• Nikada ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek

Prekinite uzimanje leka TENPRIL DUO i odmah se javite Vašem lekaru ako primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava - možda će Vam biti potrebna hitana medicinska pomoć

• Otok lica, usana ili grla (što otežava gutanje i disanje), kao i pojavu svraba i osip. Ovo može biti znak teške alergijske reakcije na lek TENPRIL DUO;
• Teške kožne reakcije, uključujući i osip, čireve u ustima, pogoršanje već postojećeg oboljenja kože, crvenilo, mehurove ili ljuštenje kože (poput Stevens-Johnsonovog sindroma, toksične epidermalne nekrolize ili multiformnog eritema).

Odmah obavestite Vašeg lekara ako primetite neku od navedenih teških neželjenih reakcija:

• Ubrzan rad srca, neujednačeno i snažno lupanje srca (palpitacije), bol u grudima, stezanje iteskoba u grudima ili ozbiljnije probleme koji uključuju srčani napad i moždani udar;
• Nedostatak vazduha, kašalj, groznicu-povišenu telesnu temperaturu koja traje 2 do 3 dana i smanjenje apetita. Ovi simptomi mogu biti znakovi problema sa plućima, uključujući zapaljenje pluća;
• Lakše nastajanje modrica, krvarenje koje traje duže od uobičajenog, bilo koji znak krvarenja (npr. krvarenje desni), ljubičasta tačkasta krvarenja mrlje, crvenilo kože i veću sklonost ka infekcijama nego što je to uobičajeno, bol u grlu i groznica-povišena telesna temperatura, osećaj zamora, nesvestica, ošamućenost ili bledilo kože. Ovo mogu biti znaci oboljenja krvi ili koštane srži;
• Jak bol u stomaku, koji se može širiti prema leđima. Ovo može biti znak pankreatitisa (zapaljenje gušterače (pankreasa));
• Groznicu – povišenu telesnu temperaturu, jezu, umor, gubitak apetita, bol u stomaku, mučninu, žutu prebojenost kože i beonjača (žutica). Ovo mogu biti znaci problema sa jetrom, kao što su hepatitis (zapaljenje jetre) ili oštećenja jetre;
• Oslabljen vid ili bol u očima zbog visokog pritiska (mogući znaci nakupljanja tečnosti u sloju oka u kojem su smešteni krvni sudovi (efuzija sudovnjače) ili akutnog glaukoma zatvorenog ugla)

Ostala neželjena dejstva uključuju:

Obavestite Vašeg lekara ako bilo šta od sledeće navedenog postane ozbiljno ili traje duže od nekoliko dana.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Glavobolja, slabost ili umor;
• Osećaj vrtoglavice. Veća je verovatnoća da se ovo dogodi na početku terapije ili tokom titracije povećanja doze;
• Suv, nadražajni kašalj ili bronhitis;
• Laboratorijski testovi pokazuju povećanu koncentraciju šećera u krvi nego što je uobičajeno. Ukoliko imate šećernu bolest, ovo može pogoršati Vaše stanje:
• Laboratorijski testovi pokazuje povećanu koncentraciju mokraćne kiseline ili vrednosti masnoće u krvi nego što je uobičajeno;
• Bolni, crveni i otečeni zglobovi.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Kožni osip sa ili bez uzdignutih područja;
• Naleti crvenila, nesvestica, hipotenzija (izuzetno nizak krvni pritisak), posebno pri naglom ustajanju ili sedenju;
• Problemi sa ravnotežom (vrtoglavica);
• Svrab i neobične senzacije na kože, kao što su trnjenje, mravinjanje, bockanje ili pečenje po koži (parestezija);
• Gubitak ili promena čula okusa;
• Problemi sa spavanjem;
• Depresija, teskoba, nervoza ili nemir veći nego što je uobičajeno;
• Zapušen nos, zapaljenje sinusa (sinuzitis), nedostatak daha;
• Zapaljenje desni (gingivitis), otečena usta;
• Crvenilo, svrab, otok ili suzenje očiju;
• Zujanje u ušima;
• Zamućen vid;
• Gubitak kose;
• Bol u grudima;
• Bolovi u mišićima;
• Otežano pražnjenje creva (konstipacija), bol u stomaku ili u crevima;
• Problemi sa varenjem ili mučnina;
• Pojačano mokrenje tokom dana;
• Pojačano znojenje ili osećaj žeđi;
• Gubitak ili smanjenje apetita (anoreksija), smanjen osećaj gladi;
• Ubrzan ili nepravilan srčani rad;
• Otok ruku i nogu. Ovo može biti znak da organizam zadržava više vode nego obično;
• Povišena telesna temperatura;
• Seksualna nemoć muškaraca;
• Laboratorijske analize krvi pokazuju smanjenje broja crvenih krvnih ćelija, belih krvnih ćelija ili krvnih pločica, ili smanjene vrednosti hemoglobina;
• Laboratorijske analize krvi pokazuju promene u radu jetre, pankreasa ili bubrega;
• Laboratorijske analize krvi pokazuju smanjenje koncentracije kalijuma.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Mučnina, proliv ili gorušica;
• Crven, otečen jezik ili suva usta;
• Laboratorijske analize krvi pokazuju povećanje koncentracije kalijuma od uobičajenih.

Ostala prijavljena neželjena dejstva:

Obratite se Vašem lekaru ukoliko bilo koje neželjeno dejstvo navedeno u daljem tekstu postane ozbiljno i ukoliko potraje duže od nekoliko dana.

• Otežana koncentracija, osećaj nesigurnosti ili stanje konfuzije;
• Promena boje prstiju na rukama ili nogama prilikom izloženosti hladnoći, a potom peckanje ili bol prilikom zagrijavanja (Raynaud-ov fenomen);
• Povećanje dojki kod muškaraca;
• Stvaranje krvnih ugrušaka;
• Poremećaj sluha;
• Smanjena količina suzne tečnosti;
• Predmeti koje vidite izgledaju kao da su prebojeni žuto;
• Dehidratacija (manjak vode u telu);
• Otok, bolna osetljivost i crvenilo obraza (zapaljenje pljuvačnih žlezda);
• Otok sluzokože creva (“intestinalni angioedem”), praćen simptomima poput bola u trbuhu, povraćanja i proliva;
• Preosetljivost na sunčevu svetlost;
• Jako perutanje ili ljuštenje kože, osip praćen svrabom i druge kožne reakcije poput crvenog osipa na licu ili čelu;
• Kožni osip ili stvaranje modrica;
• Mrlje na koži i hladni ekstremiteti;
• Problemi s noktima (gubitak nokta ili odvajanje nokatne ploče od njegovog ležišta);
• Mišićno-koštana ukočenost ili nemogućnost pomicanja vilice (tetanija);
• Slabost ili grčevi mišića;
• Smanjen libido kod muškaraca ili žena;
• Krv u mokraći. Ovo može biti znak problema sa bubrezima (intersticijski nefritis);
• Povećana koncentracija šećera u mokraći;
• Laboratorijske analize krvi pokazuju povećan broj jedne vrste belih krvnih ćelija (eozinofilija);
• Laboratorijske analize krvi koje pokazuju premalo krvnih ćelija u krvi (pancitopenija);
• Laboratorijske analize krvi koje pokazuju promenu koncentracije soli, npr. natrijuma, kalcijuma, magnezijuma i hlorida u krvi;
• Ukoliko Vam je urin tamno prebojen, osećate mučninu ili povraćate, imate grčeve u mišićima, stanje konfuzije, što može biti posledica neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (ADH). Ako se kod Vas jave simptomi, odmah se javite lekaru;
• Usporene ili oslabljene reakcije;
• Promena osećaja čula mirisa;
• Otežano disanje ili pogoršanje astme;
• Rak kože i usana (nemelanomski rak kože).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek TENPRIL DUO posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 °C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek TENPRIL DUO TENPRIL DUO 2,5 mg/12,5 mg tablete

Aktivne supstance su: ramipril 2,5 mg i hidrohlortiazid 12,5 mg.

Pomoćne supstance su: celuloza, mikrokristalna PH 112; skrob, preželatinizovan; laktoza, monohidrat; kroskarmeloza-natrijum; natrijum-hidrogenkarbonat; boja Sunset Yellow (E110); natrijum-stearilfumarat.

TENPRIL DUO 5 mg/25 mg tablete

Aktivne supstance su: ramipril 5 mg i hidrohlortiazid 25 mg.

Pomoćne supstance su: celuloza, mikrokristalna PH 112; skrob, preželatinizovan; laktoza, monohidrat; kroskarmeloza-natrijum; natrijum-hidrogenkarbonat; boja Sunset Yellow (E110); natrijum-stearilfumarat.

Kako izgleda lek TENPRIL DUO i sadržaj pakovanja

TENPRIL DUO 2,5 mg/12,5 mg tablete su narandžaste boje, okruglog oblika, bikonveksne, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Prečnik tablete je oko 5 mm a debljina između 1,9 i 2,3 mm.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je hladnoformirajući OPA/Al/PVC-Al blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri hladnoformirajuća OPA/Al/PVC-Al blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

TENPRIL DUO 5 mg/25 mg tablete tablete su narandžaste boje, okruglog oblika, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Prečnik tablete je oko 6 mm a debljina između 2,4 i 2,8 mm.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je hladnoformirajući OPA/Al/PVC-Al blister sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri hladnoformirajuća OPA/Al/PVC-Al blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole: PREDSTAVNIŠTVO BOSNALIJEK DD, BEOGRAD, Cara Nikolaja II 61/B, Beograd- Vračar

Proizvođač: BOSNALIJEK D.D., Jukićeva 53, Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

TENPRIL DUO, 2,5 mg/12,5 mg, tablete 515-01-02778-20-001 od 30.08.2022.

TENPRIL DUO, 5 mg/25 mg, tablete 515-01-02779-20-001 od 30.08.2022.