Prilinda® plus 5mg+25mg tableta

Terapija hipertenzije.

Lek je indikovan kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan pojedinačnom primenom ramiprila ili hidrohlortiazida (videti odeljke 4.2 i 4.4).

1 od 18

Doziranje

Preporuka je da se lek uzima jednom dnevno, u isto vreme u toku dana, obično ujutro.

Lek se može uzimati nezavisno od obroka, jer hrana ne utiče na bioraspoloživost leka (videti odeljak 5.2).

Tabletu treba progutati sa dosta tečnosti. Tableta se ne sme žvakati ili lomiti.

Odrasli

Dozu treba individualno prilagoditi profilu pacijenta (videti odeljak 4.4) na osnovu kontrole krvnog pritiska. Primena fiksne kombinacije ramiprila i hidrohlortiazida se obično preporučuje nakon titracije doze sa jednom pojedinačnom komponentom.

Terapiju fiksnom kombinacijom ramiprila i hidrohlortiazida treba započeti najmanjom dostupnom dozom. Ako je potrebno, doza se može progresivno povećati da bi se dostigla ciljna vrednost krvnog pritiska; maksimalna dozvoljena doza je 10 mg ramiprila i 25 mg hidrohlortiazida dnevno.

Posebne populacije pacijenata

Pacijenti koji su na terapiji diureticima

Potreban je poseban oprez kod pacijenata koji su na terapiji diureticima, jer se može javiti hipotenzija nakon započinjanja terapije istovremenom primenom ramiprila i hidrohlortiazida. Preporučuje se razmotranjesmanjenja doze diuretika ili prekid terapije drugim diuretikom.

Ukoliko prekid terapije nije moguć, preporučuje sezapočinjanje terapije najmanjom mogućom dozom ramiprila (1,25 mg dnevno) kao pojedinačnom komponentom, kao i da naredna promena doze ne prelazi2,5 mg ramiprila i12,5 mg hidrohlortiazida.

Oštećenje funkcije bubrega

S obzirom na to da je primena hidrohlortiazida kontraindikovana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min), lek Prilinda plus ne sme se primenjivati kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.3).

Kod ostalih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega može se zahtevati smanjenje doze. Kod pacijenata sa klirensom kreatinina između 30 i 60 mL/min terapija fiksnom kombinacijom ramiprila i hidrohlortiazida može se primeniti ali samo primenom najmanje doze i nakon monoterapije ramiprilom. Maksimalna dozvoljena doza je 5 mg ramiprila i 25 mg hidrohlortiazida dnevno.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, terapija kombinacijom ramiprila i hidrohlortiazida mora se započeti pod strogim medicinskim nadzorom, pri čemu je maksimalna dnevna doza 2,5 mg ramiprila i 12,5 mg hidrohlortiazida.

Lek Prilinda plus je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3).

Stariji pacijenti

Početna doza treba da bude manja i naknadna titracija doze postepenija zbog veće verovatnoće za pojavu neželjenih dejstava, posebno kod veoma starih i iscrpljenihpacijenata.

Pedijatrijska populacija

Ne preporučuje se primena leka kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina zbog nedovoljnih podataka o bezbednosti i efikasnosti.

Način primene

Lek je namenjen za oralnu primenu.

2 od 18

- Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koji drugi ACE inhibitor (inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima), hidrohlortiazid, druge tiazidne diuretike, sulfonamide ili na bilo koju od pomoćnihsupstanci navedenihu odeljku 6.1.

- Angioedem u anamnezi (nasledni, idiopatski ili angioedem izazvan prethodnom terapijom ACE inhibitorima ili antagonistima receptora angiotenzina II - AIIRA).

- Istovremena primena sa kombinacijomsakubitril/valsartan (videti odeljke4.4 i 4.5).

- Ekstrakorporalna terapija pri kojoj dolazi do kontakta krvi sa negativno naelektrisanim površinama (videti odeljak 4.5).

- Izražena bilateralna stenoza bubrežne arterije ili stenoza bubrežne arterije u jednom funkcionalnom bubregu.

- Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6). - Dojenje (videti odeljak4.6).

- Pacijenti sa teškim oštećenjam funkcije bubrega sa klirensom kreatinina manjim od 30 mL/min, kod pacijenata koji se ne podvrgavaju dijalizi(videti odeljak 4.2).

- Klinički značajan poremećaj elektrolita koji se može pogoršati nakon terapije lekom Prilinda plus (videti odeljak 4.4).

- Teško oštećenje funkcije jetre. - Hepatična encefalopatija.

- Istovremena primena sa lekovima koji sadrže aliskiren kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR <60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Posebne populacije pacijenata

Trudnoća: Terapiju ACE inhibitorima kao što je ramipril ili blokatorima receptora angiotenzina II (AIIRA) ne treba započinjati tokom trudnoće. Žene koje planiraju trudnoću treba da pređu na drugu antihipertenzivnu terapiju, koja ima ustanovljen bezbednosni profil za primenu u trudnoći osim u slučajevima u kojima se kontinuirana terapija ACE inhibitorima/blokatorima angiotenzin II receptora smatra neophodnom. Kada se trudnoća ustanovi, terapiju ACE inhibitorima/ blokatorima angiotenzin II receptora treba odmah prekinuti i, ukoliko je potrebno, započeti drugu odgovarajuću terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Pacijenti sa posebnim rizikom za razvoj hipotenzije

- Pacijenti sa snažno aktiviranimrenin-angiotenzin-aldosteron sistemom

Kod pacijenata sa snažno aktiviranim renin-angiotenzin-aldosteron sistemom, postoji rizik od izraženog akutnog pada krvnog pritiska i poremećaja funkcije bubrega kao posledica inhibicije angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE), naročito kada su ACE inhibitor ili istovremeno uzet diuretik primenjeni prvi put ili pri prvom povećanju doze. Može se očekivati značajna aktivacija renin-angiotenzin-aldosteron sistema i u skladu sa tim neophodno je osigurati medicinski nadzor koji uključuje intenzivno praćenje vrednosti krvnog pritiska na primer kod:

- pacijenata sa teškom hipertenzijom,

- pacijenata sa dekompenzovanom kongestivnom srčanom insuficijencijom,

- pacijenata sa hemodinamski značajnom opstrukcijom protoka kroz levu komoru (npr. stenoza aortnogili mitralnogzaliska),

- pacijenata sa unilateralnom stenozom renalne arterije kod kojih je drugi bubreg funkcionalan, - pacijenata kod kojih postoji ili se može pojaviti gubitak tečnosti i/ili soli (uključujući i

pacijente koji su na terapiji diureticima), - pacijenata sa cirozom jetre i/ili ascitesom,

- pacijenata koji će biti podvrgnuti većoj hirurškoj intervenciji ili tokom anestezije agensima koji izazivaju hipotenziju.

3 od 18

Generalno, preporučuje se korigovanje dehidratacije, hipovolemije ili gubitka soli pre započinjanja terapije (međutim, kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, potrebno je posebno proceniti korist korektivne mere u odnosu na mogućirizik odopterećenja volumenom).

- Pacijenti sa rizikom odsrčane ili cerebralneishemije u slučaju akutne hipotenzije Početna faza terapije zahteva poseban medicinski nadzor.

Primarni hiperaldosteronizam

Kombinacija ramiprila i hidrohlortiazida ne predstavlja terapiju izbora kod pacijenata sa primarnim hiperaldosteronizmom. Ukoliko se kombinacija ramiprila i hidrohlortiazida propisuje kod pacijenata sa primarnimhiperaldosteronizmom, potrebno je pažljivo praćenje koncentracije kalijuma u plazmi.

Stariji pacijenti Videti odeljak 4.2.

Pacijenti sa oboljenjem jetre

Poremećaji ravnoteže elektrolita zbog terapije diureticima, uključujući i hidrohlortiazid, mogu prouzrokovatihepatičnu encefalopatiju kod pacijenata sa oboljenjem jetre.

Hirurške intervencije

Preporučuje se da se terapija inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima, kao što je ramipril, obustavi kada gdeje to moguće jedan dan pre hirurške intervencije.

Praćenjefunkcije bubrega

Potrebno je procenjivati funkciju bubrega pre i tokom terapije i prilagođavanja doze, posebno u prvim nedeljama terapije. Posebno je potrebno pažljivo praćenje pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2). Postoji rizik od oštećenja funkcije bubrega, posebno kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom ili nakon transplantacije bubrega ili kod pacijenata sa renovaskularnom bolešću uključujući pacijente sa hemodinamski značajnom unilateralnom stenozom bubrežne arterije.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oboljenjem bubrega, tiazidi mogu dovesti do uremije. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, može doći do kumulativnog dejstva aktivne supstance. Ukoliko progresivno oštećenje funkcije bubrega postane evidentno na šta ukazuje porast neproteinskog azota, neophodna je pažljiva ponovna procena terapije, uz razmatranje mogućnosti prekida terapije diureticima (videti odeljaki 4.3).

Poremećaj ravnoteže elektrolita

Kao i kod svakog pacijenta na terapiji diureticima, potrebno je periodično sprovoditi kontrolu koncentracije elektrolita u serumu u određenim vremenskim intervalima. Tiazidi, uključujući i hidrohlortiazid, mogu izazvati poremećaj ravnoteže tečnosti i elektrolita (hipokalemija, hiponatremija i hipohloremijska alkaloza). Iako se hipokalemija može razviti primenom tiazidnih diuretika, istovremena terapija ramiprilom može smanjiti hipokalemiju izazvanu primenom diuretika. Rizik za nastanak hipokalemije je najveći kod pacijenata sa cirozom jetre, kod pacijenata sa ubrzanom diurezom, kod pacijenata koji ne primaju adekvatnu nadoknadu elektrolita, kao i kod pacijenata na istovremenoj terapiji kortikosteroidima ili ACTH (videti odeljak 4.5.) Prva merenja koncentracije kalijuma u plazmi treba sprovesti tokom prve nedelje nakon započinjanja terapije. Ukoliko se utvrdi mala koncentracija kalijuma u plazmi, potrebna je korekcija. Može se javiti i diluciona hiponatremija. Smanjenje koncentracije natrijuma može biti asimptomatsko u početku, tako da se redovne kontrole smatraju neophodnim. Analize treba sprovoditi češće kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa cirozom jetre. Tiazidi dokazano povećavaju urinarnu ekskreciju magnezijuma, što može dovesti do hipomagnezemije.

4 od 18

Praćenje elektrolita: Hiperkalemija

Hiperkalemija je zapažena kod nekih pacijenata na terapiji ACE inhibitorima, uključujući i ovu kombinaciju. Pacijenti kod kojih postoji rizik od razvoja hiperkalemije su oni kod kojih je prisutna insuficijencija bubrega, pacijenti stariji od 70 godina, sa nekontrolisanim dijabetesom, pacijenti koji uzimaju kalijumove soli, diuretike koji štede kalijum ili ostale aktivne supstance koje povećavaju koncentraciju kalijuma u plazmi ili stanja kao što je dehidratacija, akutna srčana dekompenzacija i metabolička acidoza. Ukoliko se istovremena upotreba navedenih agenasa smatra pogodnom, preporučuje se redovno praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5).

Praćenje elektrolita: Hiponatremija

Sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (engl. syndrome of inappropriate anti-diuretic hormone, SIADH) i prateća hiponatremija zabeleženi su kod nekih pacijenata koji su bili na terapiji ramiprilom. Preporučuje se redovno praćenje koncentracije natrijuma u serumu kod starijih pacijenata kao i kod drugih pacijenata kod kojih postoji rizik od hiponatremije.

Hepatična encefalopatija

Poremećaj elektrolita uzkovan terapijom diureticima, uključujući i uzimanje hidrohlortiazida, može dovesti do hepatične encefalopatije kod pacijenata sa oboljenjem jetre. U slučaju hepatične encefalopatije, potrebno je odmah prekinuti terapiju.

Hiperkalcemija

Hidrohlortiazid stimuliše reapsorpciju kalcijuma u bubrezima i može izazvati hiperkalcemiju. Može uticati na rezultate testova funkcije paratiroidne žlezde.

Angioedem

Kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima, uključujući ramipril, prijavljeni su slučajevi angioedema (videti odeljak 4.8). Ovaj rizik može od angioedema (npr. oticanje disajnih puteva ili jezika, sa ili bez teškoća pri disanju) može biti povećan kod pacijenata koji su istovremeno uzimali lekove, kao što su mTOR (rapaminsko mesto vezivanja kod sisara (engl. mammalian target of rapamicin)) inhibitori (npr. temsirolimus, everolimus, sirolimus) ili vildagliptin, ili inhibitori neprilizina (NEP inhibitori) kao što je racekadotril. Istovremena primena ramiprila sa kombinacijom sakubitril/valsartan je kontraindikovna zbogpovećanogrizika od pojave angioedema (videtiodeljke4.3 i 4.5).

Ukoliko se u toku terapije pojavi angioedem, primena leka Prilinda plus se mora odmah obustaviti. Hitna terapija se mora brzo sprovesti. Pacijent mora biti pod lekarskim nadzorom najmanje 12 do 24 sata, a otpušta se iz bolnice tek nakon potpunog povlačenja simptoma.

Intestinalni angioedem je zabeležen kod pacijenta koji su bili na terapiji ACE inhibitorima uključujući i lek Prilinda plus (videti odeljak 4.8). Kod ovih pacijenata je prisutan abdominalni bol (sa ili bez mučnine ili povraćanja). Simptomi intestinalnog angioedema povlače se nakon obustave terapije ACE inhibitora.

Anafilaktične reakcije tokom terapije desenzitizacije

Verovatnoća razvoja kao i težina anafilaktičnih i anafilaktoidnih reakcija na ubod insekta i na druge alergene povećana je kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima. Treba razmotriti privremeni prekid terapije pre desenzitizacije.

Akutna respiratorna toksičnost

Nakon uzimanja hidrohlortiazida prijavljeni su vrlo retki teški slučajevi akutne respiratorne toksičnosti, uključujući sindrom akutnog respiratornog distresa (ARDS). Plućni edem obično se razvija unutar nekoliko minuta do nekoliko sati nakon primene hidrohlortiazida. Na početku, simptomi uključuju dispneju, povećanu telesnu temperaturu, pogoršanje funkcije pluća i hipotenziju. Ukoliko se sumnja na ARDS, treba obustaviti primenu leka Prilinda plus i započeti odgovarajuću terapiju. Hidrohlortiazid se ne sme propisivati pacijentima koji su ranije imali ARDS nakon primene hidrohlortiazida.

5 od 18

Neutropenija/agranulocitoza

Neutropenija/agranulocitoza se retko javljaju, a takođe je prijavljena i supresija koštane srži. Preporučuje se praćenje broja belih krvnih ćelija kako bi se detektovala moguća leukopenija. Češće praćenje se preporučuju u početnoj fazi terapije i kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega i istovremeno prisutnom bolešću vezivnog tkiva (npr. eritemski lupus ili skleroderma) kao i kod svih pacijenata lečenih lekovima koji mogu prouzrokovati promenu krvne slike (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Efuzija horoidee, akutna miopija i glaukom zatvorenog ugla

Hidrohlortiazid, kao derivat sulfonamida može izazvati idiosinkrazijsku reakciju što dovodi do efuzije horoidee sa oštećenjem vidnog polja, akutne prolazne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. Simptomi uključuju akutno smanjenje oštrine vida i bol u oku i obično se javljaju tokom nekoliko sati do nekoliko nedelja nakon početka terapije. Nelečen akutni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Primarna terapija je prekid primene hidrohlortiazida što je pre moguće. Potrebno je razmotriti brzo medicinsko ili hirurško lečenje ukoliko očni pritisak ne može da se stavi pod kontrolu. Faktori rizika za razvoj glaukoma zatvorenog ugla mogu uključivati poznatu alergiju na sulfonamide i peniciline.

Etničke razlike

Angioedem izazvan primenom ACE inhibitora češće se javlja kod pacijenata crne rase nego kod pripadnika drugih rasa. Kao i drugi ACE inhibitori, tako i ramipril može biti manje efikasan u snižavanju krvog pritiska kod pripadnika crne rase nego kod pripadnika drugih rasa, verovatno zbog veće prevalence hipertenzije sa malom koncentracijom renina u populaciji hipetenzivnih pacijenata crne rase.

Sportisti

Hidrohlortiazid može pokazati pozitivni rezultat na anti-doping testu.

Metabolički i endokrini efekti

Terapija tiazidima može dovesti do pomećaja tolerancije na glukozu. Kod pacijenata sa dijabetesom potrebno je prilagoditi dozu insulina ili oralnih hipoglikemika. Latentni dijabetes melitus se može manifestovati tokom terapije tiazidima.

Tokom terapije tiazidnim diureticima može doći do povećanja vrednosti holesterola i triglicerida.

Kod nekih pacijenata koji su na terapiji tiazidima može se javiti hiperurikemija ili se može ubrzati razvoj klinički evidentnog gihta.

Kašalj

Prilikom primene ACE inhibitora zabeležena je pojava kašlja. Karakterističan je neproduktivni, uporan kašalj, koji nestaje tek nakon prekida terapije. Kašalj izazvan ACE inhibitorima treba razmatratikao deo diferencijalne dijagnoze kašlja.

Ostalo

Reakcije preosetljivosti se mogu javiti kod pacijenata sa ili bez alergije i bronhijalne astme u anamnezi.

Prijavljena je mogućnost egzacerbacije ili aktivacije sistemskog eritemskog lupusa.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik za pojavu hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Dvostruka blokada RAAS kombinovanom upotrebom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena se stoga ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, treba je sprovoditi samo uz stručni nadzor lekara specijaliste i strogim i čestim praćenjem funkcije bubrega, elektrolita i krvnog pritiska.

6 od 18

ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora, ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (engl. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (engl. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (engl. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlortiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC. Pacijente koji uzimaju hidrohlortiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlortiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Prilinda plus sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lek Prilinda plus sadrži natrijum. Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) pomoću kombinovane upotrebe ACE inhibitora, blokatora angiotenzina II receptora ili aliskirena udružena sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena funkcija bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa upotrebom bilo kog pojedinačnog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Kontraindikovane kombinacije

Istovremena upotreba ACE inhibitora sa kombinacijom valsartan/sakubitril je kontraindikovana s obzirom na to da dovodi do povećanja rizika od pojave angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4). Terapija ramiprilom ne sme se započeti dok ne prođe 36 sati od uzimanja poslednje doze kombinacije valsartan/sakubitril. Primena kombinacije valsartan/sakubitril ne sme se započeti pre isteka 36 sati od uzimanja poslednje doze leka Prilinda plus.

Ekstrakorporalna terpija kod koje krv dolazi u kontakt sa negativno naelektrisanim površinama, kao što je dijaliza ili hemofiltracija pomoću visoko propustljivih membrana (npr. poliakronitrilnih membrana) i afereze lipoproteina niske gustine dekstran sulfatom, zbog povećanog rizika od pojave teških anafilaktičkih reakcija (videti odeljak 4.3). Ukoliko je takva terapija neophodna, treba razmotirti upotrebu drugih tipova membrana za dijalizu ili drugu klasu antihipertenzivnih lekova.

Mere opreza pri upotrebi

Kalijumove soli, heparin, diuretici koji štede kalijum i druge aktivne supstance koje povećavaju koncentraciju kalijuma u plazmi (uključujući antagoniste angiotenzina II, trimetroprim (sam ili u kombinacijama sa sulfametoksazolom), takrolimus, ciklosporin): može se javiti hiperkalemija pa je stoga potrebno pažljivo praćenje koncentracije kalijuma u plazmi.

Antihipertenzivni lekovi (diuretici) i ostale supstance koje mogu smanjiti krvni pritisak (npr. nitrati, triciklični antidepresivi, anestetici, akutni unos alkohola, baklofen, alfuzosin, doksazosin, prazosin,

7 od 18

tamsulosin, terazosin): može se očekivati povećani rizik od hipotenzije (videti odeljak 4.2 za diuretike).

Vazopresorni simpatomimetici i druge supstance (epinefrin) koje mogu smanjiti antihipertenzivni efekat ramiprila: Preporučuje se često merenje i kontrola krvnog pritiska. Takođe, efekat vazopresornih simpatomimetika može biti oslabljen hidrohlortiazidom.

Alopurinol, imunosupresivi, kortikosteroidi, prokainamid, citostatici i ostali lekovi koji mogu dovesti do promena u krvnoj slici: povećava se verovatnoća ispoljavanja hematoloških reakcija (videti odeljak 4.4).

Soli litijuma: ekskrecija litijuma se može smanjiti primenom ACE inhibitora i zbog toga može biti povećana toksičnost litijuma. Koncentracija litijuma u serumu se mora kontrolisati. Istovremena upotreba tiazidnih diuretika može povećati rizik odtoksičnosti litijuma i pojačativeć povećan rizik od ispoljavanja toksičnosti litijuma uzrokovan primenom ACE inhibitora. Zbog toga se ne preporučuje istovremena upotreba kombinacije ramiprila i hidrohlortiazida sa litijumom.

Antidijabetici uključujući insulin: može doći do hipoglikemijske reakcije. Hidrohlortiazid može smanjiti dejstvo antidijabetika. Zbog toga se preporučuje česta kontrola koncentracije glukoze u krvi tokom inicijalnefazeistovremene primene.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i acetilsalicilna kiselina: može se očekivati smanjenje antihipertenzivnog dejstva leka Prilinda plus. Takođe, istovremena terapija ACE inhibitorima i nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL) može povećati rizik od daljeg pogoršanja funkcije bubrega i povećane koncentracije kalijuma u serumu, kalemije.

Oralni antikoagulansi: Istovremena upotreba hidrohlortiazida može smanjiti antikoagulantni efekat.

Kortikosteroidi, ACTH, amfotericin B, karbenoksolon, velike količine sladića, laksativi (u slučaju produžene upotrebe), i drugi lekovi koji povećavaju izlučivanje kalijuma ili smanjuju koncentraciju kalijuma u plazmi: povećavaju rizik od nastanka hipokalemije.

Preparati digitalisa, aktivne supstance za koje je potvrđeno da utiču na produžavaje QT intervala i antiaritmici: moguća je pojačana proaritmijska toksičnost ili smanjen antiaritmijski efekat u slučaju poremećaja koncentracije elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija).

Metildopa: moguća hemoliza.

Holestiramin ili drugi enteralno primenjeni jonski izmenjivači: smanjena resorpcija hidrohlortiazida. Diuretike, derivate sulfonamida, treba uzimati najmanje jedan sat pre ili 4 do 6 sati nakon primene ovih lekova.

Mišićni relaksansi tipa kurare: moguće je pojačano i produženo dejstvo mišićnihrelaksanasa.

Kalcijumove soli i lekovi koje povećavaju koncentraciju kalcijuma u plazmi: može se očekivati povećana koncentracija kalcijuma u plazmi u slučaju istovremene primene sa hidrohlortiazidom. Neophodno je pažlljivo praćenje koncentracije kalcijuma u serumu.

Karbamazepin: upotrebom karbamazepina povećava se rizik od nastanka hiponatremije zbog aditivnog dejstva sa hidrohlortiazidom.

Kontrastna sredstva koja sadrže jod: u slučaju dehidratacije indukovane diureticima, uključujući i hidrohlortiazid, postoji povećan rizik za akutno oštećenje funkcije bubrega, posebno pri upotrebi većih doza kontrastnih sredstva koja sadrže jod.

8 od 18

Penicilin: hidrohlortiazid se izlučuje u distalnim tubulima i smanjuje izlučivanje penicilina.

Hinin: hidrohlortiazid smanjuje ekskreciju hinina.

Heparin: moguće je povećanje koncentacije kalijuma u serumu.

mTOR inhibitori ili vildagliptin: povećan rizik od pojave angioedema je moguć kod pacijenata koji istovremeno uzimaju mTOR inhibitore (npr. temsirolimus, everolimus, sirolimus) ili vildagliptin. Oprez je posebno potreban prilikom započinjanja terapije (videti odeljak 4.4).

Neprilizin (NEP) inhibitori: povećan rizik od pojave angioedema prijavljen je kod istovremene upotrebe ACE inhibitora i NEP inhibitora kao što je racekadotril (videti odeljak 4.4).

Sakubitril/valsartan: istovremena upotreba ACE inhibitora sa kombinacijom sakubitril/valsartan je kontraindikovana i povećava rizik od pojave angioedema.

Trudnoća

Terapija ovim lekom se ne preporučuje u prvom trimestru trudnoće (videti odeljak 4.4) i kontraindikovana je u drugom i trećem trimestru trudnoće (videti odeljak 4.3).

Epidemiološki podaci o riziku od teratogenog dejstva kod primene ACE inhibitora tokom prvog trimestra trudnoće nisu relevantni za donošenje zaključaka. Međutim, ne može se isključiti izvesno malo povećanje rizika. Ukoliko se nastavak terapije antagonistima receptora angiotenzina II ne smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba savetovati da pređu na alternativnu antihipertenzivnu terapiju sa dobro poznatim bezbednosnim profilom u trudnoći. Kada se utvrdi trudnoća, potrebno je odmah prekinuti terapiju ACE inhibitorima i, ukoliko je neophodno, započeti drugu odgovarajuću terapiju. Poznato je da izlaganje terapiji ACE inhibitorima/antagonistima receptora angiotenzina II (AIIRA) tokom drugog i trećeg trimestra uzrokuje fetotoksičnost kod ljudi (oslabljena funkcija bubrega, oligohidramnion, poremećaj okoštavanja lobanje) i neonatalnu toksičnost (slabost bubrega, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3). Ukoliko je izloženost ACE inhibitorima nastupila od drugog trimestra trudnoće nadalje preporučuje se ultrazvučni pregled funkcije bubrega i kostiju lobanje. Novorođenčad, čije su majke uzimale ACE inhibitore, treba posebno pratiti zbog mogućnosti pojave hipotenzije, oligurije i hiperkalemije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Hidrohlortiazid može, u slučaju dugotrajnog izlaganja tokomtrećeg trimestra trudnoće, prouzrokovati feto-placentalnu ishemiju i povećati rizik od zaostatka u rastu. Prijavljeni su i retki slučajevi hipoglikemije i trombocitopenije kod novorođenčadi u slučaju izlaganja leku pre termina porođaja. Hidrohlortiazid može dovesti do smanjenja volumena plazme i smanjenja uteroplacentarnog protoka krvi.

Dojenje

Lek Prilinda plus je kontraindikovan tokom dojenja.

Ukoliko dojilja uzima terapijske doze ramiprila i hidrohlortiazida, oni se izlučuju u majčino mleko u koncentracijama koje će verovatno imati uticaj na odojče. Ne postoji dovoljno podataka u vezi sa upotrebom ramiprila tokom dojenja pa se preporučuje prelazak na drugu terapijsku opciju sa dobro utvrđenim bezbednosnim profilom, pogotovo ukoliko je reč o novorođenčetu ili prevremeno rođenom detetu. Hidrohlortiazid se izlučuje u majčino mleko. Primena tiazida tokom dojenja može dovesti do smanjenja ili čak prestanka izlučivanja mleka. Kod majki koje doje se može javiti preosetljivost na aktivne supstance, derivate sulfonamida, hipokalemija i nuklearni ikterus. Zbog mogućnosti ozbiljnih reakcija odojčeta na obe aktivne supstance, treba doneti odluku o prekidu dojenja ili prekidu terapije, uzimajući u obzir važnost oveterapije za majku.

9 od 18

Pojedina neželjena dejstva (npr. simptomi smanjenja krvnog pritiska kao što je vrtoglavica) mogu oslabiti sposobnost koncentracije i brzine reagovanja pacijenta i zbog toga mogu predstavljati rizik u situacijama u kojima su ove sposobnosti posebno važne (npr. upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama). Pomenuti simptomi se naročito mogu javiti na početku terapije, ili pri prelasku sa terapije drugim lekovima na lek Prilinda plus. Ne preporučuje se upravljanje vozilima niti rukovanje mašinama nekolikosati nakom primene prve doze ili nakon povećanja doza.

Sažetak bezbednosnog profila

Bezbednosni profil ramiprila i hidrohlortiazida uključuje neželjena dejstva koja se javljaju u sklopu hipotenzije (snižavanja krvnog pritiska) i/ili gubitka tečnosti zbog povećane diureze. Aktivna supstanca ramipril može izazvati dugotrajni suvi kašalj, dok hidrohlortiazid može dovesti do pogoršanja metabolizma glukoze, lipida i mokraćne kiseline. Ove dve aktivne supstance imaju suprotno dejstvo na koncentraciju kalijuma u plazmi. Ozbiljna neželjena dejstva uključuju angioedem ili anafilaktične reakcije, oštećenje bubrega ili jetre, pankreatitis, teške kožne reakcije i neutropeniju/agranulocitozu.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava leka

Učestalost nežljenih dejstava je definisana sledećom konvencijom: veoma česta 1/10; česta 1/100 do <1/10; povremena 1/1000 do <1/100; retka 1/10000 do <1/1000; veoma retka <1/10000, nepoznata učestalost (iz raspoloživih podataka ne može se utvrditi frekvenca). U okviru svake grupe, prikazana su neželjena dejstva po opadajućoj ozbiljnosti.

10 od 18

11 od 18

12 od 18

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Simptomi povezani sa predoziranjem ACE inhibitorima mogu uključivati preteranu perifernu vazodilataciju (sa izraženom hipotenzijom i šokom), bradikardiju, poremećaje ravnoteže elektrolita, insuficijenciju bubrega, aritmiju, poremećaj svesti uključujući i komu, cerebralne konvulzije, pareze i paralitički ileus.

Kod predisponiranih pacijenata (npr. hiperplazija prostate) predoziranje hidrohlortiazidom može dovesti do akutne urinarne retencije.

Postupak kod predoziranja

Pacijente treba pažljivo pratiti i primeniti simptomatsku i potpornu terapiju. Preporučene mere uključuju detoksikaciju (gastričnu lavažu, primenu adsorbenata) i mere za ponovno uspostavljanje hemodinamske stabilnosti, uključujući i primenu alfa 1 adrenergičnih agonista ili primenu angiotenzina II (angiotenzinamid). Aktivni metabolit ramiprila, ramiprilat, se iz cirkulacije slabo uklanja hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem, ACE inhibitori i diuretici ATC šifra: C09BA05

Mehanizam dejstva

Ramipril

Ramiprilat, aktivni metabolit proleka ramiprila, inhibira enzim dipeptidilkarboksipeptidazu I (sinonimi: angiotenzin-konvertujući enzim (ACE); kininaza II). U plazmi i tkivu ovaj enzim katalizuje konverziju angiotenzina I u aktivnu vazokonstriktornu supstancu angiotenzin II, kao i razgradnju aktivnog vazodilatatora bradikinina. Smanjeno stvaranje angiotenzina II i inhibicija razgradnje bradikinina dovodedo vazodilatacije.

13 od 18

S obzirom na to da angiotenzin II takođe stimuliše oslobađanje aldosterona, ramiprilat uzrokuje smanjenje izlučivanja aldosterona. Uobičajeni odgovor na monoterapiju ACE inhibitorima je slabije izražen kod hipertenzivnih pacijenata crne rase (Afro-Karipskog porekla) – populacija hipertenzivnih pacijenata koja uobičajeno ima malu koncentraciju renina u odnosu na pacijente drugih etničkih grupa.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid je tiazidni diuretik. Mehanizam antihipertenzivnog dejstva tiazidnih diuretika nije u potpunosti poznat. Oni inhibiraju reapsorpciju natrijuma i hlorida u distalnim tubulima. Povećano izlučivanje ovih jona je udruženo sa povećanim izlučivanjem urina (zbog osmotskog vezivanja vode). Povećano je i izlučivanje kalijuma i magnezijuma, dok je izlučivanje mokraćne kiseline smanjeno. Mogući mehanizmi antihipertenzivnog dejstva hidrohlortiazida su promene ravnoteže natrijuma, smanjenje ekstracelularnog volumena vode i volumena plazme, promene renalnog vaskularnog otpora ismanjen odgovor na noradrenalin i angiotenzin II.

Farmakodinamski efekti

Ramipril

Primena ramiprila izaziva značajno smanjenje perifernog arterijskog otpora. Uopšteno, ne postoje velike promene u protoku plazme kroz bubrege i brzini glomerularne filtracije. Primena ramiprila kod pacijenata sa hipertenzijom dovodi do smanjenja krvnog pritiska u ležećem i stojećem položaju, bez kompenzatornog povećanja brzine srčanih otkucaja.

Kod većine pacijenata antihipertenzivno dejstvo pojedinačene doze je vidljivo za jedan do dva sata nakon uzimanja leka. Maksimalni efekat pojedinačno uzete doze se javlja 3 do 6 sati nakon oralnog uzimanja leka. Antihipertenzivno dejstvo obično traje 24 sata.

Maksimalni antihipertenzivni efekat je obično vidljiv posle 3 do 4 nedelje. Pokazano je da se antihipertezivno dejstvo održava tokom dugotrajnedvogodišnjeterapije.

Nagli prestanak uzimanja ramiprila ne dovodi do brzog i prekomernog povećanja krvnog pritiska.

Hidrohlortiazid

Uzimanjem hidrohlortiazida, početak diuretskog delovanja nastupa nakon dva sata, dok se maksimalno dejstvopostiže nakon 4 sata i traje u proseku od 6 do 12 sati.

Antihipertenzivni efekat se vidi nakon 3 do 4 dana i može trajati do nedelju dana nakon prekida terapije ovim lekom.

Efekat na smanjenje krvnog pritiska je povezan sa blagim povećanjem filtracione frakcije, renalnog vaskularnogotpora i aktivnostirenina u plazmi.

Klinička efikasnost i bezbednost primene

Istovremena primena ramiprila i hidrohlortiazida

U kliničkim studijama, ova kombinacija je dovela do većeg smanjenja krvnog pritiska nego pri primeni svake od aktivnih supstanci samostalno. Blokadom renin-angiotenzin-aldosteron sistema, istovremena primena ramiprila i hidrohlortiazida ima obrnuti efekat na gubitak kalijuma izazvan ovim diureticima. Kombinacija ACE inhibitora sa tiazidnim diuretikom ima sinergistički efekat i istovremeno smanjuje rizik od hipokalemije koju može izazvati sama upotreba diuretika.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

U dve velike randomizovane, kontrolisane studije (ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) ispitivala su primenu kombinacije ACE inhibitora sa blokatorima angiotenzin II receptora.

ONTARGET studija je sprovedena kod pacijenata koji u anamnezi imaju kardiovaskularne ili cerebrovaskularne bolesti ili sa dijabetesom tipa 2 koji su praćeni dokazanim oštećenjem ciljnih organa. Studija VA NEPHRON-D je sprovedena kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i dijabetesnom nefropatijom.

14 od 18

Ove studije nisu pokazale značajan pozitivan efekat u poređenju sa monoterapijom, na razvoj oštećenja funkcije bubrega i/ili kardiovaskularne smrtnosti ali je uočen povećan rizik za pojavu hipokalemije, akutne bubrežne insuficijencije i/ili hipotenzije u odnosu na monoterapiju. S obzirom na to da su njihova farmakodinamska svojstva slična ti rezultati su takođe primenljivi i za druge ACE inhibitore i ARB, s obzirom na sličnosti njihovih farmakodinamičkih svojstava. ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora. Upravo zbog ovoga ACE inhibitori i blokatori angiotenzin II receptora se ne smeju istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom. ALTITUDE studija (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) sprovedena je kako bi se procenila korist dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorima ili blokatorima angiotenzin II receptora kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i hroničnom bubrežnom insuficijencijom, sa ili bez kardiovaskularnih poremećaja. Ova studija je bila privremeno prekinuta zbog povećanog rizika od neželjenih dejstava. Kardiovaskularna smrt i moždani udar bili su češći u grupi koja je uzimala aliskiren nego u placebo grupi. Ista neželjena dejstva i neka ozbiljna neželjena dejstva (hiperkalemija, hipotenzija i disfunkcija bubrega) prijavljena su češće u aliskiren grupi nego u placebo grupi.

Nemelanomski karcinom kože

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1430833, odnosno 172462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlortiazida (≥50000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlortiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (engl. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlortiazida (~25000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Ramipril Resorpcija

Ramipril se posle oralne primene brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta, maksimalna koncentracija leka u plazmi ramipril dostiže za jedan sat. Na osnovu analiza urina utvrđeno je da obim resorpcije iznosi najmanje 56% i da na njega ne utiče značajno prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu. Bioraspoloživost aktivnog metabolita ramiprilata posle oralne primene 2,5 mg i 5 mg ramiprila je 45%.

Maksimalne koncentracije ramiprilata, jedinog aktivnog metabolita ramiprila u plazmi, postižu se za 2-4 sata nakon uzimanja ramiprila. Koncentracije ramiprilata u plazmi u stanju ravnoteže (steady-state) nakon uzimanja uobičajenih doza ramiprila u režimu doziranja jednom dnevno, postižu se otprilike četvrtog dana terapije.

Distribucija

Vezivanje ramiprila za proteineu serumu iznosioko 73%, a za ramiprilat oko 56%.

Biotransformacija

Ramipril se skoro u potpunosti metaboliše do ramiprilata i do estra diketopiperazina, diketopiperazinskekiselinei glukuronida ramiprila i ramiprilata.

Eliminacija

Izlučivanje metabolita se odvija prvenstveno preko bubrega. Koncentracije ramiprilata u plazmi smanjuju se polifazno. Zbog snažnog saturirajućeg vezivanja za ACE inhibitore enzima, kao i spore

15 od 18

disocijacije, ramiprilat pokazuje produženu terminalnu fazu eliminacije pri veoma malim koncentracijama u plazmi.

Nakon višestruke primene ramiprila jednom dnevno efektivno poluvreme eliminacije ramiprilata iznosilo je 13-17 sati pri dozi 5-10 mg ramiprila i značajno duže pri uzimanju manjih doza od 1,25 do 2,5 mg ramiprila. Ova razlika je u vezi sa saturabilnim kapacitetom enzima da veže ramiprilat. Primena jednokratne doze ramiprila nije dovela do prisutnosti ramiprila i njegovih metabolita u koncentraciji u kojoj bi se mogli otkriti u majčinom mleku. Ipak, efekat višestrukih doza nije poznat.

Pacijenti sa oštećenom funkcijombubrega(videti odeljak 4.2)

Izlučivanje ramiprilata je smanjeno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, a klirens ramiprilata je proporcionalan klirensu kreatinina. Ovo dovodi dopovećane koncentracijeramiprilata u plazmi. Samim tim je i smanjenje ovih koncentracija sporije, nego kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega.

Pacijenti sa oštećenom funkcijomjetre (videti odeljak 4.2)

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, metabolizam ramiprila u ramiprilat je odložen zbog smanjene aktivnosti esteraza-enzima jetre pa su koncentracije ramiprila u plazmi kod tih pacijenata povećane. Međutim, maksimalne koncentracije ramiprilata kod ovih pacijenata se ne razlikuju od onih koje se javljaju kod pacijenata sa očuvanom funkcijom jetre.

Hidrohlortiazid Resorpcija

Nakon oralnog uzimanja oko 70% hidrohlortiazida se resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Maksimalne koncentracije hidrohlortiazida u plazmi se postižu za 1,5 do 5 sati.

Distribucija

Vezivanje hidrohlortiazida za proteine plazme je 40%.

Biotransformacija

Hidrohlortiazid se zanemarljivo malo metaboliše pri prolazu kroz jetru.

Eliminacija

Hidrohlortiazid se gotovo u potpunosti (>95%) eliminiše u neizmenjenom obliku preko bubrega; 50 do 70% pojedinačno uzete oralne doze se eliminiše u toku 24 sata. Poluvreme eliminacije iznosi 5 do 6 sati.

Pacijenti sa oštećenom funkcijombubrega(videti odeljak 4.2)

Izlučivanje hidrohlortiazida je smanjeno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Renalni klirens hidrohlortiazida proporcionalno je povezan s klirensom kreatinina. Ovo dovodi do povećanja koncentracije hidrohlortiazida u plazmi, koja se smanjuje sporije nego kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega.

Pacijenti sa oštećenom funkcijomjetre (videti odeljak 4.2)

Kod pacijenata sa cirozom jetre farmakokinetika hidrohlortiazida nije značajno izmenjena. Farmakokinetika hidrohlortiazida nije ispitivana kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Ramipril i hidrohlortiazid

Istovremeno uzimanje ramiprila i hidrohlortiazida ne utiče na njihovu bioraspoloživost. Kombinacija fiksnih doza se može smatrati bioekvivalentnom lekovima koji sadrže pojedinačne komponente.

Ramiprili hidrohlortiazid

16 od 18

Kod pacova i miševa, istovremena primena ramiprila i hidrohlortiazida ne pokazuje akutno toksično delovanje do 10000 mg/kg. Studije primene ponovljenih doza sprovedene na pacovima i majmunima pokazale su samo poremećaje ravnotežeelektrolita.

Reproduktivne studije na pacovima i kunićima pokazale su da je kombinacija nešto toksičnija u odnosu na pojedinačne komponente, ali ni jedna od studija nije pokazala teratogeni efekat kombinacije.

Studije mutagenosti i kancerogenosti nisu sprovođene za ovu kombinaciju.

Ramipril

Opsežna ispitivanja mutagenosti korišćenjem nekoliko sistema ispitivanja nisu dala nikakve indikacije da ramipril poseduje mutagena ili genotoksična svojstva.

Dugoročne studije na pacovima i miševima nisu dale nikakve indikacije o bilo kakvom tumorogenom efektu.

Bubrežni tubuli sa oksifilnim ćelijama i tubuli sa oksifilnom ćelijskom hiperplazijom kod pacova smatraju se odgovorom na funkcionalne promene i morfološke promene, a ne kao neoplastični ili pre-neoplastični odgovor.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid nije bio genotoksičan u in vitro Ames-ovom testu mutagenosti sojeva Salmonella typhimurium TA 98, TA 100, TA 1535, TA 1537 i TA 1538, kao ni u testu jajnika kineskog hrčka (engl. Chinese Hamster Ovary, CHO) za ispitivanje hromozomskih aberacija, niti u in vivo testovima kod kojih su korišćeni hromozomi geminalnih ćelija miševa, hromozomi koštane srži kineskog hrčka polno vezani recesivni gen za letalnu osobinu i sex-linked recessive lethal trait gene (SLRL) Drosophila (vinske mušice). Pozitivni rezultati testa dobijeni su samo u in vitro testovima za klastogenost (engl. CHO Sister Chromatid Exchange) i u testovima za mutagenost (engl. Mouse Lymphoma Cell assays), korišćenjem koncentracija hidrohlortiazida od 43 do 1300 mikrograma/mL i u testu hromatidnog nerazdvajanja (engl. non-disjunction) na Aspergillus nidulans-u.

Dvogodišnje studije hranjenja na miševima i pacovima sprovedene pod okriljem američkog Nacionalnog toksikološkog programa (NTP) nisu otkrile nikakve dokaze o kancerogenom potencijalu hidrohlortiazida kod ženki miševa (u dozama do približno 600 mg/kg/dan) ili kod mužjaka i ženki pacova (u dozama do približno 100 mg/kg/dan). NTP je, međutim, pronašao dvosmislene dokaze o hepatokarcinogenosti kod mužjaka miševa.

Prilinda plus, 2,5 mg/12,5 mg, tablete natrijum-hidrogenkarbonat

laktoza, monohidrat

kroskarmeloza-natrijum

skrob, preželatinizovan (skrob 1500) natrijum-stearilfumarat

Prilinda plus, 5 mg/25 mg, tablete natrijum-hidrogenkarbonat laktoza, monohidrat

kroskarmeloza-natrijum

skrob, preželatinizovan (skrob 1500) natrijum-stearilfumarat

17 od 18

Nije relevantno.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 25° C.

Unutrašnje pakovanje je Al/Al blister.

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze četiri blistera sa po 7 tableta (ukupno 28 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materjala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Prilinda plus tablete, predstavljaju kombinaciju dve aktivne supstance ramiprila i hidrohlortiazida. Ramipril pripada grupi lekova koji se nazivaju ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima).

Deluje tako što:

• Smanjuje stvaranje supstanci u Vašem telu koje mogu da povećaju krvni pritisak;
• Opušta i proširuje krvne sudove;
• Olakšava srcu da pumpa krv kroz telo.

Hidrohlortiazid pripada grupi lekova koji se nazivaju tiazidni diuretici ili lekovi za izbacivanje tečnosti Deluje tako što povećava količinu mokraće (urina) koja se izbacuje iz Vašeg organizama. Na ovaj način se snižava krvni pritisak.

Lek Prilinda plus primenjuje se za lečenje povišenog krvnog pritiska. Ove dve aktivne supstance deluju zajedno i koriste se ako prethodno lečenje sa pojedinačnim aktivnim supstancama (ramipril ili hidrohlorotiazid) nije dalo dovoljno dobre rezultate.

• ste preosetljivi (alergični) na ramipril, hidrohlortiazid, ili bilo koju pomoćnu supstancu koja ulazi u sastav tableta navedenih u odeljku 6 Dodatne informacije;
• ste preosetljivi(alergični) na lekove slične leku Prilinda plus (drugi ACE inhibitori ili derivati sulgonamida). Znaci alergijske reakcije su: osip, problem sa gutanjem ili disanjem, oticanje usana, lica, grla ili jezika;
• ste već imali ozbiljnu alergijsku reakciju označenu kao “angioedem”. Znaci ove alergijske reakcije uključuju svrab, koprivnjaču (urtikarija), crvene tačke na rukama, stopalima i grlu, oticanje grla i jezika, otok oko očiju i usana, otežano disanje i gutanje;
• ste na dijalizi ili bilo kom drugom tretmanu filtracije krvi. U zavisnosti od aparata koji se koriste lek Prilinda plus možda nije odgovarajući lek za Vas;
• imate problema sa bubregom zbog smanjenog snabdevanja bubrega krvlju (suženje bubrežnih arterija (stenoza renalne arterije)) obostrano ili jednostrano u slučaju postojanja samo jednog bubrega;
• ste u periodu poslednjih 6 meseci trudnoće (videti odeljak „ Trudnoća i dojenje“);
• dojite bebu (videti odeljak „ Trudnoća i dojenje“);
• imate teži poremećaj bubrežne funkcije (klirens kreatinina manji od 30 mL/min) a niste na dijalizi;
• imate značajan poremećaj koncentracije elektrolita (kalcijum, kalijum, natrijum) u krvi
• imate teška oštećenja funkcije jetre;
• ako imate dijabetes ili oštećenu funkciju bubrega i uzimate lekove za snižavanje krvnog pritiska koji sadrže aliskiren..

Nemojte uzimati lek Prilinda plus ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što uzmete lek Prilinda plus.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Prilinda plus:

• ukoliko imate probleme sa srcem, jetrom ili bubrezima;

ukoliko ste izgubili dosta tečnosti ili soli iz organizma zbog povraćanja ili ste imali proliv (dijareju), znojili ste se više nego što je to uobičajeno, bili na dijeti sa smanjenim unosom soli, uzimali diuretike duže vreme ili ste išli na dijalizu;

• ukoliko imate u planu terapiju za smanjenje alergije na ujede pčele ili ose (desenzitizacija);
• ukoliko treba da primite anestetik, npr. zbog operacije ili bilo kog stomatološkog zahvata. Možda će biti potrebno da prestanete da uzimate lek Prilinda plus jedan dan pre intervencije, o čemu se morate konsultovati sa lekarom;
• ukoliko imate velike koncentracije kalijuma u krvi (dokazane laboratorijskim analizama krvi);
• ukoliko uzimate lekove ili imate stanja koja mogu dovesti do smanjenih vrednosti natrijuma u krvi. Vaš lekar će možda redovno sprovoditi laboratorijske analize krvi, posebno za proveru vrednosti natrijuma u krvi, naročito kod starijih;
• ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova koji povećavaju rizik od razvoja angiodema: sirolimus, everolimus, tensirolimus, koji pripadaju grupi mTOR inhibitora (koriste se kako bi se izbeglo odbacivanje presađenih organa);
• DPP-IV inhibitori (vildagliptin, saksagliptin ili linagliptin);
• ukoliko imate kolagenu vaskularnu bolest (npr. lupus erythematosus i scleroderma);
• morate reći Vašem lekaru ukoliko mislite da ste trudni (ili planirate trudnoću). Lek Prilinda plus tablete se ne preporučuje u prva tri meseca trudnoće i može da izazove ozbiljna oštećenja ploda ukoliko se primenjuje nakon trećeg meseca trudnoće (videti odeljak „ Trudnoća i dojenje“);
• ukoliko imate slabljenje vida ili Vam se javi bol u oku, naročito ako imate rizik za razvoj stanja koje se naziva glaukom ili imate alergiju na lekove koji sadrže penicilin ili sulfonamide;
• ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova, koji se koriste za lečenje povišenog krvnog pritiska: blokatore receptora angiotenzina II (ARB) (nazivaju se sartani, npr. valsartan, telmisartan,

irbesartan), posebno ako imate problema sa bubrezima a koji su povezani sa šećernom bolešću; aliskiren

Ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja.Lečenje hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena uz visoke doze, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštite vidljive delove tela od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Prilinda plus.

Vaš lekar će možda morati da prati i proverava rad vaših bubrega, krvni pritisak i vrednosti elektrolita (npr.kalijuma) u krvi, putem laboratorijskih testova krvi u redovnim vremenskim intervalima. Takođe, potrebno je pogledati i informacije u odeljku " Lek Prilinda plus ne smete koristiti".

Deca i adolescenti

Lek Prilinda plus tableta se ne preporučuju deci i adolescentima mlađim od 18 godina zbog nedovoljno dostupnih podataka efikasnosti i bezbednosti u ovoj populaciji

Ukoliko se bilo šta od ovoga odnosi na Vas (ili niste u to sigurni), razgovarajte sa Vašim lekarom pre uzimanja leka Prilinda plus tableta.

Drugi lekovi i Prilinda plus

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili čete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Molimo Vas obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate ili ste do nedavno uzimali ili ste možda uzeli bilo koji drugi lek, zbog toga što lek Prilinda plus tablete mogu da utiču na delovanje drugih lekova, odnosno drugi lekovi mogu da utiču na delovanje leka Prilinda plus tableta.

Obavezno recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neke od sledećih lekova, jer oni mogu smanjiti dejstvo leka Prilinda plus tablete:

• Lekovi koji se koriste za smanjenje bola i zapaljenja (npr. nesteroidni antinflamatorni lekovi (NSAIL) kao što su ibuprofen ili indometacin i acetilsalicilna kiselina)
• Lekovi koji se koriste za lečenje niskog krvnog pritiska, šoka, srčane slabosti, astme ili alergija poput epinefrina, noradrenalina ili adrenalina. Ako koristite ove lekove, neophodno je da Vam lekar proveri krvni pritisak.

Obavezno recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neke od sledećih lekova, jer oni mogu da povećaju rizik od pojave neželjenih dejstava ako se uzimaju sa lekom Prilinda plus:

• lekovi koji se koriste za smanjenje bola i zapaljenja (npr. nesteroidni antinflamatorni lekovi (NSAIL) kao što su ibuprofen ili indometacin i acetilsalicilna kiselina)
• lekovi koji mogu smanjiti koncentracije kalijuma u krvi kao npr. lekovi protiv zatvora, diuretici ( lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma), amfotericin B (koristi se za lečenje gljivičnih infekcija) i ACTH ( koristi se u ispitivanju funkcije nadbubrežne žlezde)
• lekovi za lečenje raka (hemioterapija)
• lekovi za lečenje srčanih problema, uključujući i lekove za lečenje poremećaja srčanog ritma
• lekovi za sprečavanje odbacivanja transplantiranog organa (npr. ciklosporin)
• diuretici (lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma) kao furosemid
• lekovi koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u krvi kao spironolakton, triamteren, amilorid, soli kalijuma, trimetoprim sam, ili u kombinaciji sa sulfametoksazolom (za lečenje infekcija) i heparin (protiv zgrušavanja krvi)
• lekovi iz grupe kortikosteroida kao što je prednizolon
• lekovi koji nadoknađuju kalcijum
• alopurinol (za smanjenje količine mokraćne kiseline u krvi)
• prokainamid (za lečenje srčane aritmije)
• holestiramin (za smanjenje količine masnoća u krvi)
• karbamazepin (za lečenje epilepsije)
• heparin (protiv zgrušavanja krvi)
• temsirolimus (lek za lečenje raka)
• sirolimus, everolimus (za prevenciju odbacivanja grafta)
• vidagliptin (lek za lečenje dijabetesa tipa 2)
• racekadotril (koristi se za zaustavljanje dijareje)
• Vaš lekar će možda morati da promeni dozu lekova i /ili preduzme druge mere opreza: Ako uzmete blokatore receptora angiotenzina II (ARB) ili aliskiren (vidi takođe delove "Lek Prilinda plus ne smete koristiti" i " Kada uzimate lek Prilinda plus, posebno vodite računa").

Obavezno recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neke od sledećih lekova, jer lek Prilinda plus tableta može uticati na njihovo delovanje:

• lekovi za lečenje šećerne bolesti kao što su oralni lekovi za smanjenje koncentracije glukoze i insulina. Lek Prilinda plus tablete mogu takođe da smanje koncentraciju šećera u krvi. Dok ste na terapiji lekom Prilinda plus, morate redovno kontrolisati koncentraciju šećera u krvi
• litijum (za probleme sa mentalnim zdravljem). Lek Prilinda plus može da poveća koncentraciju litijuma u krvi, zbog čega je potrebno da Vaš lekar redovno i pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u krvi
• lekovi za opuštaje mišića
• hinin (za lečenje malarije)
• lekovi koji sadrže jod, a koriste se kao kontrastno sredstvo pri različitim snimanjima u bolnicama.
• penicilin (za lečenje infekcija)
• lekovi protiv zgrušavanja krvi, a uzimaju se oralno (oralni antikoagulansi) kao npr. varfarin

Ukoliko se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas (ili niste sigurni), posavetujte se sa Vašim lekarom pre uzimanja leka Prilinda plus.

Uzimanje leka Prilinda plus sa hranom, pićima i alkoholom

• Uzimanje alkohola sa lekom Prilinda plus tablete može izazvati vrtoglavicu ili ošamućenost.

Ukoliko brinete koliko alkoholnih pića možete da uzimate dok ste na terapiji lekom Prilinda plus comp tabletama, porazgovarajte sa Vašim lekarom, jer lekovi za smanjenje krvnog pritiska i alkohol mogu imati aditivno dejstvo (dolazi do većeg nepoželjnog smanjenja krvnog pritiska)

• Lek Prilinda plus se može uzimati sa ili bez hrane.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Morate reći Vašem lekaru ako ste trudni, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću.

Ne treba da uzimate lek Prilinda plus tablete u prvih 12 nedelja trudnoće i ne smete da ih uzimate posle 13. nedelje trudnoće jer njegova primena u trudnoći može oštetiti Vaš plod.

Ukoliko zatrudnite dok ste na terapiji lekom Prilinda plus tableta, odmah se javite Vašem lekaru. U slučaju planiranja trudnoće potrebno je preći na neku drugu alternativnu terapiju.

Dojenje

Lek Prilinda plus ne smete da uzimate ukoliko dojite bebu.

Posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja bilo kog leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Možete da osetite vrtoglavicu nakon uzimanja leka Prilinda plus. Postoji veća mogućnost da se ovo desi u početku lečenja ili kada počnete da uzimate veće doze leka. Ako osetite vrtoglavicu nemojte da vozite ili da rukujete bilo kojim alatom ili mašinom.

Lek Prilinda plus sadrži laktozu.

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut.Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje kod sledećih indikacija:

Snižavanje povišenog krvnog pritiska:

Vaš lekar će odrediti doziranje na osnovu Vašeg stanja dok Vaš krvni pritisak ne bude pod kontrolom.

Stariji pacijenti

Vaš lekar će smanjiti početnu dozu i postepeno prilagoditi terapiju.

Uzimanje leka Prilinda plus

• Uzimajte lek Prilinda plus oralno, svakoga dana u isto vreme, uobičajeno je ujutro
• Lek progutajte sa dovoljno tečnosti
• Nemojte žvakati i drobiti tabletu

Ako ste uzeli više leka Prilinda plus nego što treba

Recite Vašem lekaru ili idite što je pre moguće u najbližu bolnicu. Nemojte sami voziti do bolnice, zamolite nekoga da vas odveze ili pozovite hitnu pomoć. Ponesite sa sobom pakovanje leka koji ste uzeli. Ovo je potrebno da bi lekar znao koji lek ste uzeli.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Prilinda plus

• Ukoliko ste propustili da uzmete dozu, uzmite sledeću dozu prema uobičajenom rasporedu.
• Nikada ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili to što ste propustili da uzmete lek.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Prilinda plus

Važno je da nastavite da uzimate lek Prilinda plus, sve dok Vam lekar ne kaže da prekinete sa terapijom. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja o tome kako da koristite ovaj lek, pitajte Vašeg lekaraili farmaceuta.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah prekinite sa uzimanjem leka Prilinda plus i obratite se Vašem lekaru ukoliko primetite bilo koje od navedenih neželjenih dejstava – možda će Vam biti neophodna medicinska pomoć:

• Otok lica, usana ili grla, što stvara poteškoće pri gutanju i disanju,kao i pojavu svraba i osipa. To može biti znak ozbiljne alergijske reakcije na lek Prilinda plus.
• Ozbiljne reakcije na koži: osip, čirevi u ustima, pogoršanje postojećih oboljenja kože, crvenilo, plikovi ili ljušćenje kože ( npr. Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza ili erythema multiforme)

Odmah se obratite svom lekaru ako primetite neku od navedenih ozbiljnih neželjenih reakcija:

• Ubrzan rad srca, neujednačeno ili snažno lupanje srca (palpitacije), bol u grudima, stezanje i teskoba u grudima ili ozbiljne probleme, uključujući srčani udar ili moždani udar (šlog).
• Nedostatak daha ili kašalj i groznica koji traju 2-3 dana, smanjenje apetita. Ovi simptomi mogu da budu znaci problema sa plućima, uključujuću i zapaljenje pluća.
• Ako Vam se pojavljuju modrice češće nego pre, krvarenje koje je duže od uobičajenog, bilo koji znak krvarenja (npr.krvarenje desni), crvene tačkice na koži ili crvene mrlje na koži, veća sklonost ka infekcijama nego što je to uobičajeno, bol u grlu i groznica, osećaj umora, nesvestice, vrtoglavice ili bledilo kože. Ovo mogu biti znaci oboljenja krvi ili koštane srži.
• Ozbiljan bol u stomaku koji se može proširiti i na leđa. Ovo može biti znak pankreatitisa (zapaljenja gušterače).
• Groznica, jeza, umor, gubitak apetita, bol u stomaku, osećaj mučnine, žuta prebojenost kože ili beonjača (žutica). Ovo mogu biti simptomi problema sa jetrom, npr. hepatitisa (zapaljenje jetre) ili oštećenja jetre.

Ostala neželjena dejstva uključuju:

Molimo Vas obavestite Vašeg lekara ako bilo koje od neželjenih dejstava postane ozbiljno ili traje duže od nekoliko dana.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Glavobolja, slabost ili umor
• Osećaj vrtoglavice. Češće se dešava nakon prve doze ili povećanja doze
• Suv, nadražajni kašalj ili bronhitis
• Laboratorijski testovi pokazuju povećanu koncentraciju šećera u krvi. Ukoliko imate dijabetes, ovo može pogoršati stanje
• Laboratorijski testovi krvi pokazuju povećanu koncentraciju mokraćne kiseline i masnoća u krvi
• Bolni, crveni i otečeni zglobovi

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Osip sa ili bez uzdignutih površina
• Crvenilo, nesvestica, hipotenzija (izuzetno nizak krvni pritisak), naročito pri naglom ustajanju ili sedanja
• Problemi sa ravnotežom (vrtoglavica)
• Svrab i neuobičajene reakcije na koži kao što su neosetljivost, žmarci, peckanje, osećaj toplote (parestezija)
• Gubitak ili promene ukusa
• Problemi sa spavanjem
• Depresija, neraspoloženje, nervoza ili uznemirenost
• Zapušen nos, zapaljenje sinusa (sinuzitis), nedostatak daha
• Zapaljenje desni (gingivitis), otečena usta
• Crvenilo, svrab, otok i suzenje očiju
• Zujanje u ušima
• Zamućen vid
• Gubitak kose
• Bolovi u grudima
• Bolovi u mišićima
• Zatvor, bolovi u stomaku ili crevima
• Problemi sa varenjem ili mučnina
• Pojačano mokrenje
• Pojačano znojenje i žeđ
• Gubitak ili smanjenje apetita (anoreksija)
• Ubrzan ili nepravilan srčani rad
• Otok ruku i nogu. Može biti znak da organizam zadržava više vode nego obično
• Povišena temperatura
• Seksualna nemoć muškaraca
• Laboratorijski testovi krvi pokazuju smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca ili trombocita ili količine hemoglobina
• Laboratorijski testovi krvi pokazuju promene u radu jetre, pankreasa i bubrega
• Laboratorijski testovi krvi pokazuju smanjenje koncentracije kalijuma

Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Mučnina, proliv ili gorušica
• Crven i otečen jezik ili suva usta
• Laboratorijski testovi krvi pokazuju povećanje koncentracije kalijuma

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

- Rak kože i usana

Druga neželjena dejstva:

Obratite se Vašem lekaru ako bilo šta od navedenog postane ozbiljno ili traje nekoliko dana

• Otežana koncentracija, osećaj nesigurnosti ili zbunjenosti
• Promene boje prstiju na rukama ili nogama kada je hladno i peckanje ili bol pri zagrevanju prstiju (Raynaud-ov fenomen)
• Uvećanje grudi kod muškaraca
• Stvaranje krvnih ugrušaka
• Poremećaji sluha
• Smanjena količina suzne tečnosti
• Predmeti deluju žućkasto
• Dehidracija
• Otok, bolovi i crvenilo obraza (zapaljenje pljuvačnih žlezda)
• Bol u stomaku, proliv ili povraćanje. Može biti znak da imate bolest zvanu intestinalni angioedem.
• Preosetljivost na sunčevu svetlost
• Jako perutanje ili ljušćenje kože, osip praćen svrabom, druge kožne reakcije kao crveni osip na licu i čelu
• Osip ili modrice na koži
• Mrlje na koži i hladnoća ekstremiteta
• Problemi sa noktima (gubitak ili odvajanje nokatne ploče)
• Ukočenost mišića i nemogućnost pomeranja vilice (tetanija)
• Slabost ili grčevi mišica
• Smanjen libido kod muškaraca i žena
• Krv u mokraći. Može biti znak oštećenja bubrega (intersticijalni nefritis)
• Povećana koncentracija šećera u mokraći
• Laboratorijski testovi krvi pokazuju povećan broj jedne vrste belih krvnih zrnaca (eozinofilija)
• Laboratorijski testovi krvi pokazuju premalo krvnih ćelija u krvi (pancitopenija)
• Laboratorijski testovi krvi pokazuju manju koncentraciju soli kao npr. natrijuma, kalcijuma, magnezijuma i hlorida u krvi
• Ukoliko Vam je urin tamno prebojen, osećate se umorno, imate grčeve u mišićima, stanje konfuzije što može biti posledica nedostatka ADH (anti-diuretskog hormona). Ako se kod Vas jave ovi simptomi odmah se javite lekaru
• Usporene ili neprimerene reakcije
• Promene čula mirisa
• Teškoće sa disanjem ili pogoršanje astme
• Jak bol u oku, zamućen vid ili svetli krugovi oko izvora svetlosrti, glavobolja, obilno suzenje ili mučnina i povraćanje, koji mogu biti stanje koje se naziva glaaukom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Prilinda plus posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju ("Važi do"). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati na temperaturi do 25ºC.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance leka Prilinda plus:

Prilinda plus, (2,5 mg/12,5 mg), tablete:

Jedna tableta sadrži:

ramipril 2,5 mg

hidrohlortiazid 12,5 mg

Prilinda plus, (5 mg/25 mg), tablete:

Jedna tableta sadrži:

ramipril 5 mg

hidrohlortiazid 25 mg

Pomoćne supstance leka Prilinda plus, (2,5 mg/12,5 mg), tablete i Prilinda plus, (5 mg/25 mg), tablete: natrijumhidrogen-karbonat; laktoza-monohidrat; kroskarmeloza-natrijum; skrob, preželatinizovan (skrob 1500); natrijumstearil-fumarat

Kako izgleda lek Prilinda plus i sadržaj pakovanja

Prilinda plus, (2,5 mg/12,5 mg), tablete:

Bele do do skoro bele boje, oblika kapsule, neobložene, ravne tablete, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani i oznakom 12,5; dimenzije tablete su 4,0x8,0mm.

Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Prilinda plus, (5 mg/25 mg), tablete:

Bele do skoro bele boje, oblika capsule, neobložene, ravne tablete, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani i bočno i oznakom 25; dimenzije tablete su 5,0x10,0mm.

Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je Al/Al blister u kome se nalazi 7 tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze četiri blistera sa po 7 tableta (ukupno 28 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFAR AD VRŠAC

Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-00787-18-002 od 16.03.2019. Prilinda plus, (2,5 mg/12,5 mg), tablete

515-01-00788-18-002 od 16.03.2019. Prilinda plus, (5 mg/25 mg), tablete