Saxenda® 6mg/mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Odrasli

Lek Saxenda je indikovan kao dodatak režimu ishrane sa smanjenim unosom kalorija i povećanom fizičkom aktivnošću za regulaciju telesne mase kod odraslih pacijenata sa početnim Indeksom telesne mase (ITM) od:

• ≥30 kg/m2 (gojaznost), ili
• ≥27 kg/m2 do <30 kg/m2 (prekomerna telesna masa) uz prisustvo bar jednog komorbiditeta povezanog sa telesnom masom kao što su disglikemija (predijabetes ili dijabetes melitus tip 2), hipertenzija, dislipidemija ili opstruktivna apneja u snu.

Lečenje lekom Saxenda treba prekinuti posle 12 nedelja primene doze od 3,0 mg/dan ako pacijenti nisu izgubili bar 5% svoje početne telesne mase.

Adolescenti (uzrasta ≥12 godina)

Lek Saxenda može se koristiti kao dodatak zdravoj ishrani i povećanom nivou fizičke aktivnosti u cilju kontrolisanja telesne mase kod adolescenata uzrasta od 12 godina i više koji imaju:

• gojaznost (ITM koji odgovara vrednosti ≥30 kg/m2 za odrasle prema međunarodnim graničnim vrednostima)* i
• telesnu masu preko 60 kg.

Terapiju lekom Saxenda treba prekinuti i ponovo proceniti potrebu za istim ukoliko pacijent nije izgubio bar 4% svog ITM-a ili z-vrednosti ITM-a nakon 12 nedelja primene doze od 3,0 mg/dan ili maksimalne doze koja se dobro podnosi.

*granične vrednosti ITM-a za gojaznost prema Međunarodnoj radnoj grupi za gojaznost (engl. International obesity task force, IOTF) rangirane prema polu uzrasta od 12 do 18 godina (videti Tabelu 1):

Tabela 1 Granične vrednosti ITM-a za gojaznost prema IOFT-u rangirane prema polu uzrasta od 12 do 18 godina

Doziranje

Odrasli

Početna doza je 0,6 mg jednom dnevno. Dozu treba povećavati do 3,0 mg jednom dnevno sa povećanjima od 0,6 mg, u intervalima od najmanje jedne nedelje, kako bi se poboljšala gastrointestinalna podnošljivost leka (videti Tabelu 2). Ako pacijent ne podnosi povećanje do sledeće doze tokom dve uzastopne nedelje, potrebno je razmotriti prekid lečenja. Ne preporučuju se dnevne doze veće od 3,0 mg.

Tabela 2 Raspored povećanja doze

Adolescenti (≥12 godina)

Za adolescente od 12 do manje od 18 godina starosti treba primeniti sličan raspored postupnog povećavanja doze kao kod odraslih (videti Tabelu 2). Dozu treba povećavati do 3,0 mg (doza održavanja) ili dok se ne dostigne maksimalna doza koja se dobro podnosi. Ne preporučuju se dnevne doze veće od 3,0 mg.

Propuštene doze

Ako se doza propusti u okviru perioda od 12 sati od vremena kada se obično primenjuje, pacijent treba da uzme dozu što je pre moguće. Ako je do sledeće doze ostalo manje od 12 sati, pacijent ne sme uzeti propuštenu dozu, već treba da nastavi uobičajeni režim primene jednom dnevno sa sledećom planiranom dozom. Ne sme se uzeti dodatna doza, niti se doza sme povećati kako bi se nadoknadila propuštena doza.

Pacijenti sa dijebetes melitusom tip 2

Lek Saxenda ne treba upotrebljavati zajedno sa drugim lekom iz grupe agonista GLP-1 receptora.

Pri započinjanju lečenja lekom Saxenda, potrebno je razmotriti smanjenje doze istovremeno primenjenog insulina ili insulinskih sekretagoga (kao što je sulfonilurea) da bi se smanjio rizik od hipoglikemije. Neophodna je samokontrola koncentracije šećera u krvi radi prilagođavanja doze insulina ili insulin- sekretagoga (videti odeljak 4.4).

Posebne populacije

Stariji pacijenti (≥65 godina)

Nije potrebno prilagođavanje doze prema životnom dobu. Terapijsko iskustvo kod pacijenata starosne dobi

≥75 godina ograničeno je i zato se ne preporučuje primena leka kod ovih pacijenata (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenta sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina ≥30 mL/min). Ne preporučuje se primena leka Saxenda kod pacijenta sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <30 ml/min) uključujući i pacijente sa završnim stadijumom bolesti bubrega (vidite odeljke 4.4, 4.8 i 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Ne preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenta sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre. Primena leka Saxenda ne preporučuje se kod pacijenta sa teškim oštećenjem funkcije jetre i treba ga primenjivati oprezno kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Nije potrebno prilagođavanje doze za adolescente uzrasta 12 godina i starije.

Bezbednost i efikasnost primene leka Saxenda kod dece mlađe od 12 godina nisu ustanovljeni (videti odeljak 5.1).

Način primene

Lek Saxenda je namenjen samo za supkutanu primenu. Ne sme se primenjivati intravenski ili intramuskularno.

Lek Saxenda se primenjuje jednom dnevno u bilo koje doba dana, nezavisno od obroka. Treba ga ubrizgati u abdomen, butinu ili nadlakticu. Mesto i vreme primene mogu se menjati bez prilagođavanja doze. Međutim, poželjno je da se lek Saxenda primenjuje otprilike u isto vreme, pa zato odaberite doba dana koje Vam najviše odgovara.

Za detaljnija uputstva o primeni, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na liraglutid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sledljivost

U cilju poboljšanja sledljivosti bioloških lekova, naziv i broj serije primenjenog leka treba jasno zabeležiti.

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom

Nema kliničkog iskustva sa primenom kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom stepena IV prema klasifikaciji NYHA (engl. New York Heart Association – Njujorško udruženje za bolesti srca), pa se zato primena liraglutida ne preporučuje kod tih pacijenata.

Posebne populacije

Bezbednost i efikasnost liraglutida za regulaciju telesne mase nisu ustanovljene kod pacijenata:

• starosti 75 godina ili više,
• lečenih drugim lekovima za regulaciju telesne mase,
• kod gojaznosti koja je posledica endokrinoloških poremećaja ili poremećaja u ishrani ili usled lečenja lekovima koji mogu izazvati povećanje telesne mase,
• sa teškim oštećenjem funkcije bubrega,
• sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Ne preporučuje se primena kod tih pacijenata (videti odeljak 4.2).

Kako liraglutid nije ispitan za regulaciju telesne mase kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre, treba ga primenjivati sa oprezom kod tih pacijenata (videti odeljke 4.2 i 5.2).

Postoji ograničeno iskustvo kod pacijenata sa inflamatornom bolesti creva i dijabetesnom gastroparezom. Primena liraglutida se ne preporučuje kod tih pacijenata, jer je povezana sa prolaznim gastrointestinalnim neželjenim reakcijama, uključujući mučninu, povraćanje i dijareju.

Pankreatitis

Akutni pankreatitis uočen je kod primene agonista GLP-1 receptora. Pacijente treba obavestiti o karakterističnim simptomima akutnog pankreatitisa. Ako postoje sumnje na pankreatitis, treba obustaviti primenu liraglutida; ako se potvrdi akutni pankreatitis, lečenje liraglutidom se ne sme ponovo započeti.

Holelitijaza i holecistitis

U kliničkim ispitivanjima regulacije telesne mase, zabeležena je veća učestalost holelitijaze i holecistitisa kod pacijenata lečenih liraglutidom nego kod pacijenata na placebu. Činjenica da značajan gubitak telesne mase može povećati rizik od holelitijaze, a time i holecistitisa, samo delimično objašnjava veću učestalost prilikom primene liraglutida. Holelitijaza i holecistitis mogu dovesti do hospitalizacije i holecistektomije. Potrebno je pacijente obavestiti o karakterističnim simptomima holelitijaze i holecistitisa.

Oboljenje štitaste žlezde

U kliničkim ispitivanjima dijabetesa tip 2, zabeležena su neželjena dejstva povezana sa štitastom žlezdom, kao što je gušavost, naročito kod pacijenata sa već postojećom bolešću štitaste žlezde. Zbog toga liraglutid treba primenjivati oprezno kod pacijenata sa oboljenjem štitaste žlezde.

Srčana frekvencija

U kliničkim ispitivanjima zabeleženo je povećanje srčane frekvencije prilikom primene liraglutida (videti odeljak 5.1). Potrebno je pratiti srčanu frekvenciju u redovnim intervalima u skladu s uobičajenom kliničkom praksom. Pacijente treba obavestiti o simptomima povećane srčane frekvencije (palpitacije ili osećaji ubrzanih otkucaja srca tokom mirovanja). Lečenje liraglutidom treba prekinuti kod pacijenata kod kojih je prisutno klinički značajno trajno povećanje srčane frekvencije tokom mirovanja.

Dehidratacija

Znaci i simptomi dehidratacije, uključujući oštećenje funkcije bubrega i akutnu insuficijenciju bubrega, prijavljeni su kod pacijenata lečenih agonistima GLP-1 receptora. Pacijente koji se leče liraglutidom treba upozoriti na potencijalni rizik od dehidratacije zbog gastrointestinalnih neželjenih dejstava i na to da treba da preduzmu mere opreza kako bi se izbegao gubitak tečnosti.

Hipoglikemija kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2

Kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, koji primaju liraglutid u kombinaciji sa insulinom i/ili sulfonilureom, moguć je povećani rizik od hipoglikemije. Rizik od hipoglikemije može se smanjiti smanjenjem doze insulina i/ili sulfoniluree.

Pedijatrijska populacija

Epizode klinički značajne hipoglikemije prijavljivane su kod adolescenata (≥12 godina) lečenih liraglutidom. Pacijente treba informisati o karakterističnim simptomima hipoglikemije i odgovarjućim aktivnostima.

Hiperglikemija kod pacijenata sa dijabetes melitusom koji se leče insulinom

Kod pacijenata sa dijabetes melitusom lek Saxenda ne sme se koristiti kao zamena za insulin. Dijabetesna ketoacidoza prijavljena je kod pacijenata zavisnih od insulina nakon brzog prekida ili smanjenja doze insulina (videti odeljak 4.2).

Pomoćne supstance

Lek Saxenda sadži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Liraglutid je u in vitro uslovima pokazao veoma slab potencijal za uključivanje u farmakokinetičke interakcije sa drugim aktivnim supstancama vezano za citohrom P450 (CYP) i vezivanje za proteine plazme.

Neznatan zastoj u pražnjenju creva tokom primene liraglutida mogao bi uticati na resorpciju istovremeno oralno primenjenih lekova. Studije interakcija nisu ukazale na klinički značajan zastoj u resorpciji i iz tog razloga nije potrebno prilagođavanje doze.

Ispitivanja interakcija sprovedena su sa dozom od 1,8 mg liraglutida. Uticaj na stopu pražnjenja želuca bio je jednak za doze od 1,8 mg liraglutida i 3,0 mg liraglutida (paracetamol PIK0-300 min). Nekoliko pacijenata lečenih liraglutidom prijavilo je najmanje jednu epizodu teške dijareje. Dijareja može da utiče na resorpciju istovremeno oralno primenjenih lekova.

Varfarin i drugi kumarinski derivati

Nije sprovedeno ispitivanje interakcija. Ne može se isključiti klinički značajna interakcija sa aktivnim supstancama slabe rastvorljivosti ili uskog terapijskog indeksa kao što je varfarin. Nakon započinjanja terapije liraglutidom kod pacijenata na terapiji varfarinom ili drugim kumarinskim derivatima, preporučuje se češće praćenje INR-a (engl. International Normalised Ratio – Mađunarodni normalizovani odnos).

Paracetamol (Acetaminofen)

Liraglutid nije promenio ukupnu izloženost paracetamolu nakon jedne doze od 1000 mg. Vrednost Cmax paracetamola bila je smanjena za 31% dok je medijana tmax bila odložena do 15 minuta. Nije potrebno prilagođavanje doze prilikom istovremene primene paracetamola.

Atorvastatin

Liraglutid nije promenio ukupnu izloženost atorvastatinu nakon primene jedne doze atorvastatina od 40 mg. Iz tog razloga, nije potrebno prilagodjavanje doze atorvastatina kada se primenjuje istovremeno sa liraglutidom. Vrednost Cmax atorvastatina bila je smanjena za 38% dok je medijana tmax bila produžena sa 1 sat na 3 sata prilikom istovremene primene sa liraglutidom.

Grizeofulvin

Liraglutid nije promenio ukupnu izloženost grizeofulvinu nakon primene jedne doze grizeofulvina od 500 mg. Vrednost Cmax grizeofulvina porasla je za 37% dok je medijana tmax ostala nepromenjena. Nije potrebno prilagođavanje doze grizeofulvina, kao ni drugih jedinjenja male rastvorljivosti i velike propustljivosti.

Digoksin

Primena jedne doze digoksina od 1 mg u kombinaciji sa liraglutidom dovela je do smanjenja sistemske izloženosti izražene kroz vrednost PIK digoksina za 16%; vrednost Cmax se smanjila za 31%. Medijana tmax digoksina bila je odložena sa 1 sat na 1,5 sat. Na osnovu ovih rezultata nije potrebno prilagođavanje doze digoksina.

Lizinopril

Primena jedne doze lizinoprila od 20 mg istovremeno sa liraglutidom dovela je do smanjenja sistemske izloženosti izražene kroz vrednost PIK lizinoprila za 15%; vrednost Cmax smanjila se za 27%. Uz istovremenu primenu sa liraglutidom, medijana tmax lizinoprila bila je produžena sa 6 sati na 8 sati. Na osnovu ovih rezultata nije potrebno prilagođavanje doze lizinoprila.

Oralni kontraceptivni lekovi

Nakon primene jedne doze nekog oralnog kontraceptivnog leka, liraglutid je smanjio vrednost Cmax etinilestradiola za 12%, a levonorgestrela za 13%. Uz liraglutid tmax je odložena za 1,5 sat za oba jedinjenja. Nije utvrđen klinički značajan uticaj na ukupnu izloženost etinilestradiolu ili levonorgestrelu. Zbog toga se smatra da istovremena primena ovih supstanci sa liraglutidom nema uticaja na kontraceptivni efekat.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija su izvođena samo kod odraslih pacijenata.

Trudnoća

Podaci o korišćenjenju liraglutida kod trudnica su ograničeni. Studije sprovedene na životinjama pokazale su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik kod ljudi nije poznat.

Liraglutid ne treba primenjivati tokom trudnoće. Ukoliko neka pacijentkinja želi da zatrudni ili se trudnoća dogodi, lečenje liraglutidom treba prekinuti.

Dojenje

Nije poznato da li se liraglutid izlučuje u majčino mleko. Studije sprovedene na životinjama pokazale su da liraglutid i njegovi strukturno slični metaboliti prelaze u mleko u maloj meri. Pretkliničke studije su pokazale da je smanjenje neonatalnog rasta kod dojenih mladunaca pacova povezano sa lečenjem (videti odeljak 5.3). Zbog nedostatka iskustva, lek Saxenda ne treba primenjivati tokom dojenja.

Plodnost

Bez obzira na blago smanjenje broja živih implanata, studije na životinjama nisu ukazale na štetan uticaj na plodnost (vidite odeljak 5.3).

Lek Saxenda ne utiče ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanjanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, moguće je osetiti vrtoglavicu uglavnom tokom prva 3 meseca lečenja lekom Saxenda. Ukoliko se javi vrtoglavica treba biti oprezan tokom upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila:

Bezbednost leka Saxenda procenjena je u 5 dvostruko slepih, placebom kontrolisanih ispitivanja koja su obuhvatila 5813 odraslih pacijenata koji su gojazni ili imaju prekomernu telesnu masu sa najmanje jednim komorbiditetom vezanim za masu. Sveukupno, gastrointestinalne reakcije bile su najčešće prijavljene neželjene reakcije tokom terapije (67,9%) (videti odeljak „Opis odabranih neželjenih reakcija“).

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

U tabeli 3 navode se prijavljena neželjena dejstva kod odraslih. Neželjena dejstva su razvrstana prema klasama sistema organa i učestalosti. Kategorije učestalosti su definisane kao: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10); povremena (≥1/1000 do <1/100); retka (≥1/10000 do <1/1000); veoma retka (<1/10000). U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Tabela 3 Prijavljene neželjene reakcije kod odraslih

*Hipoglikemija (na osnovu simptoma koje su prijavili sami pacijenti i koja nije potvrđena merenjima koncentracije glukoze u krvi) prijavljena kod pacijenata koji ne boluju od dijabetes melitusa tip 2, a koji su lečeni lekom Saxenda u kombinaciji sa režimom ishrane i fizičkim aktivnostima. Za dodatne informacije, molimo Vas da pogledate odeljak “Opis odabranih neželjenih reakcija”.

**Nesanica se uglavnom ispoljavala tokom prva 3 meseca terapije.

***Videti odeljak 4.4.

**** Iz kontrolisanih kliničkih ispitivanja faze 2, 3a i 3b. Opis odabranih neželjenih reakcija:

Hipoglikemija kod pacijenata bez dijabetes melitusa tip 2

U kliničkim ispitivanjima kod gojaznih ili pacijenata sa prekomernom telesnom masom koji ne boluju od dijabetes melitusa tipa 2, lečenih lekom Saxenda u kombinaciji sa režimom ishrane i fizičkim aktivnostima, nisu prijavljeni teški hipoglikemijski događaji (koji zahtevaju pomoć druge osobe). Simptome hipoglikemijskih događaja prijavilo je 1,6% pacijenata lečenih lekom Saxenda i 1,1% pacijenata koji su primali placebo; međutim, ove pojave nisu potvrđene merenjima koncentracije glukoze u krvi. Većina događaja bila je blagog intenziteta.

Hipoglikemija kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2

U kliničkom ispitivanju kod gojaznih ili pacijenata sa prekomernom telesnom masom sa dijabetes melitusom tip 2, lečenih lekom Saxenda u kombinaciji sa režimom ishrane i fizičkim aktivnostima, tešku hipoglikemiju (koja zahteva pomoć druge osobe) prijavilo je 0,7% pacijenata lečenih lekom Saxenda i to su bili isključivo pacijenati koji su istovremeno lečeni sulfonilureom. Takođe, kod tih pacijenata dokumentovanu simptomatsku hipoglikemiju prijavilo je 43,6% pacijenata lečenih lekom Saxenda i 27,3% pacijenata koji su primali placebo. Među pacijentima koji nisu istovremeno lečeni sulfonilureom, 15,7% pacijenata lečenh lekom Saxenda i 7,6% pacijenata koji su primali placebo prijavilo je dokumentovane simptomatske hipoglikemijske događaje (koje se definišu kao koncentracija glukoze u plazmi ≤3,9 mmol/L koja je propraćena simptomima).

Hipoglikemija kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 lečenih insulinom

U kliničkom ispitivanju kod gojaznih ili pacijenata sa prekomernom telesnom masom sa dijabetes melitusom tip 2, lečenih insulinom i liraglutidom u dozi od 3,0 mg/dan u kombinaciji sa režimom ishrane i fizičkim aktivnostima i do 2 oralna antidijabetika (engl. oral antidiabetics, OADs), tešku hipoglikemiju (koja zahteva pomoć druge osobe) prijavilo je 1,5% pacijenata lečenih liraglutidom u dozi od 3,0 mg/dan. U ovom ispitivanju, dokumentovanu simptomatsku hipoglikemiju (koja se definiše kao koncentracija glukoze u plazmi ≤3,9 mmol/L koja je propraćena simptomima) prijavilo je 47,2% pacijenata lečenih liraglutidom u dozi od 3,0 mg/dan i 51,8% pacijenata koji su primali placebo. Od pacijenata istovremeno lečenih

sulfonilureom, 60,9% pacijenata lečenih liraglutidom u dozi od 3,0 mg/dan i 60,0% pacijenata koji su primali placebo prijavilo je dokumentovane simptomatske hipoglikemijske epizode.

Gastrointestinalne neželjene reakcije

Većina epizoda gastrointestinalnih događaja bile su blagog do umerenog intenziteta, prolazne i u većini slučajeva nisu dovele do prekida terapije. Te reakcije su se obično javljale tokom prvih nedelja terapije i smanjivale se tokom nekoliko dana ili nedelja tokom nastavka terapije.

Kod pacijenata starosti ≥65 godina može se javiti više gastrointestinalnih efekata kada su na tarapiji lekom Saxenda.

Kod pacijenta sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina ≥30 ml/min) može se javiti više gastrointestinalnih efekata kada su na tarapiji lekom Saxenda.

Akutna insuficijencija bubrega

Kod pacijenata lečenih agonistima GLP-1 receptora, prijavljeni su slučajevi akutne insuficijencije bubrega. Većina prijavljenih epizoda dogodila se kod pacijenata kod kojih se javila mučnina, povraćanje ili dijareja, što je dovelo do smanjenja volumena (videti odeljak 4.4).

Alergijske reakcije

Nakon stavljanja liraglutida u promet, prijavljeno je nekoliko slučajeva anafilaktičkih reakcija sa simptomima kao što su hipotenzija, palpitacije, dispneja i edem. Anafilaktičke reakcije mogu potencijalno biti opasne po život. Ako se posumnja na anafilaktičku reakciju, treba prekinuti sa primenom liraglutida i lečenje se ne sme ponovo započinjati (videti odeljak 4.3).

Rekacije na mestu primene

Prijavljene su reakcije na mestu primene kod pacijenata na terapiji lekom Saxenda. Te reakcije su obično bile blage i prolazne, a većina je nestajala tokom nastavka terapije.

Tahikardija

U kliničkim ispitivanjima, tahikardija je prijavljena kod 0,6% pacijenata lečenih lekom Saxenda i kod 0,1% pacijenata koji su primali placebo. Većina pojava bila je blagog ili umerenog intenziteta. Pojave su bile izolovane i većina se povukla tokom daljeg lečenja lekom Saxenda.

Pedijatrijska populacija

U kliničkom ispitivanju sprovedenom kod adolesenata uzrasta od 12 do manje od 18 godina sa gojaznošću, 125 pacijenata bilo je izloženo leku Saxenda tokom 56 nedelja.

Sve ukupno, učestalost, tip i težina neželjenih reakcija kod adolesenata sa gojaznošću uporedivi su sa onim uočenim kod odraslih pacijenata. Povraćanje se javljalo sa dvostruko većom frekvencom kod adolescenata nego kod odraslih pacijenata.

Udeo pacijenata koji su prijavili najmanje jednu epizodu klinički značajne hipoglikemije bio je veći kod pacijenata na terapiji liraglutidom (1,6%) u poređenju sa placebom (0,8%). Nijedna teška hipoglikemijska epizoda nije se dogodila u ovom ispitivanju.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Tokom kliničkih ispitivanja i nakon stavljanja liraglutida u promet, prijavljeni su slučajevi predoziranja dozom do 72 mg (24 puta veća doza od preporučene doze za regulaciju telesne mase). Prijavljeni slučajevi uključivali su tešku mučninu, jako povraćanje i tešku hipoglikemiju.

U slučaju predoziranja treba započeti odgovarajuće potporno lečenje u skladu sa kliničkim znacima i simptomima pacijenta. Kod pacijenta je potrebno pratiti kliničke znake dehidratacije i koncentraciju glukoze u krvi.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u terapiji dijabetesa, analozi glukagonu sličnog peptida-1 (GLP-1).

ATC šifra: A10BJ02 Mehanizam dejstva

Liraglutid je acilirani analog humanog glukagonu sličanog peptida-1 (GLP-1) sa 97% podudarnosti sekvence aminokiselina sa endogenim humanim GLP-1. Liraglutid se vezuje za receptor GLP-1 (GLP-1R) i aktivira ga.

GLP-1 je fiziološki regulator apetita i unosa hrane, ali tačan mehanizam njegovog dejstva nije sasvim jasan. U studijama sprovedenim na životinjama, periferna primena liraglutida dovela je do njegovog preuzimanja u određene delove mozga koji učestvuju u regulaciji apetita, pri čemu je liraglutid putem specifične aktivacije GLP-1R doveo do povećanja ključnih signala sitosti i smanjenja ključnih signala gladi, i time doveo do smanjenja telesne mase.

GLP-1 receptori su takođe eksprimirani i na specifičnim mestima u srcu, vaskularnom, imunskom sistemu i bubrezima. U modelima ateroskleroze na miševima, liraglutid je sprečio progresiju plaka aorte i smanjio inflamaciju plaka. Dodatno, liraglutid je imao povoljan efekat na vrednost lipida u plazmi. Liraglutid nije smanjio veličinu već ustanovljenih plakova.

Farmakodinamski efekti

Liraglutid smanjuje telesnu masu kod ljudi uglavnom gubitkom masnog tkiva i pri tom su relativna smanjenja količine visceralnog masnog tkiva veća nego smanjenja količine potkožnog masnog tkiva. Liraglutid reguliše apetit pojačavanjem osećaja punoće i sitosti, istovremeno ublažavajući osećaj gladi i potencijalne konzumacije hrane, što dovodi do smanjenog unosa hrane. Liraglutid ne povećava utrošak energije u poređenju sa placebom.

Liraglutid stimuliše lučenje insulina i snižava lučenje glukagona u zavisnosti od nivoa glukoze, što dovodi do smanjenja glukoze našte i glukoze nakon obroka. Efekat snižavanja glukoze izraženiji je kod pacijenata sa predijabetesom i dijabetesom u poređenju sa pacijentima sa normoglikemijom. Klinička ispitivanja ukazuju

na to da liraglutid poboljšava i održava funkciju beta ćelija, prema proceni modela homeostaze za funkciju beta ćelija (HOMA-B), kao i odnosa proinsulina i insulina.

Klinička efikasnost i bezbednost

Efikasnost i bezbednost liraglutida za regulaciju telesne mase u kombinaciji sa smanjenim unosom kalorija i povećanom fizičkom aktivnošću ispitani su u četiri randomizovana, dvostruko slepa, placebo-kontrolisana ispitivanja faze 3, koja su obuhvatila ukupno 5358 odraslih pacijenata.

• Ispitivanje 1 (SCALE Gojaznost i Pre-dijabetes – 1839): Ukupno 3731 pacijent sa gojaznošću (ITM ≥30 kg/m2) ili sa prekomernom telesnom masom (ITM ≥27 kg/m2) sa dislipidemijom i/ili hipertenzijom stratifikovani su prema statusu predijabetesa na skriningu i početnim vrednostima ITM (≥30 kg/m2 ili <30 kg/m2). Svih 3731 pacijenata randomizovano je na 56 nedelja terapije i 2254 pacijenta sa predijabetesom na skriningu randomizovani su na 160 nedelja tretmana. Nakon oba perioda tretmana sledio je 12-nedeljni opservacijski period praćenja bez primene leka ili placeba. Osnovnu terapiju za sve pacijente činila je promena životnog stila u vidu režima ishrane sa smanjenim energetskim unosom i savetovanja za fizičku aktivnost.

U 56-nedeljnom delu Ispitivanja 1 procenjenjen je gubitak telesne mase kod svih 3731 randomizovanih pacijenata (2590 završilo ispitivanje).

U 160-nedeljnom delu Ispitivanja 1 procenjeno je vreme do početka dijabetesa tip 2 kod 2254 randomizovana pacijenata sa predijabetesom (1128 završilo ispitivanje).

• Ispitivanje 2 (SCALE Dijabetes – 1922): U 56-nedeljnom ispitivanju procenjivan je gubitak telesne mase kod 846 randomizovanih (628 završilo ispitivanje) gojaznih i pacijenata sa prekomernom telesnom masom sa nedovoljno kontrolisanim dijabetes melitusom tip 2 (raspon HbA1c 7–10%). Osnovni tretman na početku ispitivanja uključivao je ili samo režim ishrane i fizičku aktivnost, metformin, sulfonilureu, glitazon bilo kao samostalne lekove, bilo kao njihovu kombinaciju.
• Ispitivanje 3 (SCALE Apneja u snu – 3970): U 32-nedeljnom ispitivanju procenjivani su težina apneje u snu i gubitak telesne mase kod 359 randomizovanih (276 završilo ispitivanje) gojaznih pacijenata sa umerenom ili teškom opstruktivnom apnejom u snu.
• Ispitivanje 4 (SCALE Održavanje – 1923): U 56-nedeljnom ispitivanju procenjivano je održavanje i gubitak telesne mase kod 422 randomizovana (305 završilo ispitivanje) gojazna i pacijenata sa prekomernom telesnom masom sa hipertenzijom ili dislipidemijom nakon prethodnog gubitka telesne mase od ≥5% usled niskokalorične dijete.

Telesna masa

Kod gojaznih/pacijenata sa prekomernom telesnom masom u svim proučavanim grupama postignut je superioran gubitak telesne mase uz primenu liraglutida u poređenju sa primenom placeba. U svim ispitivanim populacijama, veći udeo pacijenata postigao je gubitak telesne mase ≥5% i >10% uz primenu liraglutida nego placeba (tabele 4–6). Tokom 160-nedeljnog dela Ispitivanja 1, gubitak telesne mase dogodio se uglavnom tokom prve godine i održavan je tokom 160 nedelja. U Ispitivanju 4, više pacijenata je održalo gubitak telesne mase postignut pre početka tretmana sa liraglutidom nego sa placebom (81,4% odnosno 48,9%). Specifični podaci o gubitku telesne mase, ispitanicima koji su odgovorili na terapiju, vremenskom toku i kumulativnoj distribuciji promene telesne mase (%) za Ispitivanja 1-4 prikazana su u tabelama 4-8 i grafikonima 1, 2 i 3.

Odgovor na gubitak telesne mase nakon 12 nedelja lečenja liraglutidom (u dozi od 3,0 mg)

Ispitanici sa ranim terapijskim odgovorom definisani su kao pacijenti koji su postigli smanjenje telesne mase

≥5% posle 12 nedelja uz primenu terapijske doze liraglutida (4 nedelje povećanja doze i 12 nedelja na terapijskoj dozi). U 56-nedeljnom delu Ispitivanja 1, 67,5% pacijenata postiglo je smanjenje telesne mase

≥5% nakon 12 nedelja. U Ispitivanju 2, 50,4% pacijenata postiglo je smanjenje telesne mase ≥5% nakon 12

nedelja. Uz nastavak lečenja liraglutidom, predviđa se da će 86,2% od tih ispitanika sa ranim terapijskim odgovorom postići smanjenje telesne mase od ≥5%, a za 51% predviđa se da će postići smanjenje telesne mase od ≥10% posle jedne godine lečenja. Predviđen srednji gubitak telesne mase kod ispitanika sa ranim terapijskim odgovorom koji završe jednu godinu lečenja je 11,2% njihove početne telesne mase (9,7% za muškarce i 11,6% za žene). Za pacijente koji su postigli gubitak telesne mase <5% nakon 12 nedelja na terapijskoj dozi liraglutida, udeo pacijenata kod kojih nije postignuto smanjenje telesne mase od ≥10% posle jedne godine iznosi 93,4%.

Kontrola glikemije

Lečenje liraglutidom značajno je poboljšalo glikemijske parametre u svim podpopulacijama sa normoglikemijom, predijabetesom i dijabetes melitusom tip 2. U 56-nedeljnom delu Ispitivanja 1, kod manjeg broja pacijenata lečenih liraglutidom razvio se dijabetes melitus tip 2 u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo (0,2% u odnosu na 1,1%). Više pacijenata sa predijabetesom je na početku ispitivanja postiglo reverziju predijabetesa u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo (69,2% u odnosu na 32,7%). U 160-nedeljnom delu Ispitivanja 1, primarni parametar praćenja efikasnosti bio je udeo pacijenata sa početkom dijabetes melitusa tip 2 procenjenim kao vreme do početka. U 160-oj nedelji, dok su još bili na terapiji, kod 3% pacijenata lečenih lekom Saxenda i 11% pacijenata koji su primali placebo dijagnostikovan je dijabetes melitus tip 2. Procenjeno vreme do početka dijabetes melitusa tip 2 za pacijente lečene liraglutidom u dozi od 3,0 mg bilo je 2,7 puta duže (sa intervalom pouzdanosti 95% od [1,9; 3,9], pa je hazard ratio od opasnosti da se razvije dijabetes melitus tip 2 bila 0,2 za liraglutid naspram placeba.

Kardiometabolički faktori rizika

Lečenje liraglutidom značajno je poboljšalo sistolni krvni pritisak i obim struka u poređenju sa placebom (tabele 4, 5 i 6).

Indeks Apneje i Hipopneje (engl. Apnoea-Hypopnoea Index, AHI)

Lečenje liraglutidom značajno je smanjilo težinu opstruktivne apneje u snu prema proceni promene od početne vrednosti u vrednosti AHI u poređenju sa placebom (tabela 7).

Tabela 4 Ispitivanje 1: Promene od početne vrednosti u telesnoj masi, glikemiji i kardiometaboličkim parametrima u 56. nedelji

telesne mase u 56. nedelji, % (95% CI) telesne mase u 56. nedelji, % (95% CI)

Skup kompletnih analiza. Početne vrednosti za telesnu masu, HbA1c, FPG, krvni pritisak i obim struka predstavljaju srednje vrednosti, promene od početne vrednosti u 56. nedelji predstavljaju procenjene srednje vrednosti (najmanji kvadrati), a kontrasti lečenja u 56. nedelji predstavljaju procenjene razlike u lečenju. Kao udeo pacijenata koji su izgubili ≥5/>10% telesne mase, naveden je procenjeni odds ratio (odnos verovatnoće). Post-početne vrednosti koje su nedostajale dobijene su korišćenjem poslednjeg prenetog zapažanja.

* p<0,05. ** p<0,0001. CI = interval pouzdanosti (engl confidence interval). FPG = koncentracija glukoze u plazmi našte (engl. fasting plasma glucose). SD= standardna devijacija.

Tabela 5 Ispitivanje 1: Promene od početne vrednosti u telesnoj masi, glikemiji i kardiometaboličkim parametrima u 160. nedelji

Skup kompletnih analiza. Početne vrednosti za telesnu masu, HbA1c, FPG, krvni pritisak i obim struka, predstavljaju srednje vrednosti, promene od početne vrednosti u 160. nedelji predstavljaju procenjene srednje vrednosti (najmanji kvadrati), a kontrasti lečenja u 160. nedelji predstavljaju procenjene razlike u lečenju. Kao udeo pacijenata koji su izgubili ≥5/>10% telesne mase, naveden je procenjeni odds ratio. Post-početne vrednosti koje su nedostajale dobijene su korišćenjem poslednjeg prenetog zapažanja.

** p<0,0001. CI= interval pouzdanosti. FPG = glukoza u plazmi našte. SD= standardna devijacija.

Grafikon 1 Promena telesne mase od početne vrednosti (%) u odnosu na vreme u Ispitivanju 1 (0– 56 nedelja)

Promena telesne mase (%)

Saxenda Placebo

Poslednje sprovedeno zapažanje.

Grafikon 2 Kumulativna distribucija promene telesne mase (%) posle 56 nedelja lečenja u Ispitivanju 1

Tabela 6 Ispitivanje 2: Promene od početne vrednosti telesne mase, glikemije i kardiometaboličkih parametara u 56. nedelji

Udeo pacijenata koji su izgubili ≥5% telesne mase u 56. nedelji, % (95% CI)

Udeo pacijenata koji su izgubili >10% telesne mase u 56. nedelji, % (95% CI)

49,8 13,5 6,4** (4,1; 10,0)

22,9 4,2 6,8** (3,4; 13,8)

Glikemija i kardiometabolički faktori Početna Promena Početna Promena

Skup kompletnih analiza. Početne vrednosti za telesnu masu, HbA1c, FPG, krvni pritisak i obim struka predstavljaju srednje vrednosti, promene od početne vrednosti u 56. nedelji predstavljaju procenjene srednje vrednosti (najmanji kvadrati), a kontrasti lečenja u 56. nedelji predstavljaju procenjene razlike u lečenju. Kao udeo pacijenata koji su izgubili ≥5/>10% telesne mase, naveden je procenjeni odds ratio. Post-početne vrednosti koje su nedostajale dobijene su korišćenjem poslednjeg sprovedenog zapažanja.

* p<0,05. ** p<0,0001. CI = interval pouzdanosti. FPG = glukoza u plazmi našte. SD = standardna devijacija.

Tabela 7 Ispitivanje 3: Promene od početne vrednosti telesne mase i indeksa Apneja-Hipopneja u 32. nedelji

telesne težine u 32. nedelji, % (95% CI) telesne težine u 32. nedelji % (95% CI)

Indeks Apneja-Hipopneja, događaji/sat

49,0 -12,2 49,3 -6,1 -6,1* (-11,0; -1,2)

Skup kompletnih analiza. Početne vrednosti predstavljaju srednje vrednosti, promene od početne vrednosti u 32. nedelji predstavljaju procenjene srednje vrednosti (najmanji kvadrati), a kontrasti lečenja u 32. nedelji predstavljaju procenjene razlike u lečenju (95% CI). Kao udeo pacijenata koji su izgubili ≥5/>10% telesne mase, naveden je procenjeni odds ratio. Post-početne vrednosti koje su nedostajale dobijene su korišćenjem poslednjeg sprovedenog zapažanja.

• p<0,05. ** p<0,0001. CI = interval pouzdanosti. SD = standardna devijacija.

Tabela 8 Ispitivanje 4: Promene od početne vrednosti u telesnoj masi u 56. nedelji

Skup kompletnih analiza. Početne vrednosti predstavljaju srednje vrednosti, promene od početne vrednosti u 56. nedelji predstavljaju procenjene srednje vrednosti (najmanji kvadrati), a kontrasti tretmana u 56. nedelji predstavljaju procenjene razlike u tretmanu. Kao udeo pacijenata koji su izgubili ≥5/>10% telesne mase, naveden je procenjeni odds ratio. Post-početne vrednosti koje su nedostajale dobijene su iz poslednjeg sprovedenog zapažanja.

** p<0,0001. CI = interval pouzdanosti. SD = standardna devijacija.

Zapažene vrednosti za pacijente koji su završili svaku planiranu posetu

Grafikon 3 Promena telesne mase (%) od randomizacije (nedelja 0) u odnosu na vreme u Ispitivanju 4

Pre 0. nedelje pacijenti su lečeni samo niskokaloričnim režimom ishrane i fizičkim aktivnostima. U 0. nedelji pacijenti su randomizovani kako bi primili lek Saxenda ili placebo.

Imunogenost

U skladu sa potencijalno imunogenim svojstvima proteinskih i peptidnih lekova, kod pacijenta se tokom lečenja liraglutidom mogu razviti antitela na liraglutid. U kliničkim ispitivanjama, kod 2,5% pacijenata lečenih liraglutidom su se razvila antitela na liraglutid. Formiranje antitela nije povezano sa smanjenom efikasnošću liraglutida.

Kardiovaskularna evaluacija

Eksterna nezavisna grupa stručnjaka utvrdila je velike kardiovaskularne neželjene događaje MACE (engl. Major Adverse Cardiovascular Events) i definisala ih kao infarkt miokarda bez smrtnog ishoda, moždani udar bez smrtnog ishoda i kardiovaskularna smrt. U svim dugotrajnim kliničkim ispitivanjima leka Saxenda, dogodilo se 6 pojava MACE kod pacijenta lečenih liraglutidom i 10 MACE kod pacijenata koji su primali placebo. Hazard ratio i 95% CI iznosi 0,33 [0,12; 0,90] za liraglutid naspram placeba. Srednje povećanje srčane frekvencije u odnosu na početnu vrednost od 2,5 otkucaja u minuti (u različitim ispitivanjima u rasponu od 1,6 do 3,6 otkucaja u minuti) zabeleženo je tokom lečenja liraglutidom u kliničkim ispitivanjima faze 3. Srčana frekvencija dostigla je najveću vrednost nakon približno 6 nedelja. Dugoročni klinički uticaj

tog srednjeg povećanja srčane frekvencije nije ustanovljen. Promena srčane frekvencije bila je reverzibilna nakon prestanka lečenja liraglutidom (vidite odeljak 4.4).

Ispitivanje LEADER (engl. Liraglutide Effect and Action in Diabetes Evaluation of Cardiovascular Outcomes Results) obuhvatilo je 9340 pacijenata sa nedovoljno kontrolisanim dijabetesom tip 2. Velika većina tih pacijenata imala je ustanovljeno kardiovaskularno oboljenje. Pacijentima su uz osnovno standardno lečenje, randomizacijom dodeljeni liraglutid jednom dnevno do 1,8 mg (4668) ili placebo (4672).

Trajanje izloženosti bilo je između 3,5 i 5 godina. Prosečna starost bila je 64 godine, a srednja vrednost ITM 32,5 kg/m2. Početna srednja vrednost HbA1c iznosila je 8,7 i poboljšana je posle 3 godine za 1,2% kod pacijenata koji su primali liraglutid i za 0,8% kod pacijenata koji su primali placebo. Primarni parametar praćenja bilo je vreme od randomizacije do prve pojave bilo kog velikog neželjenog kardiovaskularnog događaja (MACE): kardiovaskularna smrt, infarkt miokarda bez smrtnog ishoda ili moždani udar bez smrtnog ishoda.

Liraglutid je značajno smanjio stopu glavnih neželjenih kardiovaskularnih događaja (primarni MACE događaji) u odnosu na placebo (3,41 u grupi za liraglutid u odnosu na 3,90 za placebo na 100 pacijent-godina praćenja) sa smanjenjem rizika od 13%, HR 0,87, [0,78; 0,97] [95% CI]) (p=0,005) (videti Grafikon 4).

Placebo Liraglutid

HR: 0,87

95% CI 0,78; 0,97

p<0,001 za neinferiornost p=0,005 za superiornost

Pacijenti sa rizikom

Vreme od randomizacije (meseci)

FAS: skup kompletnih analiza (engl. full analysis set)

Grafikon 4 Kaplan Meier-ova kriva vremena do prvog MACE događaja – FAS populacija

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove je odložila obavezu podnošenja rezultata ispitivanja leka Saxenda u jednoj ili više podgrupa pedijatrijske populacije za lečenje gojaznosti i za lečenje sindroma Prader-Willi (videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni).

U dvostruko slepom ispitivanju koje je poredilo efikasnost i bezbednost leka Saxenda i placeba na gubitak telesne mase kod adolescenata uzrasta od 12 i više godina sa gojaznošću, lek Saxenda bio je superiorniji u odnosu na placebo u pogledu smanjenja telesne mase (procenjeno kao ITM Standardni Devijacioni Skor) nakon 56 nedelja terapije (Tabela 9).

Veći procenat pacijenata dostigao je ≥5% i ≥10% smanjenja u ITM sa primenom liraglutida nego sa placebom, kao i veće smanjenje srednjeg ITM i telesne mase (Tabela 9). Nakon 26 nedelja vankliničkog perioda praćenja proizvoda, povraćaj telesne mase je primećen kod primene liraglutida, za razliku od placeba (Tabela 9).

Tabela 9 Ispitivanje 4180: Promene telesne mase i ITM od početne vrednosti u 56. nedelji i promena u ITM SDS od 56. do 82. nedelje

Skup kompletnih analiza. Početne vrednosti za ITM SDS, telesnu masu i ITM predstavljaju srednje vrednosti, promene od početne vrednosti u 56. nedelji predstavljaju procenjene srednje vrednosti (najmanji kvadrati), a kontrasti lečenja u 56. nedelji predstavljaju procenjene razlike u lečenju. Za ITM SDS, vrednosti u 56. nedelji predstavljaju srednje vrednosti, promene od 56. do 82. nedelje predstavljaju procenjene srednje vrednosti (najmanji kvadrati), a kontrasti lečenja u 82. nedelji predstavljaju procenjene razlike u lečenju. Kao udeo pacijenata koji su izgubili ≥5/>10% ITM, naveden je procenjeni odds ratio. Zapažanja koja su nedostajala imputirana su iz placebo grupe na osnovu skoka u referentnom pristupu višestruke imputacije (x100).

• p<0,01. ** p<0,001. CI = interval pouzdanosti. SD= standardna devijacija.

Na osnovu tolerabilnosti, 103 pacijenta (82,4%) su dostigla dozu od 3,0 mg i zadržali se na njoj, 11 pacijenata (8,8%) su dostigli dozu od 2,4 mg i zadržali se na njoj, 4 pacijenta (3,2%) su dostigla dozu od 1,8 mg i zadržali se na njoj, 4 pacijenta (3,2%) su dostigla dozu od 1,2 mg i zadržali se na njoj i 3 pacijenta (2,4%) su se zadržala na na dozi od 0,6 mg.

Nisu ustanovljeni efekti na rast ili pubertetski razvoj nakon 56 nedelja lečenja.

Resorpcija

Resorpcija liraglutida posle supkutane primene bila je spora, i dostizala maksimalnu koncentraciju otprilike 11 sati nakon doziranja. Prosečna koncentracija liraglutida (PIKτ/24) u stanju ravnoteže dostigla je otprilike vrednost 31 nanomol/L kod gojaznih (ITM 30–40 kg/m2) pacijenata nakon primene 3 mg liraglutida. Izloženost liraglutidu povećavala se proporcionalno sa dozom. Apsolutna bioraspoloživost liraglutida nakon supkutane primene je otprilike 55%.

Distribucija

Srednji prividan volumen distribucije nakon supkutane primene je 20-25 L (za osobu približne telesne mase 100 kg). Liraglutid se u velikoj meri vezuje za proteine plazme (>98%).

Biotransformacija

Tokom 24 sata od primene jedne doze [3H]-liraglutida kod zdravih ispitanika, glavna komponenta u plazmi bila je nepromenjen liraglutid. Otkrivena su dva sporedna metabolita u plazmi (≤9% i ≤5% ukupne izloženosti plazme radioaktivnosti).

Eliminacija

Liraglutid se endogeno metaboliše na sličan način kao i veliki proteini, te nije utvrđen nijedan specifičan organ kao glavni put eleminacije. Posle jedne doze [3H]-liraglutida, nepromenjeni liraglutid nije otkriven ni u urinu niti u stolici. Samo se manji deo primenjene radioaktivnosti izlučio u vidu metabolita liraglutida putem mokraće ili stolice (6% odnosno 5%). Radioaktivnost u mokraći i stolici uglavnom se izlučivala tokom prvih 6 – 8 dana, a odgovarala je trima sporednim metabolitima.

Srednja vrednost klirensa nakon supkutane primene liraglutida iznosi otprilike 0,9-1,4 L/h sa poluvremenom eliminacije od približno 13 sati.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Godine starosti nisu imale klinički značajan uticaj na farmakokinetiku liraglutida zasnovanu na rezultatima populacione farmakokinetičke analize podataka za gojazne i pacijente sa prekomernom telesnom masom (18 do 82 godine). Nije potrebno prilagođavanje doze prema starosnom dobu.

Pol

Na osnovu podataka populacione farmakokinetičke analize, žene imaju 24% manji klirens liraglutida prilagođen telesnoj masi u poređenju sa muškarcima. Na osnovu podataka o odgovoru na izloženost, nije potrebno prilagođavanje doze na osnovu pola.

Rasa

Različito poreklo nije imalo klinički značajan uticaj na farmakokinetiku liraglutida zasnovanu na rezultatima populacione farmakokinetičke analize podataka koja je uključila gojazne i pacijente sa prekomernom telesnom masom iz grupe pripadnika bele i crne rase, Azijata i hispano/ne-hispano grupa.

Telesna masa

Izloženost liraglutidu smanjuje se sa povećanjem početne vrednosti telesne mase. Dnevna doza liraglutida od 3,0 mg omogućila je odgovarajuće sistemske izloženosti za raspon telesne mase od 60-234 kg za koji je u kliničkim ispitivanjima procenjen odgovor na izloženost. Izloženost liraglutidu nije ispitivana kod pacijenata sa telesnom masom >234 kg.

Oštećenje funkcije jetre

Farmakokinetika liraglutida procenjivana je kod pacijenata sa različitim stepenom oštećenja funkcije jetre u ispitivanju sa jednom dozom leka (0,75 mg). U poređenju sa zdravim ispitanicima, izloženost liraglutidu bila je smanjena za 13-23% kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Ta izloženost bila je značajno manja (44%) kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child Pugh skor >9).

Oštećenje funkcije bubrega

U ispitivanju sa jednom dozom leka (0,75 mg), izloženost liraglutidu bila je smanjena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega u poređenju sa osobama sa normalnom bubrežnom funkcijom. Izloženost liraglutidu bila je smanjena za 33%, 14%, 27% odnosno 26%, kod pacijenata sa blagim (klirens kreatinina, CrCl 50-80 mL/min), umerenim (CrCl 30-50 mL/min) i teškim (CrCl <30 mL/min) oštećenjem funkcije bubrega, odnosno u završnom stadijumu bolesti bubrega kada je potrebna dijaliza.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetička svojstva koja se odnose na liraglutid 3,0 mg procenjivana su u kliničkim studijama u adolescentskoj populaciji gojaznih pacijenata uzrasta od 12 do manje od 18 godina (134 pacijenta, telesne mase 62-178 kg). Izloženost liraglutidu kod adolescenata (uzrast 12 do manje od 18 godina) bila je slična kao i kod odraslih gojaznih pacijenata.

Farmakokinetička svojstva su takođe procenjivana u kliničkoj farmakološkoj studiji u pedijatrijskoj populaciji gojaznih pacijenata uzrasta 7-11 godina (13 pacijenata, telesne mase 54-87 kg).

Nakon korekcije telesne mase, ustanovljeno je da je izloženost povezana sa liraglutidom od 3,0 mg bila uporediva između dece uzrasta od 7 do 11 godina, adolescenata i odraslih pacijenata sa gojaznošću.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih ispitivanja bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza ili genotoksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike za primenu leka kod ljudi.

Tumori C-ćelija štitaste žlezde koji nisu doveli do smrtnog ishoda, uočeni su u dvogodišnjim ispitivanjima kancerogenosti sprovedenim na pacovima i miševima. Kod pacova nije zabeležena najveća doza bez štetnog efekta (engl. no observed adverse effect level, NOAEL). Ovi tumori nisu uočeni kod majmuna lečenih 20 meseci. Pomenuti nalazi kod glodara se objašnjavaju negenotoksičnim, specifičnim mehanizmom posredovanim GLP-1 receptorima, na koji su glodari posebno osetljivi. Značaj tih nalaza za primenu kod ljudi je verovatno mali, ali se ne može u potpunosti isključiti. Nije utvrđen nijedan drugi tumor koji se može povezati sa lečenjem.

Studije na životinjama nisu ukazala na direktne štetne posledice vezane za plodnost osim neznatno povećanog broja rane smrti embriona pri najvećoj dozi. Primena liraglutida tokom srednjeg gestacionog perioda izazvala je smanjenje telesne mase skotne ženke i rasta fetusa, sa nejasnim efektima na rebra kod pacova i skeletne promene kod zečeva. Neonatalni rast pacova bio je smanjen dok su bili izloženi liraglutidu, što se nastavilo nakon perioda prestanka sisanja u grupi sa velikom dozom leka. Nije poznato da li je smanjen rast mladunca izazvan smanjenim unosom mleka kod mladunčeta zbog direktnog uticaja GLP-1 ili smanjenog stvaranja mleka kod ženke u periodu laktacije zbog njenog smanjenog unosa kalorija.

Kod mladunaca pacova, liraglutid je izazvao odloženo polno sazrevanje i kod mužjaka i kod ženki u okviru klinički relevantne izloženosti. Ova odlaganja nisu imala uticaj na plodnost i reproduktivnu sposobnost bilo kog pola, niti na mogućnost održavanja graviditeta kod ženki.

Dinatrijum-fosfat, dihidrat Propilenglikol

Fenol

Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH) Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekcije

Supstance dodate leku Saxenda mogu izazvati razgradnju liraglutida. Zbog nedostatka studija kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme kombinovati sa drugim lekovima.

Rok upotrebe leka: 30 meseci

Posle prvog otvaranja: 1 mesec

Uslovi čuvanja leka pre prvog otvaranja: Čuvati u frižideru (2oC- 8oC). Ne zamrzavati.

Čuvati u frižideru dalje od komore za zamrzavanje.

Uslovi čuvanja leka posle prvog otvaranja: Čuvati na temeperaturi do 30oC ili držati u frižideru (2oC- 8oC). Poklopac držati na napunjenom injekcionom penu radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje je višedozni napunjen injekcioni pen (koji se nakon što se potroši baca), izrađen od polipropilena, poliacetala, polikarbonata i akrilonitril butadien stirena sa originalno napunjenim ugrađenim uloškom (staklo tip 1) sa klipom (bromobutil) i zatvaračem od laminirane gume (bromobutil/poliizopren).

Jedan napunjen injekcioni pen sadrži 3 mL rastvora i može otpustiti doze od 0,6 mg, 1,2 mg, 1,8 mg, 2,4 mg i 3,0 mg.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 napunjena injekciona pena (3 x 3 mL) i Uputstvo za lek.

Rastvor ne treba koristiti ako nije bistar i bezbojan ili skoro bezbojan. Lek Saxenda se ne sme koristiti ako je bio zamrznut.

Napunjeni injekcioni pen je namenjen za upotrebu sa NovoFine® ili NovoTwist® iglama za jednokratnu upotrebu, dužine do 8 mm i promera poput 32G.

Igle nisu priložene u originalnom pakovanju leka.

Pacijenta treba uputiti da ukloni iglu posle svake primene u skladu sa važećim propisima, kao i da odlaže i čuva napunjen injekcioni pen bez zavrnute igle. Na ovaj način se sprečava kontaminacija, infekcija i curenje leka, a takođe se obezbeđuje i tačno doziranje.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Saxenda je lek namenjen za smanjenje telesne mase, koji sadrži aktivnu supstancu liraglutid. Sličan je prirodnom hormonu pod nazivom glukagonu sličan peptid-1 (GLP-1) koji se oslobađa iz creva posle obroka. Lek Saxenda deluje na receptore u mozgu koji kontrolišu apetit, i tako pojačava osećaj sitosti i čini Vas manje gladnim. To Vam može pomoći da unesete manje hrane i smanjite telesnu masu.

Čemu je namenjen lek Saxenda

Lek Saxenda se koristi za smanjenje telesne mase kao dodatak režimu ishrane i fizičkim aktivnostima kod odraslih osoba starosti 18 i više godina koje imaju:

• Indeks telesne mase (ITM) od 30 kg/m2 ili veći (gojaznost) ili
• ITM 27 kg/m2 i manji od 30 kg/m2 (prekomerna telesna masa) i zdravstvene probleme povezane sa telesnom masom (kao što su dijabetes, visok krvni pritisak, poremećen nivo masti u krvi ili disajne probleme u snu poznate kao ”opstruktivna apneja u snu”).

ITM (Indeks telesne mase) predstavlja odnos Vaše telesne mase i visine.

Primenu leka Saxenda treba da nastavite samo ako ste izgubili najmanje 5% početne telesne mase posle 12 nedelja na dozi od 3,0 mg/dan (videti odeljak 3). Posavetujte se sa Vašim lekarom pre nego što nastavite lečenje.

Lek Saxenda može se koristiti kao dodatak zdravoj ishrani i povećanom nivou fizičke aktivnosti u cilju regulisanja telesne mase kod adolescenata starosti od 12 godina i više koji imaju:

• gojaznost (dijagnostikovana od strane Vašeg lekara)
• telesnu masu preko 60 kg.

Lečenje lekom Saxenda treba nastaviti samo ukoliko ste izgubili najmanje 4% svog ITM nakon 12 nedelja primene doze od 3,0 mg/dan ili maksimalne doze koju ste dobro podneli (videti odeljak 3). Posavetujte se sa svojim lekarom pre nego što nastavite sa lečenjem.

Režim ishrane i fizičke aktivnosti

Prema uputstvu Vašeg lekara započećete program režima ishrane i fizičkih aktivnosti. Pridržavajte se tog programa dok primenjujete lek Saxenda.

 ukoliko ste alergični (preosetljivi) na liraglutid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Saxenda. Primena leka Saxenda se ne preporučuje ako imate tešku srčanu insuficijenciju.

Iskustvo sa primenom ovog leka kod pacijenata od 75 godina i starijih je malo. Ne preporučuje se primena ako imate 75 ili više godina.

Iskustvo sa primenom ovog leka kod pacijenata koji imaju probleme sa bubrezima je malo. Ako imate oboljenje bubrega ili ste na dijalizi, posavetujte se sa Vašim lekarom.

Iskustvo sa primenom ovog leka kod pacijenata koji imaju probleme sa jetrom je malo. Ako imate probleme s jetrom, posavetujte se sa Vašim lekarom.

Ovaj lek se ne preporučuje ako imate teške probleme sa želucem ili crevima, koji dovode do odloženog pražnjenja creva (koje se naziva gastropareza), ili ako imate inflamatornu bolest creva.

Osobe sa dijabetesom

Ako imate dijabetes, ne smete koristiti lek Saxenda kao zamenu za insulin. Zapaljenje pankreasa

Obratite se Vašem lekaru ako imate ili ste imali oboljenje pankreasa.

Zapaljenje žučne kese i kamen u žuči

Ako znatno izgubite na telesnoj masi, postoji rizik pojave kamena u žuči, a samim tim i zapaljenja žučne kese. Prekinite sa upotrebom leka Saxenda i odmah se obratite lekaru ako osetite jak bol u gornjem delu stomaka, obično najjači sa desne strane ispod rebara. Bol se može osetiti skroz do leđa ili desnog ramena. Videti odeljak 4.

Oboljenje štitaste žlezde

Ako imate oboljenje štitaste žlezde, uključujući čvorove na štitastoj žlezdi i povećanje štitaste žlezde, posavetujte se sa lekarom.

Srčana frekvencija (puls)

Obratite se Vašem lekaru ako tokom lečenja lekom Saxenda imate palpitacije (osećaj lupanja srca) ili ako osećate ubrzane otkucaje srca dok mirujete.

Gubitak tečnosti i dehidratacija

Kada započnete lečenje lekom Saxenda, može doći do gubitka telesne tečnosti ili dehidratacije. To se može dogoditi zbog mučnine, povraćanja i proliva. Važno je izbeći dehidrataciju tako što ćete piti puno tečnosti. Obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica. Videti odeljak 4.

Deca i adolescenti

Bezbednost i efikasnost leka Saxenda kod dece mlađe od 12 godina starosti nisu ispitani.

Drugi lekovi i lek Saxenda

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako uzimate, nedavno ste uzeli ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Naročito je važno da lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru obavestite ako:

• Uzimate lekove za dijabetes pod nazivom 'sulfonilurea' (kao što su glimepirid ili glibenklamid) ili ako primenjujete insulin – može doći do male vrednosti šećera u krvi (hipoglikemije) kada ove lekove koristite zajedno sa lekom Saxenda. Vaš lekar Vam može prilagoditi dozu leka za dijabetes kako bi se sprečila mala vrednost šećera u krvi. Pogledajte odeljak 4 za znakove upozorenja za smanjene vrednosti šećera u krvi. Ako prilagođavate Vašu dozu insulina, lekar Vam može preporučiti da češće kontrolišete vrednost šećera u krvi.
• Ako uzimate varfarin ili druge oralne lekove koji smanjuju sposobnost zgrušavanja krvi (antikoagulanse). Možda će biti potrebno češće ispitivanje krvi kako bi se odredila sposobnost zgrušavanja krvi.

Trudnoća i dojenje

Nemojte koristiti lek Saxenda ukoliko ste trudni, mislite da ste možda trudni ili planirate trudnoću. Razlog je to što nije poznato da li lek Saxenda može uticati na bebu.

Nemojte dojiti ako koristite lek Saxenda. Razlog je to što nije poznato da li lek Saxenda prelazi u majčino mleko.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Malo je verovatno da će lek Saxenda uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Neki pacijenti mogu osećati vrtoglavicu uglavnom u prva 3 meseca lečenja lekom Saxenda (pogledajte odeljak 'Moguća neželjena dejstva'). Ako osetite vrtoglavicu budite posebno oprezni pri uravljanju vozilima ili rukovanju mašinama. Obratite se Vašem lekaru ako su vam potrebne dodatne informacije.

Lek Saxenda sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi. To znači da je ovaj lek suštinski „bez natrijuma“.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Prema uputstvima lekara započećete program režima ishrane i fizičkih aktivnosti. Pridržavajte se tog programa dok koristite lek Saxenda.

Koliko leka ubrizgati

Odrasli

Vaše lečenje počeće malom dozom koja će se postepeno povećavati tokom prvih pet nedelja lečenja.

• Kad prvi put počnete da primenjujete lek Saxenda, početna doza je 0,6 mg jednom dnevno, najmanje jednu nedelju.
• Vaš lekar će Vam dati uputstva kako da postepeno povećavate dozu za 0,6 mg, obično svake nedelje, dok ne dostignete preporučenu dozu od 3,0 mg jednom dnevno.

Vaš lekar će Vam reći koliko leka Saxenda treba primeniti svake nedelje. Obično će Vam reći da se pridržavate tabele u nastavku.

Jednom kada dostignete preporučenu dozu od 3,0 mg u 5. nedelji lečenja, nastavite da primenjujete tu dozu do kraja Vašeg lečenja. Nemojte više povećavati tu dozu.

Vaš lekar će redovno procenjivati Vaše lečenje. Adolescenti (uzrasta 12 godina i stariji)

Za adolescente uzrasta od 12 do manje od 18 godina treba primeniti sličan raspored povećanja doza kao za odrasle (videti tabelu iznad, za odrasle). Dozu treba povećavati do 3,0 mg (doza održavanja) ili dok se ne dostigne maksimalna doza koja se dobro podnosi. Dnevne doze veće od 3,0 mg se ne preporučuju.

Kako i kada da koristite lek Saxenda

• Pre prve upotrebe napunjenog injekcionog pena, lekar ili medicinska sestra pokazaće Vam kako da ga koristite.
• Lek Saxenda možete primeniti u bilo koje doba dana, bez obzira na hranu i piće.
• Lek Saxenda primenjujte otprilike u isto vreme svakog dana – odaberite doba dana koje Vam najviše odgovara.

Gde primeniti

Lek Saxenda se primenjuje kao injekcija pod kožu (supkutana primena).

• Najbolja mesta za primenu su prednja strana stomaka (abdomen), prednja strana butina ili nadlaktica.
• Nemojte ubrizgavati u venu ili mišić.

Detaljna uputsva za upotrebu nalaze se na poleđini ovog Uputstva za lek.

Osobe sa dijabetesom

Obavestite Vašeg lekara ako imate dijabetes. Vaš lekar Vam može prilagoditi doze lekova za dijabetes, kako bi se sprečila mala vrednost šećera u krvi.

• Nemojte mešati lek Saxenda sa drugim lekovima koje ubrizgavate (npr. insulini).
• Nemojte primenjivati lek Saxenda zajedno sa drugim lekovima koji sadrže agoniste GLP-1 receptora (kao što su eksenatid ili liksisenatid).

Ako ste primenili više leka Saxenda nego što treba

Ako uzmete više leka Saxenda nego što je trebalo, obavestite Vašeg lekara ili odmah idite u bolnicu. Ponesite pakovanje leka sa sobom. Možda će Vam biti potrebna medicinska terapija. Moguće su sledeće pojave:

• mučnina
• povraćanje
• mala vrednost šećera u krvi (hipoglikemija). Pogledati odeljak ”Česta neželjena dejstva” za znakove upozorenja na male vrednosti šećera u krvi.

Ako ste zaboravili da primenite lek Saxenda

• Ako zaboravite da uzmete svoju dozu i setite se u roku od 12 sati od trenutka kada obično primite svoju dozu, primenite je čim se setite.
• Međutim, ako je prošlo više od 12 sati od vremena kad je trebalo da primite lek Saxenda, preskočite propuštenu dozu i primenite dozu sledećeg dana u uobičajeno vreme.
• Nemojte primati dvostruku dozu ili povećanu dozu sledećeg dana da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Saxenda

Nemojte prestati sa primenom leka Saxenda bez konsultacije sa Vašim lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ozbiljna neželjena dejstva

Kod pacijenata lečenih lekom Saxenda retko su prijavljivane neke teške alergijske reakcije (anafilaksa). Treba odmah da se obratitie Vašem lekaru ako osetite simptome kao što su problemi sa disanjem, oticanje lica i grla i ubrzan rad srca.

Slučajevi zapaljenja pankreasa (pankreatitis) prijavljivani su povremeno kod pacijenata koji primenjuju lek Saxenda. Pankreatitis je ozbiljno medicinsko stanje, potencijalno po život ugrožavaajuće.

Prekinite primenu leka Saxenda i odmah se obratite Vašem lekaru, ako primetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava:

• Ozbiljan i uporan bol u abdomenu (predeo stomaka) koji se može proširiti na leđa, kao i mučninu i povraćanje, jer to mogu biti znaci zapaljenja pankreasa (pankreatitisa).

Ostala neželjena dejstva

Veoma česta neželjena dejstva: mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek

• Mučnina, povraćanje, proliv, konstipacija (otežano pražnjenje creva), glavobolja – ova neželjena dejstva obično nestaju posle nekoliko dana ili nedelja.

Česta neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek

• Problemi povezani sa želucem i crevima, kao što su problemi sa varenjem (dispepsija), zapaljenje sluzokože želuca (gastritis), nelagodnost u stomaku, bol u gornjem delu stomaka, gorušica, nadutost, gasovi (nadimanje), podrigivanje i suva usta
• Osećaj slabosti ili umora
• Promenjeno čulo ukusa
• Vrtoglavica
• Poteškoće sa spavanjem (nesanica). To se obično javlja tokom prva 3 meseca lečenja
• Kamen u žuči
• Reakcije na mestu primene (kao što su modrice, bol, iritacija (nadražljivost), svrab i osip)
• Mala vrednost šečera u krvi (hipoglikemija). Znakovi upozorenja na malu vrednost šećera u krvi mogu se pojaviti iznenada i mogu uključivati: hladan znoj, hladnu bledu kožu, glavobolju, ubrzane

otkucaje srca, mučninu, snažan osećaj gladi, promene vida, osećaj pospanosti, osećaj slabosti, nervoza, anksioznost, zbunjenost, teškoće u koncentraciji i drhtanje (tremor). Lekar će Vam reći kako da lečite malu vrednost šećera u krvi i šta da preduzmete ako primetite ove znake upozorenja

• Povećanje vrednosti enzima pankreasa, kao što su lipaza i amilaza.

Povremena neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek

• Gubitak tečnosti (dehidratacija). Veća je verovatnoća da se ovo dogodi na početku lečenja i uzrok može biti povraćanje, mučnina i proliv.
• Odloženo pražnjenje želuca
• Zapaljenje žučne kese
• Alergijske reakcije, uključujući osip na koži
• Opšte stanje slabosti
• Ubrzan puls.

Retka neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek

• Smanjena funkcija bubrega
• Akutna insuficijencija (slabost) bubrega. Znakovi mogu uključiti smanjenu zapreminu mokraće, metalni ukus u ustima i laku pojava modrica

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Saxenda nakon isteka roka upotrebe naznačenog na nalepnici napunjenog injekcionog pena i kartonskoj kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Pre prvog otvaranja:

Čuvati u fižideru (2°C do 8°C). Ne zamrzavati. Čuvati u frižideru dalje od komore za zamrzavanje. Uslovi čuvanja leka posle prvog otvaranja:

Napunjen injekcioni pen možete koristiti 1 mesec ako ga čuvate na temperaturi do 30°C ili u fižideru (2°C do 8°C). Nemojte ga zamrzavati. Čuvajte ga dalje od komore za zamrzavanje.

Kada ne koristite pen, čuvajte ga sa postavljenim poklopcem radi zaštite od svetlosti. Ovaj lek se ne sme upotrebiti ako rastvor nije bistar i bezbojan, ili skoro bezbojan.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je liraglutid. 1 mL rastvora za injekciju sadrži 6 mg liraglutida. Jedan napunjeni injekcioni pen sadrži 18 mg liraglutida.
• Pomoćne supstance su: dinatrijum-fosfat, dihidrat; propilenglikol; fenol; hlorovodonična kiselina i natrijum-hidroksid (za podešavanje pH vrednosti) i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Saxenda i sadržaj pakovanja

Lek Saxenda je bistar, bezbojan do skoro bezbojan rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu.

Unutrašnje pakovanje je višedozni napunjen injekcioni pen (koji se nakon što se potroši baca), izrađen od polipropilena, poliacetala, polikarbonata i akrilonitril butadien stirena sa originalno napunjenim ugrađenim uloškom (staklo tip 1) sa klipom (bromobutil) i zatvaračem od laminirane gume (bromobutil/poliizopren).

Jedan napunjen injekcioni pen sadrži 3 mL rastvora i može otpustiti doze od 0,6 mg, 1,2mg, 1,8 mg, 2,4 mg, i 3,0 mg.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija, koja sadrži 3 napunjena injekciona pena (3 x 3 mL) i Uputstvo za lek.

Igle nisu priložene u pakovanju.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

NOVO NORDISK PHARMA DOO BEOGRAD,

Milutina Milankovića 9b, Beograd

Proizvođač:

NOVO NORDISK A/S

Novo Allé, Bagsværd, Danska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01692-21-001 od 14.03.2022.