Sandostatin® LAR 30mg prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju

Terapija pacijenata sa akromegalijom koji nisu pogodni za hiruršku intervenciju ili kod kojih ona nije efikasna, ili u prelaznom periodu dok radioterapija ne dostigne pun efekat (videti odeljak 4.2).

Terapija pacijenata sa simptomima koji su povezani sa funkcionalnim gastroenteropankreasnim endokrinim tumorima, kao što su npr. karcinoidni tumori sa karakteristikama karcinoidnog sindroma (videti odeljak 5.1.)

Terapija pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima koji vode poreklo od embrionalnog srednjeg creva ili nepoznatog primarnog porekla, pri čemu su isključena mesta porekla izvan embrionalnog srednjeg creva.

Terapija pituitarnih adenoma koji luče TSH:

• kada sekrecija nije normalizovana nakon operacije i/ili radioterapije;
• kod pacijenata kod kojih operacija nije adekvatan način lečenja;
• kod pacijenata koji su na zračenju, dok radioterapija ne postane efikasna.

Doziranje

Akromegalija

Preporučuje se započinjanje terapije primenom 20 mg leka Sandostatin LAR u intervalima od po 4 nedelje, u toku 3 meseca. Pacijenti koji su lek Sandostatin primili supkutano mogu započeti terapiju lekom Sandostatin LAR jedan dan nakon poslednje supkutano primenjene doze leka Sandostatin. Naknadno podešavanje doze zasniva se na koncentracijama hormona rasta (GH) i insulinu-sličnog faktora rasta 1/somatomedina C (IGF 1) u serumu, kao i kliničkim simptomima.

Kod pacijenata kod kojih se u toku 3 meseca ne postigne potpuna kontrola kliničkih simptoma i biohemijskih parametara (GH; IGF 1), odnosno koncentracije GH ostaju na vrednostima iznad 2,5 mikrogram/L, doza se može povećavati na 30 mg svake 4 nedelje. Ukoliko nakon 3 meseca, GH, IGF-1 i/ili simptomi nisu adekvatno kontrolisani prilikom primene doze od 30 mg, doza se može povećati na 40 mg svake 4 nedelje.

Kod pacijenata kod kojih su koncentracije GH konstantno ispod 1 mikrogram/L, koncentracije IGF-1 u serumu su se normalizovale i kod kojih je došlo do povlačenja većine znakova/simptoma akromegalije nakon 3 meseca terapije dozom od 20 mg, može se primenjivati doza od 10 mg leka Sandostatin LAR svake 4 nedelje. Ovoj grupi pacijenata na niskim dozama leka Sandostatin LAR posebno se preporučuje pažljiva adekvatna kontrola koncentracija GH i IGF-1 u serumu, kao i kliničkih simptoma i znakova.

Kod pacijenata na stabilnim dozama leka Sandostatin LAR, potrebno je vršiti procenu vrednosti GH i IGF-1 svakih 6 meseci.

Gastroenteropankreasni endokrini tumori

Terapija pacijenata sa simptomima koji su povezani sa funkcionalnim gastroenteropankreasnim neuroendokrinim tumorima

Preporučuje se započinjanje terapije primenom 20 mg leka Sandostatin LAR u intervalima od po 4 nedelje. Pacijenti koji su primali lek Sandostatin supkutano, nastavljaju sa terapijom u dozama koje su prethodno bile efikasne još dve nedelje nakon prve injekcije leka Sandostatin LAR.

Kod pacijenata kod kojih je, nakon 3 meseca terapije, postignuta dobra kontrola simptoma i bioloških markera, doza se može smanjiti na 10 mg leka Sandostatin LAR svake 4 nedelje.

Kod pacijenata kod kojih je posle 3 meseca terapije, postignuta samo delimična kontrola simptoma, doza leka Sandostatin LAR može se povećati na 30 mg svake 4 nedelje.

U danima kada se simptomi povezani sa gastroenteropankreasnim tumorim eventualno pojačaju tokom terapije lekom Sandostatin LAR, preporučuje se dodatna terapija supkutanom primenom leka Sandostatin u dozi korišćenoj pre uvođenja terapije lekom Sandostatin LAR. To se može dogoditi uglavnom u prva dva meseca terapije, dok se ne postignu terapijske koncentracije oktreotida.

Terapija pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima koji vode poreklo od embrionalnog srednjeg creva ili su nepoznatog primarnog porekla pri čemu su isključena mesta koja vode poreklo izvan embrionalnog srednjeg creva

Preporučena doza leka Sandostatin LAR je 30 mg na svake 4 nedelje (videti odeljak 5.1). Terapiju lekom Sandostatin LAR za kontrolisanje tumora treba nastaviti ukoliko nema progresije tumora.

Terapija adenoma koji luče TSH

Terapiju lekom Sandostatin LAR treba započeti dozom od

20 mg u intervalima od 4 nedelje tokom 3 meseca, pre nego što se razmotri prilagođavanje doze. Potom se doza podešava na osnovu odgovora TSH i hormona tireoidee.

Oštećenje funkcije bubrega

Oštećenje funkcije bubrega nije uticalo na ukupnu izloženost (PIK) oktreotidu prilikom supkutane injekcije leka Sandostatin. Stoga, nije neophodno prilagođavanje doze leka Sandostatin LAR.

Oštećenje funkcije jetre

U studiji sa lekom Sandostatin primenjenim supkutano i intravenski, pokazano je da kapacitet eliminacije može biti redukovan kod pacijenata sa cirozom jetre, ali ne i kod pacijenata sa masnom jetrom. U pojedinim slučajevima kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre može se zahtevati prilagođavanje doze.

Stariji pacijenti

U studiji sa lekom Sandostatin primenjenim supkutano, nije bilo neophodno prilagođavanje doze kod ispitanika 65 godina. Stoga, prilagođavanje doze leka Sandostatin LAR nije neophodno u ovoj grupi.

Pedijatrijska populacija

Postoji ograničeno iskustvo sa primenom leka Sandostatin LAR kod dece. Način primene

Lek Sandostatin LAR se primenjuje isključivo dubokom intramuskularnom injekcijom. Injekcije se primenjuju naizmenično u levi i desni glutealni mišić (videti odeljak 6.6).

Poznata preosetljivost na oktreotid ili na bilo koju pomoćnu supstancu leka (videti odeljak 6.1).

Opšte

Pošto tumori hipofize koji luče GH mogu ponekad da se šire izazivajući ozbiljne komplikacije (npr. defekte u vidnom polju), neophodna je pažljiva kontrola svih pacijenata. Ukoliko se pojave znaci ekspanzije tumora, savetuje se primena alternativnih terapija.

Terapijska korist od smanjenja koncentracije hormona rasta (GH) i normalizacije koncentracije insulinu sličnog hormona rasta – 1 (IGF-1) kod pacijentkinja sa akromegalijom može potencijalno ponovo uspostaviti fertilitet. Pacijentkinje u reproduktivnom dobu treba savetovati da koriste adekvatne metode kontracepcije ako je potrebno tokom terapije oktreotidom (videti odeljak 4.6).

Kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji oktreotidom, trebalo bi pratiti tireoidnu funkciju. Tokom terapije oktreotidom treba pratiti funkciju jetre.

Kardiovaskularni događaji vezani za primenu oktreotida

Prijavljeni su povremeni slučajevi bradikardije. Možda će biti potrebno korigovanje doze lekova kao što su beta-blokatori, blokatori kalcijumskih kanala ili lekovi za kontrolu ravnoteže tečnosti i elektrolita (videti odeljak 4.5).

Poremećaji žučne kese i povezani događaji

Holelitijaza je veoma čest događaj tokom terapije lekom Sandostatin i može biti povezana sa holecistitisom i dilatacijom žučnog kanala (videti odeljak 4.8). Dodatno, u postmarketinškom periodu su prijavljeni slučajevi holangitisa kao komplikacija holelitijaze kod pacijenata koji su primali lek Sandostatin LAR. Preporučuju se ultrazvučni pregledi žučne kese pre terapije i u šestomesečnim intervalima u toku terapije lekom Sandostatin LAR.

Metabolizam glukoze

Zbog svog inhibitornog dejstva na hormon rasta, glukagon i oslobađanje insulina, Sandostatin LAR može da utiče na regulaciju glukoze. Može da izazove oštećenje postprandijalne tolerancije glukoze. Kod nekih pacijenata lečenih supkutano primenjenim lekom Sandostatin može doći do stanja perzistentne hiperglikemije, kao posledica hroničnog primanja leka. Takođe je zabeležena i hipoglikemija.

Kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip I, lek Sandostatin LAR će verovatno uticati i na regulaciju glikemije, a potreba za insulinom biće smanjena. Kod pacijenata koji nemaju dijabetes kao i kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip II kod kojih su rezerve insulina delimično intaktne, supkutana primena leka Sandostatin može da dovede do porasta postprandijalne glikemije. Zbog toga se preporučuje praćenje tolerancije glukoze i terapija antidijabeticima.

Oktreotid može da produbi i produži trajanje hipoglikemije kod pacijenata sa insulinomima, zbog njegovog relativno jačeg inhibitornog dejstva na sekreciju GH i glukagona u odnosu na insulin, kao i zbog kraćeg inhibitornog delovanja na insulin. Ovi pacijenti moraju se pažljivo pratiti.

Ishrana

Oktreotid može da izmeni resorpciju masti iz hrane kod nekih pacijenata.

Zabeleženi su smanjenje koncentracije vitamina B12 i poremećaji vrednosti dobijenih Schilling-ovim testom kod nekih pacijenata na terapiji oktreotidom. Preporučuje se praćenje koncentracije vitamina B12 tokom terapije lekom Sandostatin LAR kod pacijenata sa nedostatkom vitamina B12 u anamnezi.

Sadržaj natrijuma

Lek Sandostatin LAR sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po bočici, tj. suštinski je bez natrijuma.

Neophodno je podešavanje doze lekova kao što su beta-blokatori, blokatori kalcijumovih kanala ili lekova za kontrolu ravnoteže tečnosti i elektrolita, kada se primenjuju istovremeno sa lekom Sandostatin LAR (videti odeljak 4.4).

Možda će biti potrebno podešavanje doze insulina i antidijabetika kada se primenjuju istovremeno sa lekom Sandostatin LAR (videti odeljak 4.4).

Ustanovljeno je da oktreotid redukuje resorpciju ciklosporina u crevima i da odlaže resorpciju cimetidina. Istovremena primena oktreotida i bromokriptina povećava biološku raspoloživost bromokriptina.

Ograničen broj objavljenih podataka ukazuje da analozi somatostatina mogu da smanje metabolički klirens jedinjenja za koja je poznato da se metabolišu putem enzima citohrom P450, što može biti posledica supresije hormona rasta. Pošto se ovaj efekat oktreotida ne može isključiti, potreban je oprez prilikom istovremene primene oktreotida i lekova koji se uglavnom metabolišu pomoću CYP3A4 a koji imaju nizak terapijski indeks (npr. hinidin, terfenadin).

Istovremena primena sa radioaktivnim analozima somatostatina

Somatostatin i njegovi analozi, kao što je oktreotid, vezuju se za somatostatinske receptore putem kompeticije i mogu ometati efikasnost radioaktivnih analoga somatostatina. Treba da se izbegava primena leka Sandostatin LAR najmanje 4 nedelje pre primene radiofarmaceutskog leka lutecijum (177 Lu) oksodotreotida, koji se vezuje za somatostatinske receptore. Ako je neophodno, pacijenti se mogu lečiti kratkodelujućim analozima somatostatina do 24 sata pre primene lutecijum (177 Lu) oksodotreotida.

Nakon primene lutecijum (177 Lu) oksodotreotida, lečenje lekom Sandostatin LAR može se nastaviti u roku

od 4 do 24 sata i može se ponovo prekinuti 4 nedelje pre naredne primene lutecijum (177 Lu) oksodotreotida.

Trudnoća

Postoje ograničeni podaci (manje od 300 ishoda trudnoće) o upotrebi oktreotida kod trudnica, a približno jedna trećina ishoda trudnoća je nepoznata. Većina ovih slučajeva prijavljena je u postmarketinškoj upotrebi oktreotida i više od 50% izloženih trudnoća prijavljeno je kod pacijentkinja sa akromegalijom.

Većina žena je bila izložena oktreotidu tokom prvog trimestra trudnoće u dozama od 100 do 1200 mikrograma/dan leka Sandostatin supkutano ili 10 do 40 mg/mesečno leka Sandostatin LAR. Kongenitalne anomalije su prijavljene kod 4% trudnoća čiji je ishod poznat. U ovim slučajevima ne sumnja se na povezanost sa oktreotidom.

Studije na životinjama nisu pokazale direktne ili indirektne štetne uticaje u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

Kao mera predostrožnosti, preporučuje se izbegavanje upotrebe leka Sandostatin LAR tokom trudnoće (videti odeljak 4.4).

Dojenje

Nije poznato da li se oktreotid izlučuje u humano mleko. Studije na životinjama su pokazale da se oktreotid izlučuje u mleko. Pacijentkinje ne treba da doje tokom terapije lekom Sandostatin LAR.

Plodnost

Nije poznato da li oktreotid utiče na plodnost kod ljudi. Odloženo spuštanje testisa je zabeleženo kod muških potomaka ispitivanih životinja izloženih oktreotidu tokom perioda trudnoće i laktacije. Međutim, oktreotid nije uticao na plodnost mužjaka i ženki pacova pri dozama od 1 mg/kg telesne mase dnevno (videti odeljak 5.3).

Lek nema uticaja ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Pacijentima se savetuje oprez prilikom upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama ukoliko osete vrtoglavicu, asteniju/zamor ili glavobolju tokom terapije lekom Sandostatin LAR.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčeće neželjene reakcije koje su prijavljene u toku terapije oktreotidom su gastrointestinalni poremećaji, poremećaji nervnog sistema, hepatobilijarni poremećaji, i poremećaji metabolizma i ishrane.

Najčeće prijavljivane neželjene reakcije u kliničkim studijama sa oktreotidom su dijareja, bol u abdomenu, mučnina, nadutost, glavobolja, holelitijaza, hiperglikemija i konstipacija. Ostale često prijavljene neželjene reakcije su vrtoglavica, lokalizovani bol, mulj u žučnoj kesi, tireoidna disfunkcija (npr. snižena koncentracija tireostimulirajućeg hormona (TSH), snižena koncentracija ukupnog T4, snižena koncentracija slobodnog T4), retke stolice, oštećena tolerancija glukoze, povraćanje, astenija i hipoglikemija.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeće neželjene reakcije, navedene u Tabeli 1, su prikupljene iz kliničkih studija sa oktreotidom:

Neželjene reakcije (Tabela 1) su rangirane po učestalosti, počev od najučestalijih prateći sledeću konvenciju: veoma često (≥1/10); često (≥1/100, <1/10); povremeno (≥1/1000, <1/100); retko (≥1/10000, <1/1000); veoma retko (<1/10000) uključujući izolovane slučajeve. U svakoj grupi učestalosti, neželjene reakcije su rangirane po opadajućoj ozbiljnosti.

Tabela 1. Neželjene reakcije prijavljene u kliničkim studijama

Postmarketinško iskustvo

Spontano prijavljene neželjene reakcije prikazane u Tabeli 2 su prijavljivane dobrovoljno, tako da nije uvek moguće pouzdano proceniti njihovu učestalost ili uzročnu povezanost sa primenom leka.

Tabela 2. Neželjene reakcije iz spontanih prijavljivanja

Opis odabranih neželjenih reakcija

Poremećaji žučne kese i povezani događaji

Za analoge somatostatina je pokazano da inhibiraju kontraktilnost žučne kese i smanjuju sekreciju žuči, što može dovesti do abnormalnosti žučne kese ili pojave mulja u žučnoj kesi. Nastanak kamenja u žuči je bio prijavljen kod 15 do 30% hroničnih primalaca leka Sandostatin supkutanim načinom primene. Incidenca u opštoj populaciji (starosti 40 do 60 godina) je 5 do 20%. Ukoliko se pojavi kamenje u žuči, uglavnom je asimptomatske prirode; kamenje koje dovodi do pojave simptoma, trebalo bi tretirati ili terapijom za rastvaranje sa žučnim solima ili hirurškim putem.

Gastrointenstinalni poremećaji

U retkim slučajevima, gastrointestinalna neželjena dejstva mogu biti nalik akutnoj intestinalnoj opstrukciji, sa progresivnom abdominalnom distenzijom, jakim epigastričnim bolom, abdominalnom osetljivošću i defansom. Poznato je da se učestalost gastrointestinalnih neželjenih dejstava smanjuje tokom vremena sa nastavkom terapije.

Preosetljivost i anafilaktične reakcije

Preosetljivost i alergijske reakcije su bile prijavljivane nakon stavljanja leka u promet. Većina ovih reakcija su zahvatale kožu, retko usta i disajne puteve. Prijavljeni su i izolovani slučajevi anafilaktičkog šoka.

Reakcije na mestu primene

Reakcije na mestu primene uključujući bol, crvenilo, hemoragiju, pruritus, oticanje ili induraciju (očvršćenje/zadebljanje) su često prijavljene kod pacijenata koji primaju lek Sandostatin LAR; međutim ovi događaji nisu zahtevali kliničku intervenciju u većini slučajeva.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Iako se može povećati izlučivanje masti putem fecesa, ne postoje dokazi da dugotrajna terapija oktreotidom dovodi do nutritivnog deficita usled malapsorpcije.

Enzimi pankreasa

U veoma retkim slučajevima, prijavljivan je akutni pankreatitis u prvim satima ili danima supkutane primene leka Sandostatin i povlačio se nakon prestanka primene leka. Dodatno, pankreatitis uzrokovan holelitijazom prijavljivan je kod pacijenata koji su bili na dugotrajnoj terapiji lekom Sandostatin primenjivanim supkutano.

Kardiološki poremećaji

Bradikardija je česta neželjena reakcija kod primene analoga somatostatina. I kod pacijenata sa akromegalijom i kod pacijenata sa karcinoidnim sindromom, primećene su EKG promene kao što su QT prolongacija, pomeranje električne osovine srca, rana repolarizacija, niska voltaža, R/S tranzicija, rana progresija R-talasa i nespecifične promene ST-T talasa. Povezanost ovih događaja sa oktreotid-acetatom nije ustanovljena zato što mnogi od ovih pacijenata imaju prateću bolest srca (videti odeljak 4.4).

Trombocitopenija

Trombocitopenija je bila prijavljivana nakon stavljanja leka u promet, naročito kod pacijenata sa cirozom jetre tokom terapije sa lekom Sandostatin (i.v) i tokom terapije lekom Sandostatin LAR. Trombocitopenija je reverzibilne prirode nakon obustave terapije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Prijavljen je ograničeni broj nenamernog predoziranja lekom Sandostatin LAR. Doze leka Sandostatin LAR su bile u rasponu od 100 mg do 163 mg/mesečno. Jedini prijavljen neželjeni događaj je bio naleti vrućine.

Zabeležena je primena doza leka Sandostatin LAR do 60 mg/mesečno i do 90 mg na 2 nedelje kod pacijenata sa karcinomom. Ove doze su generalno dobro podnošljive; ipak, prijavljeni su sledeći neželjeni događaji: često mokrenje, umor, depresija, anksioznost i nedostatak koncentracije.

Terapija predoziranja je simptomatska.

Farmakoterapijska grupa: antagonisti hormona rasta

ATC šifra: H01CB02

Oktreotid je sintetski oktapeptidni derivat prirodnog somatostatina sa sličnim, ali značajno produženim farmakološkim dejstvom. On inhibira patološki povećanu sekreciju hormona rasta (GH), kao i peptida i serotonina koji se stvaraju unutar gastroenteropankreasnog (GEP) endokrinog sistema.

Kod životinja, oktreotid je potentniji inhibitor oslobađanja hormona rasta (GH), glukagona i insulina od somatostatina, sa većom selektivnošću za supresiju hormona rasta (GH) i glukagona.

Kod zdravih ispitanika pokazano je da oktreotid, kao i somatostatin, inhibira:

• oslobađanje hormona rasta (GH) koje stimulišu arginin, vežbanje i insulinom indukovana hipoglikemija;
• postprandijalno oslobađanje insulina, glukagona, gastrina, drugih peptida GEP endokrinog sistema i oslobađanje insulina i glukagona koje je stimulisano argininom;
• oslobađanje tireostimulirajućeg hormona (TSH) pod uticajem tireotropin oslobađajućeg hormona (TRH).

Za razliku od somatostatina, oktreotid inhibira prevashodno sekreciju hormona rasta (GH) u odnosu na insulin i njegova primena nije praćena ponovnom (engl. rebound) hipersekrecijom hormona (npr. hormon rasta (GH) kod pacijenata sa akromegalijom).

Kod pacijenata sa akromegalijom lek Sandostatin LAR , koji predstavlja formulaciju oktreotida pogodnu za ponovljenu primenu u intervalima od po 4 nedelje, oslobađa u serum, ravnomernu, terapijsku koncentraciju oktreotida, te na taj način ravnomerno snižava koncentracije hormona rasta (GH) i normalizuje koncentraciju insulinu sličnog hormona rasta 1 (IGF-1) u serumu kod većine pacijenata. Kod većine pacijenata lek Sandostatin LAR značajno ublažava kliničke simptome bolesti, kao što su glavobolja, preznojavanje, parestezije, zamor, osteoartralgija i sindrom karpalnog tunela. Kod prethodno nelečenih pacijenta sa akromegalijom sa pituitarnim adenomom koji luči GH, terapija lekom Sandostatin LAR dovela je do smanjenja volumena tumora za >20% kod značajnog procenta pacijenata (50%).

Kod pojedinih pacijenata sa pituitarnim adenomom koji luči GH, prijavljeno je da lek Sandostatin LAR dovodi do smanjenja tumorske mase (pre operacije). Ipak, potrebno je da se operacija ne odlaže.

Kod pacijenata sa funkcionalnim tumorima gastroenteropankreasnog endokrinog sistema terapija lekom Sandostatin LAR obezbeđuje kontinuiranu kontrolu simptoma povezanih sa osnovnom bolešću. Oktreotid na sledeće načine deluje na različite tipove gastroenteropankreasnih tumora:

Karcinoidni tumori

Primena oktreotida može dovesti do poboljšanja simptoma, posebno crvenila praćenog osećajem vrućine i dijareje. U mnogim slučajevima ovo je praćeno smanjenjem koncentracije serotonina u plazmi i smanjenom urinarnom ekskrecijom 5-hidroksi indol sirćetne kiseline.

VIP-omi

Biohemijska karakteristika ovih tumora je hiperprodukcija vazoaktivnog intestinalnog peptida (VIP). U većini slučajeva, primena oktreotida dovodi do ublažavanja teške sekretorne dijareje koja je karakteristična za ovo stanje, a samim tim i do poboljšanja kvaliteta života. Ovo je takođe praćeno poboljšanjem elektrolitnog disbalansa, npr. hipokalemije, čime se obezbeđuje ukidanje enteralne i parenteralne nadoknade tečnosti i elektrolita. Kod nekih pacijenata, kompjuterizovana tomografija ukazuje na usporavanje ili zaustavljanje progresije tumora, ili čak i smanjenje tumora, naročito metastaza u jetri. Kliničko poboljšanje obično je praćeno redukcijom nivoa VIP u plazmi, koji se može smanjiti do normalnih referentnih vrednosti.

Glukagonomi

Primena oktreotida u većini slučajeva dovodi do značajnog poboljšanja nekrolitičkog migratornog osipa karakterističnog za ovo stanje. Dejstvo oktreotida na blag oblik dijabetes melitusa, koji se često javlja kod ovih pacijenata, nije izraženo i generalno ne dovodi do smanjenja potrebe za insulinom ili oralnim hipoglikemicima. Oktreotid dovodi do smanjenja dijareje, a posledično i do povećanja telesne mase kod ovih pacijenata. Iako primena oktreotida često dovodi do trenutnog smanjenja nivoa glukagona u plazmi, ovaj efekat se ne održava tokom dugotrajne primene, uprkos kontinuiranom simptomatskom poboljšanju.

Gastrinomi/Zollinger-Ellison sindrom

Terapija inhibitorima protonske pumpe ili blokatorima H2 receptora, generalno, kontroliše hipersekreciju želudačne kiseline. Međutim, dijareja, koja je takođe izražen simptom, možda neće biti adekvatno ublažena inhibitorima protonske pumpe ili blokatorima H2 receptora. Lek Sandostatin LAR može pomoći u dodatnom smanjenju hipersekrecije želudačne kiseline i ublažiti simptome, uključujući dijareju, budući da omogućava supresiju povišenih vrednosti gastrina, kod nekih pacijenata.

Insulinomi

Primena oktreotida dovodi do smanjenja koncentracije cirkulišućeg imunoreaktivnog insulina. Kod pacijenata sa operabilnim tumorima, oktreotid može pomoći u preoperativnom obnavljanju i održavanju normoglikemije. Kod pacijenata sa neoperabilnim benignim ili malignim tumorima, glikemijska kontrola se može poboljšati i bez istovremene održive redukcije koncentracije cirkulišućeg insulina.

Uznapredovali neuroendokrini tumori koji vode poreklo od embrionalnog srednjeg creva ili nepoznatog primarnog porekla gde su isključena mesta koja vode poreklo izvan embrionalnog srednjeg creva

U randomizovanoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj studiji faze III (PROMID) pokazano je da lek Sandostatin LAR inhibira rast tumora kod pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima koji vode poreklo od embrionalnog srednjeg creva.

85 pacijenata je randomizovano da prima 30 mg leka Sandostatin LAR svake 4 nedelje (n=42) ili placebo (n=43), tokom 18 meseci ili do progresije tumora ili smrtnog ishoda.

Glavni kriterijumi za uključivanje u studiju bili su: pacijenti koji prethodno nisu lečeni; histološki potvrđeni; lokalno inoperabilni ili metastaski dobro diferencirani, funkcionalno aktivni ili inaktivni neuroendokrini tumori/karcinomi, sa primarnim tumorom lokalizovanim u delu gastrointestinalnog trakta koji vodi poreklo od embrionalnog srednjeg creva ili nepoznatog porekla za koji se veruje da je poreklom iz embrionalnog srednjeg creva, ukoliko je isključeno poreklo primarnog tumora iz pankreasa, grudnog koša ili bilo kog drugog organa.

Primarni parametar praćenja bilo je vreme do progresije tumora ili smrti povezane sa tumorom (engl. time to progression - TTP).

U populaciji za ITT (engl. intent-to-treat) analizu (svi randomizovani pacijenti), u grupi sa lekom Sandostatin LAR zabeleženo je 26 slučajeva progresije ili smrti povezane sa tumorom, a u grupi sa placebom 41 slučaj progresije ili smrti povezane sa tumorom (HR=0,32; 95% CI, 0,19 do 0,55; p-vrednost=0,000015).

U populaciji za konzervativnu ITT (cITT) analizu u kojoj su 3 pacijenta bila cenzurisana pri randomizaciji, u grupi sa lekom Sandostatin LAR zabeleženo je 26 slučajeva progresije ili smrti povezane sa tumorom, a u grupi sa placebom 40 slučajeva progresije ili smrti povezane sa tumorom (HR=0,34; 95% CI, 0,20 do 0,59; p-vrednost=0,000072; slika 1). Medijana vremena do progresije tumora bila je 14,3 meseca (95%CI, 11,0 do 28,8 meseci) u grupi sa lekom Sandostatin LAR i 6 meseci (95% CI, 3,7 do 9,4 meseci) u grupi sa placebom.

U populaciji za analizu prema protokolu (PP) u kojoj su dodatni pacijenti bili cenzurisani na kraju ispitivane terapije, u grupi koja je primala lek Sandostatin LAR zabeleženo je 19 slučajeva progresije tumora ili smrti povezane sa tumorom, a u grupi koja je primala placebo 38 slučajeva progresije ili smrti povezane sa tumorom (HR=0,24; 95% CI, 0,13 do 0,45; p-vrednost=0,0000036).

Slika 1. Kaplan-Meier-ova procena vremena do progresije tumora (TTP) pri poređenju leka Sandostatin LAR i placeba ( konzervativna ITT populacija)

Tabela 3. Rezultati TTP u analiziranim populacijama

Efekat terapije je bio sličan kod pacijenata sa funkcionalno aktivnim (HR=0,23; 95% CI, 0,09 do 0,57) i inaktivnim tumorima (HR=0,25; 95% CI, 0,10 do 0,59).

Nakon 6 meseci terapije, stabilna bolest je zabeležena kod 67% pacijenata u grupi koja je primala lek Sandostatin LAR i kod 37% pacijenata u placebo grupi.

Na osnovu značajne kliničke koristi postignute lekom Sandostatin LAR uočene u unapred planiranoj interim

analizi, uključivanje novih ispitanika bilo je obustavljeno.

Bezbednost primene leka Sandostatin LAR u ovoj studiji bila je u skladu sa utvrđenim bezbednosnim profilom leka.

Terapija pituitarnih adenoma koji luče TSH

Pokazano je da jedna intramuskularna injekcija leka Sandostatin LAR, svake 4 nedelje, dovodi do supresije povišenih koncentracija tireoidnih hormona, normalizacije TSH i poboljšanja kliničkih znakova i simptoma hipertireoidizma kod pacijenata sa adenomima koji luče TSH. Terapijski efekat leka Sandostatin LAR dostigao je statističku značajnost u odnosu na početnu vrednost nakon 28 dana, a terapijska korist trajala je do 6 meseci.

Posle pojedinačne intramuskularne injekcije leka Sandostatin LAR koncentracije oktreotida u serumu dostiže prolazni inicijalni maksimum u roku od 1 sata nakon primene, a zatim tokom 24 sata koncentracija oktreotida progresivno opada na niske vrednosti koje se ne mogu detektovati. Posle ovog inicijalnog maksimuma prvog dana, oktreotid ostaje na supterapijskim koncentracijama kod većine pacijenata u sledećih 7 dana. Potom, koncentracija oktreotida ponovo raste i dostiže plato koncentraciju oko četrnaestog dana i ostaje relativno konstantna u naredne 3-4 nedelje. Maksimalna koncentracija tokom prvog dana niža je od koncentracije tokom plato faze, a tokom prvog dana ne oslobađa se više od 0,5% ukupne količine leka.

Približno nakon 42. dana, koncentracija oktreotida se polako smanjuje, istovremeno sa terminalnom fazom razgradnje polimernog matriksa leka.

Kod pacijenata sa akromegalijom, plato koncentracija oktreotida posle pojedinačne doze leka Sandostatin LAR iznosi: 358 nanogram/L za dozu od 10 mg, 926 nanogram/L za 20 mg, 1710 nanogram/L za 30 mg. Ravnotežne koncentracije oktreotida u serumu, postignute nakon 3 injekcije date u intervalima od po 4 nedelje, više su približno 1,6 do 1,8 puta i iznose 1557 nanogram/L, odnosno 2384 nanogram/L nakon primene ponovljenih doza od 20 mg, odnosno 30 mg leka Sandostatin LAR.

Kod pacijenata sa karcinoidnim tumorima, srednje koncentracije (i medijana) u stanju ravnoteže oktreotida u serumu nakon ponovljene primene injekcija od 10 mg, 20 mg i 30 mg leka Sandostatin LAR primenjenih u intervalima od po 4 nedelje, takođe su rasle linearno sa dozom, i iznosile redom: 1231 (894) nanogram/L, 2620 (2270) nanogram/L i 3928 (3010) nanogram/L.

Tokom primene do 28 meseci injekcija leka Sandostatin LAR, nije došlo do akumulacije oktreotida iznad one očekivane, usled preklapanja profila oslobađanja.

Farmakokinetički profil oktreotida posle injekcije leka Sandostatin LAR odražava profil oslobađanja iz polimernog matriksa i njegovu biološku razgradnju. Kada se jednom oslobodi u sistemsku cirkulaciju, oktreotid se distribuira u skladu sa svojim poznatim farmakokinetičkim osobinama, kao što je već bilo opisano za supkutanu primenu. Volumen distribucije oktreotida u stanju ravnoteže iznosi 0,27 L/kg, a ukupni telesni klirens iznosi 160 mL/min. Vezivanje za proteine plazme iznosi oko 65%, a lek se ne vezuje za ćelije krvi.

Farmakokinetički podaci sa ograničenim uzorkovanjem krvi kod pedijatrijskih pacijenata sa hipotalamičkom gojaznošću, uzrasta 7 – 17 godina, koji su primali 40 mg leka Sandostatin LAR jednom mesečno, pokazali su srednje minimalne koncentracije oktreotida u plazmi od 1395 nanogram/L nakon prve injekcije i 2973 nanogram/L u stanju ravnoteže. Zabeležena je visoka varijabilnost između ispitanika.

Minimalne koncentracije oktreotida u stanju ravnoteže nisu bile u korelaciji sa uzrastom i BMI, ali su bile umereno u korelaciji sa vrednostima telesne mase (52,3 – 133 kg) i značajno su se razlikovale između pacijenata muškog i ženskog pola, odnosno za oko 17% su bile više kod pacijenata ženskog pola.

Studije akutne toksičnosti i toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenosti i reproduktivne toksičnosti kod životinja ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Ispitivanja reproduktivnosti na životinjama nisu pružila dokaze o teratogenosti, embriofetalnim ili drugim efektima oktreotida na reproduktivnost pri dozama do 1 mg/kg/dan primenjenim kod roditelja. Određeno zaostajanje fiziološkog rasta zabeleženo je kod potomaka pacova, što je bilo prolaznog karaktera, a moglo se pripisati inhibiciji hormona rasta (GH) do koje je došlo usled prekomerne farmakodinamske aktivnosti (videti odeljak 4.6).

Nisu sprovedene specifične studije na pacovima u juvenilnom periodu. U studijama pre- i postnatalnog razvoja, usporen rast i sazrevanje su zabeleženi kod F1 potomaka ženki koje su dobijale oktreotid tokom celog perioda trudnoće i laktacije. Odloženo spuštanje testisa je zabeleženo kod muških F1 potomaka, dok je fertilitet kod izloženih F1 muških mladunaca ostao normalan. Gore navedena zapažanja bila su prolazna i smatraju se posledicom inhibicije hormona rasta (GH).

Prašak za suspenziju za injekciju:

Poli (D,L-laktid-ko-glikolid) Manitol

Rastvarač za suspenziju za injekciju (u prethodno napunjenom špricu): Karboksimetilceluloza-natrijum

Manitol Poloksamer 188 Voda za injekcije

U nedostatku studija kompatibilnosti, ovaj medicinski proizvod se ne sme mešati sa drugim medicinskim proizvodima.

3 godine.

Ovaj lek se ne sme čuvati nakon rekonstitucije (mora se primeniti odmah).

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2C do 8C ). Ne zamrzavati.

Sandostatin LAR se na dan davanja injekcije može čuvati na temperaturi ispod 25°C.

Pakovanje leka sadrži:

jednu bezbojnu staklenu bočicu od 6 mL zatvorenu gumenim čepom (bromobutil guma) s aluminijumskim prstenom i plastičnim „flip-off“ poklopcem koji sadrži prašak za suspenziju za injekciju i

jedan napunjeni injekcioni špric od 3 mL sa prednjim i klipnim čepom (hlorobutil guma) koji sadrži 2 mL rastvarača.

Bočica sa praškom i napunjeni injekcioni špric su spakovani u zatvorenom blister ulošku sa adapterom za bočicu i bezbednosnom injekcionom iglom.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Lek Sandostatin LAR je sintetsko jedinjenje dobijeno iz somatostatina. Somatostatin se normalno nalazi u ljudskom telu, gde zaustavlja oslobađanje nekih hormona kao što je hormon rasta. Prednost leka Sandostatin LAR u odnosu na somatostatin jeste jače i dugotrajnije dejstvo.

Lek Sandostatin LAR se koristi:

• Za lečenje akromegalije

Akromegalija je stanje u kome organizam stvara previše hormona rasta. Normalno, hormon rasta kontroliše rast tkiva, organa i kostiju. Previše hormona rasta dovodi do izraženijeg rasta veličine kostiju i tkiva u odnosu na normalan razvoj, što se posebno odnosi na šake i stopala. Lek Sandostatin LAR značajno smanjuje simptome akromegalije koji uključuju glavobolju, prekomerno znojenje, utrnulost šaka i stopala, zamaranje i bol u zglobovima. U većini slučajeva hiperprodukcija hormona rasta je izazvana uvećanjem hipofize (adenom hipofize). Terapija lekom Sandostatin LAR može smanjiti veličinu adenoma.

Lek Sandostatin LAR se koristi za terapiju pacijenata sa akromegalijom:

• kada druge vrste terapija akromegalije (hirurška ili terapija zračenjem) nisu odgovarajuće ili nisu bile efikasne
• posle terapije zračenjem, da se pokrije međuperiod dok terapija zračenjem ne postigne pun efekat
• Za ublažavanje simptoma povezanih sa hiperprodukcijom nekih specifičnih hormona i drugih srodnih supstanci želuca, creva ili pankreasa

Neka retka stanja želuca, creva ili pankreasa mogu izazvati hiperprodukciju specifičnih hormona i drugih srodnih prirodnih supstanci. Ovo remeti normalnu hormonsku ravnotežu u organizmu i dovodi do nastanka različitih simptoma kao što su crvenilo, proliv, nizak krvni pritisak, osip i gubitak telesne mase. Terapija lekom Sandostatin LAR pomaže u kontroli ovih simptoma.

• Za terapiju neuroendokrinih tumora lokalizovanih u crevima (npr. slepo crevo, tanko crevo ili debelo crevo)

Neuroendokrini tumori su retki tumori koji se mogu nalaziti u različitim delovima tela. Lek Sandostatin LAR se takođe koristi za kontrolu rasta ovih tumora, kada se nalaze u crevima (npr. slepo crevo, tanko crevo ili debelo crevo).

• Za terapiju tumora hipofize koji luče previše tireostimulirajućeg hormona (TSH)

Previše tireostimulirajućeg hormona (TSH) dovodi do hipertireoidizma. Sandostatin LAR se koristi za lečenje pacijenata sa tumorom hipofize koji luče previše tireostimulirajućeg hormona (TSH):

• kada druge vrste terapija (hirurška ili terapija zračenjem) nisu odgovarajuće ili nisu bile efikasne
• posle terapije zračenjem, da se pokrije međuperiod dok terapija zračenjem ne postigne pun efekat

Pažljivo se pridržavajte uputstava koje Vam je dao Vaš lekar. Ona se mogu razlikovati od informacija koja se nalaze u ovom Uputstvu za lek.

Pročitajte sledeća objašnjenja pre upotrebe leka Sandostatin LAR.

Lek Sandostatin LAR ne smete primati:

 ukoliko ste alergični na oktreotid ili bilo koju pomoćnu supstancu ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom pre upotrebe leka Sandostatin LAR:

• ako znate da trenutno imate kamenje u žuči, ili ste ih imali u prošlosti ili imate bilo kakve komplikacije kao što su povišena telesna temperatura, drhtavica, bol u stomaku ili žuta prebojenost kože i beonjača; recite svom lekaru, s obzirom na to da dugotrajna upotreba leka Sandostatin LAR može dovesti do stvaranja kamena u žuči. Vaš lekar će povremeno kontrolisati Vašu žučnu kesu.
• ako imate šećernu bolest (dijabetes), s obzirom na to da lek Sandostatin LAR može uticati na nivo šećera u krvi. Ukoliko ste dijabetičar, morate redovno kontrolisati nivo šećera u krvi.
• ako ste imali nedostatak vitamina B12 u istoriji Vaše bolesti, Vaš lekar će možda povremeno zatražiti da se proveri nivo vitamina B12.

Testovi i ispitivanja

Ukoliko ste duži period na terapiji lekom Sandostatin LAR, Vaš lekar će povremeno zatražiti proveru funkcije štitaste žlezde.

Vaš lekar će ispitati funkciju Vaše jetre.

Deca

Postoji malo iskustva sa primenom leka Sandostatin LAR kod dece.

Drugi lekovi i lek Sandostatin LAR

Recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko uzimate, ukoliko ste nedavno uzimali ili planirate da uzmete neke druge lekove.

Uopšteno, možete nastaviti sa primenom drugih lekova dok ste na terapiji lekom Sanodstatin LAR. Međutim, prijavljeno je da lek Sandostatin LAR utiče na dejstvo određenih lekova, kao što su cimetidin, ciklosporin, bromokriptin, hinidin i terfenadin.

Ukoliko uzimate lekove za kontrolu krvnog pritiska (npr. beta-blokatore ili blokatore kalcijumskih kanala) ili lekove za kontrolu ravnoteže tečnosti i elektrolita (npr. diuretici), Vaš lekar će možda morati da prilagodi dozu.

Ukoliko ste dijabetičar, Vaš lekar će morati da prilagodi dozu insulina.

Ako treba da primite radiofarmaceutski lek lutecijum (177 Lu) oksodotreotid, Vaš lekar može da prekine ili prilagodi lečenje lekom Sandostatin LAR za kratak vremenski period.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću, posavetujte se sa Vašim lekarom pre uzimanja ovog leka.

Lek Sandostatin LAR se može koristiti tokom trudnoće samo ako je izričito neophodno.

Žene u reproduktivnom periodu moraju koristiti efikasne metode kontracepcije tokom terapije lekom Sandostatin LAR.

Nemojte dojiti tokom terapije lekom Sandostatin LAR. Nije poznato da li lek Sandostatin LAR prelazi u majčino mleko.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Sandostatin LAR nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanje mašinama. Međutim, možete osetiti neka neželjena dejstva za vreme terapije lekom Sandostatin LAR, kao što su glavobolja i umor, koja mogu smanjiti sposobnost bezbednog upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.

Lek Sandostatin LAR sadrži natrijum.

Lek Sandostatin LAR suspenzija sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po bočici, tj. suštinski je bez natrijuma.

Lek Sandostatin LAR se mora uvek davati kao injekcija u predelu sedalnog mišića. Za ponavljane primene treba davati injekcije naizmenično u levu i desnu stranu.

Ako ste primili više leka Sandostatin LAR nego što treba

Nisu prijavljene reakcije opasne po život nakon predoziranja lekom Sandostatin LAR.

Simptomi predoziranja su: naleti vrućine, učestalo mokrenje, umor, depresija, anksioznost i nedostatak koncentracije.

Ukoliko mislite da je došlo do predoziranja i osetite navedene simptome, odmah obavestite Vašeg lekara.

Ako ste zaboravili da primite lek Sandostatin LAR

Ako zaboravite da odete na zakazano primanje Vaše injekcije, preporučuje se da je primite čim se setite, a potom nastavite terapiju prema uobičajenom rasporedu. Neće biti posledica ukoliko se doza propusti za nekoliko dana, ali možete osetiti privremeno vraćanje simptoma, dok ne nastavite terapiju prema uobičajenom rasporedu.

Ako naglo prestanete da primate lek Sandostatin LAR

Ukoliko naglo prestanete sa primanjem leka Sandostatin LAR, simptomi Vam se mogu vratiti. Zbog toga, ne smete prekidati terapiju lekom Sandostatin LAR osim ukoliko Vam lekar to ne kaže.

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa primenom ovog leka, obratite se svom lekaru, medicinskoj sestri ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna. Recite odmah svom lekaru ako osetite nešto od sledećeg: Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Kamen u žuči, uzrokuje iznenadan bol u leđima
• Visoka vrednost šećera u krvi

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Smanjena funkcija štitaste žlezde (hipotireoidizam) koja dovodi do promena brzine rada srca, apetita ili telesne mase; umora, osećaja hladnoće ili oticanja na prednjem delu vrata
• Promene vrednosti dobijenih u testovima funkcije štitaste žlezde
• Zapaljenje žučne kese (holecistitis); simptomi mogu uključiti bol u gornjem desnom delu stomaka, groznicu, mučninu, žuto prebojenu kožu i beonjače (žutica)
• Niska vrednost šećera u krvi
• Poremećaj tolerancije (podnošljivosti) glukoze
• Usporen rad srca

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Žeđ, smanjeno mokrenje, taman urin, suva i crvena koža
• Ubrzan rad srca

Ostala ozbiljna neželjena dejstva

• Reakcije preosetljivosti (alergija) uključujući osip na koži
• Ozbiljna alergijska reakcija (anafilaksa) koja može da prouzrokuje otežano gutanje ili disanje, oticanje i peckanje, uz mogući pad krvnog pritiska praćen vrtoglavicom ili gubitkom svesti
• Zapaljenje pankreasa (pankreatitis); simptomi mogu uključiti iznenadan bol u gornjem delu stomaka, mučninu, povraćanje, proliv
• Zapaljenje jetre (hepatitis); simptomi mogu uključiti žutu prebojenost kože i beonjača (žutica), mučninu, povraćanje, gubitak apetita, osećaj lošeg opšteg stanja, svrab, svetlo prebojeni urin
• Nepravilne otkucaje srca
• Smanjen broj krvnih pločica (trombocita); ovo može dovesti do povećanog krvarenja ili stvaranja modrica

Ukoliko osetite bilo koji od gorenavedenih simptoma, odmah obavestite Vašeg lekara.

Ostala neželjena dejstva:

Recite svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri ukoliko Vam se javi neko od dole navedenih neželjenih dejstava. Ona su obično blaga i sa tendencijom povlačenja u daljem nastavku terapije.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Proliv
• Bol u stomaku
• Mučnina
• Konstipacija (otežano pražnjenje creva)
• Nadutost (gasovi)
• Glavobolja
• Bol na mestu primene injekcije

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Nelagodnost u trbuhu posle obroka (dispepsija)
• Povraćanje
• Osećaj punoće u stomaku
• Masne stolice
• Retke stolice
• Promena boje stolice
• Vrtoglavica
• Gubitak apetita
• Promene u testovima funkcije jetre
• Gubitak kose
• Nedostatak daha
• Slabost

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2C do 8C ). Ne zamrzavati.

Sandostatin LAR se na dan davanja injekcije može čuvati na temperaturi ispod 25C. Lek se ne sme čuvati nakon rekonstitucije (mora se odmah primeniti).

Ne koristite lek posle isteka roka upotrebe navedenog na spoljašnjem pakovanju nakon ,,Važi do:ˮ. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ne koristiti lek ukoliko uočite čestice ili promenu boje.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca leka Sandostatin LAR je oktreotid.

Sandostatin LAR, 10 mg, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju

Jedna bočica sa praškom za suspenziju za injekciju sadrži 10 mg oktreotida u obliku oktreotid-acetata. Sandostatin LAR , 20 mg, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju

Jedna bočica sa praškom za suspenziju za injekciju sadrži 20 mg oktreotida u obliku oktreotid-acetata. Sandostatin LAR , 30 mg, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju

Jedna bočica sa praškom za suspenziju za injekciju sadrži 30 mg oktreotida u obliku oktreotid-acetata.

Pomoćne supstance su:

Prašak za suspenziju za injekciju: poli (D,L-laktid-ko-glikolid); manitol.

Rastvarač za suspenziju za injekciju (prethodno napunjen špric): karboksimetilceluloza-natrijum; manitol; poloksamer 188; voda za injekcije.

Kako izgleda lek Sandostatin LAR i sadržaj pakovanja

Prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju. Prašak: beo do beo-žućkast.

Rastvarač: bistar, bezbojan do svetložut ili smeđi rastvor. Pakovanje leka sadrži:

jednu bezbojnu staklenu bočicu od 6 mL zatvorenu gumenim čepom (bromobutil guma) s aluminijumskim prstenom i plastičnim „flip-off“ poklopcem koji sadrži prašak za suspenziju za injekciju i

jedan napunjeni injekcioni špric od 3 mL sa prednjim i klipnim čepom (hlorbutil guma) koji sadrži 2 mL rastvarača.

Bočica sa praškom i napunjeni injekcioni špric su spakovani u zatvorenom blister ulošku sa adapterom za bočicu i bezbednosnnom injekcionom iglom.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

PREDSTAVNIŠTVO NOVARTIS PHARMA SERVICES INC. BEOGRAD (NOVI BEOGRAD),

Omladinskih Brigada 90A, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač

NOVARTIS PHARMA STEIN AG

Schaffhauserstrasse, Stein, Švajcarska

NOVARTIS PHARMA GMBH

Roonstrasse 25 und Obere Turnstrasse 8, 90429 Nurnberg, Nemačka

NOVARTIS FARMACÉUTICA S.A

Ronda de Santa Maria, 158, Barberà del Vallès (Barcelona), Španija

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da naznači onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje upravo te serije leka o kojoj se radi to jest da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Sandostatin LAR, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju, 1x10 mg: 515-01-02951-20-001 od 28.05.2021.

Sandostatin LAR, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju,1x20 mg: 515-01-02952-20-001 od 28.05.2021.

Sandostatin LAR, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju, 1x30 mg:515-01-02953-20-001 od 28.05.2021.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Terapija pacijenata sa akromegalijom koji nisu pogodni za hiruršku intervenciju ili kod kojih ona nije efikasna, ili u prelaznom periodu dok radioterapija ne dostigne pun efekat (videti odeljak: Doziranje i način primene).

Terapija pacijenata sa simptomima koji su povezani sa funkcionalnim gastroenteropankreasnim endokrinim tumorima, kao što su npr. karcinoidni tumori sa karakteristikama karcinoidnog sindroma (videti odeljak: 5.1. Sažetka karakteristika leka)

Terapija pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima koji vode poreklo od embrionalnog srednjeg creva ili nepoznatog primarnog porekla, pri čemu su isključena mesta porekla izvan embrionalnog srednjeg creva.

Terapija pituitarnih adenoma koji luče TSH:

• kada sekrecija nije normalizovana nakon operacije i/ili radioterapije;
• kod pacijenata kod kojih operacija nije adekvatan način lečenja;
• kod pacijenata koji su na zračenju, dok radioterapija ne postane efikasna.

Doziranje i način primene

Doziranje

Akromegalija

Preporučuje se započinjanje terapije primenom 20 mg leka Sandostatin LAR u intervalima od po 4 nedelje, u toku 3 meseca. Pacijenti koji su lek Sandostatin primili supkutano mogu započeti terapiju lekom Sandostatin LAR jedan dan nakon poslednje supkutano primenjene doze leka Sandostatin. Naknadno podešavanje doze zasniva se na koncentracijama hormona rasta (GH) i insulinu-sličnog faktora rasta 1/somatomedina C (IGF 1) u serumu, kao i kliničkim simptomima.

Kod pacijenata kod kojih se u toku 3 meseca ne postigne potpuna kontrola kliničkih simptoma i biohemijskih parametara (GH; IGF 1), odnosno koncentracije GH ostaju na vrednostima iznad 2,5 mikrogram/L, doza se može povećavati na 30 mg svake 4 nedelje. Ukoliko nakon 3 meseca, GH, IGF-1 i/ili simptomi nisu adekvatno kontrolisani prilikom primene doze od 30 mg, doza se može povećati na 40 mg svake 4 nedelje.

Kod pacijenata kod kojih su koncentracije GH konstantno ispod 1 mikrogram/L, koncentracije IGF-1 u serumu su se normalizovale i kod kojih je došlo do povlačenja većine znakova/simptoma akromegalije nakon 3 meseca terapije dozom od 20 mg, može se primenjivati doza od 10 mg leka Sandostatin LAR svake 4 nedelje. Ovoj grupi pacijenata na niskim dozama leka Sandostatin LAR posebno se preporučuje pažljiva adekvatna kontrola koncentracija GH i IGF-1 u serumu, kao i kliničkih simptoma i znakova.

Kod pacijenata na stabilnim dozama leka Sandostatin LAR, potrebno je vršiti procenu vrednosti GH i IGF-1 svakih 6 meseci.

Gastroenteropankreasni endokrini tumori

Terapija pacijenata sa simptomima koji su povezani sa funkcionalnim gastroenteropankreasnim neuroendokrinim tumorima

Preporučuje se započinjanje terapije primenom 20 mg leka Sandostatin LAR u intervalima od po 4 nedelje. Pacijenti koji su primali lek Sandostatin supkutano, nastavljaju sa terapijom u dozama koje su prethodno bile efikasne još dve nedelje nakon prve injekcije leka Sandostatin LAR.

Kod pacijenata kod kojih je, nakon 3 meseca terapije, postignuta dobra kontrola simptoma i bioloških markera, doza se može smanjiti na 10 mg leka Sandostatin LAR svake 4 nedelje.

Kod pacijenata kod kojih je posle 3 meseca terapije, postignuta samo delimična kontrola simptoma, doza leka Sandostatin LAR može se povećati na 30 mg svake 4 nedelje.

U danima kada se simptomi povezani sa gastroenteropankreasnim tumorim eventualno pojačaju tokom terapije lekom Sandostatin LAR, preporučuje se dodatna terapija supkutanom primenom leka Sandostatin u dozi korišćenoj pre uvođenja terapije lekom Sandostatin LAR. To se može dogoditi uglavnom u prva dva meseca terapije, dok se ne postignu terapijske koncentracije oktreotida.

Terapija pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima koji vode poreklo od embrionalnog srednjeg creva ili su nepoznatog primarnog porekla pri čemu su isključena mesta koja vode poreklo izvan embrionalnog srednjeg creva

Preporučena doza leka Sandostatin LAR je 30 mg na svake 4 nedelje (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka). Terapiju lekom Sandostatin LAR za kontrolisanje tumora treba nastaviti ukoliko nema progresije tumora.

Terapija adenoma koji luče TSH

Terapiju lekom Sandostatin LAR treba započeti dozom od

20 mg u intervalima od 4 nedelje tokom 3 meseca, pre nego što se razmotri prilagođavanje doze. Potom se doza podešava na osnovu odgovora TSH i hormona tireoidee.

Oštećenje funkcije bubrega

Oštećenje funkcije bubrega nije uticalo na ukupnu izloženost (PIK) oktreotidu prilikom supkutane injekcije leka Sandostatin. Stoga, nije neophodno prilagođavanje doze leka Sandostatin LAR.

Oštećenje funkcije jetre

U studiji sa lekom Sandostatin primenjenim supkutano i intravenski, pokazano je da kapacitet eliminacije može biti redukovan kod pacijenata sa cirozom jetre, ali ne i kod pacijenata sa masnom jetrom. U pojedinim slučajevima kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre može se zahtevati prilagođavanje doze.

Stariji pacijenti

U studiji sa lekom Sandostatin primenjenim supkutano, nije bilo neophodno prilagođavanje doze kod ispitanika 65 godina. Stoga, prilagođavanje doze leka Sandostatin LAR nije neophodno u ovoj grupi.

Pedijatrijska populacija

Postoji ograničeno iskustvo sa primenom leka Sandostatin LAR kod dece. Način primene

Lek Sandostatin LAR se primenjuje isključivo dubokom intramuskularnom injekcijom. Injekcije se primenjuju naizmenično u levi i desni glutealni mišić (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)).

Lista pomoćnih supstanci

Prašak za suspenziju za injekciju:

Poli (D,L-laktid-ko-glikolid) Manitol

Rastvarač za suspenziju za injekciju (u prethodno napunjenom špricu): Karboksimetilceluloza-natrijum

Manitol Poloksamer 188 Voda za injekcije

Inkompatibilnost

U nedostatku studija kompatibilnosti, ovaj medicinski proizvod se ne sme mešati sa drugim medicinskim proizvodima.

Rok upotrebe

3 godine.

Ovaj lek se ne sme čuvati nakon rekonstitucije (mora se primeniti odmah).

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2C do 8C ). Ne zamrzavati.

Sandostatin LAR se na dan davanja injekcije može čuvati na temperaturi ispod 25°C.

Priroda i sadržaj pakovanja i posebne opreme za primenu leka

Pakovanje leka sadrži:

jednu bezbojnu staklenu bočicu od 6 mL zatvorenu gumenim čepom (bromobutil guma) s aluminijumskim prstenom i plastičnim „flip-off“ poklopcem koji sadrži prašak za suspenziju za injekciju i

jedan napunjeni injekcioni špric od 3 mL sa prednjim i klipnim čepom (hlorobutil guma) koji sadrži 2 mL rastvarača.

Bočica sa praškom i napunjeni injekcioni špric su spakovani u zatvorenom blister ulošku sa adapterom za bočicu i bezbednosnom injekcionom iglom.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

UPUTSTVO ZA PRIPREMU I PRIMENU INTRAMUSKULARNE INJEKCIJE LEKA SANDOSTATIN LAR ZA ZDRAVSTVENE RADNIKE:

NAMENJENO ISKLJUČIVO ZA DUBOKU INTRAMUSKULARNU INJEKCIJU

Sadržaj pakovanja leka Sandostatin LAR:

• Jedna bočica koja sadrži Sandostatin LAR prašak za suspenziju za injekciju
• Jedan napunjen injekcioni špric koji sadrži rastvarač za rekonstituciju
• Jedan adapter za bočicu za rekonstituciju praška za suspenziju za injekciju
• Jedna bezbednosna igla za injekciju

Postupite pažljivo po dole navedenim uputstvima da biste obezbedili pravilnu rekonstituciju leka Sandostatin LAR pre primene duboke intramuskularne injekcije.

Postoje tri kritična koraka u rekonstituciji leka Sandostatin LAR. Ukoliko se ovi koraci ne prate može doći do neuspešne primene leka.

• Bočica leka Sandostatin LAR i špric sa rastvaračem moraju da dostignu sobnu temperaturu. Iznesite pakovanje leka iz frižidera i ostavite ga na sobnoj temperaturi najmanje 30 minuta pre rekonstitucije, ali ne duže od 24 sata.
• Nakon dodavanja rastvarača, uverite se da je prašak potpuno navlažen ostavljajući bočicu da odstoji 5 minuta.
• Nakon toga, blago protresite bočicu u horizontalnom pravcu minimum 30 sekundi, dok se ne formira homogena suspenzija. Suspenzija leka Sandostatin LAR mora da bude pripremljena neposredno pre primene leka.

Lek Sandostatin LAR može davati samo obučen zdravstveni radnik.

Korak 1:

• Uzmite Sandostatin LAR set za injekciju iz frižidera.

PAŽNJA: Najvažnije je započeti proces rekonstitucije samo ako su bočica sa praškom i napunjeni injekcioni špric dostigli sobnu temperaturu. Ostavite pakovanje leka da odstoji na sobnoj temperaturi najmanje 30 minuta pre rekonstitucije, ali ne duže od 24 sata.

Napomena: pakovanje leka možete vratiti u frižider ponovo ukoliko je potrebno.

Korak 2:

• Uklonite plastični poklopac sa bočice i alkoholnom vatom očistite gumeni čep bočice.
• Skinite zaštitnu foliju sa pakovanja koje sadrži adapter za bočicu ali NEMOJTE uzimati adapter za bočicu iz njegovog pakovanja.
• Držeći pakovanje adaptera za bočicu, stavite adapter na vrh bočice i gurnite ga skroz nadole kako bi nalegao na svoje mesto, i pri tome ćete čuti ''klik''
• Podignite pakovanje sa adaptera za bočicu vertikalnim pokretom.

Korak 3:

• Skinite poklopac sa napunjenog injekcionog šprica koji sadrži rastvarač i zavrnite špric na adapter za bočicu.
• Polako pritisnite klip šprica skroz nadole kako biste preneli sav rastvarač u bočicu.

Korak 4:

PAŽNJA: Najvažnije je da ostavite bočicu da odstoji 5 minuta da bi bili sigurni da je rastvarač potpuno navlažio prašak.

Napomena: može se desiti da se štap klipa pomeri nagore, što je normalna pojava s obzirom na to da se pritisak u bočici može blago povećati.

• Sada možete pripremiti pacijenta za injekciju

Korak 5:

• Nakon što istekne vreme za vlaženje praška, proverite da li je klip u špricu pritisnut do kraja.

PAŽNJA: Držite pritisnut klip i blago protresite bočicu u horizontalnom pravcu tokom minimum 30 sekundi tako da se prašak potpuno suspenduje (mlečna homogena suspenzija). Ukoliko prašak nije potpuno suspendovan, ponovo blago protresite bočicu tokom dodatnih 30 sekundi.

Korak 6:

• Okrenite špric i bočicu naopako, polako izvucite klip i povucite celi sadržaj iz bočice u špric.
• Odvrnite špric sa adaptera za bočicu.

Korak 7:

• Zavrnite bezbednosnu iglu na špric.
• Ukoliko se kasni sa neposrednom primenom leka, nežno ponovo protresite špric kako bi se osiguralo formiranje homogene mlečne suspenzije
• Dezinfikujte mesto primene injekcije alkoholnim tupferom
• Skinite zaštitnu kapicu sa igle.
• Lagano tapkajte po špricu kako biste uklonili vidljive mehuriće vazduha i izbacili ih iz šprica.
• Nastaviti odmah sa korakom 8 za davanje leka pacijentu. Bilo kakvo odlaganje može dovesti do pojave sedimenta.

Korak 8:

• Lek Sandostatin LAR se mora primeniti samo dubokom intramuskularnom injekcijom, NIKADA intravenski.
• Ubodite iglu u levi ili desni gluteus pod uglom od 90° u odnosu na površinu kože.
• Polako povucite nazad klip šprica da biste se uverili da nije probijen krvni sud (neophodna je promena položaja igle ukoliko je probijen krvni sud).
• Ravnomernim pritiskom polako potisnite klip šprica dok se špric ne isprazni. Izvucite iglu sa mesta injiciranja i stavite osigurač (kako je opisano u Koraku 9).

Korak 9:

• Stavite sigurnosnu zaštitu preko igle na jedan od dva prikazana načina:
• možete prema dole pritisnuti zglobni deo osigurača na tvrdu površinu (slika A), ili
• prstom prema napred gurnuti zglobni deo (slika B).
• Ako je osigurač pravilno aktiviran, čućete "klik"
• Odmah odložite špric sa iglom (u kontejner za odlaganje oštrih predmeta).