Oktreotid Teva 20mg prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju sa produženim oslobađanjem

Terapija pacijenata sa akromegalijom koji nisu pogodni za hiruršku intervenciju ili kod kojih hiruška intervencija nije efikasna ili u periodu dok radioterapija ne postane u potpunosti efikasna (videti odeljak 4.2).

Terapija pacijenata sa simptomima udruženim sa funkcionalnim gastroenteropankreasnim endokrinim tumorima, na primer karcinoidnim tumorima sa karakteristikama karcinoidnog sindroma (videti odeljak 5.1.).

Terapija pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima srednjeg dela intestinalnog trakta ili nepoznatog primarnog porekla, kada su kao mesta porekla isključena mesta izvan srednjeg dela intestinalnog trakta.

Lečenje adenoma hipofize koji luče TSH:

• kada se sekrecija nije normalizovala nakon operacije i/ili radioterapije;
• kod pacijenata kod kojih operacija nije odgovarajuća;
• kod pacijenata koji su zračeni, dok radioterapija ne postane efikasna.

Doziranje

Akromegalija

Preporučuje se da se terapija započne primenom 20 mg leka Oktreotid Teva u intervalima od 4 nedelje tokom 3 meseca. Pacijenti koji se leče oktreotidom, supkutano primenjenim, mogu da započnu terapiju lekom Oktreotid Teva dan nakon poslednje doze oktreotida, supkutano primenjenog. Naknadno prilagođavanje doze treba da se zasniva na koncentracijama hormona rasta (GH) i faktora rasta- l/somatomedin C (IGF-l) sličnog insulinu u serumu i kliničkim simptomima.

Kod pacijenata kod kojih, tokom tog 3-mesečnog perioda, klinički simptomi i biohemijski parametri (GH; IGF-l) nisu potpuno kontrolisani (koncentracije GH su još uvek iznad 2,5 mikrogram/L), doza se može povećati na 30 mg na svake 4 nedelje. Ako nakon 3 meseca, GH, IGF-1, i/ili simptomi nisu odgovarajuće kontrolisani pri primeni doze od 30 mg, doza se može povećati na 40 mg svake 4 nedelje.

Kod pacijenata čije su koncentracije GH stalno ispod 1 mikrogram/L, koncentracije IGF-1 u serumu normalizovane i kod kojih je većina reverzibilnih znakova/simptoma akromegalije nestala nakon tromesečne terapije dozom od 20 mg, može se primenjivati doza od 10 mg leka Oktreotid Teva svake 4 nedelje. Međutim, posebno u ovoj grupi pacijenata, preporučuje se pažljivo praćenje adekvatne kontrole koncentracije GH i IGF-1 u serumu, kao i kliničkih znakova/simptoma pri toj nižoj dozi leka Oktreotid Teva.

Kod pacijenata na stabilnoj dozi leka Oktreotid Teva potrebno je proveravati GH i IGF-1 svakih 6 meseci.

Gastroenteropankreasni endokrini tumori

Lečenje pacijenata sa simptomima udruženim sa funkcionalnim gastroenteropankreasnim neuroendokrinim tumorima

Preporučuje se da se terapija započne primenom 20 mg leka Oktreotid Teva u intervalima od 4 nedelje. Pacijenti koji se leče oktreotidom, supkutano treba da nastave terapiju prethodno efikasnom dozom tokom prve 2 nedelje nakon prve injekcije leka Oktreotid Teva.

Kod pacijenata čiji su simptomi i biološki markeri dobro kontrolisani nakon 3 meseca terapije, doza se može smanjiti na 10 mg leka Oktreotid Teva svake 4 nedelje.

Kod pacijenata čiji su simptomi nakon 3 meseca terapije samo delimično kontrolisani, doza se može povećati na 30 mg leka Oktreotid Teva svake 4 nedelje.

U danima kada se tokom terapije lekom Oktreotid Teva eventualno pojačaju simptomi udruženi sa gastroenteropankreasnim tumorima, preporučuje se dodatna primena oktreotida supkutano u dozama koje su propisane pre terapije lekom Oktreotid Teva. To se može dogoditi uglavnom tokom prva 2 meseca terapije dok se ne postignu terapijske koncentracije oktreotida.

Lečenje pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima srednjeg dela intestinalnog trakta ili nepoznatog primarnog porekla kada su kao mesta porekla isključena mesta izvan srednjeg dela intestinalnog trakta

Preporučena doza leka Oktreotid Teva iznosi 30 mg primenjena svake 4 nedelje (videti odeljak 5.1.). Terapiju lekom Oktreotid Teva za kontrolisanje tumora treba nastaviti ukoliko nema progresije tumora.

Lečenje adenoma koji luče TSH

Terapiju lekom Oktreotid Teva treba započeti dozom od 20 mg u intervalima od 4 nedelje tokom 3 meseca pre razmatranja prilagođavanja doze. Doza se zatim prilagođava na osnovu odgovora TSH i tiroidnih hormona.

Primena kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega

Oštećena funkcija bubrega ne utiče na ukupnu izloženost (PIK) oktreotidu primenjenom supkutano. Stoga nije potrebno prilagođavanje doze leka Oktreotid Teva.

Primena kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre

U jednoj studiji sa oktreotidom koji je primenjivan supkutano i intravenski, pokazano je da se kapacitet eliminacije može smanjiti kod pacijenata sa cirozom jetre, ali ne i kod pacijenata sa masnom jetrom. U određenim slučajevima kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre može biti potrebno prilagođavanje doze.

Primena kod starijih osoba

U jednoj studiji sa oktreotidom primenjivanim supkutano kod ispitanika ≥ 65 godina nije bilo potrebno prilagođavanje doze. Stoga kod ove grupe pacijenata nije potrebno prilagođavanje doze leka Oktreotid Teva.

Upotreba kod dece

Postoji ograničeno iskustvo sa primenom leka Oktreotid Teva kod dece.

Način primene

Lek Oktreotid Teva se može primenjivati samo dubokom intramuskularnom injekcijom. Svaku sledeću intramuskularnu injekcije treba naizmenično primenjivati u levi odnosno desni glutealni mišić (videti odeljak 6.6.).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili neku od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Opšte

S obzirom da se tumori hipofize koji izlučuju GH ponekad mogu proširiti i tako izazvati ozbiljne komplikacije (npr. oštećenja vidnog polja), veoma je važno da svi pacijenti budu pažljivo praćeni. Ako se dokaže širenje tumora, pacijentu se mogu preporučiti drugi terapijski postupci.

Kod pacijentkinja sa akromegalijom terapijska korist od sniženja vrednosti hormona rasta (GH) i normalizacije koncentracije insulinu sličnog faktora rasta 1 (IGF-1) može da podrazumeva potencijalno obnavljanje plodnosti. Pacijentkinjama u reproduktivnom dobu treba savetovati da koriste odgovarajuću kontracepciju ukoliko je neophodno tokom terapije oktreotidom (vidjeti odeljak 4.6.).

Kod pacijenata koji se dugotrajno leče oktreotidom treba pratiti funkciju štitaste žlezde. Tokom terapije oktreotidom treba pratiti funkciju jetre.

Kardiovaskularni događaji

Prijavljeni su česti slučajevi bradikardije. Može biti potrebno prilagođavanje doze lekova kao što su beta- blokatori, blokatori kalcijumskih kanala ili preparata koji kontrolišu balans tečnosti i elektrolita (videti odeljak 4.5.).

Poremećaji žuči i povezani događaji

Holelitijaza je veoma česta tokom terapije oktreotidom i može biti povezana sa holecistitisom i dilatacijom bilijarnog trakta (videti odeljak 4.8).

Preporučuje se ultrazvučni pregled žučne kese pre i u 6-tomesečnim intervalima tokom terapije oktreotidom u obliku injekcije sa produženim oslobađanjem.

Metabolizam glukoze

Lek Oktreotid Teva može uticati na regulaciju glukoze zbog svog inhibitornog delovanja na hormon rasta, glukagon i oslobađanje insulina. Postprandijalna tolerancija glukoze može biti smanjena. Kako je prijavljeno kod pacijenata lečenih oktreotidom supkutano, u nekim slučajevima se kao rezultat hronične primene može javiti stanje perzistentne hiperglikemije. Takođe je prijavljena i hipoglikemija.

Kod pacijenata koji istovremeno imaju dijabetes melitus tipa I, lek Oktreotid Teva može uticati na regulaciju glukoze, pa potrebe za insulinom mogu biti smanjene. Kod osoba koje ne boluju od dijabetes melitusa, kao i

kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa II sa delimično očuvanim rezervama insulina, primena oktreotida supkutano može dovesti do postprandijalnog povećanja glikemije. Zato se preporučuje praćenje tolerancije glukoze i antidijabetesne terapije.

Kod pacijenata sa insulinomima oktreotid može, zbog svog relativno jačeg inhibicionog dejstva na izlučivanje GH i glukagona nego insulina, kao i zbog kraćeg trajanja njegovog inhibicionog dejstva na insulin, produbiti i podužiti hipoglikemiju. Potrebno je praćenje stanja tih pacijenata.

Ishrana

Oktreotid može kod nekih pacijenata da promeni resorpciju masnoća iz hrane.

Kod nekih pacijenata koji su primali terapiju oktreotidom zabeležene su snižene vrednosti vitamina B12 i abnormalan nalaz Schillingovog testa. Tokom terapije lekom Oktreotid Teva preporučuje se praćenje vrednosti vitamina B12 kod pacijenata kod kojih je ranije zabeležen nedostatak vitamina B12.

Sadržaj natrijuma

Lek Oktreotid Teva sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi; odnosno suštinski ne sadrži natrijum.

Prilagođavanje doze lekova kao što su beta-blokatori, blokatori kalcijumskih kanala ili supstance koje kontrolišu balans tečnosti i elektrolita može biti potrebno kada se istovremeno primenjuju sa lekom Oktreotid Teva (videti odeljak 4.4.).

Može biti potrebno prilagođavanje doze insulina i antidijabetesne terapije kada se istovremeno primenjuje i lek Oktreotid Teva (videti odeljak 4.4.).

Utvrđeno je da oktreotid smanjuje intestinalnu resorpciju ciklosporina i odlaže resorpciju cimetidina. Istovremena primena oktreotida i bromokriptina povećava bioraspoloživost bromokriptina.

Ograničeni objavljeni podaci ukazuju na to da analozi somatostatina mogu smanjiti metabolički klirens jedinjenja za koje je poznato da se metabolišu putem enzima citohroma P450, što može biti posledica supresije hormona rasta. S obzirom na to da se ne može isključiti mogućnost ovakvog dejstva oktreotida, potreban je oprez pri primeni lekova koji se uglavnom metabolišu putem CYP3A4 i imaju nizak terapijski indeks (npr. kinidin, terfenadin).

Trudnoća

Podaci o primeni oktreotida kod trudnica su ograničeni (manje od 300 ishoda trudnoća) a kod otprilike jedne trećine slučajeva ishodi trudnoće su nepoznati. Većina izveštaja je dobijena tokom postmarketinške upotrebe oktreotida, a više od 50% izloženih trudnoća je prijavljeno kod pacijentkinja sa akromegalijom. Većina žena je bila izložena oktreotidu tokom prvog tromesečja trudnoće u dozama od 100-1200 mikrograma/dan oktreotida ili od 10-40 mg/mesec u vidu oktreotid supkutanih injekcija, sa produženim dejstvom. Kongenitalne anomalije su prijavljene kod otprilike 4% slučajeva trudnoća sa poznatim ishodom. U tim slučajevima se nije sumnjalo na uzročnu povezanost sa oktreotidom.

Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva vezana za reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3.).

Kao mera predostrožnosti, preporučuje se izbegavanje primene leka Oktreotid Teva tokom trudnoće (videti odeljak 4.4.).

Dojenje

Nije poznato da li se oktreotid izlučuje u humano mleko. Studije na životinjama pokazuju da se oktreotid izlučuje u majčino mleko. Pacijentkinje ne treba da doje tokom terapije lekom Oktreotid Teva.

Plodnost

Nije poznato da li oktreotid utiče na plodnost kod ljudi. Kod muških mladunaca ženki koje su tretirane tokom trudnoće i dojenja otkriveno je kasno spuštanje testisa. Oktreotid, međutim, nije uticao na plodnost kod pacova pri dozama do 1 mg/kg telesne mase na dan (videti odeljak 5.3.).

Lek Oktreotid Teva ne utiče ili zanemarivo utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijentima treba savetovati oprez ako prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama osete vrtoglavicu, asteniju/umor, ili glavobolju tokom terapije lekom Oktreotid Teva.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće neželjene reakcije tokom terapije oktreotidom uključuju gastrointestinalne poremećaje, poremećaje nervnog sistema, hepatobilijarne poremećaje, kao i poremećaje metabolizma i ishrane.

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije u kliničkim studijama u kojima je bio primenjivan oktreotid su bile dijareja, bol u abdomenu, mučnina, flatulencija, glavobolja, holelitijaza, hiperglikemija i konstipacija. Ostale često prijavljivane neželjene reakcije su bile vrtoglavica, lokalizovan bol, mulj u žuči, poremećaj funkcije štitaste žlezde (npr. snižen tireotropin [TSH], snižen ukupni T4 kao i snižen slobodni T4), retke stolice, poremećaj tolerancije glukoze, povraćanje, astenija i hipoglikemija.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeće neželjene reakcije na lek, navedene u Tabeli 1, prikupljene su tokom kliničkih studija sa oktreotidom:

Neželjene reakcije (Tabela 1) su navedene po učestalosti, počevši od najčešćih prema sledećim definicijama: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 i <1/10); povremeno (≥1/1000 i <1/100); retko (≥1/10 000 i <1/1000); veoma retko (<1/10 000), uključujući izolovane izveštaje. Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena od ozbiljnih ka manje ozbiljnim.

Tabela 1: Neželjene reakcije na lek prijavljene u kliničkim studijama

Postmarketinško iskustvo

Spontano prijavljene neželjene reakcije prikazane u Tabeli 2 su prijavljene dobrovoljno i nije uvek moguće pouzdano odrediti učestalost ili uzročnu povezanost sa izloženošću leku.

Tabela 2: Neželjene reakcije na lek izvedene iz spontanih izveštaja

Opis odabranih neželjenih reakcija

Žučna kesa i povezani poremećaji

Pokazano je da analozi somatostatina inhibiraju kontraktilnost žučne kese i smanjuju sekreciju žuči, što može dovesti do abnormalnosti žučne kese ili mulja. U 15 do 30% slučajeva kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji oktreotidom, supktano primenjenim je prijavljena pojava žučnih kamenaca. Učestalost u opštoj populaciji (starosti 40 do 60 godina) iznosi 5 do 20%. Kod pacijenata sa akromegalijom ili gastro-entero- pankreasnim tumorima dugotrajna izloženost oktreotid injekcijama sa produženim oslobađanjem ukazuje da terapija oktreotidom u obliku injekcija sa produženim oslobađanjem ne povećava učestalost formiranja žučnih kamenaca u poređenju sa oktreotidom, supkutano primenjenim. Ako dođe do formiranja žučnog kamenca, pojava je obično asimptomatska; simptome žučnog kamenca treba tretirati terapijom rastvaranja kamenca pomoću žučnih kiselina ili hirurškom intervencijom.

Gastrointestinalni poremećaji

U retkim slučajevima, gastrointestinalna neželjena dejstva mogu da liče na akutnu intestinalnu opstrukciju sa progresivnom distenzijom abdomena, teškim epigastričnim bolom, pojačanom osetljivošću i spazmom

mišica abdomena. Poznato je da se učestalost gastrointestinalnih neželjenih događaja tokom kontinuiranog lečenja s vremenom smanjuje.

Preosetljivost i anafilaktičke reakcije

Preosetljivost i alergijske reakcije su registrovani tokom postmarketinškog praćenja. Kada se pojave, najviše se javljaju na koži, retko u ustima i disajnim putevima. Prijavljeni su izolovani slučajevi anafilaktičkog šoka.

Reakcije na mestu primene injekcije

Reakcije na mestu primene injekcije, uključujući bol, crvenilo, krvarenje, svrab, oticanje ili induracije su često prijavljivane kod pacijenata koji primaju oktreotid injekcije sa produženim oslobađanjem; međutim, te reakcije u većini slučajeva nisu zahtevale nikakve kliničke intervencije.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Iako se izmerena fekalna ekskrecija masnoće može povećati, do danas nema dokaza da dugotrajna terapija oktreotidom dovodi do nutritivnih nedostataka zbog malapsorpcije.

Enzimi pankreasa

U veoma retkim slučajevima zabeležen je akutni pankreatitis tokom prvih sati ili dana terapije oktreotidom, supkutano, koji se povlačio nakon prestanka primene leka. Osim toga, kod pacijenata dugotrajno lečenih oktreotidom, supkutano bio je zabeležen pankreatitis izazvan holelitijazom.

Kardiološki poremećaji

Bradikardija je česta neželjena reakcija analoga somatostatina. I kod pacijenata sa akromegalijom i kod pacijenata sa karcinoidnim sindromom zabeležene su EKG promene kao što je produženje QT intervala, pomeranje električne osovine srca, rana repolarizacija, niska voltaža, poremećaj odnosa R/S zubaca, rana progresija R zupca kao i nespecifične promene ST-T segmenta. Povezanost ovih događaja sa oktreotid- acetatom nije utvrđena, zato što je većina ovih pacijenata već imala osnovu bolest srca (videti odeljak 4.4)

Trombocitopenija

Iz post-marketinških iskustava postoje izveštaji o pojavi trombocitopenije, posebno tokom terapije oktreotid injekcijama primenjenim inravenski, sa produženim oslobađanjem, kod pacijenata sa cirozom jetre. Ovo je reverzibilna rekcija i povlači se nakon prekida terapije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Prijavljen je ograničen broj slučajnih predoziranja oktreotid injekcijama sa produženim oslobađanjem. Doze su se kretale u rasponu od 100 mg do 163 mg/mesec oktreotid injekcija sa produženim oslobađanjem. Jedini prijavljeni neželjeni događaji bili su napadi crvenila praćeni vrućinom.

Zabeležena je primena oktreotid injekcija sa produženim oslobađanjem u dozi od 60 mg/mesec i do 90 mg/2 nedelje kod pacijenata sa karcinomom. Te doze su se generalno dobro podnosile, ali su zabeleženi sledeći neželjeni događaji: učestalo mokrenje, umor, depresija, anksioznost i nedostatak koncentracije.

Predoziranje se leči simptomatski.

Mehanizam delovanja

Oktreotid je sintetički oktapeptidni derivat prirodnog somatostatina sa sličnim farmakološkim dejstvima, ali sa značajno dužim delovanjem. On inhibira patološki povećanu sekreciju hormona rasta (GH), kao i peptida i serotonina koji se proizvode u GEP endokrinom sistemu.

Kod životinja je oktreotid potentniji inhibitor oslobađanja GH, glukagona i insulina nego somatostatin, sa većom selektivnošću za supresiju GH i glukagona.

Kod zdravih ispitanika se pokazalo da oktreotid, poput somatostatina, inhibira:

• oslobađanje GH stimulisano argininom, fizičkom aktivnošću i insulinom izazvanom hipoglikemijom,
• postprandijalno oslobađanje insulina, glukagona, gastrina, drugih peptida GEP endokrinog sistema i argininom stimulisano oslobađanje insulina i glukagona,
• oslobađanje tireostimulišućeg hormona (TSH) stimulisano hormonom koji oslobađa tireotropin (TRH). Za razliku od somatostatina, oktreotid inhibira prevashodno sekreciju GH uodnosu na insulin i njegova primena nije praćena ponovnom („rebound") hipersekrecije hormona (tj. GH kod pacijenata sa akromegalijom).

Kod pacijenata sa akromegalijom, lek Oktreotid Teva, galenska formulacija oktreotida pogodna za ponovnu primenu u intervalima od 4 nedelje, oslobađa ujednačene i terapijske koncentracije oktreotida u serumu, čime ujednačeno snižava koncentraciju GH i normalizuje koncentraciju IGF-1 u serumu kod većine pacijenata. Kod većine pacijenata oktreotid injekcije sa produženim oslobađanjem bitno smanjuju kliničke simptome bolesti, kao što su glavobolja, hiperhidroza, parestezije, umor, osteoartralgija i sindrom karpalnog tunela. Kod prethodno nelečenih pacijenata sa akromegalijom i adenomom hipofize koji luči GH terapija oktreotid injekcijama sa produženim oslobađanjem dovela je do smanjenja volumena tumora za >20% kod značajnog broja (50%) pacijenata.

Kod pojedinih pacijenata sa adenomom hipofize koji luči GH prijavljeno je da su oktreotid injekcije sa produženim oslobađanjem dovele do smanjenja tumorske mase (pre hirurškog zahvata). Međutim, hirurški zahvat ne treba odlagati.

Kod pacijenata sa funkcionalnim tumorima gastroenteropankreasnog endokrinog sistema terapija lekom Oktreotid Teva obezbeđuje kontinuiranu kontrolu simptoma povezanih sa osnovnom bolešću. Dejstva oktreotida kod različitih vrsta gastroenteropankreasnih tumora su sledeća:

Karcinoidni tumori

Primena oktreotida može da dovede do poboljšanja simptoma, posebno crvenila praćenog vrućinom i dijareje. U mnogim slučajevima to je praćeno i smanjenjem vrednosti serotonina u plazmi i smanjenom urinarnom sekrecijom 5-hidroksi indol sirćetne kiseline.

VIPomi

Biohemijska karakteristika ovih tumora je hiperprodukcija vazoaktivnog intestinalnog peptida (VIP). U većini slučajeva primena oktreotida dovodi do ublažavanja teške sekretorne dijareje karakteristične za ovo stanje, sa posledičnim poboljšanjem kvaliteta života. Ovo je udruženo sa poboljšanjem stanja elektrolitnog disbalansa, npr. hipokalemije, čime se obezbeđuje ukidanje enteralne i parenteralne nadoknade tečnosti i elektrolita. Kod nekih pacijenata kompjuterizovana tomografija ukazuje na usporavanje ili zaustavljanje progresije tumora, ili čak i smanjivanje tumora, naročito metastaza u jetri. Kliničko poboljšanje obično prati sniženje vrednosti VIP u plazmi, koji mogu opasti do normalnih referentih vrednosti.

Glukagonomi

Primena oktreotida u većini slučajeva dovodi do znatnog poboljšanja nekrolitičkog, migrirajućeg osipa karakterističnog za ovo stanje. Dejstvo oktreotida na blag oblik dijabetes melitusa, koji se često javlja kod ovih pacijenata, nije izraženo i generalno ne dovodi do smanjenja potrebe za insulinom ili oralnim hipoglikemicima. Oktreotid dovodi do poboljšanja dijareje i posledično i do povećanja telesne mase pacijenata koji su patili od dijareje. Iako primena oktreotida često dovodi do momentalnog sniženja koncentracije glukagona u plazmi, ovo sniženje se generalno ne održava tokom dugotrajne primene, uprkos kontinuiranom simptomatskom poboljšanju.

Gastrinomi/Zollinger-Ellisonov sindrom

Terapija inhibitorima protonske pumpe ili blokatorima H2 receptora generalno kontroliše hipersekreciju želudačane kiseline. Međutim, inhibitori protonske pumpe ili blokatori H2 receptora možda neće adekvatno ublažiti dijareju koja je takođe izraženi simptom. Lek Oktreotid Teva može pomoći u dodatnom smanjivanju hipersekrecije želudačane kiseline i ublažiti simptome, uključujući dijareju, budući da omogućava supresiju povišenih nivoa gastrina kod nekih pacijenata.

Insulinomi

Primena oktreotida izaziva smanjenje koncentracije cirkulišućeg imunoreaktivnog insulina. Kod pacijenata sa operabilnim tumorima oktreotid može pomoći u preoperativnom obnavljanju i održavanju normoglikemije. Kod pacijenata sa inoperabilnim benignim ili malignim tumorima glikemijska kontrola može da se poboljša bez istovremeno održive redukcije koncentracije cirkulišućeg insulina.

Uznapredovali neuroendokrini tumori srednjeg dela intestinalnog trakta ili nepoznatog primarnog porekla kada su kao mesta porekla isključena mesta izvan srednjeg dela intestinalnog trakta.

Jedna randomizovana, dvostruko slepa, placebom kontrolisana studija III faze (PROMID) pokazala je da oktreotid injekcije sa produženim oslobađanjem inhibiraju rast tumora kod pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima srednjeg dela intestinalnog trakta. Ukupno 85 pacijenata bilo je randomizovano u grupu koja je dobijala oktreotid injekcije sa produženim oslobađanjem 30 mg svake 4 nedelje (n=42) ili placebo (n=43) tokom 18 meseci, ili do progresije tumora ili smrti.

Glavni kriterijumi za uključivanje su bili: izostanak prethodnog lečenja; histološki potvrđeni, lokalno inoperabilni ili metastatski dobro diferencirani, funkcionalno aktivni ili inaktivni neuroendokrini tumori/karcinomi sa primarnim tumorom lociranim u srednjem delu intestinalnog trakta ili tumorom nepoznatog primarnog porekla za koji se veruje da potiče iz srednjeg dela intestginalnog trakta, ukoliko je primarno poreklo unutar pankreasa, grudnog koša ili nekog drugog mesta bilo isključeno.

Primarna krajnja tačka bila je vreme do progresije tumora ili smrti povezane sa tumorom (TTP, eng. time to progression).

U analizi ITT populacije (predviđene za lečenje) (svi randomizovani pacijenti), zabeleženo je 26 slučajeva progresije ili smrti povezane sa tumorom u grupi koja je primala oktreotid injekcije sa produženim oslobađanjem, odnosno 41 slučaj u grupi koja je primala placebo (HR = 0,32; 95% CI; 0,19 do 0,55; p- vrednost =0,000015).

U populaciji za konzervativnu ITT analizu (cITT) u kojoj je 3 pacijenata bilo isključeno pri randomizaciji, zabeleženo je 26 odnosno 40 progresija bolesti ili smrti povezanih sa tumorom u grupama koje su primale oktreotid injekcije sa produženim oslobađanjem odnosno placebo (HR=0,34; 95%-tni CI, 0,20 do 0,59; p-

vrednost =0,000072; Slika 1). Medijana vremena do progresije tumora bila je 14,3 meseci (95% CI; 11,0 do 28,8 meseci) u grupi koja je primala oktreotid injekcije sa produženim oslobađanjem odnosno 6,0 meseci (95% CI; 3,7 do 9,4 meseca) u grupi koja je primala placebo.

U populaciji za analizu prema protokolu (PP) u kojoj su dodatni pacijenti bili cenzurisani na kraju ispitivane terapije, progresija tumora ili smrt povezana sa tumorom bila je zabeležena kod 19 pacijenata koji su primali oktreotid injekcije sa produženim oslobađanjem odnosno kod 38 pacijenata koji su primali placebo (HR = 0,24; 95% CI; 0,13 do 0,45; p-vrednost =0,0000036).

Slika 1 Kaplan-Meierove procene vremena do progresije (TTP) pri poređenju oktreotid injekcija sa produženim oslobađanjem i placeba (populacija analizirana konzervativnom ITT analizom)

Tabela 3: Rezultati koji se odnose na vreme do progresije (TTP) prema analizi populacija

Efekat terapije bio je sličan kod pacijenata sa funkcionalno aktivnim (HR = 0,23; 95% CI; 0,09 do 0,57) i inaktivnim tumorima (HR = 0,25; 95% CI; 0,10 do 0,59).

Nakon 6 meseci terapije, stabilna bolest je bila zabeležena kod 67% pacijenata lečenih oktreotid injekcijama sa produženim oslobađanjem kao i kod 37% pacijenata u grupi koja je primala placebo.

Na osnovu značajne kliničke koristi postignute oktreotid injekcijama sa produženim oslobađanjem, uočene u unapred planiranoj privremenoj analizi, dalje uključivanje pacijenata bilo je prekinuto.

Bezbednost primene oktreotid injekcija sa produženim oslobađanjem u ovoj studiji je u skladu sa utvrđenim bezbednosnim profilom.

Terapija adenoma hipofize koji luče TSH

Pokazalo se da oktreotid injekcije sa produženim oslobađanjem, jedna intramuskularna injekcija primenjena na svake 4 nedelje, suprimiraju povišene nivoe tiroidnih hormona, kako bi se normalizovao TSH i ublažili klinički znaci i simptomi hipertireoidizma kod pacijenata sa adenomima koji luče TSH. Terapijski efekat oktreotid injekcija sa produženim oslobađanjem dostigao je statističku značajnost u poređenju sa početnim vrednostima nakon 28 dana, a terapijske koristi trajale su do 6 meseci.

Resorpcija

Nakon jednokratne intramuskularne injekcije oktreotida sa produženim oslobađanjem, koncentracija oktreotida u serumu dostiže prolaznu maksimalnu početnu vrednost u roku od 1 sat nakon primene, a zatim tokom 24 sata koncentracija oktreotida progresivno opada na niske vrednosti koje se ne mogu detektovati. Nakon te početne maksimalne vrednosti prvoga dana, kod većine pacijenata oktreotid ostaje sledećih 7 dana na subterapijskim nivoima. Potom se koncentracije oktreotida opet povećavaju, a plato koncentracije postiže se oko 14. dana i ostaju relativno stalne tokom sledeće 3-4 nedelje. Maksimalan nivo tokom prvog dana niži je od nivoa tokom plato faze a tokom prvog dana se ne oslobađa više od 0,5% od ukupne količine leka. Približno nakon 42. dana koncentracija oktreotida se polako smanjuje, istovremeno sa završnom fazom razgradnje polimernog matriksa ovog oblika doziranja.

Kod pacijenata sa akromegalijom prosečne plato koncentracije oktreotida nakon jednokratnih doza od 10 mg, 20 mg i 30 mg primenjenih u vidu oktreotid injekcija sa produženim oslobađanjem iznose 358 nanograma/L, 926 nanograma/L, odnosno 1,710 nanograma/L. Koncentracije oktreotida u serumu u stanju ravnoteže, dostignute nakon 3 injekcije u intervalima od 4 nedelje, više su približno 1,6-1,8 puta i iznose 1,557 nanograma/L, odnosno 2,384 nanograma/L nakon višekratnih injekcija od 20 mg, odnosno 30 mg oktreotida sa produženim oslobađanjem.

Kod pacijenata sa karcinoidnim tumorima, prosečne (i medijana) koncentracije oktreotida u serumu u stanju ravnoteže nakon višekratnih injekcija od 10 mg, 20 mg i 30 mg oktreotid injekcija sa produženim oslobađanjem, primenjenih u intervalima od 4 nedelje, takođe su linearno rasle sa dozom i iznosile su 1,231 (894) nanograma/L, 2,620 (2,270) nanograma/L, odnosno 3,928 (3010) nanograma/L.

Tokom 28 mesečnih injekcija oktreotid injekcija sa produženim oslobađanjem nije došlo do akumulacije oktreotida iznad one očekivane usled preklapanja profila oslobađanja.

Distribucija i biotransformacija

Farmakokinetički profil oktreotida nakon injekcije oktreotida sa produženim oslobađanjem odraz je profila oslobađanja iz polimernog matriksa i njegove biorazgradnje. Nakon oslobađanja u sistemsku cirkulaciju, oktreotid se distribuira prema svojim poznatim farmakokinetičkim svojstvima, kao što je opisano kod supkutane primene. Volumen distribucije oktreotida u stanju ravnoteže iznosi 0,27 L/kg, a ukupni telesni klirens iznosi 160 mL/min. Vezivanje za proteine plazme iznosi oko 65%, a lek se suštinski ne vezuje za krvne ćelije.

Farmakokinetički podaci sa ograničenim uzorkovanjem krvi kod pedijatrijskih pacijenata sa hipotalamusnom gojaznošću, starosti 7-17 godina, koji su primali oktreotid injekcije sa produženim oslobađanjem u dozi od

40 mg jednom mesečno, pokazali su srednje najniže koncentracije oktreotida u plazmi od 1395 nanograma/L nakon prve injekcije i 2973 nanograma/L u stanju ravnoteže. Uočena je viša varijabilnost između ispitanika.

Najniže koncentracije oktreotida u stanju ravnoteže nisu bile u korelaciji sa godinama i BMI, ali su bile u umerenoj korelaciji sa telesnom masom (52,3-133 kg), i značajno različite između pacijenata muškog i ženskog pola, odnosno oko 17% više kod pacijenata ženskog pola.

Studije akutne toksičnosti i toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, kancerogenosti i reproduktivne toksičnosti kod životinja nisu otkrile bilo kakav poseban rizik za ljude.

Reproduktivne studije na životinjama nisu otkrile dokaze o teratogenim, embrio/fetalnom ili drugim reproduktivnim dejstvima izazvanim oktreotidom pri primeni doze do 1 mg/kg/dan kod roditelja. Kod potomaka pacova uočeno je određeno zaostajanje fiziološkog rasta koje je bilo prolazno i moglo se pripisati inhibiciji GH koju je izazvala prekomerna farmakodinamska aktivnost (videti odeljak 4.6).

Nisu sprovedene specifične studije kod mladih pacova. U studijama pre- i postnatalnog razvoja uočeni su smanjen rast i sazrevanje kod F1 potomaka ženki koje su dobijale oktreotid tokom cele trudnoće i perioda laktacije. Kasno spuštanje testisa zabeleženo je kod muških F1 mladunaca, ali plodnost zahvaćenih F1 muških mladunaca ostala je normalna. To znači da su gore navedena zapažanja bila prolazna i da se ne smatraju posledicom inhibicije GH.

Prašak (bočica):

Poli (DL-laktid-ko-glikolid) Manitol (E421)

Rastvarač (napunjeni injekcioni špric):

Karmeloza natrijum Manitol (E421) Poloksamer 188 Voda za injekcije

S obzirom da nema studija kompatibilnosti ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

3 godine

Lek se nakon rekonstitucije mora odmah upotrebiti.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Čuvati u frižideru (2°C do 8°C). Ne zamrzavati.

Oktreotid Teva se na dan primene injekcije može držati na temperaturi do 25°C. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije videti odeljak 6.3.

Oktreotid 10 mg

Jedno pakovanje sadrži 1 staklenu bočicu zatvorenu gumenim čepom (hlorobutilna guma) sa aluminijskim prstenom i plavom „flip-off" kapicom, koja sadrži prašak za suspenziju za injekciju i jedan napunjen bezbojni stakleni špric sa prednjim zatvaračem i klipom (bromobutilna guma) sa 2 mL rastvarača, zajedno upakovani u plastični blister sa 1 nastavkom za bočicu i 1 sigurnosnom iglom‚za injekciju i Uputstvom za lek

Oktreotid 20 mg

Jedno pakovanje sadrži 1 staklenu bočicu zatvorenu gumenim čepom (hlorobutilna guma) sa aluminijskim prstenom i narandžastom „flip-off" kapicom, koja sadrži prašak za suspenziju za injekciju i jedan napunjen bezbojni stakleni špric sa prednjim zatvaračem i klipom (bromobutilna guma) sa 2 mL rastvarača, zajedno upakovani u plastični blister sa 1 nastavkom za bočicu i 1 sigurnosnom iglom‚za injekciju i Uputstvom za lek

Oktreotid 30 mg

Jedno pakovanje sadrži 1 staklenu bočicu zatvorenu gumenim čepom (hlorobutilna guma) sa aluminijskim prstenom i tamnocrvenom „flip-off" kapicom, koja sadrži prašak za suspenziju za injekciju i jedan napunjen bezbojni stakleni špric sa prednjim zatvaračem i klipom (bromobutilna guma) sa 2 mL rastvarača, zajedno upakovani u plastični blister sa 1 nastavkom za bočicu i 1 sigurnosnom iglom‚za injekciju i Uputstvom za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Uputstva za pripremu i intramuskularnu injekciju leka Oktreotid Teva

SAMO ZA DUBOKU INTRAMUSKULARNU INJEKCIJU

Sadržaj kompleta za injekciju:

Jedna bočica koja sadrži prašak leka Oktreotid Teva,

Jedan napunjeni injekcioni špric koji sadrži rastvarač za rekonstituciju, Jedan nastavak za bočicu za rekonstituciju leka,

Jedna sigurnosna igla za injekciju.

Pažljivo se pridržavajte uputstava da biste osigurali pravilnu rekonstituciju leka Oktreotid Teva. Ukoliko se ne pridržavate uputstava to može da dovede do neodgovarajuće primene leka.

Komplet za injekciju mora da dostigne sobnu temperaturu. Izvadite komplet za injekciju iz frižidera i pustite ga da stoji na sobnoj temperaturi najmanje 30 minuta pre rekonstitucije, ali ne duže od 24 časa.

Posle dodavanja rastvarača, osigurajte da prašak bude potpuno zasićen tako što ćete pustiti bočicu da odstoji 5 minuta.

Nakon saturacije, umereno tresite bočicu u horizontalnom pravcu najmanje 30 sekundi dok se ne formira ujednačena suspenzija. Suspenzija leka Oktreotid Teva mora se pripremiti neposredno pre primene.

Lek Oktreotid Teva treba da primenjuju samo obučeni zdravstveni radnici.

Korak 1

Izvadite Oktreotid Teva komplet za injekciju iz frižidera.

PAŽNJA: Veoma je važno da postupak rekonstitucije započnete tek pošto komplet za injekciju dostigne sobnu temperaturu. Ostavite komplet da odstoji na sobnoj temperaturi najmanje 30 minuta pre rekonstitucije, ali ne duže od 24 časa.

Napomena: Komplet za injekciju se može ponovo staviti u frižider ako je potrebno.

Korak 2

Skinite plastičnu kapicu sa bočice i očistite gumeni čep bočice alkoholnom maramicom.

Uklonite foliju sa pakovanja nastavka za bočicu, ali NEMOJTE vaditi nastavak za bočicu iz pakovanja.

Držeći pakovanje nastavkaza bočicu, postavite nastavak na vrh bočice i gurnite ga do kraja prema dole dok ne čujete

„klik" koji označava da je nastavak nalegao na svoje mesto. Podignite pakovanje sa nosača za bočicu vertikalnim pokretom.

Lek Oktreotid Teva je sintetičko jedinjenje proizvedeno iz somatostatina. Somatostatin se normalno nalazi u ljudskom organizmu, gde inhibira oslobađanje određenih hormona kao što je hormon rasta. Prednosti leka Oktreotid Teva u odnosu na somatostatin su te što je njegovo dejstvo jače i dugotrajnije.

Lek Oktreotid Teva se primenjuje

• za lečenje akromegalije

Akromegalija je stanje u kome organizam stvara previše hormona rasta. Normalno, hormon rasta kontroliše rast tkiva, organa i kostiju. Previše hormona rasta dovodi do povećanja veličine kostiju i tkiva, posebno šaka i stopala. Ovaj lek značajno smanjuje simptome akromegalije, koji uključuju glavobolju, prekomerno znojenje, utrnulost šaka i stopala, umor i bol u zglobovima.

Lek Oktreotid Teva se koristi u terapiji pacijenata sa akromegalijom:

• kada drugi načini lečenja akromegalije (operacija ili zračenje) nisu odgovarajući ili nisu delotvorniji;
• posle terapije zračenjem, kako bi se pokrio međuperiod dok terapija zračenjem ne postigne pun efekat.
• za ublažavanje simptoma povezanih sa nekim tumorima digestivnog trakta (npr. karcinoidni tumori, VIP- omi, glukagonomi, insulinomi). U tim slučajevima postoji hiperprodukcija nekih specifičnih hormona i drugih srodnih supstanci u želucu, crevima ili pankreasu. Ta hiperprodukcija narušava prirodnu hormonsku ravnotežu organizma i dovodi do nastanka različitih simptoma, kao što su crvenilo lica, nizak krvni pritisak, proliv, osip i gubitak telesne mase. Terapija lekom Oktreotid Teva pomaže da se uspostavi kontrola ovih simptoma.
• za lečenje neuroendokrinih tumora creva (npr. slepo crevo, tanko crevo ili debelo crevo).

Neuroendokrini tumori su retki tumori koji se mogu naći u različitim delovima tela. Ovaj lek se takođe koristi za kontrolu rasta tih tumora, kada se nalaze u crevima (npr. slepo crevo, tanko crevo ili debelo crevo).

• za lečenje tumora hipofize koji luče previše hormona koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH).

Previše hormona koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH) dovodi do hipertireoidizma (povećana funkcija štitaste žlezde). Ovaj lek se koristi za lečenje ljudi sa tumorima hipofize koji luče previše hormona koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH):

• kada druge vrste terapije (hirurški zahvat ili radioterapija) nisu pogodni ili efikasni;
• posle zračenja, da se pokrije period dok zračenje ne postigne potpuni efekat.

- ako ste alergični na oktreotid ili na bilo koji drugi sastojak ovog leka (naveden u odeljku 6.).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primite lek Oktreotid Teva.

• ako znate da trenutno imate kamen u žuči ili ste ga imali u prošlosti; recite Vašem lekaru budući da produžena primena ovog leka može da dovede do formiranja kamena u žuči. Lekar će možda povremeno kontrolisati Vašu žučnu kesu.
• ako znate da imate šećernu bolest (dijabetes). Lek Oktreotid Teva može uticati na vrednost šećera u krvi. Ako ste dijabetičar, morate redovno kontrolisati vrednosti šećera u krvi.
• Ako ste ranije imali nedostatak vitamina B12, lekar će Vam možda povremeno kontrolisati vrednost vitamina B12.

Analize i kontrole

Ako ste duži period na terapiji lekom Oktreotid Teva , lekar će povremeno želeti da Vam proveri funkciju štitaste žlezde.

Vaš Lekar će proveravati funkciju Vaše jetre.

Deca

Postoji veoma ograničeno iskustvo sa primenom leka Oktreotid Teva kod dece.

Drugi lekovi i lek Oktreotid Teva

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, nedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Uopšteno, možete nastaviti da uzimate druge lekove dok ste na terapiji lekom Oktreotid Teva. Međutim, prijavljeno je da lek Oktreotid Teva utiče na dejstvo određenih lekove kao što su cimetidin, ciklosporin, bromokriptin, kinidin i terfenadin.

Ako uzimate lekove za kontrolisanje krvnog pritiska (npr. beta-blokator ili blokator kalcijumskih kanala) ili lekove koji kontrolišu balans tečnosti i elektrolita (diuretici), lekar će možda morati da prilagodi Vašu dozu.

Ako ste dijabetičar, lekar će možda morati da prilagoditi Vašu dozu insulina.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Lek Oktreotid Teva treba koristiti tokom trudnoće samo ako je to zaista neophodno.

Žene u reproduktivnom dobu treba da koristite efikasnu metodu kontracepcije tokom terapije lekom Oktreotid Teva.

Nemojte dojiti dok ste na terapiji lekom Oktreotid Teva. Nije poznato da li se lek Oktreotid Teva izlučuje u majčino mleko.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Oktreotid Teva ne utiče ili zanemarivo utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, neka neželjena dejstva koja mogu da se jave dok uzimate lek Oktreotid Teva, kao što su glavobolja i umor, mogu smanjiti Vašu sposobnost bezbednog upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Oktreotid Teva sadrži natrijum

Lek Oktreotid Teva sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi; što znači da suštinski ne sadrži natrijum.

Lek Oktreotid Teva se uvek mora primenjivati u obliku injekcije u mišić debelog mesa (stražnjice). Za ponovljenu primenu treba naizmenično koristiti levi i desni mišić stražnjice.

Ako ste primili više leka Oktreotid Teva nego što treba

Nisu zabeležene po život opasne reakcije nakon predoziranja lekom Oktreotid Teva.

Simptomi predoziranja su: napadi vrućine, učestalo mokrenje, umor, depresija, anksioznost (uznemirenost) i nedostatak koncentracije.

Ako mislite da je došlo do predoziranja i osetite takve simptome, odmah se obratite Vašem lekaru.

Ako ste zaboravili da primite lek Oktreotid Teva

Primite jednu dozu čim se setite, a zatim nastavite sa terapijom na uobičajeni način. Neće Vam naškoditi ako propustite jednu dozu, ali može doći do privremenog ponovnog javljanja simptoma, dok ne nastavite terapiju prema uobičajenom rasporedu.

Nemojte primiti duplu dozu da bi ste nadoknadili propuštenu pojedinačnu dozu.

Ako naglo prestanete da primate lek Oktreotid Teva

Ako prekinete terapiju lekom Oktreotid Teva, Vaši simptomi bi mogli ponovo da se jave. Stoga nemojte prekidati primenu leka Oktreotid Teva, osim ako Vam to ne kaže Vaš lekar.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja u vezi sa upotrebom ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna. Odmah obavestite Vašeg lekara ako dobijete bilo što od sledećeg:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Kamen u žuči, koji izaziva iznenadan bol u leđima.
• Povećana vrednost šećera u krvi.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Smanjena funkcija štitaste žlezde (hipotireoidizam) koja dovodi do promene srčanog ritma, apetita ili telesne mase, zamora, osećaja hladnoće ili oticanja u prednjem delu vrata.
• Promenjene vrednosti u testovima funkcije štitaste žlezde.
• Zapaljenje žučne kese (holecistitis); simptomi mogu uključiti bol u gornjem desnom odeljku stomaka, povišenu telesnu temperaturu, mučninu, žutu prebojenost kože i beonjača (žutica).
• Smanjena vrednost šećera u krvi.
• Poremećena tolerancija (podnošljivost) glukoze.
• Usporen rad srca.
• Mulj u žučnoj kesi.
• Povišene vrednosti bilirubina.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Gubitak tečnosti.
• Ubrzan rad srca.

Ostala ozbiljna neželjena dejstva

• Reakcije preosetljivosti (alergijske reakcije) koje uključuju osip na koži.
• Ozbiljna alergijska reakcija (anafilaksa) koja između ostalog izaziva otežano gutanje ili disanje, oticanje i mravinjanje, moguće sa padom krvnog pritiska sa vrtoglavicom ili gubitkom svesti.
• Zapaljenje pankreasa (pankreatitis); simptomi mogu uključivati iznenadan bol u gornjem delu stomaka, mučninu, povraćanje, proliv.
• Zapaljenje jetre (hepatitis); simptomi mogu uključiti žutu prebojenost kože i beonjača (žuticu), mučninu, povraćanje, gubitak apetita, opšti osećaj slabosti, svrab, svetlo prebojenu mokraću .
• Nepravilni otkucaji srca.
• Smanjen broj trombocita u krvi; ovo može rezultirati produženim krvarenjem ili pojavom modrica.
• Povećana vrednost enzima jetre (alkalne fosfataze, gama glutamil transferaze).

Odmah obavestite svog lekara ako primetite bilo koje od gore navedenih neželjenih dejstava.

Ostala neželjena dejstva:

Obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako primetite bilo koje dole navedeno neželjeno dejstvo. Ona su obično blaga i po pravilu nestaju u nastavku terapije.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Proliv.
• Bol u stomaku.
• Mučnina.
• Konstipacija (otežano pražnjenje creva).
• Flatulencija (gasovi).
• Glavobolja.
• Reakcije na mestu primene injekcije.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Osećaj nelagodnosti u želucu nakon obroka (dispepsija).
• Povraćanje.
• Osećaj punoće u stomaku.
• Masne stolice.
• Meke stolice.
• Promena boje stolice.
• Vrtoglavica.
• Gubitak apetita.
• Povećane vrednosti parametara funkcije jetre.
• Gubitak kose.
• Nedostatak vazduha.
• Slabost.
• Astenija

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Čuvati u frižideru (2°C do 8°C). Ne zamrzavati.

Lek Oktreotid Teva se na dan injekcije može držati na temperaturi do 25°C.

Lek Oktreotid Teva se ne sme čuvati nakon rekonstitucije (mora se odmah primeniti).

Lek Oktreotid Teva se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne treba koristiti ako se primećuju čestice ili promena boje.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je oktreotid-acetat.

Jedna bočica sadrži 10 mg, 20 mg ili 30 mg oktreotida (u obliku oktreotid-acetata).

• Pomoćne supstance su:

u prašku (bočici): poli (DL-laktid-ko-glikolid), manitol (E421).

u rastvaraču (napunjenom injekcionom špricu): karmeloza natrijum, manitol (E421), poloksamer 188, voda za injekcije.

Kako izgleda lek Oktreotid Teva i sadržaj pakovanja

Prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju sa produženim oslobađanjem. Prašak: beo do skoro beo prašak bez stranih čestica.

Rastvarač: bistar, bezbojan rastvor praktično bez čestica. Oktreotid 10 mg

Jedno pakovanje sadrži 1 staklenu bočicu zatvorenu gumenim čepom (hlorobutilna guma) sa aluminijskim prstenom i plavom „flip-off" kapicom, koja sadrži prašak za suspenziju za injekciju i jedan napunjen bezbojni stakleni špric sa prednjim zatvaračem i klipom (bromobutilna guma) sa 2 mL rastvarača, zajedno upakovani u plastični blister sa 1 nastavkom za bočicu i 1 sigurnosnom iglom‚za injekciju i Uputstvom za lek

Oktreotid 20 mg

Jedno pakovanje sadrži 1 staklenu bočicu zatvorenu gumenim čepom (hlorobutilna guma) sa aluminijskim prstenom i narandžastom „flip-off" kapicom, koja sadrži prašak za suspenziju za injekciju i jedan napunjen bezbojni stakleni špric sa prednjim zatvaračem i klipom (bromobutilna guma) sa 2 mL rastvarača, zajedno upakovani u plastični blister sa 1 nastavkom za bočicu i 1 sigurnosnom iglom‚za injekciju i Uputstvom za lek

Oktreotid 30 mg

Jedno pakovanje sadrži 1 staklenu bočicu zatvorenu gumenim čepom (hlorobutilna guma) sa aluminijskim prstenom i tamnocrvenom „flip-off" kapicom, koja sadrži prašak za suspenziju za injekciju i jedan napunjen bezbojni stakleni špric sa prednjim zatvaračem i klipom (bromobutilna guma) sa 2 mL rastvarača, zajedno upakovani u plastični blister sa 1 nastavkom za bočicu i 1 sigurnosnom iglom‚za injekciju i Uputstvom za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD

Đorđa Stanojevića 12, Beograd.

Proizvođači:

• TEVA PHARMACEUTICALS EUROPE B.V

Swensweg 5, 2031 GA Haarlem, Holandija

• MERCKLE GMBG

Ludwig-Merckle-Str. 3, Blaubeuren, 89143, Nemačka

• ACTAVIS GROUP PTC EHF.

Reykjavíkurvegur 76-78. Hafnarfjörður, IS-220, Island

• PLIVA HRVATSKA D.O.O.

Prilaz baruna Filipovicá 25, Zagreb 10000. Hrvatska

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Oktreotid Teva, 10 mg, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju sa produženim oslobađanjem: 515-01-02950-19-001 od 02.06.2020.

Oktreotid Teva, 20 mg, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju sa produženim oslobađanjem: 515-01-03508-18-002 od 02.06.2020.

Oktreotid Teva, 30 mg, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju sa produženim oslobađanjem: 515-01-03510-18-002 od 02.06.2020.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVI ZDRAVSTVENI RADNICIMA:

Terapijske indikacije

Terapija pacijenata sa akromegalijom koji nisu pogodni za hiruršku intervenciju ili kod kojih hiruška intervencija nije efikasna ili u periodu dok radioterapija ne postane u potpunosti efikasna (videti odeljak Doziranje i način primene).

Terapija pacijenata sa simptomima udruženim sa funkcionalnim gastroenteropankreasnim endokrinim tumorima, na primer karcinoidnim tumorima sa karakteristikama karcinoidnog sindroma (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka.).

Terapija pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima srednjeg dela intestinalnog trakta ili nepoznatog primarnog porekla, kada su kao mesta porekla isključena mesta izvan srednjeg dela intestinalnog trakta.

Lečenje adenoma hipofize koji luče TSH:

• kada se sekrecija nije normalizovala nakon operacije i/ili radioterapije;
• kod pacijenata kod kojih operacija nije odgovarajuća;
• kod pacijenata koji su zračeni, dok radioterapija ne postane efikasna.

Doziranje i način primene

Doziranje

Akromegalija

Preporučuje se da se terapija započne primenom 20 mg leka Oktreotid Teva u intervalima od 4 nedelje tokom 3 meseca. Pacijenti koji se leče oktreotidom, supkutano primenjenim, mogu da započnu terapiju lekom Oktreotid Teva dan nakon poslednje doze oktreotida, supkutano primenjenog. Naknadno prilagođavanje doze treba da se zasniva na koncentracijama hormona rasta (GH) i faktora rasta- l/somatomedin C (IGF-l) sličnog insulinu u serumu i kliničkim simptomima.

Kod pacijenata kod kojih, tokom tog 3-mesečnog perioda, klinički simptomi i biohemijski parametri (GH; IGF-l) nisu potpuno kontrolisani (koncentracije GH su još uvek iznad 2,5 mikrogram/L), doza se može povećati na 30 mg na svake 4 nedelje. Ako nakon 3 meseca, GH, IGF-1, i/ili simptomi nisu odgovarajuće kontrolisani pri primeni doze od 30 mg, doza se može povećati na 40 mg svake 4 nedelje.

Kod pacijenata čije su koncentracije GH stalno ispod 1 mikrogram/L, koncentracije IGF-1 u serumu normalizovane i kod kojih je većina reverzibilnih znakova/simptoma akromegalije nestala nakon tromesečne terapije dozom od 20 mg, može se primenjivati doza od 10 mg leka Oktreotid Teva svake 4 nedelje. Međutim, posebno u ovoj grupi pacijenata, preporučuje se pažljivo praćenje adekvatne kontrole koncentracije GH i IGF-1 u serumu, kao i kliničkih znakova/simptoma pri toj nižoj dozi leka Oktreotid Teva.

Kod pacijenata na stabilnoj dozi leka Oktreotid Teva potrebno je proveravati GH i IGF-1 svakih 6 meseci.

Gastroenteropankreasni endokrini tumori

Lečenje pacijenata sa simptomima udruženim sa funkcionalnim gastroenteropankreasnim neuroendokrinim tumorima

Preporučuje se da se terapija započne primenom 20 mg leka Oktreotid Teva u intervalima od 4 nedelje. Pacijenti koji se leče oktreotidom, supkutano treba da nastave terapiju prethodno efikasnom dozom tokom prve 2 nedelje nakon prve injekcije leka Oktreotid Teva.

Kod pacijenata čiji su simptomi i biološki markeri dobro kontrolisani nakon 3 meseca terapije, doza se može smanjiti na 10 mg leka Oktreotid Teva svake 4 nedelje.

Kod pacijenata čiji su simptomi nakon 3 meseca terapije samo delimično kontrolisani, doza se može povećati na 30 mg leka Oktreotid Teva svake 4 nedelje.

U danima kada se tokom terapije lekom Oktreotid Teva eventualno pojačaju simptomi udruženi sa gastroenteropankreasnim tumorima, preporučuje se dodatna primena oktreotida supkutano u dozama koje su propisane pre terapije lekom Oktreotid Teva. To se može dogoditi uglavnom tokom prva 2 meseca terapije dok se ne postignu terapijske koncentracije oktreotida.

Lečenje pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima srednjeg dela intestinalnog trakta ili nepoznatog primarnog porekla kada su kao mesta porekla isključena mesta izvan srednjeg dela intestinalnog trakta

Preporučena doza leka Oktreotid Teva iznosi 30 mg primenjena svake 4 nedelje (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka.). Terapiju lekom Oktreotid Teva za kontrolisanje tumora treba nastaviti ukoliko nema progresije tumora.

Lečenje adenoma koji luče TSH

Terapiju lekom Oktreotid Teva treba započeti dozom od 20 mg u intervalima od 4 nedelje tokom 3 meseca pre razmatranja prilagođavanja doze. Doza se zatim prilagođava na osnovu odgovora TSH i tiroidnih hormona.

Primena kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega

Oštećena funkcija bubrega ne utiče na ukupnu izloženost (PIK) oktreotidu primenjenom supkutano. Stoga nije potrebno prilagođavanje doze leka Oktreotid Teva.

Primena kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre

U jednoj studiji sa oktreotidom koji je primenjivan supkutano i intravenski, pokazano je da se kapacitet eliminacije može smanjiti kod pacijenata sa cirozom jetre, ali ne i kod pacijenata sa masnom jetrom. U određenim slučajevima kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre može biti potrebno prilagođavanje doze.

Primena kod starijih osoba

U jednoj studiji sa oktreotidom primenjivanim supkutano kod ispitanika ≥ 65 godina nije bilo potrebno prilagođavanje doze. Stoga kod ove grupe pacijenata nije potrebno prilagođavanje doze leka Oktreotid Teva.

Upotreba kod dece

Postoji ograničeno iskustvo sa primenom leka Oktreotid Teva kod dece.

Način primene

Lek Oktreotid Teva se može primenjivati samo dubokom intramuskularnom injekcijom. Svaku sledeću intramuskularnu injekcije treba naizmenično primenjivati u levi odnosno desni glutealni mišić (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)