Terapija pacijenata sa akromegalijom koji nisu pogodni za hiruršku intervenciju ili kod kojih ona nije efikasna, ili u prelaznom periodu dok radioterapija ne dostigne pun efekat (videti odeljak 4.2).
Terapija pacijenata sa simptomima koji su povezani sa funkcionalnim gastroenteropankreasnimendokrinim tumorima, kao što su npr. karcinoidnitumorisa karakteristikama karcinoidnog sindroma (videti odeljak 5.1.)
Terapija pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima koji vode poreklo od embrionalnog srednjegcreva ili nepoznatog primarnog porekla, pri čemu su isključena mesta porekla izvan embrionalnog srednjeg creva.
Terapija pituitarnih adenoma koji luče TSH:
kada sekrecija nije normalizovana nakon operacije i/ili radioterapije; kod pacijenata kod kojih operacija nije adekvatan način lečenja;
kod pacijenata koji su na zračenju, dok radioterapija ne postane efikasna.
Doziranje
1 od 18
Akromegalija
Preporučuje se započinjanje terapije primenom 20 mg leka SandostatinLAR u intervalima od po 4 nedelje, u toku 3 meseca. Pacijenti koji su lek Sandostatin primili supkutano mogu započeti terapiju lekom Sandostatin LAR jedan dan nakon poslednje supkutano primenjene doze leka Sandostatin. Naknadno podešavanje doze zasniva sena koncentracijama hormona rasta (GH) i insulinu-sličnogfaktora rasta 1/somatomedina C (IGF 1) u serumu, kao i kliničkimsimptomima.
Kod pacijenata kod kojih se u toku 3 meseca ne postigne potpuna kontrola kliničkih simptoma i biohemijskih parametara (GH; IGF 1), odnosno koncentracije GH ostaju na vrednostima iznad 2,5 mikrogram/L, doza se može povećavati na 30 mg svake4 nedelje. Ukoliko nakon 3 meseca, GH, IGF-1 i/ili simptomi nisu adekvatno kontrolisani prilikom primenedoze od 30 mg, doza se može povećati na 40 mg svake 4 nedelje.
Kod pacijenata kod kojih su koncentracije GH konstantno ispod 1 mikrogram/L, koncentracije IGF-1 u serumu su se normalizovale i kod kojih jedošlo do povlačenja većine znakova/simptoma akromegalije nakon 3 meseca terapijedozom od20 mg, može se primenjivati doza od10 mg leka Sandostatin LAR svake 4 nedelje. Ovoj grupi pacijenata na niskimdozama leka Sandostatin LAR posebno se preporučuje pažljiva adekvatna kontrola koncentracija GH i IGF-1 u serumu, kao i kliničkih simptoma i znakova.
Kod pacijenata na stabilnim dozama leka Sandostatin LAR, potrebno je vršiti procenu vrednosti GH i IGF-1 svakih 6 meseci.
Gastroenteropankreasni endokrini tumori
Terapija pacijenata sa simptomima koji su povezani sa funkcionalnim gastroenteropankreasnim neuroendokrinim tumorima
Preporučujese započinjanje terapije primenom 20 mg leka Sandostatin LARu intervalima od po 4 nedelje. Pacijenti koji su primali lekSandostatinsupkutano,nastavljaju sa terapijom u dozama koje su prethodno bile efikasne još dve nedelje nakonprve injekcije leka Sandostatin LAR.
Kod pacijenata kod kojih je, nakon3 meseca terapije, postignuta dobra kontrola simptoma i bioloških markera, doza se može smanjiti na 10 mg leka Sandostatin LARsvake 4 nedelje.
Kod pacijenata kod kojih je posle 3 meseca terapije, postignuta samo delimična kontrola simptoma, doza leka Sandostatin LARmože se povećati na 30 mg svake 4 nedelje.
U danima kada se simptomi povezani sa gastroenteropankreasnimtumorim eventualnopojačaju tokom terapije lekom Sandostatin LAR, preporučuje se dodatna terapija supkutanom primenom leka Sandostatinu dozi korišćenoj pre uvođenja terapije lekom Sandostatin LAR. To se može dogoditi uglavnomu prva dva meseca terapije, dok se ne postignu terapijske koncentracije oktreotida.
Terapija pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima koji vode poreklo od embrionalnog srednjeg creva ili su nepoznatog primarnog porekla pri čemu su isključena mesta koja vode poreklo izvan embrionalnog srednjeg creva
Preporučena doza leka Sandostatin LAR je 30 mg na svake 4 nedelje (videti odeljak 5.1). Terapiju lekom Sandostatin LAR za kontrolisanjetumora treba nastavitiukoliko nema progresije tumora.
Terapija adenoma koji luče TSH
Terapiju lekom Sandostatin LAR treba započeti dozom od
20 mgu intervalima od 4 nedeljetokom 3 meseca, pre nego što se razmotri prilagođavanjedoze. Potom se doza podešava na osnovu odgovora TSH i hormona tireoidee.
Oštećenje funkcije bubrega
Oštećenjefunkcije bubrega nije uticalo na ukupnu izloženost (PIK) oktreotidu prilikomsupkutaneinjekcije leka Sandostatin. Stoga, nije neophodnoprilagođavanje doze leka Sandostatin LAR.
2 od 18
Oštećenje funkcije jetre
U studijisa lekom Sandostatinprimenjenim supkutano i intravenski, pokazanoje da kapacitet eliminacije može biti redukovan kod pacijenata sa cirozom jetre, ali ne i kod pacijenata sa masnom jetrom. U pojedinim slučajevima kod pacijenata sa oštećenjem funkcijejetre može se zahtevati prilagođavanjedoze.
Stariji pacijenti
U studijisa lekom Sandostatinprimenjenim supkutano, nije bilo neophodnoprilagođavanje doze kod ispitanika 65 godina. Stoga, prilagođavanje doze leka Sandostatin LAR nije neophodno u ovoj grupi.
Pedijatrijska populacija
Postoji ograničeno iskustvo sa primenomleka SandostatinLARkod dece.
Način primene
Lek Sandostatin LARse primenjuje isključivo dubokomintramuskularnominjekcijom. Injekcije se primenjuju naizmenično u levi i desni glutealni mišić (videti odeljak 6.6).
Poznata preosetljivost na oktreotid ili na bilo koju pomoćnu supstancu leka (videti odeljak 6.1).
Opšte
Pošto tumori hipofize koji luče GH mogu ponekad da se šire izazivajući ozbiljne komplikacije (npr. defekte u vidnom polju), neophodna je pažljiva kontrola svih pacijenata. Ukoliko se pojave znaci ekspanzije tumora, savetuje se primena alternativnih terapija.
Terapijska korist od smanjenja koncentracije hormona rasta (GH) i normalizacije koncentracije insulinu sličnog hormona rasta –1 (IGF-1) kod pacijentkinja sa akromegalijom može potencijalno ponovo uspostaviti fertilitet. Pacijentkinje u reproduktivnom dobu treba savetovati da koriste adekvatne metode kontracepcije ako je potrebno tokom terapije oktreotidom(videti odeljak 4.6).
Kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji oktreotidom, trebalo bi pratiti tireoidnu funkciju.
Tokom terapije oktreotidom treba pratiti funkciju jetre.
Kardiovaskularni događaji vezani za primenu oktreotida
Prijavljeni su povremeni slučajevi bradikardije. Možda će biti potrebno korigovanje doze lekova kao što su beta-blokatori, blokatori kalcijumskih kanala ili lekovi za kontrolu ravnoteže tečnosti i elektrolita (videti odeljak 4.5).
Poremećaji žučnekese i povezani događaji
Holelitijaza je veoma čest događaj tokom terapije lekom Sandostatin i može biti povezana sa holecistitisom i dilatacijom žučnog kanala (videti odeljak 4.8). Dodatno, u postmarketinškom periodu su prijavljeni slučajevi holangitisa kao komplikacija holelitijaze kod pacijenata koji su primali lek Sandostatin LAR. Preporučuju se ultrazvučni pregledi žučne kese pre terapije i u šestomesečnim intervalima u toku terapije lekom Sandostatin LAR.
Metabolizam glukoze
3 od 18
Zbog svog inhibitornog dejstva na hormon rasta, glukagon i oslobađanje insulina, SandostatinLARmože da utiče na regulaciju glukoze. Može da izazove oštećenje postprandijalne tolerancije glukoze. Kod nekih pacijenata lečenih supkutanoprimenjenim lekomSandostatin može doći do stanja perzistentne hiperglikemije, kao posledica hroničnog primanja leka. Takođe je zabeležena i hipoglikemija.
Kod pacijenata sa dijabetes melitusomtip I, lek Sandostatin LARće verovatno uticati i na regulaciju glikemije, a potreba za insulinom biće smanjena. Kod pacijenata koji nemaju dijabetes kao i kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip II kod kojih su rezerve insulina delimično intaktne, supkutana primena leka Sandostatin može da dovede do porasta postprandijalne glikemije. Zbog toga se preporučuje praćenje tolerancije glukoze i terapija antidijabeticima.
Oktreotid može da produbi i produži trajanje hipoglikemije kod pacijenata sa insulinomima, zbog njegovog relativno jačeg inhibitornog dejstva na sekreciju GH i glukagona u odnosu na insulin, kao i zbog kraćeg inhibitornog delovanja na insulin. Ovi pacijenti moraju se pažljivo pratiti.
Ishrana
Oktreotid može da izmeni resorpciju masti iz hrane kod nekih pacijenata.
Zabeleženisu smanjenje koncentracije vitamina B12 i poremećajivrednosti dobijenih Schilling-ovimtestom kod nekih pacijenata na terapiji oktreotidom. Preporučuje se praćenje koncentracije vitamina B12 tokom terapije lekom SandostatinLAR kod pacijenata sa nedostatkomvitamina B12u anamnezi.
Sadržaj natrijuma
Lek Sandostatin LAR sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po bočici, tj. suštinski je bez natrijuma.
Neophodno je podešavanje doze lekova kao što su beta-blokatori, blokatori kalcijumovih kanala ili lekova za kontrolu ravnoteže tečnosti i elektrolita, kada se primenjuju istovremeno sa lekom Sandostatin LAR (videti odeljak 4.4).
Možda će biti potrebno podešavanje doze insulina i antidijabetika kada se primenjuju istovremeno sa lekom Sandostatin LAR (videti odeljak 4.4).
Ustanovljeno je da oktreotid redukuje resorpciju ciklosporina u crevima i da odlaže resorpciju cimetidina.
Istovremena primena oktreotida i bromokriptina povećava biološku raspoloživost bromokriptina.
Ograničenbrojobjavljenihpodataka ukazuje da analozi somatostatina mogu da smanje metabolički klirens jedinjenja za koja je poznato da se metabolišu putem enzima citohrom P450, što može biti posledica supresije hormona rasta. Pošto se ovaj efekat oktreotida ne može isključiti, potreban je oprez prilikom istovremene primene oktreotida i lekova koji se uglavnom metabolišu pomoću CYP3A4 a koji imaju nizak terapijski indeks (npr. hinidin, terfenadin).
Istovremena primena sa radioaktivnim analozima somatostatina
Somatostatin i njegovi analozi, kao što je oktreotid, vezuju se za somatostatinske receptore putem kompeticije i mogu ometati efikasnost radioaktivnih analoga somatostatina. Treba da se izbegava primena leka Sandostatin LAR najmanje 4 nedelje pre primene radiofarmaceutskog leka lutecijum (177 Lu) oksodotreotida, koji se vezuje za somatostatinske receptore. Ako je neophodno, pacijenti se mogu lečiti kratkodelujućim analozima somatostatina do 24 sata pre primenelutecijum(177Lu) oksodotreotida.
Nakon primene lutecijum (177 Lu) oksodotreotida, lečenje lekom Sandostatin LAR može se nastaviti u roku
4 od 18
od 4 do 24 sata i može se ponovo prekinuti 4 nedelje pre naredne primene lutecijum(177 Lu) oksodotreotida.
Trudnoća
Postoje ograničeni podaci (manje od 300 ishoda trudnoće) o upotrebi oktreotida kod trudnica, a približno jedna trećina ishoda trudnoća jenepoznata. Većina ovih slučajeva prijavljena je u postmarketinškoj upotrebi oktreotida i više od 50% izloženih trudnoća prijavljeno je kod pacijentkinja sa akromegalijom.
Većina žena je bila izložena oktreotidu tokom prvogtrimestra trudnoće u dozama od 100 do 1200 mikrograma/danleka Sandostatin supkutanoili 10 do 40 mg/mesečno leka SandostatinLAR. Kongenitalne anomalije su prijavljene kod 4% trudnoća čiji je ishod poznat. U ovim slučajevima ne sumnja se na povezanost sa oktreotidom.
Studije na životinjama nisu pokazale direktne ili indirektne štetne uticaje u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).
Kao mera predostrožnosti, preporučuje se izbegavanje upotrebe leka Sandostatin LAR tokom trudnoće (videti odeljak 4.4).
Dojenje
Nije poznato da li se oktreotid izlučuje u humano mleko. Studije na životinjama su pokazale da se oktreotid izlučuje u mleko. Pacijentkinje ne treba da doje tokom terapije lekom Sandostatin LAR.
Plodnost
Nije poznato da li oktreotid utiče na plodnost kod ljudi. Odloženo spuštanje testisa je zabeleženo kod muških potomaka ispitivanih životinja izloženih oktreotidu tokom perioda trudnoće i laktacije. Međutim, oktreotid nije uticao na plodnost mužjaka i ženki pacova pri dozama od 1 mg/kg telesne mase dnevno (videti odeljak 5.3).
Lek nema uticaja ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Pacijentima se savetuje oprez prilikom upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama ukoliko osete vrtoglavicu, asteniju/zamor ili glavobolju tokom terapije lekom Sandostatin LAR.
Sažetak bezbednosnog profila
Najčeće neželjene reakcije koje su prijavljene u toku terapije oktreotidom su gastrointestinalni poremećaji, poremećaji nervnog sistema, hepatobilijarni poremećaji, i poremećaji metabolizma i ishrane.
Najčeće prijavljivane neželjene reakcije u kliničkim studijama sa oktreotidom su dijareja, bol u abdomenu, mučnina, nadutost, glavobolja, holelitijaza, hiperglikemija i konstipacija. Ostale često prijavljene neželjene reakcije su vrtoglavica, lokalizovani bol, mulj u žučnoj kesi, tireoidna disfunkcija (npr. snižena koncentracija tireostimulirajućeg hormona (TSH), snižena koncentracija ukupnogT4, snižena koncentracija slobodnog T4), retke stolice, oštećena tolerancija glukoze, povraćanje, astenija i hipoglikemija.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
5 od 18
Sledeće neželjene reakcije, navedene u Tabeli 1, su prikupljene iz kliničkih studija sa oktreotidom:
Neželjene reakcije (Tabela 1)su rangirane po učestalosti, počev od najučestalijihprateći sledeću konvenciju: veoma često(≥1/10); često(≥1/100, <1/10); povremeno(≥1/1000, <1/100); retko(≥1/10000, <1/1000); veoma retko(<1/10000) uključujućiizolovane slučajeve. U svakoj grupi učestalosti, neželjene reakcije su rangirane po opadajućoj ozbiljnosti.
Tabela 1. Neželjene reakcije prijavljene u kliničkim studijama
Gastrointestinalni poremećaji Veoma često | |
Poremećaji nervnog sistema | |
Endokriniporemećaji Često | |
Hepatobilijarni poremećaji | |
Poremećaji metabolizma i ishrane Veoma često | |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | |
Ispitivanja Često | |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva Često | |
Respiratorni, torakalni i medijastinalniporemećaji Često | |
Kardiološki poremećaji Često |
Postmarketinško iskustvo
Spontano prijavljene neželjenereakcije prikazane u Tabeli 2 su prijavljivane dobrovoljno,tako da nije uvek moguće pouzdano proceniti njihovu učestalost ili uzročnupovezanost sa primenom leka.
Tabela 2.Neželjene reakcije iz spontanih prijavljivanja
Poremećaji krvi i limfnog sistema | Trombocitopenija |
Poremećaji imunskog sistema | Anafilaksa, alergijske reakcije/reakcije preosetljivosti |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Urtikarija |
Hepatobilijarni poremećaji | Akutni pankreatitis, akutni hepatitis bez holestaze, holestatski hepatitis, holestaza, žutica, holestatska žutica |
6 od 18
Kardiološki poremećaji | Aritmije |
Ispitivanja | Povišene vrednostialkalne fosfataze, povišene vrednosti gama-glutamil transferaze |
Opis odabranih neželjenih reakcija
Poremećaji žučne kese i povezani događaji
Za analoge somatostatina je pokazano da inhibiraju kontraktilnost žučne kese i smanjuju sekreciju žuči, što može dovesti do abnormalnosti žučne kese ili pojave mulja u žučnoj kesi. Nastanak kamenja u žuči je bio prijavljen kod 15 do 30% hroničnih primalaca leka Sandostatin supkutanim načinom primene. Incidenca u opštoj populaciji (starosti 40 do 60 godina) je 5 do 20%. Ukoliko se pojavi kamenje u žuči, uglavnom je asimptomatske prirode; kamenje koje dovodi do pojave simptoma, trebalo bi tretirati ili terapijom za rastvaranje sa žučnim solima ili hirurškim putem.
Gastrointenstinalni poremećaji
U retkim slučajevima, gastrointestinalna neželjena dejstva mogu biti nalik akutnoj intestinalnoj opstrukciji, sa progresivnom abdominalnom distenzijom, jakim epigastričnim bolom, abdominalnom osetljivošću i defansom. Poznato je da se učestalost gastrointestinalnih neželjenih dejstava smanjuje tokom vremena sa nastavkom terapije.
Preosetljivost i anafilaktične reakcije
Preosetljivost i alergijske reakcije su bile prijavljivane nakon stavljanja leka u promet. Većina ovih reakcija su zahvatale kožu, retko usta i disajne puteve. Prijavljeni su i izolovani slučajevi anafilaktičkog šoka.
Reakcije na mestu primene
Reakcije na mestu primene uključujući bol, crvenilo, hemoragiju, pruritus, oticanje ili induraciju (očvršćenje/zadebljanje) su često prijavljene kod pacijenata koji primaju lek Sandostatin LAR; međutim ovi događaji nisu zahtevali kliničku intervenciju u većini slučajeva.
Poremećaji metabolizmai ishrane
Iako se može povećati izlučivanje mastiputem fecesa, ne postoje dokazi da dugotrajna terapija oktreotidom dovodi do nutritivnog deficita usled malapsorpcije.
Enzimi pankreasa
U veoma retkim slučajevima, prijavljivan je akutni pankreatitis u prvim satima ili danima supkutane primene leka Sandostatin i povlačio se nakon prestanka primene leka. Dodatno, pankreatitis uzrokovan holelitijazom prijavljivan je kod pacijenata koji su bili na dugotrajnoj terapijilekom Sandostatin primenjivanim supkutano.
Kardiološki poremećaji
Bradikardija je česta neželjena reakcija kod primene analoga somatostatina. I kod pacijenata sa akromegalijom i kod pacijenata sa karcinoidnim sindromom, primećene su EKG promene kao što su QT prolongacija, pomeranje električne osovine srca, rana repolarizacija, niska voltaža, R/S tranzicija, rana progresija R-talasa i nespecifične promene ST-T talasa. Povezanost ovih događaja sa oktreotid-acetatom nije ustanovljena zato što mnogi od ovih pacijenata imaju prateću bolest srca (videti odeljak 4.4).
Trombocitopenija
Trombocitopenija je bila prijavljivana nakon stavljanja leka u promet, naročito kod pacijenata sa cirozom jetre tokom terapije sa lekom Sandostatin (i.v) i tokom terapije lekom Sandostatin LAR. Trombocitopenija je reverzibilne prirode nakon obustave terapije.
Prijavljivanje neželjenihreakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
7 od 18
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Prijavljen je ograničeni broj nenamernog predoziranja lekom Sandostatin LAR. Doze leka Sandostatin LAR su bile u rasponu od 100 mg do 163 mg/mesečno. Jediniprijavljen neželjenidogađajjebionaleti vrućine.
Zabeležena je primena doza leka Sandostatin LAR do 60 mg/mesečno i do 90 mg na 2 nedeljekod pacijenata sa karcinomom. Ove doze su generalno dobro podnošljive; ipak, prijavljeni su sledeći neželjeni događaji: često mokrenje, umor, depresija, anksioznost i nedostatak koncentracije.
Terapija predoziranja je simptomatska.
Farmakoterapijska grupa: antagonistihormona rasta
ATC šifra: H01CB02
Oktreotid je sintetski oktapeptidni derivat prirodnog somatostatina sa sličnim, ali značajno produženim farmakološkim dejstvom. On inhibira patološki povećanu sekreciju hormona rasta(GH), kaoi peptida i serotonina koji se stvaraju unutar gastroenteropankreasnog(GEP) endokrinog sistema.
Kod životinja, oktreotidje potentnijiinhibitor oslobađanja hormona rasta (GH), glukagona i insulina od somatostatina, sa većom selektivnošću za supresiju hormona rasta (GH) i glukagona.
Kod zdravih ispitanika pokazano je da oktreotid, kao i somatostatin, inhibira:
oslobađanje hormona rasta (GH) koje stimulišu arginin, vežbanje i insulinom indukovana hipoglikemija; postprandijalno oslobađanje insulina, glukagona, gastrina, drugihpeptida GEP endokrinog sistema i oslobađanje insulina i glukagona koje je stimulisanoargininom;
oslobađanje tireostimulirajućeg hormona (TSH) pod uticajem tireotropin oslobađajućeg hormona (TRH).
Za razliku od somatostatina, oktreotid inhibira prevashodno sekreciju hormona rasta (GH) u odnosu na insulin i njegova primena nije praćena ponovnom (engl. rebound) hipersekrecijom hormona (npr. hormon rasta (GH) kod pacijenata sa akromegalijom).
Kod pacijenata sa akromegalijomlekSandostatin LAR, kojipredstavlja formulaciju oktreotida pogodnu za ponovljenu primenu u intervalima od po 4 nedelje, oslobađa u serum, ravnomernu, terapijsku koncentraciju oktreotida, te na taj način ravnomerno snižava koncentracije hormona rasta (GH) i normalizuje koncentraciju insulinu sličnog hormona rasta 1 (IGF-1) u serumu kod većine pacijenata. Kod većine pacijenata lek SandostatinLARznačajnoublažava kliničke simptome bolesti, kao što su glavobolja, preznojavanje, parestezije, zamor, osteoartralgija i sindrom karpalnog tunela. Kod prethodno nelečenih pacijenta sa akromegalijom sa pituitarnim adenomom koji luči GH, terapija lekom Sandostatin LAR dovela je do smanjenja volumena tumora za >20% kod značajnog procenta pacijenata (50%).
Kod pojedinih pacijenata sa pituitarnim adenomom koji luči GH, prijavljeno je da lek SandostatinLAR dovodi do smanjenja tumorske mase (pre operacije). Ipak, potrebno je da se operacija ne odlaže.
8 od 18
Kodpacijenata sa funkcionalnim tumorima gastroenteropankreasnogendokrinog sistema terapija lekom SandostatinLARobezbeđuje kontinuiranu kontrolu simptoma povezanih sa osnovnombolešću. Oktreotid na sledeće načine deluje na različite tipove gastroenteropankreasnih tumora:
Karcinoidni tumori
Primena oktreotida može dovesti do poboljšanja simptoma, posebno crvenila praćenog osećajem vrućine i dijareje. U mnogimslučajevima ovo je praćeno smanjenjemkoncentracije serotonina u plazmi i smanjenom urinarnom ekskrecijom 5-hidroksi indol sirćetne kiseline.
VIP-omi
Biohemijska karakteristika ovih tumora je hiperprodukcija vazoaktivnog intestinalnog peptida (VIP). U većini slučajeva, primena oktreotida dovodi do ublažavanja teške sekretorne dijareje koja je karakteristična za ovo stanje, a samim tim i do poboljšanja kvaliteta života. Ovo je takođe praćenopoboljšanjem elektrolitnog disbalansa, npr. hipokalemije, čime se obezbeđuje ukidanje enteralne i parenteralne nadoknade tečnosti i elektrolita. Kod nekih pacijenata, kompjuterizovana tomografija ukazuje na usporavanje ili zaustavljanje progresije tumora, ili čak i smanjenje tumora, naročito metastaza u jetri. Kliničko poboljšanje obično je praćeno redukcijom nivoa VIP u plazmi, koji se može smanjitido normalnih referentnih vrednosti.
Glukagonomi
Primena oktreotida u većini slučajeva dovodi do značajnog poboljšanja nekrolitičkog migratornog osipa karakterističnogza ovo stanje. Dejstvo oktreotida na blag oblik dijabetes melitusa, koji se često javlja kod ovih pacijenata, nije izraženo i generalno ne dovodi do smanjenja potrebe za insulinom ili oralnim hipoglikemicima. Oktreotid dovodi do smanjenja dijareje, a posledično i do povećanja telesne mase kod ovih pacijenata. Iako primena oktreotida često dovodi do trenutnog smanjenja nivoa glukagona u plazmi, ovaj efekat se ne održava tokom dugotrajne primene, uprkos kontinuiranom simptomatskompoboljšanju.
Gastrinomi/Zollinger-Ellisonsindrom
Terapija inhibitorima protonske pumpe ili blokatorima H2 receptora, generalno, kontroliše hipersekreciju želudačne kiseline. Međutim, dijareja, koja je takođe izražensimptom, možda neće bitiadekvatno ublažena inhibitorima protonske pumpe ili blokatorima H2 receptora. Lek Sandostatin LAR može pomoći u dodatnom smanjenju hipersekrecije želudačne kiseline i ublažitisimptome, uključujući dijareju, budući da omogućava supresiju povišenih vrednosti gastrina, kod nekih pacijenata.
Insulinomi
Primena oktreotida dovodi do smanjenja koncentracije cirkulišućeg imunoreaktivnog insulina. Kod pacijenata sa operabilnim tumorima, oktreotid može pomoći u preoperativnomobnavljanju i održavanju normoglikemije. Kod pacijenata sa neoperabilnim benignim ili malignim tumorima, glikemijska kontrola se može poboljšati i bez istovremene održive redukcijekoncentracijecirkulišućeg insulina.
Uznapredovali neuroendokrini tumori koji vode poreklo od embrionalnog srednjegcreva ili nepoznatog primarnog porekla gde su isključena mesta koja vode porekloizvan embrionalnog srednjeg creva
U randomizovanoj, dvostrukoslepoj, placebo kontrolisanojstudiji faze III (PROMID) pokazano je da lek Sandostatin LAR inhibira rast tumora kod pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima koji vode poreklo od embrionalnog srednjeg creva.
85 pacijenata je randomizovano da prima 30 mg leka Sandostatin LAR svake 4 nedelje (n=42) ili placebo (n=43), tokom 18 meseci ili do progresije tumora ili smrtnog ishoda.
9 od 18
Glavni kriterijumi za uključivanjeu studiju bilisu: pacijenti koji prethodno nisu lečeni; histološki potvrđeni; lokalno inoperabilni ili metastaski dobro diferencirani, funkcionalno aktivni ili inaktivnineuroendokrini tumori/karcinomi, sa primarnim tumoromlokalizovanimu delu gastrointestinalnog trakta koji vodi poreklo od embrionalnog srednjeg creva ili nepoznatog porekla za koji se veruje da je poreklom iz embrionalnog srednjeg creva, ukolikoje isključeno poreklo primarnog tumora iz pankreasa, grudnog koša ili bilo kog drugog organa.
Primarni parametar praćenja bilo je vreme do progresije tumora ili smrti povezane sa tumorom (engl. time to progression-TTP).
U populaciji za ITT (engl. intent-to-treat) analizu (svi randomizovani pacijenti), u grupi sa lekom Sandostatin LAR zabeleženo je 26 slučajeva progresije ili smrti povezanesa tumorom, a u grupi sa placebom 41 slučaj progresijeili smrti povezane sa tumorom (HR=0,32; 95% CI, 0,19do 0,55; p-vrednost=0,000015).
U populaciji za konzervativnu ITT (cITT)analizu u kojoj su 3 pacijenta bila cenzurisana pri randomizaciji, u grupi sa lekom Sandostatin LAR zabeleženo je 26 slučajeva progresije ili smrti povezanesa tumorom, a u grupi sa placebom 40 slučajeva progresije ili smrti povezane sa tumorom (HR=0,34; 95% CI, 0,20 do 0,59; p-vrednost=0,000072; slika 1). Medijana vremena do progresije tumora bila je14,3 meseca (95%CI, 11,0 do 28,8 meseci) u grupi sa lekom Sandostatin LAR i 6 meseci (95% CI, 3,7 do 9,4 meseci) u grupi sa placebom.
U populaciji za analizu prema protokolu (PP) u kojoj su dodatni pacijenti bili cenzurisani na kraju ispitivane terapije, u grupi koja je primala lek Sandostatin LAR zabeleženo je 19 slučajeva progresijetumora ili smrti povezanesa tumorom, a u grupi koja je primala placebo 38 slučajeva progresije ili smrti povezane sa tumorom(HR=0,24; 95% CI, 0,13 do 0,45; p-vrednost=0,0000036).
Slika 1. Kaplan-Meier-ovaprocena vremena do progresije tumora (TTP) pri poređenjuleka Sandostatin LAR i placeba ( konzervativna ITT populacija)
Tabela3. Rezultati TTP uanaliziranimpopulacijama
TTP događaji | Medijana TTP meseci [95% C.I.] | HR [95% C.I.] |
10 od 18
Sandostatin LAR | Placebo | Sandostatin LAR | Placebo | p-vrednost * | |
ITT | 26 | 41 | NR | NR | 0,32 |
cITT | 26 | 40 | 14,3 [95% CI, 11,0 | 6,0 [95% CI, 3,7 | 0,34 |
PP | 19 | 38 | NR | NR | 0,24 |
NR=nije prijavljeno; HR= odnos rizika (engl. hazard ratio); TTP=vreme do progresije; ITT= pacijenti predviđeni za lečenje; cITT= konzervativna ITT ; PP=prema protokolu |
Efekat terapije je bio sličan kod pacijenata sa funkcionalno aktivnim (HR=0,23; 95% CI, 0,09 do 0,57) i inaktivnim tumorima (HR=0,25; 95% CI, 0,10 do0,59).
Nakon 6 meseci terapije, stabilna bolest je zabeležena kod 67% pacijenata u grupi koja je primala lek Sandostatin LAR i kod 37% pacijenata u placebo grupi.
Na osnovu značajne kliničke koristi postignute lekomSandostatin LAR uočene u unapredplaniranoj interim analizi, uključivanje novih ispitanika bilo je obustavljeno.
Bezbednost primene leka Sandostatin LAR u ovoj studiji bila je u skladu sa utvrđenim bezbednosnim profilom leka.
Terapija pituitarnih adenoma koji luče TSH
Pokazano je da jedna intramuskularna injekcija leka Sandostatin LAR, svake 4 nedelje, dovodi do supresije povišenih koncentracija tireoidnih hormona, normalizacije TSH i poboljšanja kliničkih znakova i simptoma hipertireoidizma kod pacijenata sa adenomima koji luče TSH. Terapijski efekat leka Sandostatin LAR dostigao je statističku značajnost u odnosu na početnu vrednost nakon 28 dana, a terapijska korist trajala je do 6 meseci.
Posle pojedinačne intramuskularne injekcije leka SandostatinLAR koncentracije oktreotida u serumu dostiže prolazni inicijalni maksimum u roku od 1 sata nakon primene, a zatim tokom 24 sata koncentracija oktreotida progresivno opada na niskevrednosti koje se ne mogu detektovati. Posle ovog inicijalnog maksimuma prvog dana, oktreotid ostaje na supterapijskim koncentracijama kod većine pacijenata u sledećih 7 dana. Potom, koncentracija oktreotida ponovo rastei dostižeplato koncentraciju oko četrnaestog dana i ostajerelativno konstantna u naredne3-4 nedelje. Maksimalna koncentracija tokomprvog dana niža je od koncentracijetokomplato faze, a tokom prvog dana ne oslobađa se više od 0,5% ukupne količine leka. Približno nakon 42. dana, koncentracija oktreotida se polako smanjuje, istovremeno sa terminalnom fazom razgradnje polimernog matriksa leka.
Kod pacijenata sa akromegalijom, plato koncentracija oktreotida poslepojedinačnedoze leka Sandostatin LAR iznosi: 358 nanogram/L za dozu od 10 mg, 926 nanogram/L za 20 mg, 1710 nanogram/L za 30 mg. Ravnotežne koncentracije oktreotida u serumu, postignute nakon3 injekcije date u intervalima od po 4 nedelje, višesu približno 1,6 do 1,8 puta iiznose 1557 nanogram/L, odnosno2384 nanogram/L nakon primene ponovljenih doza od 20 mg, odnosno 30 mg leka SandostatinLAR.
11 od 18
Kod pacijenata sa karcinoidnim tumorima, srednje koncentracije(i medijana) u stanju ravnoteže oktreotida u serumu nakon ponovljene primene injekcija od 10 mg, 20 mg i 30 mg leka SandostatinLARprimenjenih u intervalima od po 4 nedelje, takođe su raslelinearnosa dozom, i iznosileredom: 1231 (894) nanogram/L, 2620 (2270) nanogram/L i 3928 (3010) nanogram/L.
Tokom primene do 28 meseciinjekcija leka SandostatinLAR, nije došlo do akumulacije oktreotida iznad one očekivane, usled preklapanja profila oslobađanja.
Farmakokinetički profil oktreotida posle injekcije leka Sandostatin LARodražava profil oslobađanja iz polimernog matriksa i njegovu biološku razgradnju. Kada se jednom oslobodi u sistemsku cirkulaciju, oktreotid se distribuira u skladu sa svojim poznatim farmakokinetičkim osobinama, kao što je već bilo opisano za supkutanu primenu. Volumen distribucije oktreotida u stanju ravnoteže iznosi0,27 L/kg, a ukupni telesni klirens iznosi 160 mL/min. Vezivanje za proteine plazme iznosi oko65%, a lek se ne vezuje za ćelije krvi.
Farmakokinetički podaci sa ograničenim uzorkovanjem krvi kod pedijatrijskih pacijenata sa hipotalamičkom gojaznošću, uzrasta 7 –17 godina, koji su primali 40 mg leka Sandostatin LAR jednom mesečno, pokazali su srednje minimalne koncentracije oktreotida u plazmi od 1395 nanogram/L nakon prve injekcije i 2973 nanogram/L u stanju ravnoteže. Zabeležena je visoka varijabilnost između ispitanika.
Minimalne koncentracije oktreotida u stanju ravnoteže nisu bile u korelaciji sa uzrastom i BMI, ali su bile umereno u korelaciji sa vrednostima telesne mase (52,3 – 133 kg) i značajno su se razlikovale između pacijenata muškog i ženskog pola, odnosno za oko 17% su bile više kod pacijenata ženskog pola.
Studije akutne toksičnosti itoksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenostii reproduktivne toksičnosti kod životinja neukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.
Ispitivanja reproduktivnosti na životinjama nisu pružila dokaze o teratogenosti, embriofetalnim ili drugim efektima oktreotida na reproduktivnost pri dozama do 1 mg/kg/danprimenjenim kod roditelja. Određeno zaostajanjefiziološkog rasta zabeleženoje kod potomaka pacova, što jebilo prolaznog karaktera, a moglo se pripisatiinhibiciji hormona rasta (GH) do koje je došlo usled prekomerne farmakodinamske aktivnosti (videti odeljak 4.6).
Nisu sprovedene specifične studije na pacovima u juvenilnom periodu. U studijama pre- i postnatalnog razvoja, usporen rast i sazrevanje su zabeleženi kod F1 potomaka ženki koje su dobijale oktreotid tokom celog perioda trudnoće i laktacije. Odloženo spuštanje testisa je zabeleženo kod muških F1 potomaka, dok je fertilitet kod izloženih F1 muških mladunaca ostao normalan. Gore navedena zapažanja bila su prolazna i smatraju se posledicom inhibicije hormona rasta (GH).
Prašak za suspenziju za injekciju: Poli (D,L-laktid-ko-glikolid) Manitol
Rastvarač za suspenziju za injekciju (u prethodnonapunjenomšpricu): Karboksimetilceluloza-natrijum
Manitol Poloksamer 188 Voda za injekcije
12 od 18
U nedostatku studija kompatibilnosti, ovaj medicinski proizvod se ne sme mešati sa drugim medicinskim proizvodima.
3 godine.
Ovaj lek se ne sme čuvati nakon rekonstitucije (mora seprimenitiodmah).
Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2C do 8C ). Ne zamrzavati.
SandostatinLAR se na dan davanja injekcije može čuvatina temperaturi ispod 25°C.
Pakovanje leka sadrži:
jednu bezbojnu staklenu bočicu od 6 mL zatvorenu gumenim čepom (bromobutil guma) s aluminijumskim prstenom i plastičnim„flip-off“ poklopcem koji sadrži prašak za suspenziju za injekciju i
jedan napunjeni injekcioni špric od 3 mL sa prednjim i klipnim čepom (hlorobutil guma) koji sadrži 2 mL rastvarača.
Bočica sa praškom i napunjeni injekcioni špric su spakovani u zatvorenom blister ulošku sa adapterom za bočicu i bezbednosnominjekcionom iglom.
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.
Lek SandostatinLARje sintetsko jedinjenje dobijeno iz somatostatina. Somatostatin se normalno nalazi u ljudskom telu, gde zaustavlja oslobađanje nekih hormona kao što je hormon rasta. Prednost leka Sandostatin LAR u odnosu na somatostatin jeste jače i dugotrajnije dejstvo.
Lek Sandostatin LAR se koristi:
Za lečenje akromegalije
Akromegalija je stanje u kome organizam stvara previše hormona rasta. Normalno, hormon rasta kontroliše rast tkiva, organa i kostiju. Previše hormona rasta dovodi do izraženijeg rasta veličine kostiju i tkiva u odnosu na normalan razvoj, što se posebno odnosi na šake i stopala. LekSandostatin LAR značajno smanjuje simptome akromegalije koji uključuju glavobolju, prekomerno znojenje, utrnulost šaka i stopala, zamaranje i bol u zglobovima. U većini slučajeva hiperprodukcija hormona rasta je izazvana uvećanjem hipofize (adenom hipofize). Terapija lekom SandostatinLAR može smanjiti veličinu adenoma.
Lek SandostatinLAR se koristiza terapiju pacijenata sa akromegalijom:
- kada druge vrsteterapija akromegalije (hirurška ili terapija zračenjem) nisu odgovarajuće ili nisu bile efikasne
- posle terapije zračenjem, da se pokrije međuperiod dok terapija zračenjem ne postigne pun efekat
Za ublažavanjesimptoma povezanih sa hiperprodukcijom nekih specifičnih hormona i drugih srodnih supstanciželuca, creva ili pankreasa
Neka retka stanja želuca, creva ili pankreasa mogu izazvati hiperprodukciju specifičnih hormona i drugih srodnih prirodnih supstanci. Ovo remeti normalnu hormonsku ravnotežu u organizmu i dovodi do nastanka različitih simptoma kao što su crvenilo, proliv, nizak krvni pritisak, osip i gubitak telesne mase. Terapija lekom SandostatinLAR pomaže u kontroliovih simptoma.
Za terapiju neuroendokrinih tumora lokalizovanih u crevima (npr. slepo crevo, tanko crevo ili debelo crevo)
Neuroendokrini tumori su retki tumori koji se mogu nalaziti u različitim delovima tela. LekSandostatin LAR se takođe koristi za kontrolu rasta ovih tumora, kada se nalaze u crevima (npr. slepo crevo, tanko crevo ili debelo crevo).
Za terapiju tumora hipofize koji lučepreviše tireostimulirajućeg hormona (TSH)
Previše tireostimulirajućeg hormona (TSH) dovodi do hipertireoidizma. Sandostatin LAR se koristi za lečenje pacijenata sa tumorom hipofize koji luče previše tireostimulirajućeghormona (TSH):
- kada druge vrste terapija (hirurška ili terapija zračenjem) nisu odgovarajuće ili nisu bile efikasne - posle terapije zračenjem, da se pokrije međuperiod dok terapija zračenjem ne postigne pun efekat
Pažljivo se pridržavajte uputstava koje Vam je dao Vaš lekar. Ona se mogu razlikovati od informacija koja se nalazeu ovomUputstvu za lek.
Pročitajtesledeća objašnjenja preupotrebeleka SandostatinLAR.
LekSandostatin LAR ne smete primati:
ukoliko ste alergični na oktreotid ili bilo koju pomoćnu supstancu ovog leka (navedene u odeljku 6).
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa Vašim lekarom pre upotrebe leka Sandostatin LAR:
2 od 14
- ako znate da trenutno imate kamenje u žuči, ili ste ih imali u prošlostiili imate bilo kakve komplikacije kao što su povišena telesna temperatura, drhtavica, bol u stomaku ili žuta prebojenost kože i beonjača; recite svom lekaru, s obzirom na to da dugotrajna upotreba leka Sandostatin LAR može dovesti do stvaranja kamena u žuči. Vaš lekar će povremeno kontrolisati Vašu žučnu kesu.
- ako imate šećernu bolest (dijabetes), s obzirom na to da lek Sandostatin LAR može uticati na nivo šećera u krvi. Ukoliko ste dijabetičar, morateredovno kontrolisati nivo šećera u krvi.
- ako steimali nedostatak vitamina B12 u istoriji Vaše bolesti, Vaš lekar će možda povremeno zatražiti da se proveri nivo vitamina B12.
Testovi i ispitivanja
Ukoliko ste duži period na terapiji lekom Sandostatin LAR, Vaš lekar će povremeno zatražiti proveru funkcije štitaste žlezde.
Vaš lekar će ispitati funkciju Vaše jetre.
Deca
Postoji malo iskustva sa primenom leka Sandostatin LAR kod dece.
Drugilekovi i lek Sandostatin LAR
Recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko uzimate, ukoliko ste nedavno uzimali ili planirate da uzmete neke druge lekove.
Uopšteno, možete nastaviti sa primenom drugih lekova dok ste na terapiji lekom Sanodstatin LAR. Međutim, prijavljeno je da lek Sandostatin LAR utiče na dejstvo određenih lekova, kao što su cimetidin, ciklosporin, bromokriptin, hinidin i terfenadin.
Ukoliko uzimate lekove za kontrolu krvnog pritiska (npr. beta-blokatore ili blokatore kalcijumskih kanala) ili lekove za kontrolu ravnoteže tečnosti i elektrolita (npr. diuretici), Vaš lekar će možda morati da prilagodi dozu.
Ukoliko ste dijabetičar, Vaš lekar će morati da prilagodi dozu insulina.
Ako treba da primite radiofarmaceutski lek lutecijum (177 Lu) oksodotreotid, Vaš lekar može da prekine ili prilagodi lečenje lekom Sandostatin LAR za kratak vremenski period.
Trudnoćaidojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću, posavetujte se sa Vašim lekarom pre uzimanja ovog leka.
Lek Sandostatin LAR se može koristiti tokom trudnoće samo ako je izričitoneophodno.
Žene u reproduktivnom periodu moraju koristiti efikasne metode kontracepcije tokom terapije lekom Sandostatin LAR.
Nemojte dojiti tokom terapije lekom Sandostatin LAR. Nije poznato da li lek Sandostatin LAR prelazi u majčino mleko.
Upravljanje vozilima irukovanje mašinama
Sandostatin LAR nema ili ima zanemarljivuticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanje mašinama. Međutim, možete osetiti neka neželjena dejstva za vreme terapije lekom Sandostatin LAR, kao što su glavobolja i umor, koja mogu smanjiti sposobnost bezbednog upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.
LekSandostatinLAR sadrži natrijum.
3 od 14
Lek Sandostatin LAR suspenzija sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po bočici, tj. suštinski je bez natrijuma.
Lek SandostatinLAR se mora uvek davati kao injekcija u predelu sedalnog mišića. Za ponavljane primene treba davati injekcije naizmenično u levu i desnu stranu.
Ako ste primiliviše leka Sandostatin LAR nego što treba
Nisu prijavljene reakcije opasne po život nakon predoziranja lekom Sandostatin LAR.
Simptomi predoziranja su: naleti vrućine, učestalo mokrenje, umor, depresija, anksioznost i nedostatak koncentracije.
Ukoliko mislite da je došlo do predoziranja i osetite navedene simptome, odmah obavestite Vašeg lekara.
Ako ste zaboravili da primite lekSandostatin LAR
Ako zaboravite da odete na zakazano primanje Vaše injekcije, preporučuje se da je primite čim se setite, a potom nastavite terapiju prema uobičajenom rasporedu. Neće biti posledica ukoliko se doza propusti za nekoliko dana, ali možete osetiti privremeno vraćanje simptoma, dok ne nastavite terapiju prema uobičajenom rasporedu.
Ako naglo prestanete da primate lek Sandostatin LAR
Ukoliko naglo prestanete sa primanjem leka Sandostatin LAR, simptomi Vam se mogu vratiti. Zbog toga, ne smete prekidati terapiju lekom Sandostatin LAR osim ukoliko Vam lekar to ne kaže.
Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa primenom ovog leka, obratite se svomlekaru, medicinskoj sestri ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna. Recite odmah svom lekaru ako osetite nešto od sledećeg:
Veoma česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Kamen u žuči, uzrokuje iznenadan bol u leđima
Visoka vrednost šećera u krvi
Česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Smanjena funkcija štitaste žlezde (hipotireoidizam) koja dovodido promena brzinerada srca, apetita ili telesne mase; umora, osećaja hladnoće ili oticanja na prednjem delu vrata
Promene vrednosti dobijenih u testovima funkcije štitaste žlezde
Zapaljenje žučne kese (holecistitis); simptomi mogu uključiti bol u gornjem desnom delu stomaka, groznicu, mučninu, žuto prebojenu kožu i beonjače (žutica)
Niska vrednost šećera u krvi
Poremećaj tolerancije (podnošljivosti) glukoze Usporen rad srca
Povremena neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): Žeđ, smanjeno mokrenje, taman urin, suva i crvena koža
Ubrzan rad srca
4 od 14
Ostala ozbiljna neželjena dejstva
Reakcije preosetljivosti (alergija) uključujući osip na koži
Ozbiljna alergijska reakcija (anafilaksa) koja može da prouzrokuje otežano gutanje ili disanje, oticanje i peckanje, uz mogući pad krvnog pritiska praćen vrtoglavicomili gubitkom svesti
Zapaljenje pankreasa (pankreatitis); simptomi mogu uključiti iznenadan bol u gornjem delu stomaka, mučninu, povraćanje, proliv
Zapaljenje jetre (hepatitis); simptomi mogu uključiti žutu prebojenost kožei beonjača (žutica), mučninu, povraćanje, gubitak apetita, osećaj lošegopštegstanja, svrab, svetlo prebojeni urin
Nepravilne otkucaje srca
Smanjenbroj krvnih pločica (trombocita); ovo može dovesti do povećanog krvarenja ili stvaranja modrica
Ukoliko osetite bilo koji od gorenavedenih simptoma, odmah obavestite Vašeg lekara.
Ostala neželjena dejstva:
Recite svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri ukoliko Vam se javi neko od dole navedenih neželjenih dejstava. Ona su obično blaga i sa tendencijom povlačenja u daljem nastavku terapije.
Veoma česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Proliv
Bol u stomaku Mučnina
Konstipacija (otežano pražnjenje creva) Nadutost (gasovi)
Glavobolja
Bol na mestu primene injekcije
Česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Nelagodnost u trbuhu posle obroka (dispepsija)
Povraćanje
Osećaj punoće u stomaku Masne stolice
Retke stolice
Promena boje stolice Vrtoglavica
Gubitak apetita
Promene u testovima funkcije jetre Gubitak kose
Nedostatak daha Slabost
Prijavljivanjeneželjenihreakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agencijiza lekovei medicinska sredstva Srbije(ALIMS):
Agencija za lekovei medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu VojvodeStepe458, 11221 Beograd
Republika Srbija
5 od 14
website: www.alims.gov.rs
e-mail: [email protected]
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2C do 8C ). Ne zamrzavati. SandostatinLARse na dan davanjainjekcije može čuvatina temperaturi ispod25C. Lek se ne sme čuvati nakon rekonstitucije (mora se odmah primeniti).
Ne koristite lek posle isteka roka upotrebenavedenog na spoljašnjem pakovanju nakon ,,Važi do:ˮ. Datum isteka roka upotrebese odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Ne koristiti lek ukoliko uočite čestice ili promenu boje.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
ŠtasadržilekSandostatin LAR
Aktivna supstanca leka Sandostatin LAR je oktreotid. SandostatinLAR, 10 mg, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju
Jedna bočica sa praškomza suspenziju za injekciju sadrži 10 mg oktreotida u obliku oktreotid-acetata. SandostatinLAR, 20 mg, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju
Jedna bočica sa praškomza suspenziju za injekciju sadrži 20 mg oktreotida u obliku oktreotid-acetata. Sandostatin LAR, 30 mg, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju
Jedna bočica sa praškomza suspenziju za injekciju sadrži 30 mg oktreotida u obliku oktreotid-acetata.
Pomoćne supstancesu:
Prašak za suspenziju zainjekciju: poli (D,L-laktid-ko-glikolid); manitol.
Rastvarač zasuspenziju zainjekciju (prethodnonapunjen špric):karboksimetilceluloza-natrijum; manitol; poloksamer 188; voda za injekcije.
Kako izgledalekSandostatin LAR isadržaj pakovanja
Prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju. Prašak: beo do beo-žućkast.
Rastvarač: bistar, bezbojan do svetložut ili smeđi rastvor.
Pakovanje leka sadrži:
jednu bezbojnu staklenu bočicu od 6 mL zatvorenu gumenim čepom (bromobutil guma) s aluminijumskim prstenom i plastičnim„flip-off“ poklopcem koji sadrži prašak za suspenziju za injekciju i
jedan napunjeni injekcioni špric od 3 mL sa prednjim i klipnim čepom (hlorbutil guma) koji sadrži 2 mL rastvarača.
6 od 14
Bočica sa praškom i napunjeni injekcioni špric su spakovaniu zatvorenom blister ulošku sa adapterom za bočicu i bezbednosnnom injekcionom iglom.
Nosilac dozvole iproizvođač
Nosilac dozvole
PREDSTAVNIŠTVO NOVARTIS PHARMA SERVICES INC. BEOGRAD (NOVI BEOGRAD), Omladinskih Brigada 90A, Beograd-Novi Beograd
Proizvođač
NOVARTIS PHARMA STEIN AG Schaffhauserstrasse, Stein, Švajcarska
NOVARTIS PHARMA GMBH
Roonstrasse 25 und Obere Turnstrasse 8, 90429 Nurnberg, Nemačka
NOVARTIS FARMACÉUTICA S.A
Ronda de Santa Maria, 158, Barberà del Vallès (Barcelona), Španija
Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da naznači onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje upravo te serije leka o kojoj se radi to jest da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.
Ovo uputstvo je poslednjiput odobreno
Maj, 2021.
Režimizdavanjaleka:
Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.
Broj idatumdozvole:
Sandostatin LAR, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju, 1x10 mg: 515-01-02951-20-001 od 28.05.2021.
Sandostatin LAR, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju,1x20 mg: 515-01-02952-20-001 od 28.05.2021.
Sandostatin LAR, prašak i rastvarač za suspenziju za injekciju, 1x30 mg:515-01-02953-20-001 od 28.05.2021.
------------------------------------------------------------------------------------------------
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
Terapijske indikacije
Terapija pacijenata sa akromegalijom koji nisu pogodni za hiruršku intervenciju ili kod kojih ona nije efikasna, ili u prelaznom periodu dok radioterapija ne dostigne pun efekat (videti odeljak: Doziranje i način primene).
Terapija pacijenata sa simptomima koji su povezani sa funkcionalnim gastroenteropankreasnimendokrinim tumorima, kao što su npr. karcinoidnitumorisa karakteristikama karcinoidnog sindroma (videti odeljak: 5.1. Sažetka karakteristika leka)
7 od 14
Terapija pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima koji vode poreklo od embrionalnog srednjegcreva ili nepoznatog primarnog porekla, pri čemu su isključena mesta porekla izvan embrionalnog srednjeg creva.
Terapija pituitarnih adenoma koji luče TSH:
kada sekrecija nije normalizovana nakon operacije i/ili radioterapije; kod pacijenata kod kojih operacija nije adekvatan način lečenja;
kod pacijenata koji su na zračenju, dok radioterapija ne postane efikasna.
Doziranje i način primene
Doziranje
Akromegalija
Preporučuje se započinjanje terapije primenom 20 mg leka SandostatinLAR u intervalima od po 4 nedelje, u toku 3 meseca. Pacijenti koji su lek Sandostatin primili supkutano mogu započeti terapiju lekom Sandostatin LAR jedan dan nakon poslednje supkutano primenjene doze leka Sandostatin. Naknadno podešavanje doze zasniva sena koncentracijama hormona rasta (GH) i insulinu-sličnogfaktora rasta 1/somatomedina C (IGF 1) u serumu, kao i kliničkimsimptomima.
Kod pacijenata kod kojih se u toku 3 meseca ne postigne potpuna kontrola kliničkih simptoma i biohemijskih parametara (GH; IGF 1), odnosno koncentracije GH ostaju na vrednostima iznad 2,5 mikrogram/L, doza se može povećavati na 30 mg svake 4 nedelje. Ukoliko nakon 3 meseca, GH, IGF-1 i/ili simptomi nisu adekvatno kontrolisani prilikom primene doze od 30 mg, doza se može povećatina 40 mg svake 4 nedelje.
Kod pacijenata kod kojih su koncentracije GH konstantno ispod 1 mikrogram/L, koncentracije IGF-1 u serumu su se normalizovale i kod kojih jedošlo do povlačenja većine znakova/simptoma akromegalije nakon 3 meseca terapije dozom od 20 mg, može se primenjivati doza od10 mg leka Sandostatin LAR svake 4 nedelje. Ovoj grupi pacijenata na niskim dozama leka Sandostatin LAR posebno se preporučuje pažljiva adekvatna kontrola koncentracija GH i IGF-1 u serumu, kao i kliničkih simptoma i znakova.
Kod pacijenata na stabilnim dozama leka Sandostatin LAR, potrebno je vršiti procenu vrednosti GH i IGF-1 svakih 6 meseci.
Gastroenteropankreasni endokrini tumori
Terapija pacijenata sa simptomima koji su povezani safunkcionalnim gastroenteropankreasnim neuroendokrinim tumorima
Preporučujese započinjanje terapije primenom 20 mg leka Sandostatin LARu intervalima od po 4 nedelje. Pacijenti koji su primali lekSandostatinsupkutano,nastavljaju sa terapijom u dozama koje su prethodno bile efikasne još dve nedelje nakonprve injekcije leka Sandostatin LAR.
Kod pacijenata kod kojih je, nakon3 meseca terapije, postignuta dobra kontrola simptoma i bioloških markera, doza se može smanjiti na 10 mg leka Sandostatin LARsvake 4 nedelje.
Kod pacijenata kod kojih je posle 3 meseca terapije, postignuta samo delimična kontrola simptoma, doza leka Sandostatin LARmože se povećati na 30 mg svake 4 nedelje.
U danima kada se simptomi povezani sa gastroenteropankreasnimtumorim eventualno pojačaju tokom terapije lekom Sandostatin LAR, preporučuje se dodatna terapija supkutanom primenom leka Sandostatinu dozi korišćenoj pre uvođenja terapije lekom Sandostatin LAR. To se može dogoditi uglavnomu prva dva meseca terapije, dok sene postignu terapijske koncentracije oktreotida.
8 od 14
Terapija pacijenata sa uznapredovalim neuroendokrinim tumorima koji vode poreklo od embrionalnog srednjeg creva ili su nepoznatog primarnog porekla pri čemu su isključena mesta koja vode poreklo izvan embrionalnog srednjeg creva
Preporučena doza leka Sandostatin LAR je 30 mg na svake 4 nedelje (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka). Terapiju lekom Sandostatin LAR za kontrolisanjetumora treba nastavitiukoliko nema progresije tumora.
Terapija adenoma koji luče TSH
Terapiju lekom Sandostatin LAR treba započeti dozom od
20 mgu intervalima od 4 nedeljetokom 3 meseca, pre nego što se razmotri prilagođavanje doze. Potom se doza podešava na osnovu odgovora TSH i hormona tireoidee.
Oštećenje funkcije bubrega
Oštećenjefunkcije bubrega nije uticalo na ukupnu izloženost (PIK) oktreotidu prilikomsupkutaneinjekcije leka Sandostatin. Stoga, nije neophodnoprilagođavanje doze leka Sandostatin LAR.
Oštećenje funkcije jetre
U studijisa lekom Sandostatinprimenjenim supkutano i intravenski, pokazanoje da kapacitet eliminacije može biti redukovan kod pacijenata sa cirozom jetre, ali ne i kod pacijenata sa masnom jetrom. U pojedinim slučajevima kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre može se zahtevati prilagođavanje doze.
Stariji pacijenti
U studijisa lekom Sandostatinprimenjenim supkutano, nije bilo neophodnoprilagođavanje doze kod ispitanika 65 godina. Stoga, prilagođavanje doze leka Sandostatin LAR nije neophodno u ovoj grupi.
Pedijatrijska populacija
Postoji ograničeno iskustvo sa primenomleka SandostatinLARkod dece.
Način primene
Lek Sandostatin LAR se primenjuje isključivo dubokom intramuskularnom injekcijom. Injekcije se primenjuju naizmenično u levi i desni glutealni mišić (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)).
Lista pomoćnih supstanci
Prašak za suspenziju za injekciju: Poli (D,L-laktid-ko-glikolid) Manitol
Rastvarač za suspenziju za injekciju (u prethodnonapunjenomšpricu): Karboksimetilceluloza-natrijum
Manitol Poloksamer 188 Voda za injekcije
Inkompatibilnost
U nedostatku studija kompatibilnosti, ovaj medicinski proizvod se ne sme mešati sa drugim medicinskim proizvodima.
Rok upotrebe
3 godine.
Ovaj lek se ne sme čuvati nakon rekonstitucije (mora seprimenitiodmah).
9 od 14
Posebne mere opreza pri čuvanju
Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2C do 8C ). Ne zamrzavati.
SandostatinLAR se na dan davanja injekcije može čuvatina temperaturi ispod 25°C.
Priroda i sadržaj pakovanjai posebne opreme za primenu leka
Pakovanje leka sadrži:
jednu bezbojnu staklenu bočicu od 6 mL zatvorenu gumenim čepom (bromobutil guma) s aluminijumskim prstenom i plastičnim„flip-off“ poklopcem koji sadrži prašak za suspenziju za injekciju i
jedan napunjeni injekcioni špric od 3 mL sa prednjim i klipnim čepom (hlorobutil guma) koji sadrži 2 mL rastvarača.
Bočica sa praškom i napunjeni injekcioni špric su spakovani u zatvorenom blister ulošku sa adapterom za bočicu i bezbednosnom injekcionom iglom.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.
UPUTSTVO ZA PRIPREMU I PRIMENU INTRAMUSKULARNE INJEKCIJE LEKA SANDOSTATIN LARZA ZDRAVSTVENE RADNIKE:
NAMENJENO ISKLJUČIVO ZA DUBOKU INTRAMUSKULARNU INJEKCIJU
Sadržaj pakovanja leka Sandostatin LAR:
a. Jedna bočica koja sadrži SandostatinLAR prašakza suspenziju za injekciju b. Jedan napunjen injekcioni špric koji sadrži rastvarač za rekonstituciju
c. Jedanadapter za bočicu za rekonstituciju praška za suspenziju za injekciju d. Jedna bezbednosna igla za injekciju
10 od 14
Postupite pažljivopo dole navedenim uputstvima da biste obezbedili pravilnu rekonstituciju leka Sandostatin LAR pre primene duboke intramuskularneinjekcije.
Postoje tri kritična koraka u rekonstituciji leka Sandostatin LAR. Ukoliko se ovi koraci ne prate može doći do neuspešne primene leka.
Bočica leka SandostatinLARi špric sa rastvaračem moraju da dostignu sobnu temperaturu. Iznesitepakovanje leka iz frižidera i ostavite ga na sobnoj temperaturinajmanje 30 minuta pre rekonstitucije, ali ne duže od 24 sata.
Nakon dodavanja rastvarača, uverite se da je prašak potpuno navlaženostavljajući bočicu da odstoji 5 minuta.
Nakon toga, blago protresite bočicuu horizontalnom pravcu minimum 30 sekundi, dok se ne formira homogena suspenzija. Suspenzija leka Sandostatin LAR mora da bude pripremljena neposredno pre primene leka.
Lek Sandostatin LAR može davati samo obučen zdravstveni radnik.
Korak 1:
Uzmite Sandostatin LAR set za injekciju iz frižidera.
PAŽNJA: Najvažnije je započeti proces rekonstitucije samo ako su bočica sa praškom i napunjeni injekcioni špric dostigli sobnu temperaturu. Ostavite pakovanje leka da odstoji na sobnoj temperaturi najmanje 30 minuta pre rekonstitucije, ali ne duže od 24 sata.
Napomena: pakovanje leka možete vratiti u frižider ponovo ukoliko je potrebno.
11 od 14
Korak 2:
Uklonite plastični poklopac sa bočice i alkoholnom vatom očistite gumeni čep bočice.
Skinite zaštitnu foliju sa pakovanja koje sadrži adapter za bočicu ali NEMOJTE uzimati adapter za bočicu iz njegovog pakovanja.
Držeći pakovanje adaptera za bočicu, stavite adapter na vrh bočice i gurnite ga skroz nadole kako bi nalegao na svoje mesto, i pri tome ćete čuti ''klik''
Podignite pakovanje sa adaptera za bočicu vertikalnim pokretom.
Korak 3:
Skinite poklopac sa napunjenog injekcionog šprica koji sadrži rastvarač i zavrnite špric na adapter za bočicu.
Polako pritisnite klip šprica skroz nadole kako biste preneli sav rastvaraču bočicu.
12 od 14
Korak 4:
PAŽNJA: Najvažnije je da ostavite bočicu da odstoji 5 minuta da bi bili sigurni da jerastvarač potpuno navlažioprašak.
Napomena: može se desiti da se štap klipa pomeri nagore, što je normalna pojava s obzirom na to da se pritisak u bočici može blago povećati.
Sada možete pripremiti pacijenta za injekciju
5 minuta
Korak 5:
Nakon što istekne vreme za vlaženje praška, proverite da li je klip u špricu pritisnut do kraja.
PAŽNJA: Držite pritisnut klip i blago protresite bočicu u horizontalnom pravcu tokom minimum 30 sekundi tako da se prašak potpuno suspenduje (mlečna homogena suspenzija). Ukoliko prašak nije potpuno suspendovan, ponovo blago protresite bočicu tokom dodatnih 30 sekundi.
Korak 6:
Okrenite špric i bočicu naopako, polako izvucite klip i povucite celi sadržaj iz bočice u špric.
Odvrnite špric sa adaptera za bočicu.
13 od 14
Korak 7:
Zavrnite bezbednosnu iglu na špric.
Ukoliko se kasni sa neposrednom primenom leka, nežno ponovo protresite špric kako bi se osiguralo formiranje homogene mlečne suspenzije
Dezinfikujte mesto primene injekcije alkoholnim tupferom Skinite zaštitnu kapicu sa igle.
Lagano tapkajte po špricu kako biste uklonili vidljive mehuriće vazduha i izbacili ih iz šprica.
Nastaviti odmah sa korakom 8 za davanje leka pacijentu. Bilo kakvo odlaganje može dovesti do pojave sedimenta.
Korak 8:
Lek Sandostatin LAR se mora primeniti samo dubokom intramuskularnominjekcijom, NIKADAintravenski.
Mesta davanja injekcija
Ubodite iglu u levi ili desni gluteus pod uglom od 90° u odnosu na površinu kože.
Polako povucite nazad klip šprica da biste se uverili da nije ugao probijen krvni sud (neophodna je promena položaja igle
ukoliko je probijen krvni sud).
Ravnomernim pritiskom polako potisnite klip šprica dok se špric ne isprazni. Izvucite iglu sa mesta injiciranja i stavite osigurač (kako je opisano u Koraku 9).
Korak 9:
Stavite sigurnosnu zaštitu preko igle na jedan od dva prikazana načina:
- možete prema dole pritisnuti zglobni deo osigurača na tvrdu površinu (slika A), ili
- prstom prema napred gurnuti zglobni deo (slika B). Ako je osigurač pravilno aktiviran, čućete "klik"
Odmah odložite špric sa iglom (u kontejner za odlaganje oštrihpredmeta).
14 od 14