Prenessa® 2mg tableta

Hipertenzija:

• Terapija hipertenzije.

Srčana insuficijencija:

• Terapija simptomatske srčane insuficijencije.

Stabilna koronarna arterijska bolest:

• Smanjenje rizika od kardioloških događaja kod pacijenata sa infarktom miokarda i/ili revaskularizacijom u anamnezi.

Doziranje

Doziranje treba individualno prilagoditi prema profilu pacijenta (videti odeljak 4.4) i odgovoru krvnog pritiska.

Hipertenzija

Lek Prenessa se može primenjivati kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivnim lekovima (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Preporučena početna doza je 4 mg, jednom dnevno, ujutru.

Kod pacijenata sa snažno aktiviranim renin-angiotenzin-aldosteron sistemom (posebno kod pacijenata sa renovaskularnom hipertenzijom, gubitkom tečnosti i elektrolita, kardijalnom dekompenzacijom ili teškom hipertenzijom) može doći do izrazitog pada krvnog pritiska posle uzimanja početne doze. Kod ovih pacijenata se preporučuje početna doza od 2 mg perindoprila, a terapiju treba započeti pod medicinskim nadzorom.

Doza se može povećati do 8 mg jednom dnevno posle mesec dana terapije.

Može doći do pojave simptomatske hipotenzije nakon započinjanja terapije lekom Prenessa; to se češće dešava kod pacijenata koji istovremeno uzimaju diuretike. Savetuje se oprez, jer kod ovih pacijenata može doći do gubitka tečnosti i elektrolita.

Ukoliko je moguće, terapiju diureticima treba ukinuti 2 do 3 dana pre započinjanja terapije lekom Prenessa (videti odeljak 4.4).

Kod hipertenzivnih pacijenata kod kojih nije moguće prekinuti primenu diuretika, terapiju perindoprilom treba započeti dozom od 2 mg. Potrebno je kontrolisati renalnu funkciju i koncentraciju kalijuma u serumu. Dalje doziranje leka Prenessa treba prilagoditi prema odgovoru krvnog pritiska. Ukoliko je neophodno, može se nastaviti terapija diureticima.

Kod starijih pacijenata, terapiju treba započeti dozom od 2 mg, koja se može postepeno povećavati do 4 mg posle mesec dana terapije, zatim do 8 mg ukoliko je neophodno, u zavisnosti od renalne funkcije (videti tabelu u nastavku).

Simptomatska srčana insuficijencija

Preporučuje se da se lek Prenessa, obično udružen sa diureticima koji ne štede kalijum i/ili digoksinom i/ili beta blokatorima, uvodi pod strogim medicinskim nadzorom, u preporučenoj početnoj dozi od 2 mg ujutru. Ova doza se može povećati nakon dve nedelje do 4 mg jednom dnevno, ukoliko pacijent dobro podnosi.

Prilagođavanje doze se vrši individualno na osnovu kliničkog odgovora pacijenta.

Kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom i drugih pacijenata sa visokim rizikom (pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i tendencijom nastanka poremećaja elektrolita, pacijenti na istovremenoj terapiji diureticima i/ili vazodilatatorima), terapiju započeti pod pažljivim nadzorom lekara (videti odeljak 4.4).

Kod pacijenata sa visokim rizikom od pojave simptomatske hipotenzije, odnosno pacijenata sa gubitkom soli, sa ili bez hiponatremije, pacijenata sa hipovolemijom ili pacijenata koji uzimaju snažnu terapiju diureticima, ova stanja treba korigovati, ukoliko je moguće, pre započinjanja terapije lekom Prenessa. Krvni pritisak, funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u serumu treba pažljivo pratiti pre i u toku terapije lekom Prenessa (videti odeljak 4.4).

Stabilna koronarna arterijska bolest

Početna doza leka Prenessa je 4 mg jednom dnevno. Posle dve nedelje povećati na 8 mg jednom dnevno, u zavisnosti od funkcije bubrega i pod uslovom da se doza od 4 mg dobro podnosi.

Stariji pacijenti treba da uzimaju 2 mg jednom dnevno tokom prvih nedelju dana, zatim 4 mg jednom dnevno narednih nedelju dana, tek potom uvesti dozu od 8 mg jednom dnevno, u zavisnosti od funkcije bubrega (videti Tabelu 1 "Prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega"). Dozu treba povećati samo ukoliko se prethodna manja doza dobro podnosi.

Posebne populacije

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega se zasniva na vrednosti klirensa kreatinina, kao što je prikazano u Tabeli 1.

Tabela 1: Prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega:

*Klirens perindoprilata kod pacijenata na dijalizi je 70 mL/min. Pacijenti na hemodijalizi dozu perindoprila treba da uzimaju posle dijalize.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene perindoprila kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina, nisu ustanovljene.

Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.1, ali se ne može dati preporuka o doziranju. Stoga se ne preporučuje primena kod dece i adolescenata.

Način primene

Za oralnu primenu.

Preporučuje se uzimanje ovog leka jednom dnevno, ujutru, pre obroka.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 ili na bilo koji drugi ACE inhibitor;
• Anamneza angioedema povezana sa prethodnom terapijom ACE inhibitorom;
• Hereditarni ili idiopatski angioedem;
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6);
• Istovremena primena leka Prenessa sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).
• Istovremena primena sa terapijom sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.4 i 4.5),
• Ekstrakorporalne terapije koje dovode do kontakta krvi sa negativno naelektrisanim površinama (videti odeljak 4.5),
• Značajna bilateralna stenoza renalne arterije ili stenoza arterije kada postoji samo jedan funkcionalan bubreg (videti odeljak 4.4).

Ako se tokom prvog meseca terapije perindoprilom javi epizoda nestabilne angine pektoris (teška ili blaža), pre nastavka terapije treba pažljivo proceniti odnos rizika i koristi.

Hipotenzija

Primena ACE inhibitora može izazvati pad krvnog pritiska. Simptomatska hipotenzija se retko javlja kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom, a verovatnije nastaje kod pacijenata sa deplecijom volumena,

zbog terapije diureticima, režima ishrane sa ograničenim unosom soli, dijalize, dijareje ili povraćanja, ili kod pacijenta sa teškom renin-zavisnom hipertenzijom (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod pacijenata sa simptomatskom srčanom insuficijencijom, sa ili bez pridružene bubrežne insuficijencije, može doći do simptomatske hipotenzije. Simptomatska hipotenzija češće nastaje kod pacijenata sa težim stepenom srčane insuficijencije, kao odraz primene velikih doza diuretika Henleove petlje, hiponatremije ili funkcionalne bubrežne insuficijencije. Pacijente sa povećanim rizikom od pojave simptomatske hipotenzije treba pažljivo pratiti tokom uvođenja terapije i prilagođavanja doze (videti odeljke 4.2 i 4.8). Ovo se odnosi i na pacijente sa ishemijskom bolešću srca ili cerebrovaskularnim bolestima kod kojih prekomerni pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog događaja.

Ukoliko se hipotenzija javi, pacijenta postaviti u ležeći položaj sa podignutim nogama, i ukoliko je neophodno, dati mu infuziju fiziološkog rastvora. Prolazne epizode hipotenzije nisu kontraindikacija za dalju terapiju, koja se može nastaviti nakon stabilizacije krvnog pritiska posle povećanja volumena.

Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, lek Prenessa može dovesti do dodatnog sniženja sistemskog krvnog pritiska. Ovo dejstvo je očekivano i obično nije razlog za prekid terapije. Ukoliko hipotenzija postane simptomatska, smanjenje doze ili prekidanje terapije može biti neophodno.

Stenoza aortnog i mitralnog zaliska/hipertrofična kardiomiopatija

Kao i druge ACE inhibitore, i lek Prenessa treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa stenozom mitralnog zaliska, i opstrukcijom na izlazu iz leve komore (stenoza aortnog zaliska i hipertrofična kardiomiopatija).

Oštećenje funkcije bubrega

U slučajevima oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina < 60 mL/min), početna doza perindoprila treba da se prilagodu u skladu sa klirensom kreatinina pacijenta (videti odeljak 4.2), a zatim u skladu sa odgovorom na terapiju. Rutinska kontrola vrednosti kalijuma i kreatinina treba da bude sastavni deo standardne medicinske prakse kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.8).

Kod pacijenata sa simptomatskom srčanom insuficijencijom, hipotenzija koja se javlja na početku terapije ACE inhibitorima može dovesti do daljeg oštećenja funkcije bubrega. Akutna bubrežna insuficijencija, obično reverzibilna, prijavljena je u ovakvoj situaciji.

Kod nekih pacijenata sa bilateralnom stenozom renalne arterije ili stenozom arterije jedinog preostalog bubrega, koji su bili na terapiji ACE inhibitorima, primećeno je povećanje koncentracije uree u krvi i povećanje koncentracije kreatinina u serumu, obično reverzibilno posle prekida terapije, posebno kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Ukoliko je takođe prisutna i renovaskularna hipertenzija, postoji povećan rizik od pojave ozbiljne hipotenzije i bubrežne insuficijencije. Kod ovih pacijenata, terapiju treba započeti pod strogim medicinskim nadzorom, sa malim dozama i pažljivim titriranjem doze. Pošto terapija diureticima može doprineti navedenom stanju, primenu diuretika u tom slučaju treba obustaviti, ukoliko se uvodi perindopril, a bubrežnu funkciju treba pratiti tokom prvih nedelja terapije lekom Prenessa.

Kod nekih pacijenata sa hipertenzijom, bez vidljive već postojeće renalne vaskularne bolesti, može doći do povećanja koncentracije uree u krvi i kreatinina u serumu, najčešće blagog i prolaznog, posebno kada se Prenessa daje u kombinaciji sa diureticima. Ovo se češće dešava kod pacijenata sa već postojećom bubrežnom insuficijencijom. U ovom slučaju potrebno je smanjiti dozu i/ili isključiti diuretik i/ili lek Prenessa.

Pacijenti na hemodijalizi

Kod pacijenata na dijalizi sa membranama visoke propustljivosti, koji su istovremeno na terapiji ACE inhibitorima, prijavljene su anafilaktoidne reakcije. Kod tih pacijenata treba uzeti u obzir promenu antihipertenzivnog leka ili promenu tipa dijalizne membrane.

Transplantacija bubrega

Ne postoje iskustva sa primenom leka Prenessa kod pacijenata kod kojih je nedavno izvršena transplantacija bubrega.

Renovaskularna hipertenzija

Kod pacijenata sa bilateralnom stenozom renalne arterije ili stenozom arterije jednog funkcionalnog bubrega koji su na terapiji ACE inhibitorima, postoji povećan rizik od nastanka hipotenzije i bubrežne insuficijencije (videti odeljak 4.3). Terapija diureticima može biti faktor koji će doprineti tome. Gubitak bubrežne funkcije može biti praćen samo manjim promenama u koncentraciji kreatinina u serumu, čak i kod pacijenata sa unilateralnom stenozom renalne arterije.

Preosetljivost/Angioedem

Angioedem lica, ekstremiteta, usana, mukoznih membrana, jezika, glotisa i/ili larinksa, retko je zabeležen kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, uključujući i perindopril (videti odeljak 4.8). Ovi simptomi se mogu javiti u bilo kom periodu terapije. U takvim slučajevima, perindopril treba odmah obustaviti i započeti odgovarajuće praćenje pacijenta sve do potpunog povlačenja simptoma. Otoci samo lica i usana obično prolaze bez terapije, mada se antihistaminici daju za ublažavanje simptoma.

Angioedem povezan sa edemom larinksa može biti fatalan. Kod edema jezika, glotisa i/ili larinksa koji mogu dovesti do opstrukcije disajnih puteva, treba odmah primeniti hitnu terapiju, koja može uključiti primenu adrenalina i obezbediti prohodnost disajnih puteva.

Pacijente treba pažljivo pratiti do potpunog i trajnog povlačenja simptoma.

Kod pacijenata sa anamnezom angioedema koji nije povezan sa terapijom ACE inhibitorima, postoji veći rizik od pojave angioedema tokom terapije ACE inhibitorom (videti odeljak 4.3).

Kod pacijenata koji su uzimali ACE inhibitore, retko je dolazilo do pojave intestinalnog angioedema. Ovi pacijenti su imali bol u abdominu (sa ili bez mučnine i povraćanja); u nekim slučajevima nije bilo ranijeg angioedema lica i vrednosti C-1 esteraze su bili normalne. Angioedem je dijagnostifikovan procedurama koje uključuju CT abdomena, ultrazvuk ili tokom operacije i simptomi se povlače nakon prekida terapije ACE inhibitorima.

Intestinalni angioedem treba uključiti u diferencijalnu dijagnozu kod pacijenata koji prijavljuju bol u abdomenu, a koji su na terapiji ACE inhibitorima.

Kombinovana primena perindoprila sa sakubitrilom/valsartanom je kontraindikovana zbog povećanog rizika od angioedema (videti odeljak 4.3). Terapija sa sakubitrilom/valsartanom ne sme se započeti pre navršenih 36 sati od poslednje doze perindoprila. Ukoliko je terapija sa sakubitrilom/valsartanom obustavljena, terapija perindoprilom ne sme se započeti pre navršenih 36 sati od poslednje doze sakubitrila/valsartana (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Istovremena primena ACE inhibitora sa NEP inhibitorima (inhibitori neutralne endopeptidaze, npr. racekadotril), takođe može povećati rizik za nastanak angioedema (videti odeljak 4.5). Stoga, potrebna je pažljiva procena odnosa korist-rizik, pre započinjanja terapije sa NEP inhibitorima (npr. racekadotril) kod pacijenata koji uzimaju perindopril.

Istovremena primena sa mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) Pacijenti koji su na istovremenoj terapiji mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus), mogu biti pod povećanim rizikom za razvoj angioedema (npr. oticanje disajnih puteva ili jezika, sa ili bez oštećenja respiratorne funkcije) (videti odeljak 4.5).

Anafilaktoidne reakcije tokom afereze lipoproteina male gustine (LDL afereze)

Retko, kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima u toku LDL afereze sa dekstran sulfatom, mogu se javiti životno ugrožavajuće anafilaktoidne reakcije. Ove reakcije se mogu izbeći privremenim prekidom terapije ACE inhibitorima pre svake afereze.

Anafilaktičke reakcije tokom desenzitizacije

Kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima, a koji su podvrgnuti terapijskom postupku desenzitizacije na otrov opnokrilaca (npr. ose ili pčele), mogu se javiti anafilaktoidne reakcije. Kod ovih pacijenata, ove reakcije se mogu izbeći privremenim prekidom terapije ACE inhibitorima, ali se mogu ponovo javiti zbog nehotične ponovne primene leka.

Insuficijencija jetre

Retko, primena ACE inhibitora je bila povezana sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom koja progredira u fulminantnu hepatičku nekrozu i ponekad smrt. Mehanizam ovog sindroma još uvek nije razjašnjen. Pacijenti koji su na terapiji ACE inhibitorima a kod kojih je došlo do žutice ili do povećanja vrednosti enzima jetre, treba da prestanu sa uzimanjem ACE inhibitora i da budu adekvatno medicinski zbrinuti (videti odeljak 4.8).

Neutropenija/agranulocitoza/trombocitopenija/anemija

Neutropenija/agranulocitoza, trombocitopenija i anemija prijavljeni su kod pacijenta koji su bili na terapiji ACE inhibitorima. Kod pacijenata sa očuvanom funkvijom bubrega i bez drugih komplikujućih faktora, neutropenija retko nastaje. Perindopril treba primenjivati sa posebnim oprezom kod pacijenata sa kolagenom vaskularnom bolešću, kod pacijenata koji su na imunosupresivnoj terapiji, kod pacijenata na terapiji alopurinolom ili prokainamidom, ili kada postoji kombinacija ovih faktora, posebno ukoliko postoji prethodno oštećenje funkcije bubrega. Kod nekih od ovih pacijenata mogu se razviti ozbiljne infekcije koje, u pojedinim slučajevima, nisu reagovale na intenzivnu terapiju antibioticima. Ukoliko se perindopril primenjuje kod ovih pacijenata, potrebno je periodično praćenje broja leukocita, a pacijentima se savetuje da prijave svaki znak koji može ukazati na infekciju (npr. bol u grlu, povišena telesna temperatura).

Rasa

ACE inhibitori u većem procentu dovode do nastanka angioedema kod pripadnika crne rase nego kod ostalih rasa.

Kao i drugi ACE inhibitori, perindopril je manje efektivan u sniženju krvnog pritiska kod pripadnika crne rase, u odnosu na ostale rase, najverovatnije zbog veće prevalence niske vrednosti renina kod hipertenzivnih pacijenata crne rase.

Kašalj

Postoje izveštaji o pojavi kašlja tokom terapije ACE inhibitorima. Kašalj je neproduktivan, uporan i povlači se nakon ukidanja terapije ACE inhibitorima. Kašalj prouzrokovan primenom ACE inhibitora treba razmotriti kao deo diferencijalne dijagnoze kašlja.

Hirurške intervencije/anestezija

Kod pacijenata koji se podvrgavaju većim hirurškim intervencijama, ili koji dobijaju anestetike koji izazivaju hipotenziju, lek Prenessa može da blokira stvaranje angiotenzina II usled kompenzatornog oslobađanja renina. Terapiju treba prekinuti jedan dan pre hirurške intervencije. Ako se pojavi hipotenzija koja je rezultat pomenutog mehanizma, može se korigovati povećanjem volumena plazme.

Hiperkalemija

Kod nekih pacijenata koji su bili na terapiji ACE inhibitorima, uključujući i perindopril, zabeleženo je povećanje koncentracije kalijuma u serumu. Pacijenti kod kojih postoji rizik od razvoja hiperkalemije uključuju one sa bubrežnom insuficijencijom, pogoršanjem funkcije bubrega, godinama života (>70 godina), dijabetes melitusom, interkurentnim događajima, pre svega dehidratacijom, akutnom srčanom dekompenzacijom, metaboličkom acidozom i istovremenom primenom diuretika koji štede kalijum (npr.spironolakton, eplerenon, triamteren ili amilorid), suplemenata kalijuma ili zamena za so koje sadrže kalijum; ili one pacijente koji uzimaju druge lekove koji dovode do povećanja koncentracije kalijuma u serumu (npr. heparin, kotrimoksazol takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol). Primena suplemenata kalijuma, diuretika koji štede kalijum, ili zamena za so koje sadrže kalijum, naročito kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, može dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu.

Hiperkalemija može uzrokovati ozbiljne, ponekad fatalne aritmije. Ukoliko se istovremena primena gore navedenih lekova smatra prikladnom, treba ih primenjivati sa oprezom i uz redovno praćenje koncentracija kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5).

Pacijenti sa dijabetesom

Kod pacijenata sa dijabetesom koji uzimaju oralne antidijabetike ili insulin, potrebno je pažljivo pratiti vrednosti glikemije u toku prvih meseci terapije ACE inhibitorima (videti odeljak 4.5).

Litijum

Kombinovana primena litijuma i perindoprila se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum

Ne preporučuje se kombinovana primena perindoprila i diuretika koji štede kalijum, suplemenata kalijuma ili zamena za so koje sadrže kalijum (videti odeljak 4.5).

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od nastanka hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Stoga, dvostruka blokada RAAS-a putem kombinovane primene ACE-inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena se ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, može se sprovesti samo pod nadzorom lekara specijaliste i uz redovno praćenje funkcije bubrega, koncentracije elektrolita i vrednosti krvnog pritiska. ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II ne treba istovremeno primeniti kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Trudnoća

Primenu ACE inhibitora ne treba započinjati u trudnoći, osim ako se nastavak terapije ACE inhibitorom smatra neophodnim. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju za koju je utvrđen bezbednosni profil za primenu u trudnoći. Kad je potvrđena trudnoća, terapiju ACE inhibitorom treba odmah prekinuti, i, ako je moguće, započeti alternativnu terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6)

Primarni aldosteronizam

Pacijenti sa primarnim hiperaldosteronizmom generalno ne reaguju na antihipertenzivne lekove koji deluju putem inhibicije renin-angiotenzin sistema. Zbog toga se ne preporučuje primena ovog leka.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Prenessa sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Podaci iz kliničkih ispitivanja pokazuju da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) putem kombinovane primene ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena, povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja poput hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Lekovi koji dovode do hiperkalemije

Neki lekovi ili terapijske grupe lekova mogu povećati incidencu hiperkalemije: aliskiren, soli kalijuma, diuretici koji štede kalijum, ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzina II, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), heparini, imunosupresivni lekovi kao što su ciklosporin ili takrolimus, trimetoprim. Kombinacija ovih lekova povećava rizik od hiperkalemije.

Kontraindikovana istovremena primena (videti odeljak 4.3)

Aliskiren

Kod pacijenata sa dijabetesom ili oštećenom funkcijom bubrega, povećava se rizik od hiperkalemije, pogoršanja funkcije bubrega i kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta.

Ekstrakorporalne terapije

Ekstrakorporalne terapije dovode do kontakta krvi sa negativno naelektrisanim površinama kao što su dijaliza ili hemofiltracija sa određenim membranama visoke propustljivosti (npr. poliakrilonitril membrane) i

afereze lipoproteina niske gustine sa dekstran sulfatom usled čega je povećan rizik od teških anafilaktoidnih reakcija (videti odeljak 4.3). Ako je takva terapija potrebna, treba razmotriti primenu drugog tipa membrane za dijalizu ili antihipertenzivnog leka iz druge grupe.

Sakubitril/valsartan

Istovremena primena perindoprila sa sakubitrilom/valsartanom je kontraindikovana, pošto istovremena inhibicija neprilizina i angiotenzin konvertujućeg enzima povećava rizik od pojave angioedema. Primena sakubitril/valsartana se ne sme započeti pre navršenih 36 sati od uzimanja poslednje doze perindoprila. Terapija perindoprilom se ne sme započeti pre navršenih 36 sati od poslednje doze sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Istovremena upotreba koja se ne preporučuje (videti odeljak 4.4)

Aliskiren

Rizik od hiperkalemije, pogoršanja funkcije bubrega i kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta je povećan, i to ne samo kod dijabetičara i pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Istovremena terapija sa ACE inhibitorom i blokatorom receptora angiotenzina

Podaci iz literature su pokazali da kod pacijenata sa ustanovljenom arterosklerozom, srčanom insuficijencijom ili dijabetesom sa oštećenjem ciljnih organa, istovremena terapija sa ACE inhibitorom i blokatorom receptora angiotenzina je povezana sa većom učestalošću hipotenzije, sinkope, hiperkalemije i pogoršanja funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na renin-angiotenzin-aldosteron sistem. Dvostruka blokada (npr. kombinacija ACE inhibitora sa antagonistom receptora angiotenzina II), treba biti ograničena na pojedinačne slučajeve uz pažljivo praćenje funkcije bubrega, koncentracije kalijuma i vrednosti krvnog pritiska.

Estramustin

Povećan rizik od neželjenih dejstava kao što je angioneurotski edem (angioedem).

Kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol)

Pacijenti koji istovremeno primenjuju kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol) mogu imati povećan rizik od hiperkalemije (videti odeljak 4.4).

Diuretici koji štede kalijum (npr. triamterene, amirorid), soli kalijuma

Hiperkalemija (potencijalno letalna), posebno u kombinaciji sa oštećenjem funkcije bubrega (adtivno hiperkalemijsko dejstvo). Ne preporučuje se kombinovana primena perindoprila sa gore navedenim lekovima (videti odeljak 4.4). Ukoliko je istovremena primena neophodna, treba ih primenjivati sa oprezom i uz redovno praćenje koncentracije kalijuma u serumu. Za primenu spironolaktona kod srčane insuficijencije, videti tekst u nastavku.

Litijum:

Zapaženo je reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i pojava toksičnosti, tokom istovremene primene litijuma sa ACE inhibitorima. Ne preporučuje se istovremena primena perindoprila sa litijumom, ali ako je primena ove kombinacije neophodna, koncentraciju litijuma u serumu treba pažljivo pratiti (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena koja zahteva poseban oprez

Antidijabetici (insulini, oralni hipoglikemijski lekovi)

Epidemiološke studije su pokazale da istovremena primena ACE inhibitora i antidijabetičkih lekova (insulin, oralni hipoglikemijski lekovi) može izazvati povećati dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi uz rizik od pojave hipoglikemije. Ovaj fenomen se izgleda verovatnije javlja tokom prvih nedelja kombinovane terapije i kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Baklofen

Povećano antihipertenzivno dejstvo. Potrebno je praćenje vrednosti krvnog pritiska i prilagođavanje doze antihipertenzivnog leka, ukoliko je neophodno.

Diuretici koji ne štede kalijum

Pacijenti koji uzimaju diuretike, pogotovo oni kod kojih je smanjena zapremina tečnosti i/ili koncentracija elektrolita, mogu iskusiti prekomerno smanjenje krvnog pritiska nakon započinjanja terapije sa ACE inhibitorom. Mogućnost pojave hipotenzivnog dejstva može se smanjiti prekidom primene diuretika, povećanim unosom tečnosti ili soli pre početka terapije malim i rastućim dozama perindoprila.

Kod arterijske hipertenzije, kada prvobitna terapija diuretikom može prouzrokovati smanjenje volumena/koncentracije elektrolita, diuretik mora biti isključen iz terapije pre započinjanja terapije ACE inhibitorom. U tom slučaju diuretici koji ne štede kalijum mogu se kasnije ponovo uvesti u terapiju ili se doziranje ACE inhibitora mora započeti sa manjim dozama koje se postepeno povećavaju.

Kada se u terapiji kongestivne srčane insuficijencije primenjuje diuretik, terapiju ACE inhibitorom treba započeti sa veoma malom dozom, ako je moguće nakon smanjenja doze diuretika koji ne štede kalijum.

U svakom slučaju, funkcija bubrega (vrednost kreatinina) mora biti praćena tokom prvih par nedelja terapije ACE inhibitorom.

Diuretici koji štede kalijum (eplerenon, spironolakton)

Eplerenon ili spironolakton u dozi između 12,5 mg i 50 mg na dan uz malu dozu ACE inhibitora:

Kod pacijenata sa II-IV stadijumom srčane insuficijencije (NYHA) sa ejekcionom frakcijom < 40%, koji su prethodno bili na terapiji ACE inhibitorima i diureticima Henleove petlje, povećan je rizik od hiperkalemije, potencijalno letalne, pogotovo u slučaju nepridržavanja propisanih preporuka za ovu kombinaciju.

Pre započinjanja primene ove kombinacije, treba isključiti postojanje hiperkalemije i oštećenja funkcije bubrega.

Preporučuje se pažljivo praćenje kalemije i kreatininemije od prvog meseca terapije jednom nedeljno na početku, pa zatim jednom mesečno.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), uključujući acetilsalicilnu kiselinu ≥ 3 g /dan:

Kada se ACE inhibitori primenjuju istovremeno sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (npr. acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornoj dozi, COX-2 inhibitori i neselektivni NSAIL), može doći do slabljenja antihipertenzivnog dejstva.Istovremena primena ACE inhibitora i NSAIL može dovesti do povećanja rizika od pogoršanja funkcije bubrega, uključujući moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju, kao i do povećanja koncentracije kalijuma u serumu, naročito kod starijih pacijenata sa već oslabljenom funkcijom bubrega. Ovu kombinaciju treba primeniti uz oprez, posebno kod starijih pacijenata. Pacijenti treba da budu adekvatno hidrirani i treba razmotriti praćenje funkcije bubrega nakon započinjanja konkomitantne terapije, i periodično tokom terapije.

Racekadotril

Za ACE inhibitore (npr. perindopril) je poznato da uzrokuju angioedem. Ovaj rizik može biti povećan pri istovremenoj primeni sa racekadotrilom (lek koji se primenjuje kod akutne dijareje).

mTOR inhibitori (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus)

Pacijenti koji istovremeno uzimaju mTOR inhibitore mogu imati povećan rizik za nastanak angioedema (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena koja zahteva posebnu pažnju:

Antihipertenzivni lekovi i vazodilatatori

Istovremena primena ovih lekova može povećati hipotenzivno dejstvo perindoprila. Istovremena primena sa nitroglicerinom i drugim nitratima, ili drugim vazodilatatorima, može još više da snizi krvni pritisak.

Gliptini (linagliptin, saksagliptin, sitagliptin, vildagliptin)

Povećan rizik od angioedema zbog smanjene aktivnosti dipeptidil peptidaze IV (DPP-IV) uzrokovane gliptinima, kod pacijenata koji primenjuju ACE inhibitor.

Triciklični antidepresivi/antipsihotici/anestetici

Istovremena primena određenih anestetika, tricikličnih antidepresiva i antipsihotika sa ACE inhibitorima može dovesti do sniženja krvnog pritiska (videti odeljak 4. 4).

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu smanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora.

Zlato

Nitritoidne reakcije (simptomi uključuju crvenilo lica, mučninu, povraćanje i hipotenziju) su retko zabeležene kod pacijenata na istovremenoj terapiji injekcijama zlata (natrijum-aurotiomalat) i ACE inhibitorima, uključujući perindopril.

Trudnoća:

Epidemiološki podaci vezani za rizik od nastanka teratogenosti usled izloženosti ACE inhibitorima u toku prvog trimestra trudnoće nisu dovoljni za donošenje zaključaka, međutim malo povećanje rizika se ne može isključiti. Osim ukoliko se nastavak terapije ACE inhibitorima smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativne antihipertenzivne terapije, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za primenu tokom trudnoće. Kada se utvrdi trudnoća, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i ukoliko je moguće, treba započeti sa alternativnom terapijom.

Poznato je da izloženost ACE inhibitorima u toku drugog i trećeg trimestra trudnoće izaziva fetotoksičnost (smanjena bubrežna funkcija, oligohidroamnion, usporeno okoštavanje lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3). Ukoliko je do izloženosti ACE inhibitorima došlo od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučna provera bubrežne funkcije i lobanje fetusa. Odojčad čije su majke uzimale ACE inhibitore tokom trudnoće, potrebno je pažljivo pratiti zbog pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje:

Nema dostupnih podataka o primeni perindoprila tokom dojenja, pa se primena perindoprila u toku dojenja ne preporučuje, već alternativne terapije sa utvrđenim bezbednosnim profilima tokom dojenja, naročito u slučaju novorođenčadi i prevremeno rođenih beba.

Plodnost:

Nije bilo dejstava na reproduktivnu sposobnost ili plodnost.

Perindopril nema direktan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, ali individualne reakcije koje su posledica niskog krvnog pritiska mogu da se jave kod nekih pacijenata, naročito na početku terapije ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivnim lekovima. Kao rezultat toga, sposobnost upravljanja vozilom i upravljanja mašinama može biti narušena.

• Sažetak bezbednosnog profila

Bezbednosni profil perindoprila je u skladu sa bezbednosnim profilom ACE inhibitora:

Najčešća neželjena dejstva koja su zabeležena u kliničkim ispitivanjima i koja su primećena kod perindoprila su: ošamućenost, glavobolja, parestezija, vrtoglavica, poremećaji vida, tinitus, hipotenzija, kašalj, dispneja, abdominalni bol, konstipacija, dijareja, disgeuzija, dispepsija, mučnina, povraćanje, pruritus, osip, grčevi mišića i astenija.

• Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeća neželjena dejstva zabeležena su tokom kliničkih ispitivanja i/ili postmarketinškog perioda primene perindoprila i razvrstana su po učestalosti u sledeće kategorije:

- veoma često (≥ 1/10),

- često (≥ 1/100 do < 1/10),

- povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100),

- retko (≥ 1/10000 do < 1/1000),

- veoma retko (< 1/10000),

- nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

*Učestalost izračunata iz kliničkih ispitivanja neželjenih događaja iz spontanih prijava

Slučajevi sindroma neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (engl. syndrome of inappropriate antidiuretic hormone secretion, SIADH) su prijavljeni i prilikom primene drugih ACE inhibitora. SIADH može da se smatra veoma retkom, ali mogućom komplikacijom povezanom sa primenom ACE inhibitora, uključujući i perindopril.

Klinička ispitivanja:

Tokom randomizovane EUROPA studije, prikupljeni su samo podaci o ozbiljnim neželjenim događajima. Kod malog broja pacijenata javili su se ozbiljni neželjeni događaji: 16 (0,3%) od 6122 pacijenata koji su dobijali perindopril i 12 (0,2%) od 6107 pacijenata koji su dobijali placebo. Kod pacijenata koji su dobijali perindopril, hipotenzija je uočena kod 6 pacijenata, angioedem kod 3 pacijenta i iznenadni zastoj rada srca kod 1 pacijenta. Više pacijenata se povuklo iz ispitivanja zbog kašlja, hipotenzije ili drugih vidova intolerancije na perindopril (6,0% (n=366)), u odnosu na pacijente koji su dobijali placebo 2,1% (n=129).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi

Podaci o predoziranju kod ljudi su ograničeni. Simptomi povezani sa predoziranjem ACE inhibitorima mogu uključivati hipotenziju, cirkulatorni šok, disbalans elektrolita, bubrežnu insuficijenciju, hiperventilaciju, tahikardiju, palpitacije, bradikardiju, vrtoglavicu, anksioznost i kašalj.

Terapija

Preporučena terapija u slučaju predoziranja je primena intravenske infuzije fiziološkog rastvora. Ukoliko dođe do hipotenzije, pacijenta postaviti u ležeći položaj sa podignutim nogama. Ukoliko je moguće, treba razmotriti terapiju infuzijom angiotenzina II i/ili intravenskih kateholamina.

Perindopril se može ukloniti hemodijalizom (videti odeljak 4.4).

Kod bradikardije rezistentne na terapiju, može se ugraditi pejsmejker. Potrebno je kontinuirano praćenje vitalnih znakova, elektrolita u serumu i koncentracije kreatinina.

Farmakoterapijska grupa: Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE), monokomponentni

ATC šifra: C09AA04 Mehanizam dejstva

Perindopril je inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) koji konvertuje angiotenzin I u angiotenzin

II. Angiotenzin konvertujući enzim, odnosno kinaza, je egzopeptidaza koja omogućava konverziju angitenzina I u vazokonstriktorni angiotenzin II, što dovodi do degradacije vazodilatatornog bradikinina u neaktivni heptapeptid. Inhibicija ACE rezultuje smanjenjem vrednosti angiotenzina II u plazmi, što dovodi do povećane aktivnosti renina u plazmi (inhibicijom negativne povratne sprege oslobađanja renina) i smanjenom sekrecijom aldosterona. Pošto ACE inaktivira bradikinin, sama inhibicija ACE takođe dovodi do povećane aktivnosti cirkulišućeg i lokalnog kalikrein-kininskog sistema (samim tim aktivacije prostaglandinskog sistema). Moguće je da ovaj mehanizam doprinosi dejstvu ACE inhibitora na sniženje krvnog pritiska i delom je odgovoran za određene neželjene efekte (npr. kašalj).

Perindopril deluje preko svog aktivnog metabolita, perindoprilata. Drugi metaboliti ne pokazuju inhibiciju ACE aktivnosti u in vitro uslovima.

Klinička efikasnost i bezbednost

Hipertenzija

Perindopril je aktivan kod svih stepeni hipertenzije: blage, umerene ili teške. Snižavaju se sistolni i dijastolni krvni pritisak i u ležećem i u stojećem položaju. Perindopril smanjuje periferni vaskularni otpor, vodeći do sniženja krvnog pritiska. Kao posledica toga, dolazi do povećanja protoka u perifernoj cirkulaciji, bez uticaja na srčanu frekvenciju.

Protok krvi u bubregu se po pravilu povećava, dok brzina glomerularne filtracije obično ostaje nepromenjena.

Antihipertenzivna aktivnost je najveća između 4-6 sati nakon primene pojedinačne doze i održava se najmanje 24 sata: kroz dejstva koja su oko 87-100% od maksimalnih dejstava. Do sniženja krvnog pritiska dolazi brzo. Kod pacijenata kod kojih je postignut odgovor na terapiju, normalizacija se postiže u roku od mesec dana i održava se bez nastanka tahifilaksije. Prekid terapije ne izaziva reaktivnu hipertenziju.

Perindopril smanjuje hipertrofiju leve komore.

Perindopril poseduje vazodilatatorne osobine, obnavlja elastičnost velikih arterijskih krvnih sudova i smanjuje odnos debljine medije/lumena malih arterija. U kombinaciji sa tiazidnim diureticima razvija se sinergizam i smanjuje rizik od hipokalemije izazvane terapijom samih diuretika.

Srčana insuficijencija

Lek Prenessa smanjuje srčani rad tako što smanjuje prethodno opterećenje (engl. pre-load) i naknadno opterećenje (engl. after-load) srca.

Studije sprovedene kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom su pokazale sledeće:

• smanjenje pritiska punjenja u levoj i desnoj komori
• redukovanje ukupnog perifernog vaskularnog otpora
• povećanje minutnog volumena srca i poboljšanje srčanog indeksa.

U komparativnim studijama, inicijalna primena 2 mg perindoprila, kod pacijenata sa blagom do umerenom srčanom insuficijencijom, nije dovela do značajnog pada krvnog pritiska, u odnosu na placebo.

Pacijenti sa stabilnom koronarnom arterijskom bolešću

Studija EUROPA je multicentrična, internacionalna, randomizovana, dvostruko-slepa, placebo kontrolisana klinička studija koja je trajala 4 godine.

12218 pacijenata starijih od 18 godina je je bilo randomizovano u grupu koja je dobijala 8 mg perindopril terc-butilamina (n=6110) i grupu koja je dobijala placebo (n=6108).

Ispitivana populacija je imala potvrđenu koronarnu arterijsku bolest bez kliničkih znakova srčane insuficijencije. Sveukupno, 90% pacijenata je prethodno imalo infarkt miokarda i/ili koronarnu revaskularizaciju.

Većina pacijenata je primila ispitivani lek u sklopu konvencionalne terapije koja uključuje inhibitore agregacije trombocita, hipolipemike i beta blokatore..

Glavne kriterijume efikasnosti su činili kardiovaskularni mortalitet, nefatalni infarkt miokarda i/ili srčani zastoj sa uspelim oživljavanjem. Terapija perindopril terc-butilaminom u dozi od 8 mg jednom dnevno dovela je do značajnog apsolutnog smanjenja primarnog parametra praćenja ishoda za 1,9% (smanjenje relativnog rizika za 20%, 95%CI [9,4; 28,6]-p<0,001).

Kod pacijenata sa anamnezom infarkta miokarda i/ili revaskularizacijom, zabeleženo je apsolutno smanjenje od 2,2%, što odgovara RRR od 22,4% (95%CI [12,0; 31,6 ]-p<0,001) primarnog parametra praćenja ishoda u odnosu na placebo.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene perindoprila kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina nisu ustanovljeni.

U otvorenoj, nekomparativnoj kliničkoj studiji sa 62 hipertenzivna pacijenta od 2 do 15 godina sa brzinom glomerularne filtracije > 30 mL/min/1,73 m2, pacijenti su dobijali perindopril u prosečnoj dozi od

0,07 mg/kg. Ove doze su individualizovane u skladu sa profilom pacijenta i odgovorom krvnog pritiska do maksimalne doze od 0,135 mg/kg/dan.

59 pacijenata je završilo ispitivanje u periodu od 3 meseca, a 36 pacijenata je učestvovalo tokom produženog perioda studije, tj.bili su praćeni najmanje 24 meseca (prosečno trajanje studije: 44 meseca).

Sistolni i dijastolni krvni pritisak je ostao stabilan od uključivanja do poslednje procene kod pacijenata koji su prethodno uzimali antihipertenzivnu terapiju i smanjio se kod prethodno nelečenih pacijenata.

Više od 75% dece je imalo sistolni i dijastolni krvni pritisak ispod 95-og percentila na poslednjoj proceni. Bezbednost je bila u skladu sa poznatim bezbednosnim profilom perindoprila.

Podaci iz kliničkih ispitivanja dvostruke blokade renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Dva velika, randomizovana, kontrolisana ispitivanja ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes) ispitivala su primenu kombinacije ACE-inhibitora i blokatora receptora angiotenzina II.

Studija ONTARGET je sprovedena na pacijentima sa kardiovaskularnim ili cerebrovaskularnim oboljenjem ili sa dijabetes melitusom tipa 2 udruženim sa potvrđenim oštećenjem ciljnih organa u anamnezi. Studija VA NEPHRON-D je sprovedena kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajne korisne efekte na renalni i/ili kardiovaskularni ishod i mortalitet, dok je uočen povećan rizik za nastanak hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. Uzimajući u obzir njihove slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

Prema tome, ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Dizajn studije ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) imao je za cilj ispitivanje koristi od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, kardiovaskularnim oboljenjem ili sa oba oboljenja. Studija je rano prekinuta, jer je uočen povećan rizik od nastanka neželjenih ishoda. Smrtnost usled kardiovaskularnih događaja i moždani udar bili su češći u grupi koja je dobijala aliskiren u odnosu na grupu koja je dobijala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i poremećaj renalne funkcije) su mnogo češće prijavljivani u grupi koja je dobijala aliskiren u odnosu na grupu koja je dobijala placebo.

Resorpcija

Posle oralne primene, resorpcija perindoprila je brza i maksimalna koncentracija u plazmi se postiže za 1 sat. Poluvreme eliminacije perindoprila je 1 sat.

Perindopril je prolek. 27% primenjene doze perindoprila dospeva u krvotok kao aktivni metabolit perindoprilat. Pored aktivnog perindoprilata, postoji još pet neaktivnih metabolita perindoprila. Maksimalne koncentracije perindoprilata u plazmi se postižu za 3-4 sata.

Pošto unos hrane smanjuje konverziju u perindoprilat, a time i bioraspoloživost, perindopril treba primenjivati oralno kao pojedinačnu dnevnu dozu, ujutru, pre obroka.

Pokazan je linearni odnos između doze perindoprila i njegove izloženosti u plazmi.

Distribucija

Volumen distribucije je oko 0,2 L/kg za nevezani perindoprilat. Vezivanje za proteine plazme je oko 20%, uglavnom za angiotenzin konvertujući enzim, ali je zavisno od koncentracije.

Eliminacija

Perindoprilat se izlučuje putem urina, a poluvreme eliminacije nevezane frakcije je oko 17 sati, pa se stanje ravnoteže postiže tokom 4 dana.

Posebne populacije

Eliminacija perindoprilata je smanjena kod starijih pacijenata, kao i kod pacijenata sa srčanom ili renalom insuficijencijom. Savetuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom, u zavisnosti od stepena oštećenja (klirens kreatinina).

Klirens perindoprilata kod pacijenata na dijalizi je 70 mL/min.

Kinetika perindoprila je promenjena kod pacijenata sa cirozom jetre: hepatički klirens osnovnog molekula je smanjen za polovinu. Međutim, količina formiranog perindoprilata nije smanjena i zato nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljke 4.2 i 4.4).

U studijama hronične oralne toksičnosti (sprovedenim na pacovima i majmunima), ciljni organ je bubreg i utvrđena su reverzibilna oštećenja. Nije zabeleženo mutageno dejstvo u in vitro i in vivo studijama.

Rezultati studija reproduktivne toksičnosti (sprovedenim na na pacovima, miševima, kunićima i majmunima) nisu pokazali znakove embriotoksičnosti ili teratogenosti. Ipak, pokazano je da inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, kao grupa lekova, imaju neželjena dejstva u kasnim fazama fetalnog razvoja, što dovodi do smrti fetusa i kongenitalnih oštećenja kod glodara i kunića: zabeležene su renalne lezije i povećanje peri-/ i postnatalnog mortaliteta. Fertilitet nije bio oštećen ni kod ženki, niti kod mužjaka pacova. Karcinogenost nije utvrđena u dugotrajnim ispitivanjima sprovedenim na pacovima i miševima.

kalcijum-hlorid, heksahidrat; laktoza, monohidrat; krospovidon;

celuloza, mikrokristalna (E460); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat (E572).

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje je blister (OPA/Al/PVC//Al) sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 3 blistera (ukupno 30 tableta) ili 6 blistera (ukupno 60 tableta) ili 9 blistera (ukupno 90 tableta) i Uputstvom za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Prenessa sadrži aktivnu supstancu perindopril, koji pripada grupi lekova koji se zovu inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori). ACE inhibitori deluju tako što šire krvne sudove i na taj način omogućavaju srcu da lakše pumpa krv kroz njih.

Lek Prenessa se primenjuje:

• u terapiji povišenog krvnog pritiska (hipertenzije),
• u terapiji srčane slabosti (srčana insuficijencija, kada srčani mišić nije u stanju da obezbedi dovoljnu količinu krvi za potrebe organizma),
• za smanjenje rizika za nastanak kardiovaskularnih događaja kao što je srčani udar (infarkt), kod pacijenata sa stabilnom koronarnom arterijskom bolešću (stanje u kome su arterije koje snabdevaju srce krvlju sužene ili blokirane) i kod onih pacijenata koji su već imali infarkt i/ili hiruršku intervenciju koja omogućava bolje snabdevanje srca krvlju širenjem koronarnih (srčanih) krvnih sudova.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na perindopril ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6), ili na bilo koji drugi ACE inhibitor,
• ukoliko ste trudni više od 3 meseca (takođe je bolje da izbegavate primenu leka Prenessa i u ranoj fazi trudnoće, videti odeljak "Trudnoća i dojenje"),
• ukoliko ste pri prethodnoj primeni drugih ACE inhibitora imali simptome kao što su zviždanje u grudima, oticanje lica, jezika ili grla, intenzivan svrab na koži ili težak osip po koži, ili ukoliko ste Vi ili član Vaše porodice imali navedene simptome u nekim drugim okolnostima (stanje koje se zove angioedem),
• ukoliko imate dijabetes ili oštećenu funkciju bubrega i uzimate terapiju za snižavanje krvnog pritiska koja sadrži aliskiren,
• ukoliko ste ranije uzimali ili trenutno uzimate sakubitril/valsartan, lek koji se primenjuje u terapiji određenog tipa srčane slabosti (videti odeljak "Upozorenja i mere opreza" i "Drugi lekovi i lek Prenessa"),
• ukoliko idete na dijalizu ili neki drugi postupak filtarcije krvi. U zavisnosti koji uređaj se koristi, lek Prenessa možda neće biti pogodan za primenu kod Vas,
• ukoliko imate problema sa bubrezima kada je dotok krvi u Vaše bubrege smanjen (suženje bubrežne arterije).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Prenessa:

• ako imate aortnu stenozu (suženje glavnog krvnog suda koji izlazi iz srca) ili hipertrofičnu kardiomiopatiju (oboljenje srčanog mišića) ili stenozu bubrežne arterije (suženje arterije koja snabdeva bubreg krvlju)
• ako imate drugih problema sa srcem
• ako imate problema sa jetrom
• ako imate problema sa bubrezima ili ste na dijalizi
• ako imate izraženo povećanje vrednosti hormona koji se naziva aldosteron (primarni aldosteronizam)
• ako ste oboleli od kolagene vaskularne bolesti (oboljenje vezivnog tkiva), kao što su sistemski eritemski lupus ili sklerodermija
• ako imate šećernu bolest (dijabetes)
• ako ste na režimu ishrane sa smanjenim unosom soli ili koristite zamene za so koje sadrže kalijum
• ako treba da se podvrgnete anesteziji i/ili većoj hirurškoj intervenciji
• ako treba da se podvrgnete LDL aferezi (uklanjanju holesterola iz Vaše krvi putem aparata)
• ako treba da se podvrgnete tretmanu desenzitacije (smanjenje alergijske reakcije na ubod pčele ili ose)
• ako ste u skorije vreme imali proliv ili povraćanje, ili ste bili dehidrirani
• ako Vam je lekar rekao da imate intoleranciju na neke šećere
• ako uzimate bilo koji od dole navedenih lekova za terapiju povišenog krvnog pritiska:
• blokatore receptora angiotenzina II (takođe poznate i kao sartani – valsartan, telmisartan, irbesartan), pogotovo ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću,
• aliskiren.

Vaš lekar može zatražiti da redovno kontrolišete funkciju Vaših bubrega, vrednost krvnog pritiska i koncentraciju elektrolita u krvi (npr. kalijum).

Videti takođe informacije pod naslovom "Lek Prenessa ne smete uzimati".

• ako ste pripadnik crne rase možete imati veći rizik od nastanka angioedema usled primene ovog leka nego pripadnici drugih rasa, i ovaj lek može biti manje delotvoran u snižavanju Vašeg krvnog pritiska nego kod pacijenata pripadnika drugih rasa.
• ako uzimate bilo koji od sledećih lekova, rizik od nastanka angioedema je povećan:
• racekadotril (primenjuje se u terapiji dijareje),
• sirolimus, everolimus, temsirolimus i drugi lekovi koji pripadaju tzv. mTOR inhibitorima (primenjuju se u sprečavanju odbacivanja transplantiranih organa),
• vildagliptin, lek koji se primenjuje u terapiji dijabetesa,
• sakubitril (kao fiksna kombinacija sa valsartanom), primenjuje se u terapiji dugotrajne srčane slabosti.

Angioedem

Angioedem (teška alergijska reakcija koja se manifestuje oticanjem lica, usana, jezika ili grla sa otežanim gutanjem ili disanjem) je prijavljen kod pacijenata koji su uzimali ACE inhibitore, uključujući i lek Prenessa. Ovo se može dogoditi bilo kada u toku terapije. Ako Vam se jave takvi simptomi, prestanite da uzimate lek Prenessa i odmah se obratite lekaru. Takođe videti odeljak 4.

Morate obavestiti svog lekara ako mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Lek Prenessa se ne preporučuje za primenu u prvom trimestru trudnoće, a posle prvog trimestra (u drugom i trećem trimestru) se ne sme uzimati jer može biti štetan po plod (videti odeljak "Trudnoća i dojenje").

Deca i adolescenti

Lek Prenessa se ne preporučuje za primenu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Drugi lekovi i lek Prenessa

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Drugi lekovi mogu uticati na terapiju lekom Prenessa. Možda će biti potrebno da Vaš lekar promeni Vašu dozu i/ili preduzme druge mere opreza. Pre nego što započnete terapiju lekom Prenessa, obavestite lekara ako uzimate neki od sledećih lekova:

• druge lekove za terapiju povišenog krvnog pritiska, uključujući blokatore receptora angiotenzina II, aliskiren (takođe videti informacije ispod podnaslova "Lek Prenessa ne smete uzimati" i "Upozorenja i mere opreza") ili diuretike (lekovi koji povećavaju količinu urina koju stvaraju bubrezi),
• suplemente kalijuma (uključujući i zamene za so koje sadrže kalijum), diuretike koji štede kalijum (npr. triamteren, amilorid) i druge lekove koji mogu povećati vrednosti kalijuma u Vašoj krvi (npr. kotrimoksazol poznatog i kao trimetoprim/sulfametoksazol, primenjuje se za lečenje infekcija prouzrokovanih bakterijama; ciklosporin, imunosupresivni lek koji sprečava odbacivanje organa nakon transplantacije, i heparin, lek koji se primenjuje protiv zgrušavanja krvi).
• lekove koji štede kalijum i koji se primenjuju u terapiji srčane insuficijencije: eplerenon i spironolakton u dozi između 12,5 mg i 50 mg na dan.
• litijum koji se primenjuje u terapiji manije ili depresije,
• nesteroidne antiinflamatorne lekove (npr. ibuprofen) koji se primenjuju za ublažavanje bola, ili velike doze acetilsalicilne kiseline,
• lekove koji se primenjuju u terapiji dijabetesa (insulin ili metformin),
• baklofen (primenjuje se u terapiji ukočenosti mišića u bolestima poput multiple skleroze)
• lekove koji se primenjuju u terapiji mentalnih poremećaja kao što su depresija, anksioznost, shizofrenija, itd. (npr. triciklični antidepresivi, antipsihotici),
• imunosupresive (lekovi koji smanjuju odbrambene mehanizme organizma), koji se koriste u terapiji autoimunskih poremećaja ili nakon transplantacije organa (ciklosporin, takrolimus),
• trimetoprim (za terapiju infekcija),
• estramustin (primenjuje se u terapiji malignih oboljenja),
• lekove koji se najčešće primenjuju u terapiji proliva (racekadotril) ili u sprečavanju odbacivanja transplantiranih organa (sirolimus, everolimus, temsirolimus i drugi lekovi koji pripadaju grupi tzv. mTOR inhibitora). Videti odeljak "Upozorenja i mere opreza",
• sakubitril/valsartan (primenjuje se u terapiji dugotrajne srčane slabosti). Videti odeljak "Lek Prenessa ne smete uzimati" i "Upozorenja i mere opreza",
• vazodilatatore, uključujući nitrate (lekovi koji proširuju krvne sudove),
• alopurinol (primenjuje se u terapiji gihta),
• prokainamid (primenjuje se u terapiji nepravilnog rada srca),
• vazodilatatore, uključujući nitrate (lekovi koji šire krvne sudove),
• lekove koji se primenjuju u terapiji niskog krvnog pritiska, šoka ili astme (kao što su efedrin, noradrenalin ili adrenalin),
• soli zlata, pogotovo ako se daju intravenski (primenjuju se u terapiji simptoma reumatoidnog artritisa).

Uzimanje leka Prenessa sa hranom i pićima

Preporučuje se da se lek Prenessa uzima pre obroka.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća:

Morate obavestite Vašeg lekara ukoliko mislite da ste trudni (ili planirate trudnoću). Lekar će Vam savetovati da prestanete da uzimate lek Prenessa pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i savetovaće Vam da uzimate neki drugi lek umesto leka Prenessa. Primena leka Prenessa se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati nakon 3. meseca trudnoće, jer može izazvati ozbiljna oštećenja ploda.

Dojenje:

Obavestite Vašeg lekara ako dojite ili ako nameravate da dojite. Primena leka Prenessa se ne preporučuje kod dojilja, i Vaš lekar će Vam odrediti drugu terapiju ukoliko želite da dojite, posebno u ako je Vaša beba novorođenče ili prevremeno rođena beba.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Prenessa obično ne utiče na pažnju, ali kod pojedinih pacijenata može doći do vrtoglavice ili slabosti usled niskog krvnog pritiska. Ukoliko Vam se ovo dogodi, Vaša sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može biti narušena.

Lek Prenessa sadrži laktozu, monohidrat

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Način primene

Progutajte celu tabletu sa čašom vode, ujutru pre doručka, poželjno je u isto vreme svakog dana. Vaš lekar će odlučiti koja je doza odgovarajuća za Vas.

Preporučena doza je:

Povišen krvni pritisak: uobičajena početna doza je 4 mg jednom dnevno. Posle mesec dana, ukoliko postoji potreba, doza se može povećati na 8 mg jednom dnevno. Maksimalna preporučena doza za terapiju povišenog kvnog pritiska je 8 mg.

Ukoliko imate 65 godina ili ste stariji, uobičajena početna doza je 2 mg jednom dnevno. Doza se može povećati posle mesec dana na 4 mg jednom dnevno, zatim, ukoliko je neophodno na 8 mg jednom dnevno.

Srčana slabost: uobičajena početna doza je 2 mg jednom dnevno. Posle dve nedelje, doza se može povećati na 4 mg jednom dnevno, što je maksimalna preporučena dnevna doza za terapiju srčane slabosti.

Stabilna koronarna arterijska bolest: uobičajena početna doza je 4 mg jednom dnevno. Posle dve nedelje, doza se može povećati na 8 mg jednom dnevno, što je i maksimalna preporučena doza za ovu indikaciju.

Ukoliko imate 65 godina ili ste stariji, uobičajena početna doza je 2 mg jednom dnevno. Doza se može povećati posle nedelju dana na 4 mg jednom dnevno, a zatim posle još nedelju dana, ukoliko je neophodno, na 8 mg jednom dnevno.

Primena kod dece i adolescenata

Primena ovog leka kod dece i adolescenata se ne preporučuje.

Ako ste uzeli više leka Prenessa nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka Prenessa nego što treba, odmah se obratite Vašem lekaru ili najbližoj ustanovi za pružanje hitne medicinske pomoći.

Najčešći simptom predoziranja je pad krvnog pritiska (hipotenzija), pa može doći do pojave vrtoglavice ili nesvestice. Ako dođe do značajnog pada krvnog pritiska, treba da legnete i da podignete noge.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Prenessa

Važno je da uzimate lek svaki dan kao što Vam je lekar propisao, jer se redovnim uzimanjem postiže bolje dejstvo terapije. Ukoliko ste zaboravili da uzmete jednu dozu leka Prenessa, sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme.

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Prenessa

Lek Prenessa, kao i drugi lekovi za terapiju krvnog pritiska, obično se uzima tokom celog života. Pre prekida terapije obavezno porazgovarajte sa Vašim lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva su klasifikovana prema učestalosti javljanja na sledeći način:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek); Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek); Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek); Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek);

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek); Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

Prestanite sa uzimanjem ovog leka i odmah se obratite lekaru, ukoliko Vam se jave neki od sledećih neželjenih dejstava koji mogu biti ozbiljni:

• oticanje lica, usana, usta, jezika ili grla, otežano disanje (angioedem) (videti odeljak 2 "Upozorenja i mere opreza") (povremeno)
• teška vrtoglavica ili nesvestica zbog niskog krvnog pritiska (često)
• neuobičajeno brzi ili nepravilni otkucaju srca, bol u grudima (angina) ili srčani udar (veoma retko)
• slabost ruku ili nogu, ili poteškoće sa govorom koji mogu biti znak mogućeg moždanog udara (veoma retko)
• iznenadno zviždanje, bol u grudima, nedostatak vazduha, otežano disanje (bronhospazam) (povremeno)
• zapaljenje pankreasa, koje može uzrokovati težak bol u stomaku i leđima uz osećaj opšteg lošeg stanja (veoma retko)
• žuta prebojenost kože ili beonjača (žutica), što može biti znak hepatitisa (veoma retko)
• osip po koži koji često počinje sa crvenim pečatima po licu, rukama ili nogama koji svrbe (multiformni eritem) (veoma retko)

Obavestite svog lekara ukoliko primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

• česta neželjena dejstva:

glavobolja, ošamućenost, vrtoglavica, osećaj trnjenja i bockanja, poremećaji vida, zujanje u ušima (tinitus), kašalj, nedostatak vazduha (dispneja), poremećaji organa za varenje (mučnina, povraćanje, bol u stomaku, poremećaji čula ukusa, dispepsija ili teškoće sa varenjem, proliv, otežano pražnjenje creva), alergijske reakcije (osip na koži, svrab), grčevi u mišićima, osećaj umora.

• povremena neželjena dejstva:

promene raspoloženja, poremećaji sna, suvoća usta, intenzivni svrab ili težak osip na koži, formiranje grozdova plikova po koži, problemi sa bubrezima, impotencija, znojenje, pojačano znojenje, povećanje broja eozinofila (vrsta belih krvnih zrnaca), somnolencija, nesvestica, osećaj lupanja srca (palpitacija), ubrzan rad srca (tahikardija), vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova), povećana osetljivost kože na sunce (reakcije fotosenzitivnosti), bol u zglobovima (artralgija), bol u mišićima (mijalgija), bol u grudima, slabost, periferni edemi, povišena telesna temperatura, padovi, promena laboratorijskih parametara: velika vrednost kalijuma u krvi koja se povlači nakon prekida terapije, mala vrednost natrijuma, veoma mala vrednost šećera u krvi (hipoglikemija) kod pacijenata sa dijabetesom, povećane vrednosti uree i kreatinina u krvi.

• retka neželjena dejstva:

pogoršanje psorijaze, promene laboratorijskih parametara: povećane vrednosti enzima jetre, velika vrednost bilirubina u serumu.

• veoma retka neželjena dejstva:

osećaj zbunjenosti, eozinofilna pneumonija (redak tip upale pluća), zapušen nos ili obilna sekrecija iz nosa (rinitis), akutna bubrežna insuficijencija, promene broja ćelija krvi kao što je smanjen broj belih i crvenih krvnih zrnaca, smanjena vrednost hemoglobina, smanjen broj krvnih pločica.

Tamna prebojenost urina (koncentrovan urin), osećaj mučnine, grčevi u mišićima, zbunjenost i konvulzije mogu se javiti usled neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona. Ukoliko Vam se ispolje ovi simptomi, što pre se obratite Vašem lekaru. Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Prenessa posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je perindopril.

Prenessa, tablete, 2 mg: Jedna tableta sadrži 2 mg perindopril terc-butilamina, što odgovara 1,67 mg perindoprila.

Prenessa, tablete, 4 mg: Jedna tableta sadrži 4 mg perindopril terc-butilamina, što odgovara 3,34 mg perindoprila.

Prenessa, tablete, 8 mg: Jedna tableta sadrži 8 mg perindopril terc-butilamina, što odgovara 6,68 mg perindoprila.

• Pomoćne supstance su: kalcijum-hlorid, heksahidrat; laktoza, monohidrat; krospovidon; celuloza, mikrokristalna (E460); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni i magnezijum-stearat (E572).

Kako izgleda lek Prenessa i sadržaj pakovanja

Tableta.

Prenessa, tablete, 2 mg: okrugle, blago bikonveksne tablete, bele do skoro bele boje, fasetiranih ivica.

Prenessa, tablete, 4 mg: duguljaste, blago bikonveksne tablete, bele do skoro bele boje, fasetiranih ivica, sa podeonom linijom.

Tableta od 4 mg se može podeliti na jednake doze.

Prenessa, tablete, 8 mg: okrugle, blago bikonveksne tablete, bele do skoro bele boje, fasetiranih ivica, sa podeonom linijom na jednoj strani.

Tableta od 8 mg se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je blister (OPA/Al/PVC//Al) sa 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 3 blistera (ukupno 30 tableta) ili 6 blistera (ukupno 60 tableta) ili 9 blistera (ukupno 90 tableta) i Uputstvom za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA D.D. NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo Mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Prenessa, tablete, 30 x 2 mg: 515-01-01531-18-001 od 21.01.2019.

Prenessa, tablete, 30 x 4 mg: 515-01-01532-18-001 od 21.01.2019.

Prenessa, tablete, 30 x 8 mg: 515-01-01533-18-001 od 21.01.2019.

Prenessa, tablete, 60 x 2 mg: 515-01-01551-18-004 od 04.02.2019.

Prenessa, tablete, 60 x 4 mg: 515-01-01551-18-005 od 04.02.2019.

Prenessa, tablete, 60 x 8 mg: 515-01-01551-18-003 od 04.02.2019.

Prenessa, tablete, 90 x 2 mg: 515-01-01551-18-001 od 04.02.2019.

Prenessa, tablete, 90 x 4 mg: 515-01-01551-18-002 od 04.02.2019.

Prenessa, tablete, 90 x 8 mg: 515-01-01551-18-006 od 04.02.2019.