ONDA® 4mg/2mL rastvor za injekciju

Odrasli

Ondansetron, rastvor za injekciju, indikovan je za lečenje mučnine i povraćanja izazvanih citotoksičnom hemioterapijom i radioterapijom. Primena ondansetrona, rastvora za injekciju, indikovana je i u prevenciji i terapiji postoperativne mučnine i povraćanja.

Pedijatrijska populacija

Ondansetron je indikovan za lečenje mučnine i povraćanja izazvanih hemioterapijom kod dece starosti ≥ 6 meseci, i za prevenciju i terapiju postoperativne mučnine i povraćanja kod dece starosti≥ 1 mesec.

Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom i radioterapijom:

Odrasli:

Emetogeni potencijal terapije malignih neoplazmi varira u odnosu na primenjene doze i kombinacije primenjenih terapijskih šema hemioterapije i radioterapije.

1 od 16

Način primene i doza leka ONDA, treba da budu fleksibilni unutar preporučene doze od 8 do 32 mg dnevno, a treba ih odabrati na sledeći način:

Emetogena hemioterapija i radioterapija:

Ondansetron se može primeniti rektalno*, oralno (tablete ili sirup*), intravenski ili intramuskularno. Kod većine pacijenata koji primaju emetogenu hemioterapiju ili radioterapiju, lek ONDA u dozi od8 mgtreba primenitikaosporu intravensku injekciju (u trajanju od najmanje 30 sekundi) ili intramuskularnu injekciju, neposredno pre terapije, nakon čega slediprimena 8 mgoralno na 12 sati.

Kako bi se izbegla pojava odloženog ili produženog povraćanja nakon prva 24 sata, potrebno je nastaviti primenu ondansetrona oralnim ili rektalnim putem*, tokom 5 dana nakon ciklusa terapije.

Visoko emetogena hemioterapija:

Kod pacijenata koji primaju visoko emetogenu hemioterapiju (npr. cisplatin u velikim dozama), ondansetron se može primeniti oralno, rektalno*, intravenski ili intramuskularno.

Ondansetron je pokazao jednaku efikasnost u sledećim režimima doziranja datim tokom prvih 24 sata hemioterapije:

•Pojedinačna doza ondansetrona se može primeniti u dozi od 8 mg u vidu spore intravenske (u trajanju od najmanje 30 sekundi) ili intramuskularne injekcije neposredno pre hemioterapije.

• Doza od 8 mg u vidu spore intravenske injekcije (tokom ne manje od 30 sekundi) ili intramuskularne injekcije, neposredno pre hemioterapije, nakon koje slede dve dodatne intravenske injekcije (u trajanju od najmanje 30 sekundi) ili intramuskularne doze od 8 mg, u razmaku od četiri sata, ili se primenjuje kontinuirana infuzija u dozi od 1 mg/sat u trajanju do 24 sata.

•Maksimalna pojedinačna intravenska doza od 16 mg, razblažena u 50-100 mL fiziološkog rastvora ili nekog drugog kompatibilnog infuzionog rastvora (videti odeljak 6.6) i primenjena u obliku infuzije u trajanju od najmanje 15 minuta neposredno pre hemioterapije. Nakon početne doze ondansetrona mogu slediti dve dodatne intravenske doze od 8 mg (u trajanju od najmanje 30 sekundi) ili intramuskularne doze od 8 mg u razmaku od 4 sata.

Ne sme se primenjivati pojedinačna doza veća od 16 mg, zbog rizika od pojave dozno zavisne prolongacije QT intervala (videti odeljke 4.4, 4.8 i 5.1).

Izbor režima doziranja zavisi od stepena težine očekivanog emetogenog odgovora na hemioterapiju.

Efikasnost ondansetrona kod pacijenata koji primaju visoko emetogenu hemioterapiju može biti pojačana primenom jednokratne, intravenske doze deksametazon natrijum fosfata od 20 mg pre hemioterapije.

Kako bi se izbegla pojava odloženog ili produženog povraćanja nakon prva 24 sata, potrebno je nastaviti primenu ondansetrona oralnim ili rektalnim putem*, tokom 5 dana nakon ciklusa terapije.

* Supozitorije i sirup ondansetrona nisu registrovani u Republici Srbiji.

Pedijatrijska populacija:

Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom kod deceuzrasta≥ 6 meseci i adolescenata

Doze ondansetrona za CINV mogu da se izračunaju na osnovu telesne površine (BSA - eng. Body Surface Area) ili telesne mase, kao što je prikazano ispod. U pedijatrijskim kliničkim ispitivanjima, ondansetron je primenjen intravenskom infuzijom, razblažen u 25 mL do 50 mL fiziološkog rastvora ili drugog kompatibilnog intravenskog rastvora i primenjen u trajanju od najmanje 15 minuta. Ukupne dnevne doze izračunate na osnovu telesne mase su veće u poređenju sa ukupnim dnevnim dozama izračunatim preko telesne površine (videti odeljke 4.4 i 5.1).

2 od 16

Ondansetron, rastvor za injekcije, potrebno je razblažiti u 5% rastvoru dekstroze ili 0,9% fiziološkom rastvoru ili nekom drugom kompatibilnom infuzionom rastvoru (videti odeljak 6.6) i primeniti u obliku intravenske infuzije u trajanju od najmanje 15 minuta.

Nema podataka iz kontrolisanih kliničkih ispitivanja o primeni ondansetrona u prevenciji odloženog ili produženog povraćanja i mučnine izazvanih hemioterapijom. Nema podataka iz kontrolisanih kliničkih ispitivanja o primeni ondansetrona protiv mučnine i povraćanja izazvanih radioterapijom kod dece.

Doziranje prema telesnoj površini

Ondansetron treba primeniti neposredno pre hemioterapije u obliku jednokratne intravenske doze od 5 mg/m2.

Pojedinačna intravenska doza ne sme biti veća od8 mg.

Posle 12 sati se možepočeti sa oralnom primenom ondansetrona, čija primena se može nastaviti u trajanju do 5 dana (Tabela 1).

Ukupna dnevna doza (primenjena u podeljenim dozama) ne sme biti veća od ukupne dnevne doze za odrasle od 32 mg.

Tabela 1: doziranje kod hemioterapije na osnovu telesne površineza decu uzrasta ≥ 6 meseci i adolescente

a doza primenjena intravenski ne sme biti veća od8 mg

b ukupna dnevna doza ne sme biti veća oddnevne doze za odrasle od 32 mg *Ondansetron sirup nije registrovan u Republici Srbiji

Doziranje prema telesnoj masi

Ukupne dnevne doze izračunate prema telesnoj masi su veće u poređenju sa ukupnim dnevnim dozama izračunatim prema telesnojpovršini(videti odeljke 4.4 i 5.1).

Ondansetron treba primeniti neposredno pre hemioterapije u obliku jednokratne intravenske doze od 0,15 mg/kg. Pojedinačna intravenska doza ne sme da bude veća od8 mg.

Dve sledeće intravenske doze moraju se dati u intervalu od 4 sata.

Oralna primena može započeti 12 sati nakon intravenske primene ondansetrona i može trajati do ukupno 5 dana (Tabela 2). Ukupna dnevna doza (primenjena u podeljenim dozama) ne sme biti veća od ukupne dnevne doze za odrasle od 32 mg.

Tabela 2: doziranje kod hemioterapije na osnovu telesne maseza decu uzrasta ≥ 6 meseci i adolescente

a doza primenjena intravenski ne smebiti veća od8 mg

b ukupna dnevna doza ne sme biti veća oddnevne doze za odrasle od 32 mg

Starije osobe:

Kod pacijenata između 65 i 75 godina, može se primenjivati režim doziranja za odrasle. Intravensku infuziju jepotrebnorazblažiti u 50 - 100 mL fiziološkog rastvora ili nekog drugog kompatibilnog infuzionog rastvora (videti odeljak6.6) u trajanju ne kraćem od 15 minuta.

3 od 16

Kod pacijenata starosti od 75 godina ili starijih, doza ne sme biti veća od početne intravenske doze od 8 mg ondansetrona. Sve intravenske doze potrebno je razblažiti sa 50-100 mL fiziološkog rastvora ili nekog drugog kompatibilnog rastvora za infuziju (videti odeljak 6.6) i primeniti u vidu infuzije u trajanju od najmanje 15 minuta. Nakon inicijalne doze od 8 mg mogu slediti dve dodatne intravenske doze od 8 mg, primenjene u obliku intravenske infuzije u trajanju od najmanje 15 minuta i primenjene u razmaku od najmanje 4 sata (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega:

Nije potrebna korekcija dnevne doze, učestalosti doziranja, kao ni načina primene ondansetrona.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre:

Klirens ondansetrona se značajno smanjuje, a poluvreme eliminacije u serumu značajno produžava, kod osoba sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Kod takvih pacijenata ukupna dnevna doza ne treba da bude veća od 8 mg, tako da se preporučuje parenteralna ili oralna primena.

Pacijenti sa usporenim metabolizmom sparteina/debrisokvina:

Poluvreme eliminacije ondansetrona se ne menja kod pacijenata sa usporenim metabolizmom sparteina i debrisokvina. Posledično, primena ponovljenih doza kod ovih pacijenata neće dovesti do promene u izloženosti leku, u odnosu na opštu populaciju. Nije potrebno podešavanje dnevnih doza ili učestalosti doziranja.

Postoperativna mučnina i povraćanje (PONV)

Odrasli:

Za prevenciju postoperativne mučnine i povraćanja (PONV): Ondansetron se može primeniti oralno ili putem intravenske ili intramuskularne injekcije. Ondansetron se može primeniti kao pojedinačna doza od 4 mg, u obliku intramuskularne injekcije ili spore intravenske injekcije prilikom uvođenja u anesteziju.

Za terapiju uznapredovale postoperativne mučnine i povraćanja, preporučuje se primena pojedinačne doze od 4 mg kao spora intravenska injekcija.

Terapija utvrđene postoperativne mučnine i povraćanja (PONV): Preporučuje se primanje pojedinačne doze od 4-8 mgputem intramuskularne ili spore intravenskeinjekcije.

Pedijatrijska populacija:

Postoperativna mučnina i povraćanje (PONV) kod dece uzrasta ≥ 1 mesec i adolescenata

Za prevenciju postoperativne mučnine i povraćanja kod pedijatrijske populacije koja se podvrgava hirurškom zahvatu u opštoj anesteziji, ondansetron se može se primeniti u obliku spore intravenske injekcije (u trajanju od najmanje30 sekundi) u pojedinačnoj dozi od 0,1 mg/kg do maksimalne doze od 4 mg, pre, u toku ili posle uvođenja u anesteziju.

Za terapiju postoperativne mučnine i povraćanja kod pedijatrijske populacije koja se podvrgava hirurškom zahvatu u opštoj anesteziji, ondansetron se može primeniti jednokratno, u obliku spore intravenske injekcije (u trajanju od najmanje 30 sekundi) u pojedinačnoj dozi od 0,1 mg/kg do maksimalne doze od 4 mg.

Nema podataka o primeni ondansetrona u terapiji postoperativne mučnine i povraćanja kod dece mlađe od dve godine.

Starije osobe:

4 od 16

Iskustvo sa primenom ondansetrona u prevenciji i lečenju postoperativne mučnine i povraćanja kod starijih pacijenata je ograničeno. Ipak, pacijenti stariji od 65 godina, koji primaju hemioterapiju dobro podnose ondansetron.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega:

Nije potrebna promena dnevne doze, učestalosti doziranja ilinačina primene ondansetrona.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre:

Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre, klirens ondansetrona je značajno smanjen, a poluvreme eliminacije u serumu značajno produženo. Kod takvih pacijenata ukupna dnevna doza ne sme biti veća od 8 mg, pa se stoga preporučuje parenteralna ili oralna primena.

Pacijenti sa usporenim metabolizmom sparteina/debrisokvina:

Poluvreme eliminacije ondansetrona se ne menja kod pacijenata sa usporenim metabolizmom sparteina i debrisokvina. Posledično, primena ponovljenih doza kod ovih pacijenata neće dovesti do promene u izloženosti leku u odnosu na opštu populaciju. Nije potrebno podešavanje dnevnih doza ili učestalosti doziranja.

Lek ONDA, rastvor za injekciju, namenjen je za intravensku i/ili za intramuskularnu primenu. U prometu se nalazi i u oralnom obliku, što omogućava fleksibilnost primene i doziranja.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Istovremena upotreba sa apomorfinom je kontraindikovana (videti odeljak 4.5).

Prijavljene su reakcije preosetljivosti pri primeni ondansetrona kod pacijenata kod kojih se već javila preosetljivost na druge selektivne antagoniste 5HT3 -receptora.

Respiratorne događaje je potrebno lečiti simptomatski, a lekari ih moraju posebno pratiti kao prekursore reakcija preosetljivosti.

Ondansetron dovodi do dozno-zavisnog produženja QT intervala (videti odeljak 5.1). Dodatno, u postmarketinškom periodu prijavljeni su slučajevi Torsade de Pointes kod pacijenata koji su primenjivali ondansetron. Primenu ondansetrona treba izbegavati kod pacijenata sa urođenim sindromom produženog QT intervala. Potreban je oprez kada se ondansetron primenjuje kod pacijenata koji imaju ili mogu da razviju produženje QT intervala, uključujući i pacijente sa poremećajima elektrolita, pacijente sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, pacijente sa bradiaritmijama ili pacijente koji upotrebljavaju druge lekove koji mogu dovesti doproduženja QT intervala ili lekove koji mogu dovesti do poremećaja elektrolita.

Prijavljeni su slučajevi ishemije miokarda kod pacijenata lečenih ondansetronom. Kod nekih pacijenata, posebno u slučaju intravenske primene leka, simptomi su se pojavili odmah nakon primene ondansetrona. Potrebno je upozoriti pacijente na znakove i simptome ishemije miokarda.

Hipokalijemija i hipomagnezijemija se moraju korigovati pre primene ondansetrona.

U postmarketinškim izveštajima opisani su pacijenti sa serotoninskim sindromom (uključujući poremećen mentalni status, nestabilnost autonomnog nervnog sistema i neuromišićne abnormalnosti) koji je pratio istovremenu primenu ondansetrona sa drugim serotonergičkim lekovima (uključujući selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina

5 od 16

(SNRIs) (videti odeljak 4.5). Ukoliko je istovremena terapija ondansetronom i drugim serotonergičkim lekovima klinički opravdana, savetuje se odgovarajuća opservacija pacijenata.

Pošto je poznato da ondansetron produžava vreme tranzita kroz debelo crevo, pacijente sa znakovima subakutne intestinalne opstrukcije treba pratitiposle primene leka.

Primena ondansetrona kod pacijenata koji su imali adenotonzilarnu operaciju, radi prevencije mučnine i povraćanja, može maskirati okultno krvarenje. Stoga, ove pacijente treba pažljivo pratiti posle primene ondansetrona.

Pedijatrijska populacija

Pedijatrijsku populaciju koja prima ondansetron sa hepatotoksičnim hemioterapeuticima treba pažljivo pratiti zbog mogućeg oštećenja funkcije jetre.

Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom: Kada se doza računa prema telesnoj masi mg/kg i tri doze se primenjuju u 4-časovnim intervalima, ukupna dnevna doza će biti veća nego ako se primeni jedna pojedinačna doza od 5 mg/m2 koja je praćena primenom oralne doze. U kliničkim istraživanjima nije ispitivana uporedna efikasnost ova dva režima doziranja. Unakrsno uporedno ispitivanje ukazuje na sličnu efikasnost oba režima (videti odeljak 5.1).

Ovaj lek sadrži 9,25 mg/mL natrijuma.

Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Ne postoje dokazi da ondansetron indukuje ili inhibira metabolizam drugih lekova koji se obično primenjuju zajedno sa njim. Specifična ispitivanja su pokazala da nema interakcija prilikom istovremene primene ondansetrona i alkohola, temazepama, furosemida, alfentanila, tramadola, morfina, lidokaina, tiopentala ili propofola.

Ondansetron se metaboliše putem većeg broja mikrozomalnih enzima jetre, citohroma P450: CYP3A4, CYP2D6 i CYP1A2. Zbog velikog broja metaboličkih enzima koji su sposobni da metabolišu ondansetron, inhibicija ili smanjena aktivnost jednog enzima (npr. genetski nedostatak CYP2D6) može biti kompenzovana aktivnošću drugih enzima koji metabolišu ondansetron, i to rezultuje malom ili neznatnom promenom ukupnog klirensa ondansetrona ili zahteva u pogledu korekcija doze.

Potreban je oprez prilikom istovremene primene ondansetrona i lekova koji produžavaju QT interval i/ili dovode doporemećaja elektrolita. (Videti odeljak 4.4).

Primena ondansetrona sa lekovima koji produžavaju QT interval može da rezultira dodatnim produžetkom QT intervala. Istovremena primena ondansetrona sa kardiotoksičnim lekovima (npr. antraciklini (kao što su doksorubicin, daunorubicin) ili trastuzumab), antibioticima (kao što je eritromicin), antimikoticima (kao što je ketokonazol), antiaritmicima (kao što je amjodaron) i beta-blokatorima (kao što su atenolol ili timolol) može da poveća rizik od aritmija. (Videti odeljak 4.4).

Serotonergički lekovi (npr. SSRIs i SNRIs): U postmarketinškim izveštajima opisani su pacijenti sa serotoninskim sindromom (uključujući poremećen mentalni status, nestabilnost autonomnog nervnog sistema i neuromišićne abnormalnosti) koji je pratio istovremenu primenu ondansetrona sa drugim serotonergičkim lekovima (uključujući SSRIs iSNRIs). (Videti odeljak 4.4).

Apomorfin: Na osnovu prijavljenih slučajeva izrazite hipotenzije i gubitka svesti posle primene ondansetrona sa apomorfinhidrohloridom, istovremena primena sa apomorfinom je kontraindikovana.

6 od 16

Fenitoin, karbamazepin i rifampicin: Kod pacijenata lečenih potentnim induktorima enzima CYP3A4 (npr. fenitoin, karbamazepin i rifampicin), klirens nakon oralne primene ondansetrona je bio povećan, a koncentracije ondansetrona u krvi su bile smanjene.

Tramadol:Podaci iz malih studija pokazuju da ondansetron može umanjiti analgetičko dejstvo tramadola.

Žene u reproduktivnom periodu

Žene u reproduktivnom periodu treba da razmotre upotrebu kontracepcije.

Trudnoća

Na osnovu iskustva pacijenata iz epidemioloških studija, postoji sumnja da ondansetron izaziva orofacijalne malformacije kada se primenjuje tokom prvog trimestra trudnoće.

U jednoj kohortnoj studiji koja je obuhvatila 1,8 miliona trudnoća, primena ondansetrona u prvom trimestru je bila povezana sa povećanim rizikom od rascepa usne (3 dodatna slučaja na 10000 lečenih žena; prilagođeni relativni rizik, 1,24, (95% CI 1.03-1.48)).

Dostupne epidemiološke studije o kardiološkim malformacijama pokazuju oprečne rezultate.

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte leka u pogledu reproduktivne toksičnosti(videti odeljak 5.3).

Ondansetron ne treba koristiti u prvom trimestru trudnoće.

Dojenje

Ispitivanja su pokazala da ondansetron prelazi u mleko životinja koje doje. Prema tome, preporučuje se da majke koje primaju lek ondansetron ne doje svoje bebe.

Plodnost

Nema podataka o uticaju ondansetrona na plodnost kod ljudi.

Lek ONDA nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Kod psihomotornog testiranja ondansetron ne utiče na performanse niti izaziva sedaciju. Ne mogu se predvideti štetni efekti na takve aktivnosti na osnovu farmakologije ondansetrona.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjena dejstva su u daljem tekstu klasifikovana po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Veoma česta, česta i povremena neželjena dejstva su uglavnom bila utvrđena na osnovu podataka iz kliničkih ispitivanja. Podaci o incidenci u placebo kontrolnim grupama su uzeti u obzir. Retka, veoma retka i neželjena dejstva nepoznate učestalosti su uglavnom zabeležena iz spontanih prijava u postmarkentiškom periodu.

Učestalost ispoljavanja je procenjena pri primeni standardnih preporučenih doza ondansetrona.

Profil neželjenih dejstava kod dece i kod adolescenata bio je uporediv sa profilom neželjenih dejstava kod odraslih.

7 od 16

1) Zabeleženo, bez definitivnog dokaza o trajnimkliničkimposledicama.

2) Većina prijavljenih slučajeva slepila se povukla u roku od 20 minuta. Većina pacijenata je primila hemioterapiju, koja je uključivala cisplatin. U nekim slučajevima prolazno slepilo je prijavljeno kao kortikalnopoporeklu.

3) Ova neželjena dejstva su češće zapažena kod pacijenata koji su primali cisplatin kaohemioterapiju.

*Ove vrste neželjenih reakcija na lek su izvedene iz postmarketinškog iskustva sa ondansetronom putem spontanih izveštaja o slučajevima i literaturnih slučajeva. Pošto su ove reakcije dobrovoljno prijavljene iz populacije neizvesne veličine, nije moguće pouzdano proceniti njihovu učestalost, koja je stoga klasifikovana kao nepoznata.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

8 od 16

Simptomi i znaci

Postoji ograničeno iskustvosa predoziranjem ondansetronom. Uvećini slučajeva, simptomi su bili slični onima koji su već prijavljeni kod pacijenata koji su primali preporučene doze (videti odeljak 4.8).

Simptomi koji su prijavljeni uključuju poremećaje vida, tešku konstipaciju, hipotenziju i vazovagusnu epizodu sa prolaznim AV blokom drugog stepena.

Ondansetron dovodi do dozno-zavisnog produženja QT intervala. EKG praćenje se preporučuje u slučajevima predoziranja.

Pedijatrijska populacija

Pedijatrijski slučajevi u skladu sa serotoninskim sindromom su prijavljeni nakon slučajnog oralnog predoziranja ondansetronom (prekoračen procenjen unos od 4 mg/kg) kod odojčadi i dece uzrasta od 12 meseci do 2 godine.

Terapija

Ne postoji specifični antidot za ondansetron, stoga u svim slučajevima kada se sumnja na predoziranje treba primeniti simptomatsku i suportivnu terapiju prema potrebi.

Dalji nastavak lečenja treba da bude klinički indikovan ili preporučen od strane Nacionalnog centra za trovanje, gde je to moguće.

Primena ipekakuane u terapiji predoziranja ondansetronom se ne preporučuje, s obzirom da je malo verovatno da će pacijenti reagovati zbog antiemetičkog dejstva samog ondansetrona.

Farmakoterapijska grupa: Antiemetici i sredstva protiv nauzeje; antagonisti serotonina (5-HT3)

ATC šifra: A04AA01

Mehanizam dejstva

Ondansetron je jak, visoko selektivan antagonist 5-HT3 – receptora. Tačan mehanizam dejstva ondansetrona u kontroli mučnine i povraćanja nije poznat. Naime, hemioterapeutici i radioterapija mogu prouzrokovati oslobađanje 5HT u tankom crevu, pokrećući refleks povraćanja putem aktiviranja aferentnih vlakana nervus vagusa preko 5HT3 - receptora. Ondansetron blokira aktiviranje ovog refleksa. Aktiviranje aferentnog vagusa takođe dovodi do oslobađanja 5HT u area postrema, koja se nalazi na podu četvrte moždane komore velikog mozga, što može izazvati povraćanje preko centralnog mehanizma. Prema tome, delovanje ondansetrona u terapiji mučnine i povraćanja izazvanih citotoksičnom hemioterapijom i radioterapijom verovatno je posledica antagonizma 5-HT3 -receptora na neuronima perifernog i centralnog nervnog sistema.

Mehanizam dejstva ondansetrona u prevenciji i terapiji postoperativne mučnine i povraćanja nije poznat ali je verovatno sličan delovanju leka u terapiji mučnine i povraćanja izazvanih citotoksičnom hemioterapijom i radioterapijom.

Ondansetron ne utiče na koncentraciju prolaktina u plazmi.

Klinička bezbednost i efikasnost

Dejstvo ondansetrona na povraćanje izazvano opijatima još nije ustanovljeno.

Produženje QT intervala

Delovanje ondansetrona na QT interval je ispitivano u dvostruko-slepom, randomizovanom, placebo i pozitivno (moksfloksacin) kontrolisanom, unakrsnom ispitivanju na 58 zdravih, odraslih muškaraca i žena.

9 od 16

Doze ondansetrona od 8 mg i 32 mg su primenjivane putem intravenske infuzije u toku 15 minuta. Pri najvećim testiranim dozama od 32 mg, maksimalna medijana (gornja granica 90% Cl) razlike u QT intervalu od placeba je 19,6 (21,5) milisekundi, posle korekcije početne vrednosti. Pri manjim testiranim dozama od 8 mg, maksimalna medijana (gornja granica 90% Cl) razlike u QT intervalu od placeba je 5,8 (7,8) milisekundi, posle korekcije početne vrednosti. U ovom istraživanju, nije izmeren QT interval duži od 480 milisekundi ni produženje QT intervala veće od 60 milisekundi. Nisu primećene značajne izmene u merenim elektrokardiogramima kod PR ili QRS intervala.

Pedijatrijska populacija

Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom

Delovanje ondansetrona u kontroli mučnine i povraćanja izazvanih citotoksičnom hemioterapijom je ocenjivano u dvostruko-slepom, randomizovanom istraživanju u kome su učestvovala 415 pacijenata uzrasta od 1 do 18 godina (S3AB3006). U danima kada su primali hemioterapiju, pacijenti su primali ili ondansetron 5 mg/m2 intravenski + ondansetron 4 mg oralno posle 8-12 sati, ili ondansetron 0,45 mg/kg intravenski + placebo oralno posle 8-12 sati. Posle hemioterapije obe grupe su dobijale 4 mg ondansetron sirupa dva puta dnevno tokom 3 dana.

Potpuna kontrola povraćanja najgoreg dana tokom hemioterapije je iznosila 49% (5 mg/m2 intravenski + ondansetron 4 mg oralno) i 41% (0,45 mg/kg intravenski + placebo oralno). Obe grupe su posle hemioterapije primale 4 mg ondansetron sirupa dva puta dnevno tokom tri dana. Nije bilo razlike u ukupnoj incidenci ili prirodi neželjenih dejstava ispoljenih u ove dve grupe.

U dvostruko-slepom, randomizovanom placebo-kontrolisanom istraživanju (S3AB4003) u kome su učestvovala 438 pacijenata uzrasta od 1 do 17 godina postignuta je potpuna kontrola povraćanja najtežeg dana hemioterapije:

kod 73% pacijenata koji su primali ondansetron intravenski u dozi od 5 mg/m2 zajedno sa oralno primenjenim deksametazonom u dozi od 2-4 mg

kod 71% pacijenata koji su primali ondansetron u obliku sirupa u dozi od 8 mg + 2-4 mg deksametazona oralno u dane kada su imali hemioterapiju.

Posle hemioterapije obe grupe su primale po 4 mg ondansetrona u obliku sirupa dva puta dnevno tokom dva dana. Nisu pokazane razlike u ukupnoj incidenci ili prirodi neželjenih dejstava ispoljenih u ove dve terapijske grupe.

Efikasnost ondansetrona je ispitivana kod 75 dece uzrasta od 6 - 48 meseci u otvorenom, nekomparativnom istraživanju na jednoj grupi pacijenata (S3A40320). Sva deca su primala intravenski tri doze po 0,15 mg/kg ondansetrona, prva doza je primenjena 30 minuta pre početka hemioterapije, zatim druga četiri sata i treća osamsati, posle prve doze. Potpuna kontrola povraćanja je postignuta kod 56% pacijenata.

U još jednom otvorenom, nekomparativnom, ispitivanju na jednoj grupi pacijenata (S3A239) je ispitivana efikasnost ondansetrona kad se primeni kao jednokratna intravenska doza od 0,15 mg/kg, koja je praćena dvema dozama ondansetrona od po 4 mg kod dece uzrasta < 12 godina i od po 8 mg kod dece uzrasta ≥ 12 godina (ukupni broj dece n=28). Potpuna kontrola povraćanja je postignuta kod 42% pacijenata.

Postoperativna mučnina i povraćanje

Efikasnost jednokratne doze ondansetrona u prevenciji postoperativne mučnine i povraćanja je ispitivana u randomizovanom, dvostruko-slepom, placebo-kontrolisanom istraživanju kod 670 dece uzrasta od 1 do 24 meseca (postkoncepcijske starosti ≥ 44 nedelje, telesne mase ≥ 3 kg). Obuhvaćeni ispitanici su imali različite, zakazane hirurške intervencije u opštoj anesteziji i imali su ASA status ≤ III. Pojedinačna doza ondansetrona od 0,1 mg/kg je primenjena u roku od pet minuta nakon uvođenja u anesteziju. Proporcionalno, broj ispitanika koji su imali makar jednu epizodu povraćanja tokom 24-časovnog perioda praćenja (ITT) je bio veći kod pacijenata koji su primili placebo od pacijenata koji su primili ondansetron (28% nasuprot 11%, p < 0,0001).

Četiri dvostruko-slepa, placebo-kontrolisana istraživanja su izvođena na 1469 muških i ženskih pacijenata (uzrasta 2 do 12 godina) koji su bili izloženi opštoj anesteziji. Pacijenti su randomizovani tako da su primali pojedinačnu intravensku dozu ondansetrona (0,1 mg/kg za pedijatrijske pacijente telesne mase 40 kg ili

10 od 16

manje, 4 mg za pedijatrijske pacijente telesne mase veće od 40 kg; broj pacijenata = 735) ili placebo (broj pacijenata = 734). U toku istraživanja, lek je primenjen najmanje 30 sekundi, neposredno pre ili odmah nakon uvođenja u anesteziju. Ondansetron je značajno efikasniji od placeba u prevenciji mučnine i povraćanja. Rezultati ovog istraživanja su prikazani u tabeli (Tabela 3.)

Tabela 3. Prevencija i terapija postoperativne mučnine i povraćanja kod pedijatrijskih pacijenata – terapijski odgovor posle 24 sata

CR –bez epizoda povraćanja, terapije "spašavanja" ili povlačenja iz ispitivanja.

Apsorpcija

Nakon oralne primene, ondansetron se pasivno i kompletno apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta i podleže metabolizmu prvog prolaza. PIK koncentracija u plazmi(oko 30 nanograma/mL) postiže se približno 1,5 sati nakon doze od 8 mg. Za doze iznad 8 mg, povećanje sistemske izloženosti ondansetronu veće je od proporcionalnog. To može biti odraz relativnog smanjenja metabolizma prvog prolaza pri većim oralnim dozama. Prosečna bioraspoloživost kod zdravih muškaraca, nakon oralne primene jedne tablete od 8 mg, je približno 55 do 60 %. Bioraspoloživost nakon oralne primene blago je povećana u prisutnosti hrane, ali antacidi na nju ne utiču.

Ispitivanja kod zdravih starijih dobrovoljaca, pokazala su blag, ali klinički neznačajan porast bioraspoloživosti (65 %) i poluvremena eliminacije (5 sati) ondansetrona povezan sa starosnim dobom.

Dispozicija ondansetrona posle oralne, intravenske ili intramuskularne primene kod odraslih je slična sa prosečnimpoluvremenomeliminacije od oko 3 h i volumen distribucije u stanju ravnoteže je oko 140L. Ekvivalentna sistemska izloženost se postiže posle intramuskularne kao i posle intravenske primene ondansetrona.

Nakon primene 4 mg intravenske infuzije ondansetrona postiže se, u roku od 5 minuta, maksimalna koncentracija leka u plazmi od oko 65 nanograma/mL. Posle intramuskularne primene ondansetrona, maksimalna koncentracija leka u plazmi od oko 25 nanograma/mL se postiže u roku od 10 minuta od davanja injekcije.

Nakon primene ondansetrona u obliku supozitorije, primećene su koncentracije leka u plazmi već posle 15 do 60 minuta. Koncentracije u plazmi rastu linearno sve dok ne dostignu pik koncentracije od 20 - 30 nanograma/mL, koji se postiže obično 6 sati posle primenjene doze. Posle toga, koncentracije u plazmi opadaju, ali sporije nego posle oralne primene usled kontinuirane resorpcije ondansetrona. Apsolutna bioraspoloživost ondansetrona u obliku supozitorije je otprilike 60% i nema razlike između polova. Poluvreme eliminacije je određeno stepenom resorpcije ondansetrona a ne sistemskim klirensom i iznosi oko 6 sati. Kod žena je primećeno malo, klinički neznatno produženje poluvremena eliminacije u odnosu na muškarce.

Distribucija

Ondansetron se ne vezuje u velikom procentu za proteine plazme 70-76%. Biotransformacija i eliminacija

Ondansetron se uklanja iz sistemske cirkulacije prevashodno pomoću metabolizma u jetri, putem različitih

11 od 16

mikrozomalnih enzima. Manje od 5 % resorbovane doze leka izlučuje se urinom u nepromenjenom obliku. Odsustvo enzima CYP2D6 (polimorfizam debrisokvina) nema uticaja na farmakokinetiku ondansetrona. Farmakokinetičke karakteristike ondansetrona se ne menjaju posle ponovljene doze.

Posebne populacije pacijenata

Pol

Primećene su razlike u dispoziciji ondansetrona među polovima. Posle oralne primene ondansetrona kod žena je veća brzina i obim resorpcije, a smanjen je klirens i volumen distribucije (doze su prilagođene telesnoj masi).

Deca i adolescenti (uzrasta od 1 meseca do 17 godina)

Pedijatrijski pacijenti, od 1-4 meseca (n=19), podvrgnuti hirurškoj intervenciji, imali su 30 % sporiji klirens od pacijenata uzrasta od 5-24 meseca (n=22), računato prema njihovoj telesnoj masi, ali kod tih pacijenata klirens se mogao uporediti sa pacijentima od 3-12 godina. Poluvreme eliminacije u grupi pacijenata od 1-4 meseca je u proseku 6,7 sati, dok je u proseku 2,9 sati u grupama pacijenata od 5-24 meseca i 3-12 godina. Razlike u farmakokinetičkim parametrima u grupi pacijenata od 1-4 meseca se mogu delimično objasniti većim procentom vode koju imaju u ukupnoj telesnoj masi novorođenčad i odojčad, kao i većim volumenom distribucije lekova rastvorljivih u vodi, kao što je ondansetron.

Pedijatrijski pacijenti, od 3-12 godina, podvrgnuti elektivnoj hirurškoj operaciji u opštoj anesteziji, imali su vrednosti klirensa i volumena distribucije ondansetrona manje u poređenju sa vrednostima za odrasle. Vrednosti oba parametra se linearno povećavaju u odnosu na telesnu masu, a od 12 godina vrednosti se približavaju onim koje su kod adolescenata. Vrednosti klirensa i volumena distribucije postaju skoro iste u različitim starosnim grupama pedijatrijskih pacijenata, kada se ove vrednosti normalizuju u odnosu na telesnu masu. Doziranje leka u skladu sa telesnom masom kompenzuje spomenute razlike i efikasno normalizuje sistemsku izloženost leku u pedijatrijskoj populaciji.

Analiza farmakokinetičkih parametara je vršena u grupi od 428 pacijenata (pacijenti oboleli od raka, operisani pacijenti i zdravi dobrovoljci) uzrasta od 1 mesec do 44 godine, koji su primali intravenski ondansetron. Na osnovu ove analize, sistemska izloženost (AUC) koja prati oralnu ili intravensku primenu kod dece i adolescenata može se porediti sa sistemskom izloženosti kod odraslih, sa izuzetkom odojčadi uzrasta od 1 do 4 meseca. Volumen distribucije je povezan sa uzrastom pacijenata i manji je kod odraslih nego kod odojčadi i dece. Klirens je povezan sa telesnom masom, a ne sa uzrastom, sa izuzetkom odojčadi od 1 do 4 meseca. Teško je zaključiti da li postoji dodatno smanjenje klirensa koje je u vezi sa uzrastom odojčeta od 1 do 4 meseca ili je prosto u pitanju nasledna različitost zbog malog broja pacijenata ovog uzrasta koji su učestvovali u analizi. Pošto će pacijenti uzrasta mlađi od 6 meseci primiti pojedinačnu dozu za prevenciju i terapiju postoperativne mučnine i povraćanja, smanjenje klirensa nije od kliničkog značaja.

Starijipacijenti

U ranoj fazi I kliničkog ispitivanja na zdravim odraslim dobrovoljcima primećeno je neznatno smanjenje klirensa koje je u vezi sa uzrastom, kao i povećanje poluvremena eliminacije ondansetrona. Međutim, šira varijabilnost među ispitanicima dovela je do značajnih odstupanja u farmakokinetičkim parametrima između mladih (< 65 godina) i starijih ispitanika (≥ 65 godina), a nisu uopšte primećene razlike u bezbednosti ili efikasnosti između mladih i starijih pacijenata obolelih od malignih bolesti sa mučninom i povraćanjem izazvanih hemioterapijom, a koji su bili uključeni u kliničko ispitivanje radi podrške različitimpreporukama za doziranje kod starijih.

Na osnovu nedavnog istraživanja odnosa koncentracija ondansetrona u plazmi i odnosa izloženosti leku i odgovora na lek, predviđen je veći efekat na QT interval kod pacijenata ≥75 godina u poređenju sa mladim odraslim osobama. Specifične informacije u vezi doziranja kod pacijenata uzrasta preko 65 i preko 75 godina su priložene (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina >15 do 60 mL/min) obe vrednosti, i

12 od 16

sistemskog klirensa i volumena distribucije, su nakon intravenske primene ondansetrona smanjene, a posledica toga je blagi, ali klinički neznatan porastpoluvremena eliminacije (5,4 sati).

Studija sprovedena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega koje zahteva hemodijalizu (izvođena između dijaliza) je pokazala da su farmakokinetički parametri ondansetrona uglavnom nepromenjeni nakon intravenske primene.

Oštećenjefunkcijejetre

Nakon oralne, intravenske ili intramuskularne primene kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, sistemski klirens je značajno smanjen, a samim tim poluvreme eliminacije je produženo (15-32 sata) i bioraspoloživost (posle oralne primene) dostiže 100% verovatno zbog redukovanog presistemskog metabolizma. Farmakokinetika ondansetrona nakon primena supozitorija nije evaluirana kod pacijenata sa oštećenjem jetre.

U studijama embrio-fetalnog razvoja pacovima i zečevima nije dokazan štetan efekat na fetus kada je ondansetron primenjen tokom perioda organogeneze približno 6 i 24 puta veće od maksimalne preporučene humane oralne doze od 24 mg/dan, računate na osnovu površine tela.

U studiji pre- i postnatalne razvojne toksičnosti, nije bilo efekta na gravidnim pacovima i pre- i postnatalni razvoj njihovog potomstva, uključujući reproduktivne performanse pri dozama približno 6 puta većim od maksimalne preporučene humane oralne doze od 24 mg/dan, izračunate na osnovu površine tela.

natrijum-hlorid;

limunska kiselina, monohidrat; natrijum-citrat;

voda za injekcije.

Ondansetron, rastvor za injekcije, ne treba primenjivati u istom špricu ili u istoj infuziji sa drugim lekovima (videti odeljak 6.6).

Ondansetron, rastvor za injekcije, može se mešati samo sa preporučenim infuzionim rastvorima (videti odeljak 6.6).

Rok upotrebe neotvorenogleka:tri (3) godine.

Rok upotrebe nakon otvaranja/razblaživanja: Upotrebiti odmah.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor treba primeniti odmah nakon pripreme za upotrebu. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe predstavljaju odgovornost korisnika i normalno ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2 - 8ºC, osim ako se razblaživanje ne vršiu kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturneuslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

13 od 16

Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje gotovog leka je ampula od tamnogstakla tip I (Ph. Eur.).

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan PVC uložak sa jednom ampulom i uputstvo za lek.

Lek ONDA, rastvor za injekciju, ne treba podvrgavati dejstvu autoklava.

Lek ONDA, rastvor za injekciju, treba mešati samo sa onim infuzionim rastvorima koji su preporučeni. U skladu sa dobrom farmaceutskom praksom, intravenski rastvori treba da se pripremaju neposredno pre primene infuzijom. Međutim, dokazano je da su ondansetron injekcioni rastvori stabilni sedam dana na sobnoj temperaturi (ispod 25ºC) pod fluorescentnim svetlom ili u frižideru sa sledećim intravenskim rastvorima za infuzije:

- Intravenska infuzija natrijum-hlorida (0,9%); - Intravenska infuzija glukoze (5%);

- Intravenska infuzija manitola (10%);

- Ringerov rastvor za intravensku infuziju;

- Intravenska infuzija kalijum-hlorida (0,3%) i natrijum-hlorida (0,9%); - Intravenska infuzija kalijum-hlorida (0,3%) i glukoze (5%).

Ispitivanje kompatibilnosti je izvršeno u infuzionim kesama od polivinil-hlorida, infuzionim kesama koje nisu od polivinil-hlorida, staklenim bocama Ph.Eur. tip I i infuzionim setom od polivinil-hlorida.

Razblaženja leka ONDA, rastvora za injekciju, u infuzionom rastvoru natrijum-hlorida 0,9% w/v ili u infuzionom rastvoru glukoze 5% w/v, kako se pokazalo, stabilna su u injekcionim špricevima od polipropilena.

Smatra se da bi lek ONDA, rastvor za injekciju, razblažen sa drugim kompatibilnim infuzionim tečnostima, bio stabilan u injekcionim špricevima od polipropilena.

Napomena: ukoliko je potrebno produženo vreme čuvanja rastvora, treba obezbediti odgovarajuće aseptične uslove.

Kompatibilnost sa drugim lekovima:

Lek ONDA, rastvor za injekciju, može se primeniti u obliku intravenske infuzije brzinom od 1 mg/sat, pomoću kese za infuziju ili infuzione pumpe. Sledeći lekovi se mogu primeniti istovremeno sa ondansetronom, putem Y-nastavka seta za primenu infuzije, pri koncentracijama ondansetrona od 16 do 160 mikrograma/mL (na primer, 8 mg/500 mL odnosno8 mg/50 mL);

Cisplatin

Koncentracije do 0,48 mg/mL (na primer, 240 mg u 500 mL) primenjene u intervalu od jednog do osam sati.

Lek ONDA sadrži aktivnu supstancu ondansetron. On pripada grupi lekova koji se nazivaju antiemetici.

Lek ONDA se koristi za:

• prevenciju mučnine i povraćanja izazvanog hemioterapijom ili zračenjem koji se koriste u lečenju malignih oboljenja;
• prevenciju mučnine i povraćanja posle operacija.

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom ukoliko Vam je potrebno dodatno objašnjenje o upotrebi ovog leka.

-ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aktivnu supstancu (ondansetron) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)

-istovremeno sa apomorfinom (koji se koristi u terapiji Parkinsonove bolesti)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što primite lek ONDA:

• Ako imate usporeno kretanje ili zastoj u kretanju crevnog sadržaja, jer će lekar pažljivo pratiti Vaše stanje posle primene leka
• Ako imate ili ste ikada imali probleme sa srcem
• Ako imate poremećaj srčanog ritma (aritmiju)
• Ako ste alergični na lekove slične ondansetronu, kao što je granisetron
• Ako imate probleme sa jetrom
• Ako ste imali operaciju krajnika ili adenoida, jer će lekar pažljivo pratiti Vaše stanje posle primene leka
• Ako imate poremećene vrednosti elektrolita u krvi, kao što su kalijum, natrijum ili magnezijum

Ukoliko niste sigurni da li se nešto od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte o tome sa Vašim lekarom ili farmaceutom, pre upotrebe leka ONDA .

Drugi lekovi i ONDA

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite lekara ako uzimate neki od sledećih lekova:

• fenitoin, karbamazepin (lekovi koji se koriste u terapiji epilepsije);
• rifampicin (lek koji se koristi u terapiji tuberkuloze);
• beta-blokatore, lekove koji se koriste u terapjij određenih problema sa srcem ili očima, i prevenciji migrene (kao što su atenolol i timolol);
• tramadol (lek koji se koristi u terapiji jakih bolova);

-antiaritmike (lekovi za lečenje poremećaja srčanog ritma kao što je amjodaron);

• lekove koji utiču na srce (kao što su haloperidol i metadon);
• lekove za lečenje malignih oboljenja (kao što su doksorubicin, daunorubicin ili trastuzumab);
• antibiotike (kao što je eritromicin);
• antimikotike (kao što je ketokonazol);
• selektivne inhibitore preuzimanja serotonina, koji se koriste u lečenju depresije i/ili anksioznosti, uključujući fluoksetin, paroksetin, sertalin, fluvoksamin, citalopram, escitalopram;
• selektivne inhibitore preuzimanja noradrenalina, koji se koriste u lečenju depresije i/ili anksioznosti uključujući vanlafaksin, duloksetin.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća:

Bezbednost primene ondansetrona kod trudnica nije utvrđena. Ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, posavetujte sa sa vašim lekarom ili farmaceutom pre upotrebe leka ONDA.

Dojenje:

Ne treba koristiti lek ONDA ukoliko dojite jer se lek izlučuje u mleko.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek ONDA nema uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek ONDA sadrži natrijum.

Ovaj lek sadrži 9,25 mg/mL natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek ONDA, rastvor za injekciju, će Vam dati lekar ili medicinska sestra .

Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom i radioterapijom kod odraslih:

Na dan hemioterapije ili zračenja:

Preporučena doza ondansetrona, rastvora za injekciju, za odrasle je 8 mg,

primenjena u vidu spore intravenske ili intramuskularne injekcije neposredno pre terapije i zatim još 8 mg oralno nakon 12 sati. Maksimalna dnevna doza je 32 mg.

Nakon hemioterapije:

Nastavićete sa oralnom ili rektalnom* primenom ondansetrona 8 mg, svakih 12 sati (dva puta dnevno), u trajanju do 5 dana.

Maximalna pojedinačna doza je 16 mg intravenski.

* Supozitorije nisu registrovane u Republici Srbiji.

Ukoliko vaša hemioterapija ili zračenje može da uzrokuje ozbiljnu mučninu i povraćanje, može biti neophodno da dobijete veću dozu leka od uobičajene. Vaš lekar će proceniti i napraviti izbor doze i režima doziranja.

Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom kod dece uzrasta ≥ 6 meseci i adolescenata

Doze protiv mučnine i povraćanja izazvanih hemioterapijom će odrediti Vaš lekar na osnovu telesne površine (BSA – engl. Body Surface Area) ili telesne mase.

Na dan hemioterapije:

• Prva doza će biti data u venu, neposredno pred početak hemioterapije. Posle hemioterapije, 12 sati kasnije lek će biti primenjen oralno.

Nakon hemioterapije:

• 2 mg sirupa* dva puta na dan za decu telesne površine < 0,6 m² i decu telesne mase ≤ 10 kg
• jedna tableta od 4 mg ili 4 mg sirupa* dva puta dnevno za decu telesne površine ≥ 0,6 m² i ≤ 1,2 m² i decu telesne mase > 10 kg
• ove doze se mogu primenjivati u trajanju do pet dana.

Ukupna doza tokom 24 sata (primenjena u podeljenim dozama) ne sme biti veća od ukupne dnevne doze za odrasle od 32 mg.

*Ondansetron sirup nije registrovan u Republici Srbiji

Postoperativna mučnina i povraćanje

Odrasli:

Za prevenciju postoperativne mučnine i povraćanja, preporučena doza ondansetrona, rastvora za injekciju, je jednokratna doza od 4 mg, u obliku spore intravenske ili intramuskularne injekcije pri uvođenju u anesteziju. Za lečenje je uobičajena pojedinačna doza 4-8 mg data intramuskularno ili sporom intravenskom injekcijom.

Pedijatrijska populacija (deca uzrasta ≥ 1 meseci i adolescenti):

Za prevenciju, ondansetron, rastvor za injekciju, se može primeniti jednokratno, u dozi od 0,1 mg/kg do maksimalne doze od 4 mg, pre, u toku ili posle uvođenja u anesteziju.

Za lečenje je uobičajena pojedinačna doza 0,1mg/kg telesne mase, maximalno do 4mg

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre:

Kod ovih pacijenata ne treba prekoračiti ukupnu dnevnu dozu od 8 mg.

Ako ste primili više leka ONDA nego što treba

Lek ONDA, rastvor za injekciju, će Vam uvek dati lekar ili medicinska sestra, tako da je verovatnoća predoziranja mala. Ukoliko mislite da ste primili veću dozu nego što je to preporučeno, odmah se obratite svom lekaru.

Ako ste zaboravili da primite lek ONDA

Lek ONDA, rastvor za injekciju, će Vam uvek dati lekar ili medicinska sestra u zdravstvenoj ustanovi po tačno određenom režimu doziranja.

Ako naglo prestanete da primate lek ONDA

Dužina terapije je individualna za svakog pacijenta. Vaš lekar će odrediti dozu i dužinu trajanja terapije. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Alergijske reakcije

Odmah obavestite lekara ukoliko se pojave sledeći simptomi:

• iznenadno šištanje i bol u grudima ili otežano disanje;
• oticanje kapaka, lica, usana, jezika;
• osip po koži – crvene tačke ili čvorići pod kožom (koprivnjača) bilo gde po telu
• kolaps.

Druga moguća neželjena dejstva uključuju:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Glavobolja

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Osećaj vrućine ili crvenilo praćeno osećajem vrućine
• Zatvor (konstipacija)
• Lokalne reakcije na mestu intravenske primene

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Asimptomatsko povećanje vrednosti testova funkcije jetre. Ova neželjena dejstva su češće zapažena kod pacijenata koji su dobijali cisplatin kao hemioterapiju.
• Štucanje
• Bol u grudima
• Aritmija (poremećaj srčanog ritma)
• Hipotenzija
• Nevoljni pokreti tela ili tremor (drhtavica), konvulzije

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Trenutne alergijske reakcije (reakcije preosteljivosti)
• Vrtoglavica ili slabosti
• Zamagljen vid
• Poremećaj srčanog ritma (ponekad može uzrokovati iznenadni gubitak svesti)

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Prolazno slepilo, koje se u većini slučajeva normalizovalo u intervalu od 20 minuta Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokuruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek ONDA posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Rok upotrebe nakon otvaranja/razblaživanja: Upotrebiti odmah.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor treba primeniti odmah nakon pripreme za upotrebu. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe predstavljaju odgovornost korisnika i normalno ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2 - 8ºC, osim ako se razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Svaki mL rastvora za injekciju sadrži 2 mg ondansetrona (u obliku ondansetron-hidrohlorid, dihidrata).

Svaka ampula leka ONDA, 4 mg/2 mL sadrži:

Aktivna supstanca je: 4 mg ondansetrona u obliku ondansetron-hidrohlorida, dihidrata.

Pomoćne supstance su: natrijum-hlorid; limunska kiselina, monohidrat; natrijum-citrat; voda za injekcije.

Svaka ampula leka ONDA, 8 mg/4 mL sadrži:

Aktivna supstanca je: 8 mg ondansetrona u obliku ondansetron-hidrohlorida, dihidrata.

Pomoćne supstance su: natrijum-hlorid; limunska kiselina, monohidrat; natrijum-citrat; voda za injekcije.

Kako izgleda lek ONDA i sadržaj pakovanja

Bistar rastvor, ne intenzivnije obojen od referentnog rastvora B7.

Unutrašnje pakovanje gotovog leka je ampula od tamnog stakla tip I (Ph. Eur.).

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan PVC uložak sa jednom ampulom i uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

BEOCOMPASS DOO BEOGRAD

Zvečanska 60/22 Beograd

Proizvođač:

VIANEX S.A. – PLANT A’

12km National Road, Metamorfosi Attiki, Athinon-Lamias, Grčka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

ONDA, rastvor za injekciju, 4 mg/2 mL: 515-01-02220-18-002 od 15.03.2019.

ONDA, rastvor za injekciju, 8 mg/4 mL: 515-01-02226-18-002 od 15.03.2019.

< >

SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA

Terapijske indikacije

Odrasli

Lek ONDA, rastvor za injekciju, indikovan je za terapiju mučnine i povraćanja uzrokovanih citotoksičnom hemioterapijom i radioterapiijom. Primena leka ONDA, rastvora za injekciju, indikovana je i u prevenciji i terapiji postoperativne mučnine i povraćanja (PONV-eng. Post-operative nausea and vomiting).

Pedijatrijska populacija

Lek ONDA, rastvor za injekciju, je indikovan u terapiji mučnine i povraćanja uzrokovanih hemioterapijom (CINV-eng. chemotherapy-induced nausea and vomiting) kod dece uzrasta ≥ 6 meseci, i za prevenciju i terapiju postoperativne mučnine i povraćanja kod dece uzrasta ≥ 1 mesec.

Doziranje i način primene

Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom i radioterapijom:

Odrasli:

Emetogeni potencijal terapije malignih neoplazmi varira u odnosu na primenjene doze i kombinacije primenjenih terapijskih šema hemioterapije i radioterapije.

Način primene i doza leka ONDA, treba da budu fleksibilni unutar preporučene doze od 8 do 32 mg dnevno, a treba ih odabrati na sledeći način:

Emetogena hemioterapija i radioterapija:

Ondansetron se može primeniti rektalno*, oralno (tablete ili sirup*), intravenski ili intramuskularno. Kod većine pacijenata koji primaju ematogenu hemioterapiju ili radioterapiju, lek ONDA u dozi od 8 mg treba primeniti kao sporu intravensku injekciju (u trajanju od najmanje 30 sekundi) ili intramuskularnu injekciju, neposredno pre terapije, nakon čega sledi primena 8 mg oralno na 12 sati.

Kako bi se izbegla pojava odloženog ili produženog povraćanja nakon prva 24 sata, potrebno je nastaviti primenu ondansetrona oralnim ili rektalnim putem*, tokom 5 dana nakon ciklusa terapije.

Visoko emetogena hemioterapija:

Kod pacijenata koji primaju visoko emetogenu hemioterapiju (npr. cisplatin u velikim dozama), ondansetron se može primeniti oralno, rektalno*, intravenski ili intramuskularno.

Ondasensentron je pokazao jednaku efikasnost u sledećim režimima doziranja datim tokom prvih 24 sata hemioterapije:

• Pojedinačna doza ondansetrona se može primeniti u dozi od 8 mg u vidu spore intravenske (u trajanju od najmanje 30 sekundi) ili intramuskularne injekcije neposredno pre hemioterapije.
• Doza od 8 mg u vidu spore intravenske injekcije (tokom ne manje od 30 sekundi) ili intramuskularne injekcije, neposredno pre hemioterapije, nakon koje slede dve dodatne intravenske injekcije (u trajanju od najmanje 30 sekundi) ili intramuskularne doze od 8 mg, u razmaku od četiri sata, ili se primenjuje kontinuirana infuzija u dozi od 1 mg/sat u trajanju do 24 sata.
• Maksimalna pojedinačna intravenska doza od 16 mg, razblažena u 50-100 mL fiziološkog rastvora ili nekog drugog kompatibilnog infuzionog rastvora (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)) i primenjena u obliku infuzije u trajanju od najmanje 15 minuta neposredno pre hemioterapije. Nakon početne doze ondansetrona mogu slediti dve dodatne intravenske doze od 8 mg (u trajanju od najmanje 30 sekundi) ili intramuskularne doze od 8 mg u razmaku od 4 sata.

Ne sme se primenjivati pojedinačna doza veća od 16 mg, zbog rizika od pojave dozno zavisne prolongacije QT intervala (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Neželjena dejstva i odeljak 5.1 u Sažetku karakteristika leka).

Izbor režima doziranja zavisi od stepena težine očekivanog emetogenog odgovora na hemioterapiju.

Efikasnost ondansetrona kod pacijenata koji primaju visoko emetogenu hemioterapiju može biti pojačana primenom jednokratne, intravenske doze deksametazon natrijum fosfata od 20 mg pre hemioterapije.

Kako bi se izbegla pojava odloženog ili produženog povraćanja nakon prva 24 sata, potrebno je nastaviti primenu ondansetrona oralnim ili rektalnim putem*, tokom 5 dana nakon ciklusa terapije.

* Supozitorije i sirup ondansetrona nisu registrovani u Republici Srbiji. Pedijatrijska populacija:

Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom kod dece uzrasta ≥ 6 meseci i adolescenata

Doze ondansetrona za CINV mogu da se izračunaju na osnovu telesne površine (BSA – eng. Body Surface Area) ili telesne mase, kao što je prikazano ispod. U pedijatrijskim kliničkim ispitivanjima, ondansetron je primenjen intravenskom infuzijom, razblažen u 25mL do 50 mL fiziološkog rastvora ili drugog kompatibilnog intravenskog rastvora i primenjen u trajanju od najmanje 15 minuta. Ukupne dnevne doze izračunate na osnovu telesne mase su veće u poređenju sa ukupnim dnevnim dozama izračunatim preko telesne površine (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i odeljak 5.1 u Sažetku karakteristika leka).

Ondansetron, rastvor za injekcije, potrebno je razblažiti u 5% rastvoru dekstroze ili 0,9% fiziološkom rastvoru ili nekom drugom kompatibilnom infuzionom rastvoru (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)) i primeniti u obliku intravenske infuzije u trajanju od najmanje 15 minuta.

Nema podataka iz kontrolisanih kliničkih ispitivanja o primeni ondansetrona u prevenciji odloženog ili produženog povraćanja i mučnine izazvanih hemioterapijom. Nema podataka iz kontrolisanih kliničkih ispitivanja o primeni ondansetrona protiv mučnine i povraćanja izazvanih radioterapijom kod dece.

Doziranje prema telesnoj površini

Ondansetron treba primeniti neposredno pre hemioterapije u obliku jednokratne intravenske doze od 5 mg/m2.

Pojedinačna intravenska doza ne sme biti veća od 8 mg.

Posle 12 sati se može početi sa oralnom primenom ondansetrona, čija primena se može nastaviti u trajanju do 5 dana (Tabela 1).

Ukupna dnevna doza (primenjena u podeljenim dozama) ne sme biti veća od ukupne dnevne doze za za odrasle od 32 mg.

Tabela 1: doziranje kod hemioterapije na osnovu telesne površine za decu uzrasrta ≥ 6 meseci i adolescente

a doza primenjena intravenski ne sme prekoračiti 8 mg

b ukupna dnevna doza ne sme biti veća od dnevne doze za odrasle od 32 mg

*Ondansetron sirup nije registrovan u Republici Srbiji

Doziranje prema telesnoj masi

Ukupne dnevne doze izračunate prema telesnoj masi su veće u poređenju sa ukupnim dnevnim dozama izračunatim prema telesnoj površini (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i odeljak 5.1 u Sažetku karakteroistika leka).

Ondansetron treba primeniti neposredno pre hemioterapije u obliku jednokratne intravesnke doze od 0,15 mg/kg. Pojedinačna intravenska doza ne sme da prekorači 8 mg.

Oralna primena može započeti 12 sati nakon intravenske primene ondansetrona i može trajati do ukupno 5 dana (Tabela 2). Ukupna dnevna doza (primenjena u podeljenim dozama) ne sme biti veća od ukupne dnevne doze za odrasle od 32 mg.

Tabela 2: doziranje kod hemioterapije na osnovu telesne mase za decu uzrasta ≥ 6 meseci i adolescente

a doza primenjena intravenski ne sme prekoračiti 8 mg

b ukupna dnevna doza ne sme ne sme biti veća od dnevne doze za odrasle od 32 mg

Starije osobe:

Kod pacijenata između 65 i 75 godina, može se primenjivati režim doziranja za odrasle. Intravensku infuziju je potrebno razblažiti u 50 - 100 mL fiziološkog rastvora ili nekog drugog kompatibilnog infuzionog rastvora (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)) u trajanju ne kraćem od 15 minuta.

Kod pacijenata starosti od 75 godina ili starijih, ne sme se prekoračiti početna intravenska doza od 8 mg ondansetrona. Sve intravenske doze potrebno je razblažiti sa 50-100 mL fiziološkog rastvora ili nekog drugog kompatibilnog rastvora za infuziju (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)) i primeniti u vidu infuzije u trajanju od najmanje 15 minuta. Nakon inicijalne doze od 8 mg mogu slediti dve dodatne intravenske doze od 8 mg, primenjene u obliku intravenske infuzije u trajanju od najmanje 15 minuta i primenjene u razmaku od najmanje 4 sata (videti odeljak 5.2 u Sažetku karakteristika leka).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega:

Nije potrebna korekcija dnevne doze, učestalosti doziranja, kao ni načina primene ondansetrona.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre:

Klirens ondansetrona se značajno smanjuje, a poluvreme eliminacije u serumu značajno produžava, kod osoba sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Kod takvih pacijenata ne treba prekoračiti ukupnu dnevnu dozu od 8 mg, tako da se preporučuje parenteralna ili oralna primena.

Pacijenti sa usporenim metabolizmom sparteina/debrisokvina:

Poluvreme eliminacije ondansetrona se ne menja kod pacijenata sa usporenim metabolizmom sparteina i debrisokvina. Posledično, primena ponovljenih doza kod ovih pacijenata neće dovesti do promene u izloženosti leka, u odnosu na opštu populaciju.Nije potrebno podešavanje dnevnih doza ili učestalosti doziranja.

Postoperativna mučnina i povraćanje (PONV)

Odrasli:

Za prevenciju postoperativne mučnine i povraćanja (PONV): Ondansetron se može primeniti oralno ili putem intravenske ili intramuskularne injekcije.Ondansetron se može primenit kao pojedinačna doza od 4 mg, u obliku intramuskularne injekcije ili spore intravenske injekcije prilikom uvođenja u anesteziju.

Terapija utvrđene postoperativne mučnine i povraćanja (PONV): Preporučuje se primanje pojedinačne doze od 4-8 mg putem intramuskularne ili spore intravenskeinjekcije.

Pedijatrijska populacija:

Postoperativna mučnina i povraćanje (PONV) kod dece uzrasta ≥ 1 mesec i adolescenata

Za prevenciju postoperativne mučnine i povraćanja kod pedijatrijske populacije koja se podvrgava hirurškom zahvatu u opštoj anesteziji, ondansetron se može primeniti u obliku spore intravenske injekcije (u trajanju od najmanje od 30 sekundi) u pojedinačnoj dozi od 0,1 mg/kg do maksimalne doze od 4 mg, pre, u toku ili posle uvođenja u anesteziju.

Za terapiju postoperativne mučnine i povraćanja kod pedijatrijske populacije koja se podvrgava hirurškom zahvatu u opštoj anesteziji, ondansetron se može primeniti jednokratno, u obliku spore intravenske injekcije (u trajanju od najmanje 30 sekundi) u pojedinačnoj dozi od 0,1 mg/kg do maksimalne doze od 4 mg.

Nema podataka o primeni ondansetrona u terapiji postoperativne mučnine i povraćanja kod dece mlađe od dve godine.

Starije osobe:

Iskustvo sa primenom ondansetrona u prevenciji i lečenju postoperativne mučnine i povraćanja kod starijih pacijenata je ograničeno. Ipak, pacijenti stariji od 65 godina, koji primaju hemioterapiju dobro podnose ondansetron.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega:

Nije potrebna promena dnevne doze, učestalosti doziranja ili načina primene ondansetrona.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre:

Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funcije jetre, klirens ondansetrona je značajno smanjen, a poluvreme eliminacije u serumu značajno produženo. Kod takvih pacijenata se ne sme prekoračiti ukupna dnevna doza od 8 mg, pa se stoga preporučuje parenteralna ili oralna primena.

Pacijenti sa usporenim metabolizmom sparteina/debrisokvina:

Poluvreme eliminacije ondansetrona se ne menja kod pacijenata sa usporenim metabolizmom sparteina i debrisokvina. Posledično, primena ponavljenih doza kod ovih pacijenata neće dovesti do promene u izloženosti leku u odnosu na opštu populaciju. Nije potrebno podešavanje dnevnih doza ili učestalosti doziranja.

Lek ONDA, rastvor za injekciju, namenjen je za intravensku i/ili za intramuskularnu primenu. U prometu se nalazi i u oralnom obliku, što omogućava fleksibilnost primene i doziranja.

Kontraindikacije

Istovremena upotreba sa apomorfinom (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Prijavljene su reakcije preosetljivosti pri primeni ondansetrona kod pacijenata kod kojih se već javila preosetljivost na druge selektivne antagoniste 5HT3 - receptora.

Respiratorne događaje je potrebno lečiti simptomatski, a lekari ih moraju posebno pratiti kao prekursore reakcija preosetljivosti.

Veoma retko i uglavnom prilikom intravenske primene ondansetrona, prijavljene su prolazne promene na EKG- u uključujući i produženje QT intervala.

Ondansetron dovodi do dozno-zavisnog produženja QT intervala (videti odeljak 5.1 u Sažetku karakteristika leka). Dodatno, u postmarketinškom periodu prijavljeni su slučajevi Torsade de Pointes kod pacijenata koji su upotrebljavali ondansetron. Primenu ondansetrona treba izbegavati kod pacijenata sa urođenim sindromom produženog QT intervala. Potreban je oprez kada se ondansetron primenjuje kod pacijenata koji imaju ili mogu da razviju produženje QT intervala, uključujući i pacijente sa poremećajem elektrolita, pacijente sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, pacijente sa bradiaritmijama ili pacijente koji upotrebljavaju druge lekove koji mogu dovesti da produženja QT intervala ili lekove koji mogu dovesti do poremećaja elektrolita.

Pre primene ondansetrona, neophodno je korigovati hipokalemiju i hipomagnezijemiju.

U postmarketinškim izveštajima opisani su pacijenti sa serotoninskim sindromom (uključujući poremećen mentalni status, nestabilnost autonomnog nervnog sistema i neuromišićne abnormalnosti) koji je pratio istovremenu upotrebu ondansetrona sa drugim serotonergičnim lekovima (uključujući selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i inhibitore ponovnog preuzimanja serotonin noradrenalina (SNRIs). Ukoliko je istovremena primena ondansetrona i drugih serotonergičnih lekova klinički odobrena, savetuje se odgovarajuća opservacija pacijenata.

Kako što je poznato, ondansetron produžava vreme tranzita kroz debelo crevo, pa pacijente sa znacima supakutne intestinalne opstrukcije treba pažljivo pratiti posle njegove primene.

Primena ondansetrona kod pacijenata koji su imali adenotonzilarnu operaciju, radi prevencije mučnine i povraćanja, može maskirati okultno krvarenje. Usled toga, ove pacijente treba pažljivo pratiti posle primene ondansetrona.

Pedijatrijska populacija:

Pedijatrijsku populaciju koja prima ondansetron sa hepatotoksičnim hemioterapeuticima treba pažljivo pratiti zbog mogućeg oštećenja funkcije jetre.

Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom:

Kada se doza računa prema telesnoj masi mg/kg i tri doze se upotrebljavaju u 4-časovnim intervalima, ukupna dnevna doza će biti veća nego ako se primeni jedna pojedinačna doza od 5 mg/m2 koja je praćena primenom oralne doze. U kliničkim istraživanjima nije ispitivana uporedna efikasnost ova dva režima doziranja. Unakrsno uporedno ispitivanje ukazuje na sličnu efikasnost oba režima (videti odeljak 5.1 u Sažetku karakteristika leka).

Ovaj lek sadrži 9,25mg/mL natrijuma.

Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Ne postoje dokazi da ondansetron indukuje ili inhibira metabolizam lekova koji se istovremeno primenjuju zajedno sa njim. Specifična ispitivanja su pokazala da nema interakcija prilikom istovremene primene ondansetrona i alkohola, temazepama, furosemida, alfentanila, tramadola, morfina, lidokaina, tiopentala ili propofola.

Ondansetron se metaboliše putem većeg broja mikrozomalnih enzima jetre, citohroma P450: CYP3A4, CYP2D6 i CYP1A2. Zbog velikog broja metaboličkih enzima koji su sposobni da metabolišu ondansetron, inhibicija ili smanjena aktivnost jednog enzima (npr. genetski nedostatak CYP2D6) može biti kompenzovana aktivnošću drugih enzima koji metabolišu ondansetron, i to rezultuje malom ili neznatnom promenom ukupnog klirensa ondansetrona ili zahteva u pogledu korekcija doze.

Potreban je oprez prilikom istovremene primene ondansentrona i lekova koji produžavaju QT interval i/ili izazivaju poremećaj elektrolita (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Primena ondansetrona sa lekovima koji produžavaju QT interval može da rezultira dodatnim produžetkom QT intervala. Istovremena primena ondansetrona sa kardiotoksičnim lekovima (na primer, antraciklini (kao što su doksorubicin, daunorubicin) ili trastuzumab), antibioticima (kao što je eritromicin), antimikoticima (kao što je ketokonazol), antiaritmicima (kao što je amjodaron) i beta blokatorima (kao što su atenolol ili timolol) može da poveća rizik od aritmija (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

U postmarketinškim izveštajima opisani su pacijenti sa serotoninskim sindromom (uključujući poremećen mentalni status, nestabilnost autonomnog nervnog sistema i neuromišićne abnormalnosti) koji je pratio istovremenu upotrebu ondansetrona sa drugim serotonergičnim lekovima (uključujući SSRI I SNRI). (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Apomorfin:

Na osnovu prijavljenih slučajeva izrazite hipotenzije i gubitka svesti posle primene ondansetrona sa apomorfin hidrohloridom, istovremena upotreba sa apomorfinom je kontraindikovana.

Fenitoin, karbamazepin i rifampicin:

Istovremena oralna primena ondansetrona sa jakim induktorima enzima CYP3A4, (kao što su: fenitoin, karbamazepin i rifampicin), može da dovede do povećanja klirensa i do smanjenja koncentracije ondansetrona u plazmi.

Tramadol

Podaci iz malih studija pokazuju da ondansetron može umanjiti analgetičko dejstvo tramadola.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Bezbednost primene ondansetron, rastvora za injekciju, kod trudnica nije utvrđena. Procena eksperimentalnih ispitivanja na životinjama ne ukazuje na direktna ili indirektna štetna dejstva leka na embrionalni razvoj, fetalni razvoj, trudnoću, porođaj i postnatalni razvoj. Međutim, kako ispitivanja na

životinjama ne mogu uvek da predvide bezbednost primene ovog leka kod ljudi, ondansetron, rastvor za injekciju, se ne preporučuje u trudnoći.

Dojenje

Ispitivanja su pokazala da ondansetron prelazi u mleko životinja koje doje. Prema tome, preporučuje se da majke koje dobijaju lek ondansetron, rastvor za injekciju, ne doje svoje bebe.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Lek ONDA nema uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Neželjena dejstva su u daljem tekstu klasifikovana po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost ispoljavanja je definisana na sledeći način: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000) i veoma retko (< 1/10000). Veoma česta, česta i povremena neželjena dejstva su zabeležena na osnovu podataka iz kliničkih ispitivanja (podaci o incidenci u placebo kontrolnim grupama su uzeti u obzir), dok su retka i veoma retka neželjena dejstva uglavnom zabeležena iz spontanih prijava u postmarkentiškom periodu.

Učestalost ispoljavanja je procenjena pri primeni standardnih preporučenih doza ondansetrona.

Pedijatrijska populacija

Profil neželjenih dejstava kod dece i kod adolescenata odgovara dejstvima koja se ispoljavaju kod odraslih.

Poremećaji imunskog sistema:

Retko: trenutne reakcije preosetljivosti, ponekad teške, uključujući anafilaksu.

Poremećaji nervnog sistema:

Veoma često: glavobolja.

Povremeno: konvulzije, nevoljni pokreti (uključujući ekstrapiramidalne reakcije kao što su distonija, okulogirna kriza i diskinezija) 1).

Retko: vrtoglavica tokom brze i.v.primene.

Poremećaji oka

Retko: prolazni vizuelni poremećaji (npr. zamagljen vid), pretežno tokom i.v. primene. Veoma retko: prolazno slepilo pretežno tokom i.v. primene 2).

Kardiološki poremećaji:

Povremeno: aritmije, bol u grudima sa ili bez depresije ST segmenta, bradikardija. Retko: produženje QT interval (uključujući Torsade de Pointes).

Vaskularni poremećaji:

Često: osećaj toplote i crvenilo praćeno osećajem vrućine. Povremeno: hipotenzija.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

Povremeno: štucanje. Gastrointestinalni poremećaji: Često: konstipacija.

Hepatobilijarni poremećaji

Povremeno: asimptomatsko povećanje vrednosti testova funkcije jetre 3).

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Često: lokalna reakcija na mestu intravenske primene leka.

1) Primećene su, bez dokaza o postojanju trajnih kliničkih posledica.

2) Većina navedenih slučajeva slepila normalizovala se u intervalu od 20 minuta. Najveći broj pacijenata je primao hemioterapijske lekove, koji su uključivali cisplatin. Navedeno je da su neki slučajevi prolaznog slepila bili kortikalnog porekla.

3) Ova neželjena dejstva su češće zapažena kod pacijenata koji su dobijali cisplatin kao hemioterapiju.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje

Iskustva o predoziranju ondansetronom, rastvorom za injekcije, su ograničena. Kod većine pacijenata, simptomi su bili slični onima koji su već navedeni kod pacijenata koji su primali preporučene doze (videti odeljak Neželjena dejstva).

Simptomi koji su prijavljeni uključuju: prolazni poremećaj vida, tešku konstipaciju, hipotenziju i vazovagusnu epizodu sa prolaznim AV blokom drugog stepena.

Ondansetron dovodi do dozno-zavisnog produženja QT interval. EKG praćenje se preporučuje u slučajevima predoziranja.

Pedijatrijska populacija

Pedijatrijski slučajevi koji su u skladu sa serotoninskim sindromom bili su prijavljeni nakon slučajnog oralnog predoziranja ondansetronom (prekoračen procenjen unos od 4 mg/kg) kod odojčadi i dece uzrasta od 12 meseci do 2 godine.

Terapija

Ne postoji specifični antidot za ondansetron, pa u slučaju sumnje na predoziranje treba primeniti odgovarajuću simptomatsku i suportivnu terapiju.

Upotreba ipekakuane u terapiji predoziranja ondansetronom se ne preporučuje, s obzirom da nije verovatno da će pacijenti odreagovati zbog antiemetičkog dejstva samog ondansetron.

Lista pomoćnih supstanci

natrijum-hlorid;

limunska kiselina, monohidrat; natrijum-citrat;

voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Ondansetron, rastvor za injekcije, ne treba primenjivati u istom špricu ili u istoj infuziji sa drugim lekovima (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)).

Ondansetron, rastvor za injekcije, može se mešati samo sa preporučenim infuzionim rastvorima (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)).

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: tri (3) godine.

Rok upotrebe nakon otvaranja/razblaživanja: Upotrebiti odmah.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor treba primeniti odmah nakon pripreme za upotrebu. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe predstavljaju odgovornost korisnika i normalno ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2 - 8ºC, osim ako se razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje gotovog leka je ampula od tamnog stakla tip I (Ph. Eur.).

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan PVC uložak sa jednom ampulom i uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Lek ONDA, rastvor za injekciju, ne treba podvrgavati dejstvu autoklava.

Lek ONDA, rastvor za injekciju, treba mešati samo sa onim infuzionim rastvorima koji su preporučeni.U skladu sa dobrom farmaceutskom praksom, intravenski rastvori treba da se pripremaju neposredno pre primene infuzijom. Međutim, dokazano je da su ondansetron injekcioni rastvori stabilni sedam dana na sobnoj temperaturi (ispod 25ºC) pod fluorescentnim svetlom ili u frižideru sa sledećim intravenskim rastvorima za infuije:

• Intravenska infuzija natrijum-hlorida (0,9%);
• Intravenska infuzija glukoze (5%);
• Intravenska infuzija manitola (10%);
• Ringerov rastvor za intravensku infuziju;
• Intravenska infuzija kalijum-hlorida (0,3%) i natrijum-hlorida (0,9%);
• I ntravenska infuzija kalijum-hlorida (0,3%) i glukoze (5%).

Ispitivanje kompatibilnosti je izvršeno u infuzionim kesama od polivinil-hlorida, infuzioniom kesama koje nisu od polivinil-hlorida, staklenim bocama Ph.Eur. tip I i infuzionim setom od polivinil-hlorida.

Razblaženja leka ONDA, rastvora za injekciju, u infuzionom rastvoru natrijum-hlorida 0,9% w/v ili u infuzionom rastvoru glukoze 5% w/v, kako se pokazalo, stabilna su u injekcionim špricevima od polipropilena.

Smatra se da bi lek ONDA, rastvor za injekciju, razblažen sa drugim kompatibilnim infuzionim tečnostima, bio stabilan u injekcionim špricevima od polipropilena.

Napomena: ukoliko je potrebno produženo vreme čuvanja rastvora, treba obezbediti odgovarajuće aseptične uslove.

Kompatibilnost sa drugim lekovima:

Lek ONDA, rastvor za injekciju, može se primeniti u obliku intravenske infuzije brzinom od 1 mg/sat, pomoću kese za infuziju ili infuzione pumpe. Sledeći lekovi se mogu primeniti istovremeno sa ondansetronom, putem Y-nastavka seta za primenu infuzije, pri koncentracijama ondansetrona od 16 do 160 mikrograma/mL (na primer, 8 mg/500 ml odnosno 8 mg/50 mL,);

Cisplatin

Koncentracije do 0,48 mg/mL (na primer, 240 mg u 500 mL) primenjene u intervalu od jednog do osam sati.