Omnitrope® 5mg/1.5mL rastvor za injekciju u ulošku

Odojčad, deca i adolescenti

• Poremećaj rasta usled nedovoljne sekrecije hormona rasta (GH)
• Poremećaj rasta usled Tarnerovog sindroma
• Poremećaj rasta usled hronične bubrežne insuficijencije
• Poremećaj rasta (trenutna visina SDS <-2,5 i visina u odnosu na roditelje SDS<-1, SDS- skor standardne devijacije) kod niske dece/adolescenata koja su rođena mala za gestacijski uzrast (SGA), sa telesnom masom na rođenju i/ili dužinom ispod -2 standardne devijacije (SD), koja nisu uspela da nadoknade zaostajanje u rastu (brzina rasta (HV) SDS<0 tokom poslednje godine) do 4. godine života ili kasnije.
• Prader-Willi sindrom (PWS), za poboljšanje rasta i telesne konstitucije. Dijagnoza PWS mora biti potvrđena odgovarajućim genetskim testiranjem.

Odrasli

• Supstituciona terapija kod odraslih sa izraženom deficijencijom hormona rasta.
• Početak bolesti u odraslom uzrastu: pacijenti sa teškom deficijencijom hormona rasta povezanom sa deficijencijom drugih hormona (usled poznate hipotalamusne ili hipofizne patologije) i nedostatkom najmanje jednog hormona hipofize koji nije prolaktin.

Ovi pacijenti moraju se podvrgnuti dinamičkom ispitivanju u cilju potvrđivanja ili isključivanja dijagnoze nedostatka hormona rasta.

• Početak bolesti u detinjstvu: pacijenti sa deficijencijom hormona rasta u toku detinjstva (usled kongenitalnih, genetskih, stečenih ili idiopatskih uzroka).

Kod pacijenata sa deficijencijom hormona rasta koja je nastupila u detinjstvu, treba ponovo proceniti kapacitet za sekreciju hormona rasta nakon završetka longitudinalnog rasta. Kod pacijenata sa velikom verovatnoćom trajne deficijencije hormona rasta, tj. kongenitalnim uzrokom ili deficijencijom hormona rasta koja je posledica hipotalamusno-hipofiznog oboljenja ili moždanog inzulta, faktor rasta sličan insulinu (IGF- 1) unutar skora standardne devijacije trenutne visine (SDS< -2) nakon najmanje 4 nedelje bez terapije hormonom rasta, treba smatrati dovoljnim dokazom teške deficijencije hormona rasta.

Kod svih ostalih pacijenata potrebno je odrediti IGF-1 i sprovesti jedan test stimulacije hormona rasta.

Postavljanje dijagnoze, te započinjanje i praćenje terapije somatropinom treba da sprovode lekari sa odgovarajućom specijalizacijom i iskustvom u dijagnostici i terapiji pacijenata sa poremećajem rasta.

Doziranje

Pedijatrijska populacija

Doziranje i raspored primene leka moraju se odrediti pojedinačno za svakog pacijenta.

Poremećaj rasta usled nedovoljne sekrecije hormona rasta kod pedijatrijskih pacijenata

Generalno, preporučuje se doza od 0,025-0,035 mg/kg/dan ili 0,7-1,0 mg/m²/dan. Primenjivane su čak i više doze.

Kada deficijencija hormona rasta nastala u detinjstvu nastavi da traje do adolescencije, lečenje treba nastaviti do postizanja potpunog telesnog razvoja (npr. telesna konstitucija, koštana masa). U cilju praćenja, jedan od terapijskih ciljeva tokom prelaznog perioda je postizanje normalne maksimalne koštane mase definisane kao T- skor > -1 (standardizovano prema prosečnoj maksimalnoj koštanoj masi kod odraslih merenoj dvostrukom apsorpciometrijom X-zraka, uzimajući u obzir pol i etničku pripadnost). Za smernice o doziranju, videti odeljak u nastavku, koji se odnosi na odrasle pacijente.

Prader-Willi sindrom, za poboljšanje rasta i telesne konstitucije kod pedijatrijskih pacijenata

Generalno, preporučuje se doza od 0,035 mg/kg/dan ili 1,0 mg/m²/dan. Ne sme se premašiti dnevna doza od 2,7 mg. Terapiju ne treba primenjivati kod pedijatrijskih pacijenata čija je brzina rasta manja od 1 cm za godinu dana i ako se kod ovih pacijenata bliži zatvaranje epifiza.

Poremećaj rasta kod Tarnerovog sindroma

Preporučuje se doza od 0,045-0,050 mg/kg/dan ili 1,4 mg/m²/dan.

Poremećaj rasta usled hronične bubrežne insuficijencije

Preporučuje se doza od 1,4 mg/m²/dan (0,045-0,050 mg/kg/dan). Ako je brzina rasta suviše mala mogu biti potrebne i veće doze. Nakon 6 meseci terapije može biti potrebna korekcija doze (videti odeljak 4.4).

Poremećaj rasta kod niske dece/adolescenata koja su rođena mala za gestacijsko doba (SGA)

Obično se preporučuje doza od 0,035 mg/kg/dan (1,0 mg/m²/dan) do postizanja konačne visine (videti odeljak 5.1). Terapiju treba prekinuti nakon prve godine terapije ako je brzina rasta SDS<+1. Terapiju treba prekinuti ako je brzina rasta <2 cm/godina i ako je, što je potrebno potvrditi, koštana starost >14 godina (devojčice) ili >16 godina (dečaci), što odgovara zatvaranju epifiza.

Preporuke za doziranje kod pedijatrijskih pacijenata

Nedostatak hormona rasta kod odraslih pacijenata

Kod pacijenata koji nastavljaju sa terapijom hormonom rasta nakon detinjstva u kome je nastala deficijencija hormona rasta, preporučena doza za ponovni početak terapije iznosi 0,2 – 0,5 mg na dan. Dozu treba postepeno povećavati ili smanjivati u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta, procenjenih na osnovu koncentracije IGF-1.

Kod odraslih pacijenata sa deficijencijom hormona nastalom u odraslom uzrastu, terapiju treba započeti niskom dozom od 0,15-0,3 mg/dan. Dozu treba postepeno povećavati u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta, procenjenih na osnovu koncentracije IGF-1.

U oba slučaja, cilj terapije je da se postigne koncentracija insulinu sličnog faktora rasta (IGF-1) unutar 2SSD od srednje vrednosti korigovane za uzrast. Pacijentima sa normalnom koncentracijom IGF-1 na početku terapije treba davati hormon rasta sve dok nivo IGF-1 ne dostigne gornju granicu normalnih vrednosti, ne prelazeći 2 SSD. Klinički odgovor i neželjeni efekti takođe se mogu koristiti kao smernice za titriranje doze. Doza održavanja retko prelazi 1,0 mg dnevno. Kod žena mogu biti potrebne veće doze nego kod muškaraca, pri čemu muškarci pokazuju povećanje osetljivosti na IGF-1 tokom vremena. Ovo znači da postoji rizik od nedovoljnog doziranja kod žena, posebno koje su na supstitucionoj terapiji oralnim estrogenenima, kao i od prekomernog doziranja kod muškaraca. Stoga se prikladnost doze hormona rasta mora kontrolisati na svakih 6 meseci. Kako se normalna fiziološka produkcija hormona rasta smanjuje sa godinama, potrebna doza se može smanjivati.

Posebne populacije pacijenata Stariji pacijenti

Kod pacijenata starijih od 60 godina, terapiju treba započeti dozom od 0,1-0,2 mg/dan i polako je povećavati, u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta. Potrebno je primenjivati najmanju efektivnu dozu. Doza održavanja kod ovih pacijenata retko prelazi 0,5 mg/dan.

Način primene

Injekciju treba primeniti supkutano. Menjati mesto primene leka radi sprečavanja lipoatrofije. Za uputstvo o upotrebi i rukovanju, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na somatropin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Somatropin se ne sme primenjivati ako postoji bilo kakav dokaz tumorske aktivnosti. Intrakranijani tumori moraju biti neaktivni, a antitumorska terapija mora biti završena pre započinjanja terapije hormonom rasta. Terapiju treba prekinuti ako postoje dokazi o rastu tumora.

Somatropin se ne sme primenjivati za stimulisanje rasta kod dece sa zatvorenim epifizama.

Pacijenti sa akutnim kritičnim oboljenjima koji imaju komplikacije nakon operacija na otvorenom srcu, abdominalnih operacija, multiplih akcidentalnih trauma, akutne respiratorne insuficijencije ili sličnih stanja ne smeju se lečiti somatropinom (za pacijente koji podležu supstitucionoj terapiji, videti odeljak 4.4).

Maksimalna preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti (videti odeljak 4.2).

Uvođenje terapije somatropinom može rezultirati inhibicijom 11βHSD-1 i smanjenim koncentracijama kortizola u serumu. Kod pacijenata lečenih somatropinom može se otkriti prethodno nedijagnostifikovani centralni (sekundarni) hipoadrenalizam, tako da može biti potrebna supstituciona terapija glukokortikoidima. Pored toga, pacijentima koji se leče supstitucionom terapijom glukokortikoidima zbog prethodno dijagnostifikovanog hipoadrenalizma može biti potrebno povećanje doze održavanja ili doze u stresnim situacijama nakon što započnu lečenje somatropinom (videti odeljak 4.5).

Primena sa peroralnom estrogenskom terapijom

Ako žena koja uzima somatropin započne peroralnu estrogensku terapiju, možda će biti potrebno da se poveća doza somatropina kako bi se nivoi IGF-1 u serumu održali unutar normalnog raspona za doba. I obrnuto, ako žena koja uzima somatropin prekine peroralnu estrogensku terapiju, možda će biti potrebno smanjenje doze somatropina kako bi se izbegao višak hormona rasta i/ili nastanak neželjenih dejstava (videti odeljak 4.5).

Osetljivost na insulin

Somatropin može smanjiti osetljivost na insulin. Kod pacijenata sa dijabetesom (mellitus), nakon uvođenja somatropina može biti potrebno prilagođavanje doze insulina. Tokom terapije somatropinom, potrebno je pažljivo pratiti pacijente sa dijabetesom, glukoznom intolerancijom ili dodatnim faktorima rizika za razvoj dijabetesa.

Funkcija štitaste žlezde

Hormon rasta povećava ekstratiroidnu konverziju T4 u T3, koja može dovesti do smanjenja koncentarcije T4 i povećanja koncentracije T3 u serumu. Dok su periferne vrednosti tireoidnih hromona ostale u granicama referentnog raspona kod zdravih ispitanika, kod ispitanika sa supkliničim hipotireoidizmom teoretski se može razviti hipotireoidizam. Zbog toga je neophodno pratiti funkciju štitaste žlezde kod svih pacijenata. Kod pacijenata sa hipopituitarizmom koji su na standardnoj supstituionoj terapiji, potrebno je posebno pažljivo pratiti potencijalni efekat terapije hormonom rasta na funkciju štitaste žlezde.

Kod deficijencije hormona rasta, nastale usled lečenja maligne bolesti, preporučuje se da se praćenje znakova relapsa maligne bolesti. Kod osoba koje su imale maligno oboljenje u detinjstvu, a koje su lečene somatropinom, primećen je povećan rizik od pojave drugog novog tumora, nakon prvog tumora. Najčešći među tim drugim tumorima bili su intrakranijalni tumori, posebno meningeomi kod pacijenata koji su imali radijacionu terapiju glave zbog prvog tumora.

Kod pacijenata sa endokrinim poremećajima, uključujući deficijenciju hormona rasta, pojava epifiziolize u predelu kuka češća je nego u opštoj populaciji. Pacijente koji tokom terapije somatropinom hramlju, potrebno je klinički pregledati.

Benigna intrakranijana hipertenzija

U slučaju teških ili učestalih glavobolja, problema sa vidom, mučnine i/ili povraćanja, preporučuje se fundoskopija zbog mogućeg edema papile. Ako se potvrdi edem papile, treba uzeti u obzir dijagnozu benigne intrakranijalne hipertenzije i, prekid dalje terapije hormonom rasta, ukoliko je potrebno. Trenutno nema dovoljno dokaza da bi se mogli dati specifični saveti o nastavljanju terapije hormonom rasta kod pacijenata sa izlečenom intrakranijalnom hipertenzijom. Ako se ponovo započne terapija hormonom rasta neophodno je pažljivo praćenje stanja pacijenta radi ranog uočavanja simptoma intrakranijalne hipertenzije.

Leukemija

Leukemija je primećena kod malog broja pacijenata sa nedostatkom hormona rasta, od kojih su neki bili lečeni somatropinom. Međutim, nema dokaza da je incidencija leukemije povećana kod pacijenata koji primaju hormon rasta, a kod kojih predisponirajući faktori nisu prisutni.

Antitela

Kod malog procenta pacijenata mogu se razviti antitela na lek Omnitrope. Lek Omnitrope doveo je do stvaranja antitela kod oko 1% pacijenata. Ova antitela imaju nisku sposobnost vezivanja, pa nemaju uticaja

na brzinu rasta. Ispitivanje na prisustvo antitela na somatropin, treba sprovesti kod svih pacijenata sa neobjašnjivim izostankom odgovora na lek.

Stariji pacijenti

Iskustvo sa primenom leka kod pacijenata starijih od 80 godina je ograničeno. Stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na dejstvo leka Omnitrope i stoga, mogu biti skloniji pojavi neželjenih reakcija.

Akutna kritična bolest

Dejstvo somatropina na oporavak ispitivano je u dve placebo-kontrolisane studije koje su uključivale 522 kritično bolesna odrasla pacijenta sa komplikacijama nakon operacije na otvorenom srcu, abdominalne operacije, višestruke traume ili akutne respiratorne insuficijencije. Smrtnost je bila veća kod pacijenata lečenih sa 5,3 ili 8 mg somatropina dnevno, nego kod pacijenata koji su primali placebo, 42% naspram 19%. Na osnovu ovih informacija, ovakvi pacijenti ne smeju se lečiti somatropinom. Pošto nema dostupnih informacija o bezbednosti supstitucione terapije hormonom rasta kod pacijenata u akutnom kritičnom stanju, potrebno je proceniti koristi od produženja ove terapije u takvoj situaciji, u odnosu na moguće rizike koje to produženje uključuje.

Kod svih pacijenata kod kojih se razvije druga ili slična akutna kritična bolest, mora se proceniti moguća korist od daljeg lečenja somatropinom u odnosu na moguće rizike koje to produženje uključuje.

Pedijatrijska populacija

Pankreatitis

Mada je redak, pankreatitis treba uzeti u obzir kod dece lečene somatropinom kod kojih se ispolji abdominalni bol.

Prader-Willi sindrom (PWS)

Kod pacijenata sa PWS, terapiju treba uvek kombinovati sa dijetom sa smanjenim unosom kalorija.

Zabeleženi su slučajevi sa smrtnim ishodom povezanim sa primenom hromona rasta kod pedijatrijskih pacijenata sa PWS koji su imali jedan ili više od sledećih faktora rizika: izražena gojaznost (pacijenti kod kojih je odnos telesne mase/visine veći od 200%), prethodna oslabljena respiratorna funkcija ili „sleep apnea“ (prestanak disanja u snu) ili neodređena respiratorna infekcija. Rizik kod pacijenata koji imaju PWS i jedan ili više od navedenih faktora rizika, može biti povećan.

Pre započinjanja terapije somatropinom, kod pacijenata sa PWS treba proveriti da li postoji opstrukcija gornjih disajnih puteva, apnea u snu ili respiratorna infekcija.

Ukoliko se tokom provere da li postoje znaci opstrukcije gornjih disajnih puteva pronađu patološki nalazi, dete treba uputiti specijalisti otorinolaringologije radi lečenja i rešavanja respiratornog poremećaja, pre započinjanja terapije hormonom rasta.

Ako se tokom terapije somatropinom kod pacijenata jave znaci opstrukcije gornjih disajnih puteva (uključujući pojavu ili pojačanje hrkanja), ovu terapiju treba prekinuti i obaviti novi otorinolaringološki pregled.

Kod svih pacijenata sa PWS mora se proveriti postojanje apnee u snu i ako se sumnja na ovo stanje, potrebno je takve pacijente nadzirati. Kod pacijenata se moraju pratiti i eventualni znaci respiratornih infekcija, koja se mora što pre dijagnostikovati i potom agresivno lečiti.

Pre započinjanja i tokom terapije somatropinom, svi pacijenti sa PWS moraju efikasno kontrolisati telesnu masu.

Kod pacijenata sa PWS pojava skolioze je česta. Skolioza može progredirati kod svakog deteta tokom naglog rasta. Tokom terapije treba pratiti pojavu znakova skolioze.

Iskustva sa produženom terapijom odraslih i pacijenata sa PWS su ograničena.

Deca rođena mala za gestacijski uzrast

Kod dece/adolescenata niskog rasta, koja su rođena mala za gestacijski uzrast, pre započinjana terapije somatropinom potrebno je isključiti druge medicinske razloge (ili terapije) koji mogu da objasne poremećaj rasta.

Kod dece/adolescenata koji su rođeni mali za gestacijski uzrast, preporučuje se merenje insulina i glukoze u krvi natašte, pre započinjanja terapije i potom jednom godišnje. Kod pacijenata sa povećanim rizikom za razvoj dijabetesa melitusa (npr. usled porodične anamneze dijabetesa, gojaznosti, teške insulinske rezistencije ili akantoze- acanthosis nigricans) potrebno je uraditi test oralnog opterećenja glukozom (OGTT). Ako rezultati pokažu manifestni dijabetes, ne sme se primenjivati hormon rasta.

Kod dece/adolescenata koji su rođeni mali za gestacijski uzrast, preporučuje se merenje koncentarcije IGF-I pre započinjanja terapije i potom dva puta godišnje. Ako na ponovljenim merenjima nivo IGF-I prelazi vrednost od +2SD u odnosu na referentne vrednosti za uzrast i pubertetski status, za korekciju doze može se uzeti u obzir odnos vrednosti IGF-I/IGFBP-3.

Iskustva sa započinjanjem terapije neposredno pre početka puberteta kod dece/adolescenata koji su rođeni mali za gestacijski uzrast su ograničena. Zbog toga se ne preporučuje započinjanje terapije neposredno pre početka puberteta. Iskustva kod pacijenata sa Silver-Russell – ovim sindromom su ograničena.

Ukoliko se terapija hormonom rasta kod dece/adolescenata koji su rođeni mali za gestacijski uzrast prekine pre dostizanja konačne visine, može se izgubiti deo visine koji je postignut lečenjem.

Hronična bubrežna insuficijencija

U slučaju hronične bubrežne insuficijencije, pre započinjanja terapije hormonom rasta funkcija bubrega treba da bude ispod 50% od normalne. Da bi se potvrdio poremećaj rasta, potrebno je pratiti rast tokom jedne godine pre uvođenja terapije. Tokom ovog perioda, potrebno je započeti konzervativno lečenje bubrežne insuficijencije (koja uključuje kontrolu acidoze, hiperparatireoidizma i nutritivnog statusa) i održavati ga tokom terapije hormonom rasta.

U slučaju transplantacije bubrega terapiju treba prekinuti.

Za sada, nisu dostupni podaci o konačnoj visini kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom koji su lečeni lekom Omnitrope.

Zbog prisustva benzilalkohola, lek se ne sme primeniti kod prevremeno rođene dece ili novorođenčadi. Može uzrokovati toksične ili anafilaktičke reakcije kod odojčadi i dece mlađe od 3 godine.

Istovremeno lečenje glukokortikoidima inhibira delovanje leka Omnitrope na podsticanje rasta. Pacijentima s nedostatkom ACTH-a treba pažljivo prilagoditi supstitucionu terapiju glukokortikoidima kako bi se izbeglo inhibirajuće dejstvo na rast.

Hormon rasta smanjuje pretvaranje kortizona u kortizol i može otkriti prethodno neotkriven centralni hipoadrenalizam ili dovesti do neefikasnosti niskih doza supstitucione terapije glukokortikoidima (videti odeljak 4.4).

Kod žena na supstitucionoj peroralnoj estrogenskoj terapiji možda će biti potrebna viša doza hormona rasta kako bi se postigao cilj lečenja (videti odeljak 4.4).

Podaci dobijeni ispitivanjem interakcija kod odraslih osoba sa deficijencijom hormona rasta, pokazuju da primena somatropina može povećati klirens jedinjenja za koje je poznato da ih metabolizuju izoenzimi citohroma P450. Može doći do značajnog porasta klirensa jedinjenja metabolisanih putem citohroma P450

3A4 (kao što su polni hormoni, kortikosteroidi, antikonvulzivi i ciklosporin), što dovodi do niske koncentracije ovih jedinjenja u plazmi. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat. Takođe, pogledajte i podatke koji se odnose na dijabetes melitus i poremećaje tireoideje u odeljku 4.4 i podatke koji se odnose na oralnu supstitucionu terapiju estrogenom u odeljku 4.2.

Trudnoća

Nema podataka ili postoje samo ograničeni podaci o primeni somatropina kod trudnica. Ispitivanja na životinjama su nedovoljna za konačan zaključak o reproduktivnoj toksičnosti (videti odeljak 5.3). Ne preporučuje se primena somatropina tokom trudnoće, niti kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.

Dojenje

Nisu sprovedene kliničke studije sa somatropinom kod žena koje doje. Nije poznato da li se somatropin izlučuje u majčino mleko, ali je resorpcija intaktnih proteina iz gastrointestinalnog trakta odojčeta izuzetno mala. Stoga je neophodan oprez kada se lek Omnitrope primenjuje kod dojilja.

Plodnost

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka Omnitrope na plodnost.

Lek Omnitrope nema uticaj ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Kod pacijenata sa nedostatkom hormona rasta prisutna je deficijencija ekstracelularnog volumena. Ova deficijencija se veoma brzo koriguje, nakon početka terapije somatropinom. Kod odraslih pacijenata česte su neželjene reakcije povezane sa zadržavanjem tečnosti, kao što su periferni edem, mišićno-koštana ukočenost, artralgija, mialgija i parestezije. Ove neželjene reakcije su blage do umerene, javljaju se tokom prvih nekoliko meseci terapije i povlače se spontano ili nakon smanjenja doze.

Incidencija ovih neželjenih reakcija povezana je sa primenjenom dozom, starošću pacijenta i verovatno je obrnuto proporcionalna uzrastu pacijenata u vreme pojave nedostatka hormona rasta. Kod dece, ovakve neželjene reakcije javljaju se povremeno.

Lek Omnitrope dovodi do stvaranja antitela kod približno 1% pacijenata. Sposobnost vezivanja ovih antitela bila je mala i njihovo stvaranje nije bilo povezano sa bilo kakvim kliničkim promenama kod pacijenata (videti odeljak 4.4).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Tabele 1-6 prikazuju neželjene reakcije koje su razvrstane na osnovu klasifikacije prema sistemima organa i učestalosti prema sledećoj konvenciji: veoma često (>1/10), često (>1/100 do <1/10) , povremeno (>1/1000 do < 1/100) , retko (>1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Klinička ispitivanja kod dece sa deficijencijom hormona rasta

* Ova neželjena dejstva uglavnom su blaga do umerena, javljaju se tokom prvih meseci lečenja i prolaze spontano ili nakon smanjenja doze. Incidencija ovih neželjenih dejstava povezana je sa primenjenom dozom, uzrastom pacijenta, a moguće je i da je obrnuto povezan sa uzrastom pacijenta u vreme nastanka deficijencije hormona rasta.

$ Zabeležene su prolazne reakcije na mestu davanja injekcije kod dece.

‡ Klinički značaj nije poznat.

† Zabeleženo kod dece sa deficijencijom hormona rasta lečene somatropinom, ali izgleda da je incidencija slična kao kod dece bez deficijencije hormona rasta.

Klinička ispitivanja kod dece sa Turner-ovim sindromom

* Ova neželjena dejstva uglavnom su blaga do umerena, javljaju se tokom prvih meseci lečenja i prolaze spontano ili nakon smanjenja doze. Incidencija ovih neželjenih dejstava povezana je sa primenjenom dozom, uzrastom pacijenta, a moguće je i da je obrnuto povezana sa uzrastom pacijenta u vreme nastanka deficijencije hormona rasta.

$ Zabeležene su prolazne reakcije na mestu davanja injekcije kod dece.

‡ Klinički značaj nije poznat.

† Zabeleženo kod dece sa deficijencijom hormona rasta lečene somatropinom, ali izgleda da je incidencija slična kao kod dece bez deficijencije hormona rasta.

Klinička ispitivanja kod dece sa hroničnom renalnom insuficijencijom

* Ova neželjena dejstva uglavnom su blaga do umerena, javljaju se tokom prvih meseci lečenja i prolaze spontano ili nakon smanjenja doze. Incidencija ovih neželjenih dejstava povezana je sa primenjenom dozom, uzrastom pacijenta, a moguće je i da je obrnuto povezana sa uzrastom pacijenta u vreme nastanka deficijencije hormona rasta.

$ Zabeležene su prolazne reakcije na mestu davanja injekcije kod dece.

‡ Klinički značaj nije poznat.

† Zabeleženo kod dece sa deficijencijom hormona rasta lečene somatropinom, ali izgleda da je incidencija slična kao kod dece bez deficijencije hormona rasta.

Klinička ispitivanja kod dece koja su rođena mala za gestacijski uzrast

* Ova neželjena dejstva uglavnom su blaga do umerena, javljaju se tokom prvih meseci lečenja i prolaze spontano ili nakon smanjenja doze. Incidencija ovih neželjenih dejstava povezana je sa primenjenom dozom, uzrastom pacijenta, a moguće je i da je obrnuto povezana sa uzrastom pacijenta u vreme nastanka deficijencije hormona rasta.

$ Zabeležene su prolazne reakcije na mestu davanja injekcije kod dece.

‡ Klinički značaj nije poznat.

† Zabeleženo kod dece sa deficijencijom hormona rasta lečene somatropinom, ali izgleda da je incidencija slična kao kod dece bez deficijencije hormona rasta.

Klinička ispitivanja kod Prader-Willi-jevog sindroma

* Ova neželjena dejstva uglavnom su blaga do umerena, javljaju se tokom prvih meseci lečenja i prolaze spontano ili nakon smanjenja doze.Iincidencija ovih neželjenih reakcije povezana je sa primenjenom dozom, uzrastom pacijenta, a moguće je i da je obrnuto povezana sa uzrastom pacijenta u vreme nastanka deficijencije hormona rasta.

$ Zabeležene su prolazne reakcije na mestu davanja injekcije kod dece.

‡ Klinički značaj nije poznat.

† Zabeleženo kod dece sa deficijencijom hormona rasta lečene somatropinom, ali izgleda da je incidencija slična kao kod dece bez deficijencije hormona rasta.

Klinička ispitivanja kod odraslih sa deficijencijom hormona rasta

* Ova neželjena dejstva uglavnom su blaga do umerena, javljaju se tokom prvih meseci lečenja i prolaze spontano ili nakon smanjenja doze. Incidencija ovih neželjenih dejstava povezana je sa primenjenom dozom, uzrastom pacijenta, a moguće je i da je obrnuto povezana sa uzrastom pacijenta u vreme nastanka deficijencije hormona rasta.

$ Zabeležene su prolazne reakcije na mestu davanja injekcije kod dece.

‡ Klinički značaj nije poznat.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Sniženje nivoa kortizola u krvi

Zabeleženo je da somatropin smanjuje vrednosti kortizola u serumu, verovatno zbog uticaja na transportne proteine ili usled povećanja hepatičkog klirensa. Klinički značaj ovih nalaza može biti ograničen. Ipak, pre uvođenja terapije potrebna je optimizacija supstitucione terapije kortikosteroidima.

Prader-Willi-jev sindrom

U postmarketinškom periodu, prijavljeni su retki slučajevi iznenadne smrti pacijenata sa Prader-Willi-jevim sindromom lečenih somatropinom, iako uzročno-posledična povezanost nije dokazana.

Leukemija

Kod dece sa deficijencijom hormona rasta koja su lečena somatropinom, zabeleženi su (retko ili veoma retko) slučajevi leukemije i uključeni su u postmarketinško iskustvo. Međutim, nama dokaza o povećanom riziku od leukemije kod pacijenata bez predisponirajućih faktora, kao što su zračenje glave ili mozga.

Iskliznuće epifize glave femura i Legg-Calvé-Perthes-ova bolest

Iskliznuće epifize glave femura nastaje češće u slučaju endokrinih poremećaja i Legg-Calvé-Perthes-ova bolest zabeležena su kod dece lečene hormonom rasta. Iskliznuće epifize glave femura nastaje češće u slučaju endokrinih poremećaja, a Legg-Calvé-Perthes-ova bolest češća je u slučaju niskog stasa. Međutim, nije poznato da li se ova dva patološka stanja češća ili ne za vreme terapije somatropinom. Ove dijagnoze treba uzeti u obzir kod deteta sa nelagodnošću ili bolom u kuku ili kolenu.

Druge neželjene reakcije

Drugim neželjenim reakcijama mogu se smatrati klasni efekti somatropina, kao što su moguća hiperglikemija prouzrokovana smanjenom osetljivošću na insulin, smanjen nivo slobodnog tiroksina i benigna intrakranijalna hipertenzija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka.Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Simptomi:

Akutno predoziranje može dovesti na početku do hipoglikemije, a kasnije do hiperglikemije.

Dugotrajno predoziranje može dovesti do pojave znakova i simptoma za koje se zna da se javljaju kod viška humanog hormona rasta.

Farmakoterapijska grupa: Hormoni hipofize i hipotalamusa i analozi; somatropin i agonisti somatropina

ATC šifra: H01AC01

Lek Omnitrope pripada grupi biološki sličnih lekova (biosimilari). Detaljnije informacije dostupne su na web stranici Evropske agencije za lekove http://www.ema.europa.eu

Mehanizam dejstva

Somatropin je jak metabolički hormon važan za metabolizam lipida, ugljenih hidrata i proteina. Kod dece sa nedovoljno endogenog hormona rasta, somatropin stimuliše linearni rast i povećava brzinu rasta. Kod odraslih i dece, somatropin održava normalan sastav organizma povećavanjem zadržavanja azota i stimulacijom rasta skeletnih mišića, kao i mobilizacijom telesne masti. Viscelarno masno tkivo je naročito osetljivo na somatropin. Pored pojačavanja lipolize, somatropin smanjuje i preuzimanje triglicerida u depoe telesne masti. Somatropin povećava koncentraciju IGF-1 (faktor rasta sličan insulinu-1) i IGFBP3 (protein koji vezuje faktor rasta sličan insulinu-3) u serumu. Pored toga, zabeležena su i sledeća delovanja.

Farmakodinamski efekti

Metabolizam lipida

Somatropin indukuje jetrene receptore za LDL holesterol i utiče na profil lipida i lipoproteina u serumu. Primena somatropina kod pacijenata sa deficijencijom hormona rasta generalno smanjuje LDL i apolipoprotein B u serumu. Takođe se može uočiti i smanjenje ukupnog holesterola u serumu.

Metabolizam ugljenih hidrata

Somatropin povećava vrednosti insulina, ali glukoza u krvi izmerena natašte obično ostaje nepromenjena. Kod dece sa hipopituitarizmom može se javiti hipoglikemija natašte. Ovo stanje je reverzibilno sa somatropinom.

Metabolizam vode i minerala

Deficijencija hormona rasta je povezana sa smanjenjem volumena plazme i ekstracelularne tečnosti. Oba volumena se brzo povećavaju nakon lečenja somatropinom. Somatropin indukuje zadržavanje natrijuma, kalijuma i fosfora.

Metabolizam kostiju

Somatropin stimuliše pregradnju kostiju. Dugotrajna primena somatropina kod pacijenata sa deficijencijom hormona rasta sa osteopenijom dovodi do porasta sadržaja minerala i gustine kostiju na mestima opterećenja.

Fizički kapacitet

Snaga mišića i sposobnost za fizičke vežbe poboljšavaju se posle dugotrajnog lečenja somatropinom. Somatropin povećava i minutni volumen srca, ali mehanizam još uvek nije razjašnjen. Tom efektu može da doprinese smanjenje perifernog vaskularnog otpora.

Klinička efikasnost i bezbednost

Tokom kliničkih studija kod niske dece/adolescenata koji su rođeni mali za gestacijsko doba za lečenje su korišćene doze od 0,033 i 0,067 mg /kg telesne mase/dan do postizanja konačne visine. Kod 56 neprekidno lečenih pacijenata koji su dostigli (skoro) konačnu visinu, srednja promena u visini od početka lečenja iznosila je +1,90 SDS (0,033 mg/kg telesne mase/dan) i +2,19 SDS (0,067 mg /kg telesne mase/dan). Podaci iz literature od nelečene dece/adolescenata koji su rođeni mali za gestacijsko doba bez ranog spontanog ubrzanog rasta, sugerišu kasniji rast od 0,5 SDS. Dugoročni podaci o bezbednosti još uvek su ograničeni.

Resorpcija

Bioraspoloživost supkutano primenjenog somatropina iznosi približno 80% i kod zdravih ispitanika i kod pacijenata sa deficijencijom hormona rasta.

Supkutana doza od 5 mg leka Omnitrope 5 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju kod zdravih odraslih osoba dovodi do vrednosti Cmax od 72 ± 28 mikrograma/L u plazmi, odnosno srednje vrednosti tmax od 4 ± 2 sata.

Supkutana doza od 5 mg leka Omnitrope 10 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju kod zdravih odraslih osoba dovodi do vrednosti Cmax od 74 ± 22 mikrograma /L u plazmi, odnosno srednje vrednosti tmax od 3,9 ± 1,2 sata.

Supkutana doza od 5 mg leka Omnitrope 15 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju kod zdravih odraslih osoba dovodi do vrednosti Cmax od 52 ± 19 mikrograma /L u plazmi, odnosno srednje vrednosti tmax od 3,7 ± 1,2 sata.

Eliminacija

Srednje terminalno poluvreme eliminacije somatropina posle intravenske primene kod odraslih pacijenata sa deficijencijom hormona rasta je oko 0,4 sata. Međutim, nakon supkutane primene leka Omnitrope 5 mg/1,5 mL, i Omnitrope 10 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju, dostiže se poluvreme eliminacije od 3 sata, a nakon supkutane primene leka Omnitrope 15 mg/1,5 mL dostiže se poluvreme eliminacije od 2,76 sati.Uočena razlika se verovatno javlja zbog spore resorpcije sa mesta primene leka nakon supkutane primene.

Posebne populacije

Čini se da je apsolutna bioraspoloživost slična kod muškaraca i žena nakon supkutane primene.

Informacije o farmakokinetici somatropina kod gerijatrijske i pedijatrijske populacije, kod različitih rasa i kod pacijenata sa insuficijecijom bubrega, jetre ili srca nedostaju ili su nepotpune.

U studijama subakutne toksičnosti i lokalne podnošljivosti leka Omnitrope, nisu uočeni klinički značajni efekti.

U ostalim studijama sa somatropinom koje se tiču generalne toksičnosti, lokalne podnošljivosti i reproduktivne toksičnosti nisu uočeni klinički značajni efekti.

In vitro i in vivo studije genotoksičnosti sa somatropinom, u smislu genskih mutacija i indukcije hromozomskih aberacija bile su negativne.

U jednoj in vitro studiji sprovedenoj na limfocitima pacijenata posle dugotrajnog lečenja somatropinom i posle dodavanja radiomimetičkog leka bleomicina uočena je povećana fragilnost hromozoma. Klinički značaj ovog nalaza nije jasan.

U drugoj studiji sa somatropinom, nije uočeno povećanje hromozomskih abnormalnosti u limfocitima pacijenata koji su dugotrajno lečeni somatropinom.

Omnitrope 5 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat

Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat Manitol

Poloksamer 188 Benzilalkohol

Fosforna kiselina (za podešavanje pH) Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekciju

Omnitrope 10 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat

Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat Poloksamer 188

Fenol Glicin

Fosforna kiselina (za podešavanje pH) Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekciju

Omnitrope 15 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat

Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat Natrijum-hlorid

Poloksamer 188 Fenol

Fosforna kiselina (za podešavanje pH) Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekciju

U odsustvu kompatibilnih studija, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Omnitrope 5 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku 2 godine

Omnitrope 10 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku 18 meseci

Omnitrope 15 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku 18 meseci

Rok upotrebe nakon otvaranja:

Nakon prve upotrebe uložak treba da ostane u penu, pa se mora čuvati u frižideru (2ºC - 8ºC), najduže 28 dana. Čuvati i transportovati u frižideru (2ºC - 8ºC). Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom penu, radi zaštite od svetlosti.

Neotvoreni uložak: Čuvati i transportovati u frižideru (2ºC - 8ºC). Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja leka nakon prve upotrebe, videti odeljak 6.3.

1,5 mL rastvora za injekciju u ulošku (bezbojno staklo tip I) sa klipom (silikonizirani bromobutil) na jednoj strani i diskom (bromobutil) i zatvaračem (aluminijum) na drugoj strani.

Stakleni uložak je trajno ugrađen u providni plastični držač uloška sa navojima na jednom kraju. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 napunjeni uložak i Uputstvo za lek.

Lek Omnitrope je sterilni rastvor za supkutanu primenu koji se nalazi u staklenom ulošku. Lek se može odmah upotrebiti.

Za višekratnuupotrebu. Primenjivati samo sa SurePal 5, injekciono sredstvo specijalno napravljeno za upotrebu Omnitrope, rastvor za injekciju u ulošku 5 mg/1,5 mL, SurePal 10 za upotrebu leka Omnitrope, rastvor za injekciju u ulošku 10 mg/1,5 mL i SurePal 15 za upotrebu leka Omnitrope, rastvor za injekciju u ulošku 15 mg/1,5 mL . Lek treba primeniti pomoću sterilnih pen igala za jednokratnu upotrebu. Lekari i

drugo kvalifikovano medicinsko osoblje trebali bi na adekvatan način da obuče pacijente i njihove staratelje kako bi pravilno koristili Omnitrope uložak i pen.

Ispod su navedene opšte preporuke za proceduru primene leka. Instrukcije proizvođača za svaki pen moraju se pratiti radi punjenja uloška, pričvršćivanja injekcione igle i primene leka.

• Potrebno je oprati ruke.
• Ako je rastvor zamućen ili sadrži čestice, ne sme se koristiti. Sadržaj mora biti bistar i bezbojan.
• Dezinfikujte gumenu membranu uloška čistim ubrusom.
• Ubacite uložak u SurePal 5, SurePal 10 odnosno SurePal 15 prateći instrukcije o upotrebi koje se dobijaju sa penom.
• Očistite mesto primene injekcije sa vatom natopljenom alkoholom
• Primenite odgovarajuću dozu u vidu supkutane injekcije pomoću sterilne pen igle. Uklonite pen iglu i bacite je u skladu sa propisima.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Omnitrope je rekombinantni humani hormon rasta (koji se naziva i somatropin). Ovaj lek ima istu strukuturu kao i prirodni humani hormon rasta koji je neophodan za rast kostiju i mišića. Takođe ubrzava odgovarajući razvoj masnog i mišićnog tkiva. Rekombinantan je, što znači da nije dobijen iz ljudskog ili životinjskog tkiva.

Lek Omnitrope se kod dece primenjuje za lečenje sledećih poremećaja rasta:

• ako ne rastete pravilno i nemate dovoljno svog hormona rasta.
• ako imate Turner-ov sindrom. Turner-ov sindrom je genetski poremećaj kod devojčica koji može uticati na rast - ako bolujete od njega, o tome će Vas obavestiti lekar.
• ako imate hroničnu slabost (insuficijenciju) bubrega. Smanjenje normalne funkcije bubrega može uticati na rast.
• ako ste rođeni mali ili sa malom telesnom masom. Hormon rasta može pomoći da više izrastete ako do četvrte godine života ili kasnije niste uspeli da dostignete vršnjake ili održite normalan rast.
• ako imate Prader-Willi sindrom (hromozomski poremećaj). Hormon rasta Vam može pomoći da više porastete ako još rastete, a ujedno poboljšava i oblikovanje sastava tela. Prekomerno masno tkivo će se smanjiti, a smanjena mišićna masa će se povećati.

Lek Omnitrope se kod odraslih primenjuje za:

• lečenje osoba sa izraženim nedostatkom hormona rasta. To se može javiti u odraslom dobu ili se nastaviti još od detinjstva.

Ako ste tokom detinjstva lečeni lekom Omnitrope zbog nedostatka hormona rasta, nakon završetka rasta ponovno će se ispitati stanje hormona rasta. Ako se potvrdi ozbiljan nedostatak hormona rasta, lekar će Vam predložiti nastavak lečenja lekom Omnitrope.

Samo lekar koji ima iskustva u terapiji hormonom rasta i koji je potvrdio Vašu dijagnozu treba da Vam propiše ovaj lek.

LekOmnitrope ne smete primenjivati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na somatropin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• obavestite svog lekara ako imate aktivni tumor (rak). Tumori moraju biti neaktivni a antitumorska terapija mora biti završena pre započinjanja terapije lekom Omnitrope.
• obavestite svog lekara ako Vam je lek Omnitrope propisan za stimulisanje rasta, a Vi ste već prestali da rastete (zatvorene epifize)
• ako ste ozbiljno bolesni (npr. komplikacije posle operacija na otvorenom srcu, abdominalne operacije, traume, akutna respiratorna insuficijencija ili slična stanja). Ako treba da imate, ili ste imali, veliku operaciju, ili ako idete u bolnicu iz bilo kog razloga, recite Vašem lekaru i podsetite druge lekare koje posećujete da koristite hormon rasta.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primenite lek Omnitrope.

• Ako ste na supstitucionoj terapiji glukokortikoidima, redovno se savetujte s lekarom, jer će Vam možda biti potrebno prilagođavanje doze glukokortikoida.
• Ako ste pod rizikom od nastanka dijabetesa, Vaš lekar će morati da prati vrednosti šećera u Vašoj krvi tokom terapije sa somatropinom.
• Ako imate dijabetes, važno je da tokom terapije somatropinom pažljivo pratite vrednosti šećera u krvi i da o rezultatima porazgovarate sa Vašim lekarom kako bi lekar odlučio da li je potrebno da promenite dozu leka za lečenje dijabetesa.
• Nakon započinjanja terapije somatropinom, kod nekih pacijenata je potrebno započeti terapiju nadoknade tiroidnog hormona (hormona štitaste žlezde).
• Ako dobijate terapiju tiroidnog hormona, može biti potrebno da se prilagodi doza tiroidnog hormona.
• Ako imate povišen intrakranijalni pritisak (koji uzrokuje simptome kao što su izražena glavobolja, problemi sa vidom ili povraćanje) obavestite lekara o tome.
• Ako hramljete ili počnete da hramljete tokom terapije hormonom rasta, obavestite o tome svog lekara.
• Ako dobijate somatropin zbog nedostatka hormona rasta, a nakon prethodnog tumora (raka), potrebno je da se redovno pregledate da bi se utvrdilo da li se tumor ponovo pojavio, ili neki drugi kancer.
• Ako osetite pogoršanje bola u stomaku treba da obavestite Vašeg lekara.
• Iskustvo kod pacijenata starijih od 80 godina je ograničeno. Starije osobe mogu biti osetljivije na delovanje somatropina i stoga, podložnije pojavi neželjenih dejstava.

Deca sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom

• Vaš lekar će ispitati funkciju Vaših bubrega i stepen rasta pre nego što započne sa primenom somatropina. Terapiju koju dobijate za bubrege treba nastaviti. Lečenje somatropinom treba prekinuti u slučaju transplantacije bubrega.

Deca sa Prader-Wili-jevim sindromom (PWS)

• Vaš lekar će Vam propisati restriktivnu dijetu da bi Vaša telesna masa bila pod kontrolom.
• Vaš lekar će proceniti da li imate znake opstrukcije gornjih disajnih puteva, „sleep apnea“ sindrom (stanje kada se tokom sna Vaše disanje prekida), ili respiratornu infekciju pre započinjanja terapije somatropinom.
• Tokom terapije somatropinom, obavestite lekara ako se kod Vas jave znaci opstrukcije gornjih disajnih puteva (uključujući započinjanje hrkanja ili pogoršanje hrkanja), Vaš lekar će morati da Vas pregleda i možda prekine terapiju somatropinom.
• Tokom terapije, Vaš lekar će proveriti da li imate znake skolioze, vrste deformiteta kičme.
• Ako se tokom terapije kod Vas razvije infekcija pluća obavestite lekara da bi mogao da započne lečenje ove infekcije.

Deca koja su rođena mala ili sa malom telesnom masom

• Ako ste na rođenju bili premali ili sa malom telesnom masom i imate između 9 i 12 godina, posavetujte se sa lekarom u vezi puberteta i lečenja ovim lekom.
• Terapiju treba nastaviti sve dok ne prestanete da rastete.
• Vaš lekar će proveravati vrednosti šećera i insulina u Vašoj krvi pre započinjanja terapije kao i jednom godišnje tokom lečenja.

Drugi lekovi i Omnitrope

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali, ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Posebno, obavestite svog lekara ako uzimate ili ste nedavno uzeli bilo koji od dole navedenih lekova. Možda će biti potrebno da lekar prilagodi Vašu dozu leka Omnitrope ili drugih lekova:

• lekove za lečenje dijabetesa,
• tiroidne hormone,
• lekove za kontrolu epilepsije (antikonvulzive),
• ciklosporin (lekovi koji slabe imunski sistem nakon transplantacije),
• estrogen koji uzimate oralnim putem, ili druge polne hormone,
• sintetičke hormone nadubrežne žlezde (kortikosteroide).

Vaš lekar će možda morati da prilagodi dozu ovih lekova ili dozu somatropina.

Primena leka Omnitrope sa hranom i pićima

Ovaj lek se može primenjivati nezavisno od uzimanja hrane ili pića.

Trudnoća i dojenje

Lek Omnitrope ne smete primenjivati ako ste trudni ili pokušavate da zatrudnite.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ovaj lek nema uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Omnitrope sadrži manje od 1 mmol/mL natrijuma (23 mg), tj. suštinski je bez natrijuma.

Lek Omnitrope rastvor za injekciju u ulošku 5 mg/1,5 mL sadrži benzilalkohol (1mL rastvora sadrži 9 mg benzilalkohola). Zabranjena je primena leka prevremeno rođenim bebama ili novorođenčadi. Takođe, mogu se javiti toksične ili anafilaktičke reakcije kod odojčadi i dece do 3 godine.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farnaceut ili medicinska sestra. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom, medicinskom sestrom ili farmaceutom.

Doza zavisi od Vaše telesne visine, stanja zbog koga dobijate ovaj lek i koliko dobro hormoni rasta deluju na Vas. Svako je različit. Lekar će Vas obavestiti o dozi leka Omnitrope u miligramima (mg) koja je određena posebno za Vas prema Vašoj telesnoj masi u kilogramima (kg) ili prema površini tela u kvadratnim metrima (m²) izračunato na osnovu visine i telesne mase, kao i rasporedu lečenja. Nemojte sami, bez savetovanja sa lekarom, menjati dozu ni raspored lečenja.

Preporučena doza je:

Deca sa nedostatkom hormona rasta:

0,025-0,035 mg/kg telesne mase na dan ili 0,7-1,0 mg/ m² telesne površine na dan. Mogu se koristi i veće doze. Ako se nedostatak hormona rasta nastavi i tokom adolescencije, lečenje lekom Omnitrope je potrebno nastaviti dok se ne završi fizički razvoj.

Deca sa Turner-ovim sindromom:

0,045-0,050 mg/kg telesne mase na dan ili 1,4 mg/ m² telesne površine na dan.

Deca sa hroničnom slabošću bubrega (bubrežnom insuficijencijom):

0,045-0,050 mg/kg telesne mase na dan ili 1,4 mg/ m² telesne površine na dan. Mogu biti potrebne veće doze ako brzina rasta suviše mala. Može biti potrebno prilagođavanje doze nakon 6 meseci terapije.

Deca sa Prader-Willi-jevim sindromom:

0,035 mg/kg telesne mase na dan ili 1,0 mg/ m² telesne površine na dan. Dnevna doza ne sme da premaši 2,7 mg. Terapija se ne sme primenjivati kod dece koja su skoro prestala da rastu posle puberteta.

Deca koja su rođena manja ili lakša nego što se očekuje i sa poremećajem rasta:

0,035 mg/kg telesne mase na dan ili 1,0 mg/ m² telesne površine na dan. Terapiju je važno nastaviti sve dok se ne dostigne konačna visina. Terapiju treba prekinuti posle godinu dana ako ne reagujete na terapiju ili ako ste dostigli Vašu konačnu visinu i prestali da rastete.

Odrasli sa nedostatkom hormona rasta:

Ako nastavite sa terapijom lekom Omnitrope nakon sprovedenog lečenja tokom detinjstva terapiju treba započeti sa 0,2-0,5 mg na dan. Ovu dozu treba postepeno povećavati ili smanjivati, u zavisnosti od rezultata analiza krvi, pokazanog kliničkog odgovora i ispoljenih neželjenih dejstava.

Ako nedostatak hormona rasta nastane tokom odraslog uzrasta, lečenje treba započeti dozom od 0,15-0,3 mg na dan. Ovu dozu treba postepeno povećavati, u skladu sa rezultatima analiza krvi, postignutog kliničkog odgovora i ispoljenih neželjenih efekata. Dnevna doza održavanja retko premašuje 1,0 mg na dan. Ženama može biti potrebna veća doza nego muškarcima. Doza se mora kontrolisati na svakih 6 meseci. Stariji od 60 godina terapiju mogu započeti dozom od 0,1-0,2 mg na dan, koju treba postepeno povećavati u skladu sa individualnim potrebama. Treba koristiti minimalnu efikasnu dozu. Doza održavanja retko premašuje 0,5 mg na dan. Morate se pridržavati uputstava koja ste dobili od svog lekara.

Ubrizgavanje leka Omnitrope

Ubrizgajte hormon rasta svakog dana u približno isto vreme. Vreme odlaska na spavanje je dobro vreme, jer ćete to najlakše zapamtiti. Takođe je prirodno da su nivoi hormona rasta viši noću.

Lek Omnitrope je namenjen za supkutanu upotrebu. Ovo znači da se lek se primenjuje pomoću kratkih injekcionih igala u potkožno masno tkivo, tik ispod kože. Većina ljudi ubrizgava injekciju u butinu ili stražnjicu. Ubrizgajte injekciju na mesto koje Vam je pokazao Vaš lekar. Masno tkivo ispod kože može se smanjiti na mestu injekcije. Da biste to izbegli, svaki put odaberite neko malo drugačije mesto za injekciju. To omogućava Vašoj koži i području ispod kože da se oporave od jedne injekcije pre nego što na to isto mesto primenite drugu injekciju.

Vaš lekar je već trebalo da Vam pokaže kako da primenite lek Omnitrope. Uvek ubrizgajte lek Omnitrope tačno onako kako Vam je lekar objasnio. Ako niste sigurni posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Lek Omnitrope je namenjen za višekratnu primenu. Primenjivati samo sa SurePal 5, injekcionim sredstvom specijalno napravljenim za upotrebu leka Omnitrope, rastvor za injekciju u ulošku, 5 mg/1,5 mL, SurePal 10 za upotrebu leka Omnitrope, rastvor za injekciju u ulošku 10 mg/1,5 mL i SurePal 15 za upotrebu leka Omnitrope, rastvor za injekciju u ulošku 15 mg/1,5 mL.

Kako da ubrizgate lek Omnitrope

U nastavku teksta su navedene instrukcije kako da sami sebi date lek Omnitrope. Molimo Vas da pažljivo pročitate instrukcije i pratite ih korak po korak. Vaš lekar će Vam pokazati kako da sami sebi date ovaj lek. Nemojte pokušavati sa primenom leka ako niste sigurni da ste razumeli proceduru i opremu za primenu injekcije.

• Lek Omnitrope se daje kao potokožna injekcija- Pažljivo pogledajte rastvor leka pre njegovog injektovanja i koristite ga samo ako je bistar i bezbojan.
• Menjajte mesto injekcije da bi se smanjili što je više moguće rizik od lokalne lipoatrofije (smanjenje lokalnog potkožnog masnog tkiva)

Priprema:

Prikupite neophodne delove pre početka primene:

• uložak sa lekom Omnitrope
• SurePal 5, SurePal 10 ili SurePal 15- specijalno napravljene za primenu leka Omnitrope 5 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku , Omnitrope 10 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku odnosno Omnitrope 15 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku (pen se ne nalazi u pakovanju leka, videti Uputstvo za upotrebu koje se nalazi u pakovanju SurePal 5, SurePal 10 ili SurePal 15)
• pen igla za supkutanu primenu
• 2 ubrusa za čišćenje (ne nalaze se u pakovanju) Operite ruke pre nego što nastavite sa sledećim korakom.

Injekcija leka Omnitrope

• Ubrusom za čišćenje očistite gumenu membranu uloška
• Sadržaj mora biti bistar i bezbojan.
• Ubacite uložak u pen za injekciju. Pridržavajte se Uputstva za upotrebu pena. Da bi podesili pen odaberite dozu.
• Izaberite mesto za primenu injekcije. Najbolja mesta za injekciju su tkiva sa slojem masti između kože i mišića, kako što su butina ili stomak (osim predeo pupka ili struka).
• Primenite injekciju na udaljenosti od najmanje 1 cm od prethodnog mesta injekcije, menjajte mesto primene leka, kako su Vas obučili.
• Pre primene leka, očistite kožu vatom natopljenom alkoholom. Sačekajte da se osuši.
• Ubrizgajte lek kako Vas je lekar obučio.

Nakon primene injekcije

• Nakon primene injekcije, pritisnite injekciono mesto malom kompresom ili sterilnom gazom tokom nekoliko sekundi. Nemojte masirati injekciono mesto.
• Izvadite iglu iz pena koristeći spoljašnju kapicu za iglu i iglu bacite. Ovo će sačuvati sterilnost i sprečiti curenje rastvora leka. Takođe će sprečiti vraćanje vazduha u pen i blokiranje igle. Nemojte deliti igle sa drugima. Nemojte deliti pen sa drugima.
• Ostavite uložak da stoji u samom penu, stavite poklopac na pen i čuvajte ga u frižideru.
• Rastvor mora biti bistar nakon vađenja iz frižidera. Nemojte koristi ako je rastvor mutan ili sadrži čestice.

Ako ste primenili više leka Omnitrope nego što treba

Ako ste uzimali više leka Omnitrope nego što bi trebalo, kontaktirajte Vašeg lekara ili farmaceuta što je pre moguće. Predoziranje može dovesti do pada ili porasta vrednosti šećera u krvi. Možete osećati drhtavicu, znojenje, pospanost ili se generalno „ne osećati dobro“, a možete se i onesvestiti.

Ako ste zaboravili da primenite lek Omnitrope

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu. Najbolje je da hormon rasta uzimate redovno. Ako zaboravite da uzmete dozu, uzmite narednu injekciju u uobičajeno vreme narednog dana. Beležite svaku propuštenu dozu i obavestite Vašeg lekara prilikom naredne kontrole.

Ako naglo prestanete da primenjujetelek Omnitrope

Posavetujte se sa lekarom pre nego što prestanete sa uzimanjem leka Omnitrope.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Kod odraslih pacijenata, veoma česta i česta neželjena dejstva mogu se pojaviti tokom prvih meseci lečenja i mogu se povući spontano ili nakon smanjenja doze.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) obuhvataju:

Kod odraslih

• bolovi u zglobovima
• zadržavanje vode (koje se ispoljava u vidu oticanja prstiju ili čukljeva)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek), obuhvataju: Kod dece

• privremeno crvenilo, svrab ili bol na mestu davanja injekcije
• bolovi u zglobovima

Kod odraslih

• utrnulost/trnci
• ukočenost ruku i nogu, bolovi u mišićima
• bol ili osećaj pečenja po šakama ili podlakticama (poznato kao sindrom karpalnog tunela)

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek), obuhvataju:

Kod dece

• zadržavanje vode (koje se ispoljava u vidu oticanja prstiju ili čukljeva, kratkotrajno na početku terapije)

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek) , obuhvataju:

Kod dece

• utrnulost/trnci
• leukemija (prijavljena je kod malog broja pacijenata sa nedostatkom hormona rasta, od kojih su neki bili lečeni somatropinom (hormonom rasta). Međutim, nema dokaza da je učestalost leukemije povećana kod pacijenata bez predisponirajućih faktora, koji primaju hormon rasta.)
• povišen intrakranijalni pritisak (koji uzrokuje simptome kao što su jake glavobolje, poremećaj vida ili povraćanje)
• bolovi u mišićima

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• dijabetes melitus tip 2 (šećerna bolest, koja nije zavisna od insulina)
• sniženje nivoa hormona kortizola u krvi

Kod dece

• ukočenost ruku i nogu

Kod odraslih

• povišen intrakranijalni pritisak (koji uzrokuje simptome kao što su jake glavobolje, poremećaj vida ili povraćanje)
• crvenilo, svrab ili bol na mestu davanja injekcije

Stvaranje antitela nakon davanja injekcije hormona rasta, izgleda da ne ometa delovanje hormona rasta.

Koža u okolini mesta davanja injekcije može postati nejednaka i neravna, što se ne događa kada se injekcija daje svaki put na drugom mestu.

U retkim slučajevima, zabeležena je iznenadna smrt kod pacijenata sa Prader-Willi-jevim sindromom, pri čemu nije potvrđena povezanost između tih slučajeva i terapije lekom Omnitrope.

Ukoliko osećate nelagodnost ili bolove u kuku ili kolenu u toku terapije lekom Omnitrope, Vaš lekar može posumnjati na iskliznuće glave butne kosti ili njeno odvajanje od vrata (epifizioliza glave femura), kao i na Legg-Calvé-Perthes-ovu bolest (osteonekrozu glave butne kosti u periodu rasta).

Druga moguća neželjena dejstva povezana sa terapijom hormonom rasta mogu obuhvatati:

Može doći kod Vas (ili Vašeg deteta) do povećanja nivoa šećera u krvi ili do sniženja nivoa hormona štitaste žlezde. Vaš lekar to može utvrditi laboratorijskim pretragama i propisati odgovarajuće lečenje ukoliko bude potrebno.

Kod pacijenata lečenih hormonom rasta, retko je zabeležena upala gušterače (pankreatitis).

Ako bilo koje neželjeno dejstvo postane ozbiljno, ili ako primetite bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom Uputstvu, obavestite o tome svog lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka.Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Omnitrope posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon ("Važi do:"). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neotvoreni uložak: Čuvati i transportovati u frižideru (2ºC - 8ºC). Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Nemojte koristiti lek Omnitrope ako primetite da je rastvor mutan.

Rok upotrebe nakon otvaranja:

Nakon prve upotrebe uložak treba da ostane u penu, pa se mora čuvati u frižideru (2ºC - 8ºC), najduže 28 dana. Čuvati i transportovati u frižideru (2ºC - 8ºC). Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom penu, radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je: somatropin.

Omnitrope 5 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku

Jedan mL rastvora za injekciju sadrži 3,3 mg somatropina* (što odgovara 10 IU/mL). Jedan uložak sadrži 1,5 mL rastvora za injekciju što odgovara 5 mg somatropina* (15 IU )

Omnitrope 10 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku

Jedan mL rastvora za injekciju sadrži 6,7 mg somatropina* (što odgovara 20 IU/mL). Jedan uložak sadrži 1,5 mL rastvora za injekciju što odgovara 10 mg somatropina* (30 IU)

Omnitrope 15 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku

Jedan mL rastvora za injekciju sadrži 10 mg somatropina* (što odgovara 30 IU/mL). Jedan uložak sadrži 1,5 mL rastvora za injekciju što odgovara 15 mg somatropina* (45 IU)

*proizvedeno tehnologijom rekombinantne DNK u Escherichia coli

Pomoćne supstance u leku su:

Omnitrope 5 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku

Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat; natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; manitol; poloksamer 188; benzilalkohol; fosforna kiselina; natrijum-hidroksid; voda za injekciju.

Omnitrope 10 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku

Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat; natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; glicin; poloksamer 188; fenol; fosforna kiselina natrijum-hidroksid; voda za injekciju.

Omnitrope 15 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku

Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat; natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; natrijum-hlorid; poloksamer 188; fenol; fosforna kiselina, natrijum-hidroksid ; voda za injekciju.

Kako izgleda lek Omnitrope i sadržaj pakovanja

Bistar, bezbojan rastvor.

1,5 mL rastvora za injekciju u ulošku (bezbojno staklo tip I) sa klipom (silikonizirani bromobutil) na jednoj strani i diskom (bromobutil) i zatvaračem (aluminijum) na drugoj strani.

Stakleni uložak je trajno ugrađen u providni plastični držač uloška sa navojima na jednom kraju. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 napunjeni uložak i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO SANDOZ PHARMACEUTICALS D.D. BEOGRAD,

Kneginje Zorke 2, Beograd

Proizvođač:

SANDOZ GMBH,

Biochemiestrasse 10, Langkampfen, Austrija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Maj, 2019

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; izuzetno, lek se može izdavati i na lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

Broj poslednje obnove dozvole:

Broj dozvole za lek Omnitrope; rastvor za injekciju u ulošku; 5mg/1,5mL; uložak, 1x1,5mL: 515-01-04085- 18-001 od 22.05.2019.

Broj dozvole za lek Omnitrope; rastvor za injekciju u ulošku; 10mg/1,5mL; uložak, 1x1,5mL: 515-01- 04086-18-001 od 22.05.2019.

Broj dozvole za lek Omnitrope; rastvor za injekciju u ulošku; 15mg/1,5mL; uložak, 1x1,5mL: 515-01- 04087-18-001 od 22.05.2019.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

KLINIČKI PODACI

Terapijske indikacije

Odojčad, deca i adolescenti

• Poremećaj rasta usled nedovoljne sekrecije hormona rasta (GH)
• Poremećaj rasta usled Tarnerovog sindroma
• Poremećaj rasta usled hronične bubrežne insuficijencije
• Poremećaj rasta (trenutna visina SDS <-2,5 i visina u odnosu na roditelje SDS<-1, SDS- skor standardne devijacije) kod niske dece/adolescenata koja su rođena mala za gestacijski uzrast (SGA), sa telesnom masom na rođenju i/ili dužinom ispod -2 standardne devijacije (SD), koja nisu uspela da nadoknade zaostajanje u rastu (brzina rasta (HV) SDS<0 tokom poslednje godine) do 4. godine života ili kasnije.
• Prader-Willi sindrom (PWS), za poboljšanje rasta i telesne konstitucije. Dijagnoza PWS mora biti potvrđena odgovarajućim genetskim testiranjem.

Odrasli

• Supstituciona terapija kod odraslih sa izraženom deficijencijom hormona rasta.
• Početak bolesti u odraslom uzrastu: pacijenti sa teškom deficijencijom hormona rasta povezanom sa deficijencijom drugih hormona (usled poznate hipotalamusne ili hipofizne patologije) i nedostatkom najmanje jednog hormona hipofize koji nije prolaktin.

Ovi pacijenti moraju se podvrgnuti dinamičkom ispitivanju u cilju potvrđivanja ili isključivanja dijagnoze nedostatka hormona rasta.

• Početak bolesti u detinjstvu: pacijenti sa deficijencijom hormona rasta u toku detinjstva (usled kongenitalnih, genetskih, stečenih ili idiopatskih uzroka).

Kod pacijenata sa deficijencijom hormona rasta koja je nastupila u detinjstvu, treba ponovo proceniti kapacitet za sekreciju hormona rasta nakon završetka longitudinalnog rasta. Kod pacijenata sa velikom verovatnoćom trajne deficijencije hormona rasta, tj. kongenitalnim uzrokom ili deficijencijom hormona rasta koja je posledica hipotalamusno-hipofiznog oboljenja ili moždanog inzulta, faktor rasta sličan insulinu (IGF- 1) unutar skora standardne devijacije trenutne visine (SSD< -2) nakon najmanje 4 nedelje bez terapije hormonom rasta, treba smatrati dovoljnim dokazom teške deficijencije hormona rasta.

Kod svih ostalih pacijenata potrebno je odrediti IGF-1 i sprovesti jedan test stimulacije hormona rasta.

Doziranje i način primene

Postavljanje dijagnoze, te započinjanje i praćenje terapije somatropinom treba da sprovode lekari sa odgovarajućom specijalizacijom i iskustvom u dijagnostici i terapiji pacijenata sa poremećajem rasta.

Doziranje

Pedijatrijska populacija

Doziranje i raspored primene leka moraju se odrediti pojedinačno za svakog pacijenta.

Poremećaj rasta usled nedovoljne sekrecije hormona rasta kod pedijatrijskih pacijenata

Generalno, preporučuje se doza od 0,025-0,035 mg/kg/dan ili 0,7-1,0 mg/m²/dan. Primenjivane su čak i više doze.

Kada deficijencija hormona rasta nastala u detinjstvu nastavi da traje do adolescencije, lečenje treba nastaviti do postizanja potpunog telesnog razvoja (npr. telesna konstitucija, koštana masa). U cilju praćenja, jedan od terapijskih ciljeva tokom prelaznog perioda je postizanje normalne maksimalne koštane mase definisane kao T- skor > -1 (standardizovano prema prosečnoj maksimalnoj koštanoj masi kod odraslih merenoj dvostrukom apsorpciometrijom X-zraka, uzimajući u obzir pol i etničku pripadnost). Za smernice o doziranju, videti odeljak

u nastavku, koji se odnosi na odrasle pacijente.

Prader-Willi sindrom, za poboljšanje rasta i telesne konstitucije kod pedijatrijskih pacijenata

Generalno, preporučuje se doza od 0,035 mg/kg/dan ili 1,0 mg/m²/dan. Ne sme se premašiti dnevna doza od 2,7 mg. Terapiju ne treba primenjivati kod pedijatrijskih pacijenata čija je brzina rasta manja od 1 cm za godinu dana i ako se kod ovih pacijenata bliži zatvaranje epifiza.

Poremećaj rasta kod Tarnerovog sindroma

Preporučuje se doza od 0,045-0,050 mg/kg/dan ili 1,4 mg/m²/dan.

Poremećaj rasta usled hronične bubrežne insuficijencije

Preporučuje se doza od 1,4 mg/m²/dan (0,045-0,050 mg/kg/dan). Ako je brzina rasta suviše mala mogu biti potrebne i veće doze. Nakon 6 meseci terapije može biti potrebna korekcija doze (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Poremećaj rasta kod niske dece/adolescenata koja su rođena mala za gestacijsko doba (SGA)

Obično se preporučuje doza od 0,035 mg/kg/dan (1,0 mg/m²/dan) do postizanja konačne visine (videti odeljak:

„Farmakodinamski podaci” iz Sažetka karakteristika leka). Terapiju treba prekinuti nakon prve godine terapije ako je brzina rasta SDS<+1. Terapiju treba prekinuti ako je brzina rasta <2 cm/godina i ako je, što je potrebno potvrditi, koštana starost >14 godina (devojčice) ili >16 godina (dečaci), što odgovara zatvaranju epifiza.

Preporuke za doziranje kod pedijatrijskih pacijenata

Nedostatak hormona rasta kod odraslih pacijenata

Kod pacijenata koji nastavljaju sa terapijom hormonom rasta nakon detinjstva u kome je nastala deficijencija hormona rasta, preporučena doza za ponovni početak terapije iznosi 0,2 – 0,5 mg na dan. Dozu treba postepeno povećavati ili smanjivati u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta, procenjenih na osnovu koncentracije IGF-1.

Kod odraslih pacijenata sa deficijencijom hormona nastalom u odraslom uzrastu, terapiju treba započeti niskom dozom od 0,15-0,3 mg/dan. Dozu treba postepeno povećavati u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta, procenjenih na osnovu koncentracije IGF-1.

U oba slučaja, cilj terapije je da se postigne koncentracija insulinu sličnog faktora rasta (IGF-1) unutar 2SSD od srednje vrednosti korigovane za uzrast. Pacijentima sa normalnom koncentracijom IGF-1 na početku terapije treba davati hormon rasta sve dok nivo IGF-1 ne dostigne gornju granicu normalnih vrednosti, ne prelazeći 2 SSD. Klinički odgovor i neželjeni efekti takođe se mogu koristiti kao smernice za titriranje doze. Doza održavanja retko prelazi 1,0 mg dnevno. Kod žena mogu biti potrebne veće doze nego kod muškaraca, pri čemu muškarci pokazuju povećanje osetljivosti na IGF-1 tokom vremena. Ovo znači da postoji rizik od nedovoljnog doziranja kod žena, posebno koje su na supstitucionoj terapiji oralnim estrogenenima, kao i od prekomernog doziranja kod muškaraca. Stoga se prikladnost doze hormona rasta mora kontrolisati na svakih 6 meseci. Kako se normalna fiziološka produkcija hormona rasta smanjuje sa godinama, potrebna doza se može smanjivati.

Posebne populacije pacijenata Stariji pacijenti

Kod pacijenata starijih od 60 godina, terapiju treba započeti dozom od 0,1-0,2 mg/dan i polako je povećavati, u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta. Potrebno je primenjivati najmanju efektivnu dozu. Doza održavanja kod ovih pacijenata retko prelazi 0,5 mg/dan.

Način primene

Injekciju treba primeniti supkutano. Menjati mesto primene leka radi sprečavanja lipoatrofije.

Za uputstvo o upotrebi i rukovanju, videti odeljak: „Posebne mere opreza pri „odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

Kontraindikacije

Preosetljivost na somatropin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku: „Lista pomoćnih supstanci”.

Somatropin se ne sme primenjivati ako postoji bilo kakav dokaz tumorske aktivnosti. Intrakranijani tumori moraju biti neaktivni, a antitumorska terapija mora biti završena pre započinjanja terapije hormonom rasta. Terapiju treba prekinuti ako postoje dokazi o rastu tumora.

Somatropin se ne sme primenjivati za stimulisanje rasta kod dece sa zatvorenim epifizama.

Pacijenti sa akutnim kritičnim oboljenjima koji imaju komplikacije nakon operacija na otvorenom srcu, abdominalnih operacija, multiplih akcidentalnih trauma, akutne respiratorne insuficijencije ili sličnih stanja ne smeju se lečiti somatropinom (za pacijente koji podležu supstitucionoj terapiji, videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Maksimalna preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti (videti odeljak: „Doziranje i način primene”).

Uvođenje terapije somatropinom može rezultirati inhibicijom 11βHSD-1 i smanjenim koncentracijama kortizola u serumu. Kod pacijenata lečenih somatropinom može se otkriti prethodno nedijagnostifikovani centralni (sekundarni) hipoadrenalizam, tako da može biti potrebna supstituciona terapija glukokortikoidima. Pored toga, pacijentima koji se leče supstitucionom terapijom glukokortikoidima zbog prethodno dijagnostifikovanog hipoadrenalizma može biti potrebno povećanje doze održavanja ili doze u stresnim situacijama nakon što započnu lečenje somatropinom (videti odeljak: „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).

Primena sa peroralnom estrogenskom terapijom

Ako žena koja uzima somatropin započne peroralnu estrogensku terapiju, možda će biti potrebno da se poveća doza somatropina kako bi se nivoi IGF-1 u serumu održali unutar normalnog raspona za doba. I obrnuto, ako žena koja uzima somatropin prekine peroralnu estrogensku terapiju, možda će biti potrebno smanjenje doze somatropina kako bi se izbegao višak hormona rasta i/ili nastanak neželjenih dejstava (videti odeljak: „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).

Osetljivost na insulin

Somatropin može smanjiti osetljivost na insulin. Kod pacijenata sa dijabetesom (mellitus), nakon uvođenja somatropina može biti potrebno prilagođavanje doze insulina. Tokom terapije somatropinom, potrebno je pažljivo pratiti pacijente sa dijabetesom, glukoznom intolerancijom ili dodatnim faktorima rizika za razvoj dijabetesa.

Funkcija štitaste žlezde

Hormon rasta povećava ekstratiroidnu konverziju T4 u T3, koja može dovesti do smanjenja koncentarcije T4 i povećanja koncentracije T3 u serumu. Dok su periferne vrednosti tireoidnih hromona ostale u granicama referentnog raspona kod zdravih ispitanika, kod ispitanika sa supkliničim hipotireoidizmom teoretski se može razviti hipotireoidizam. Zbog toga je neophodno pratiti funkciju štitaste žlezde kod svih pacijenata. Kod pacijenata sa hipopituitarizmom koji su na standardnoj supstituionoj terapiji, potrebno je posebno pažljivo pratiti potencijalni efekat terapije hormonom rasta na funkciju štitaste žlezde.

Kod deficijencije hormona rasta, nastale usled lečenja maligne bolesti, preporučuje se da se praćenje znakova relapsa maligne bolesti. Kod osoba koje su imale maligno oboljenje u detinjstvu, a koje su lečene somatropinom, primećen je povećan rizik od pojave drugog novog tumora, nakon prvog tumora. Najčešći među tim drugim tumorima bili su intrakranijalni tumori, posebno meningeomi kod pacijenata koji su imali radijacionu terapiju glave zbog prvog tumora.

Kod pacijenata sa endokrinim poremećajima, uključujući deficijenciju hormona rasta, pojava epifiziolize u predelu kuka češća je nego u opštoj populaciji. Pacijente koji tokom terapije somatropinom hramlju, potrebno je klinički pregledati.

Benigna intrakranijana hipertenzija

U slučaju teških ili učestalih glavobolja, problema sa vidom, mučnine i/ili povraćanja, preporučuje se fundoskopija zbog mogućeg edema papile. Ako se potvrdi edem papile, treba uzeti u obzir dijagnozu benigne intrakranijalne hipertenzije i, prekid dalje terapije hormonom rasta, ukoliko je potrebno. Trenutno nema dovoljno dokaza da bi se mogli dati specifični saveti o nastavljanju terapije hormonom rasta kod pacijenata sa izlečenom intrakranijalnom hipertenzijom. Ako se ponovo započne terapija hormonom rasta neophodno je pažljivo praćenje stanja pacijenta radi ranog uočavanja simptoma intrakranijalne hipertenzije.

Leukemija

Leukemija je primećena kod malog broja pacijenata sa nedostatkom hormona rasta, od kojih su neki bili lečeni somatropinom. Međutim, nema dokaza da je incidencija leukemije povećana kod pacijenata koji primaju hormon rasta, a kod kojih predisponirajući faktori nisu prisutni.

Antitela

Kod malog procenta pacijenata mogu se razviti antitela na lek Omnitrope. Lek Omnitrope doveo je do stvaranja antitela kod oko 1% pacijenata. Ova antitela imaju nisku sposobnost vezivanja, pa nemaju uticaja na brzinu rasta. Ispitivanje na prisustvo antitela na somatropin, treba sprovesti kod svih pacijenata sa neobjašnjivim izostankom odgovora na lek.

Stariji pacijenti

Iskustvo sa primenom leka kod pacijenata starijih od 80 godina je ograničeno. Stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na dejstvo leka Omnitrope i stoga, mogu biti skloniji pojavi neželjenih reakcija.

Akutna kritična bolest

Dejstvo somatropina na oporavak ispitivano je u dve placebo-kontrolisane studije koje su uključivale 522 kritično bolesna odrasla pacijenta sa komplikacijama nakon operacije na otvorenom srcu, abdominalne operacije, višestruke traume ili akutne respiratorne insuficijencije. Smrtnost je bila veća kod pacijenata lečenih sa 5,3 ili 8 mg somatropina dnevno, nego kod pacijenata koji su primali placebo, 42% naspram 19%. Na osnovu ovih informacija, ovakvi pacijenti ne smeju se lečiti somatropinom. Pošto nema dostupnih informacija o bezbednosti supstitucione terapije hormonom rasta kod pacijenata u akutnom kritičnom stanju, potrebno je proceniti koristi od produženja ove terapije u takvoj situaciji, u odnosu na moguće rizike koje to produženje uključuje.

Kod svih pacijenata kod kojih se razvije druga ili slična akutna kritična bolest, mora se proceniti moguća korist od daljeg lečenja somatropinom u odnosu na moguće rizike koje to produženje uključuje.

Pedijatrijska populacija

Pankreatitis

Mada je redak, pankreatitis treba uzeti u obzir kod dece lečene somatropinom kod kojih se ispolji abdominalni bol.

Prader-Willi sindrom (PWS)

Kod pacijenata sa PWS, terapiju treba uvek kombinovati sa dijetom sa smanjenim unosom kalorija.

Zabeleženi su slučajevi sa smrtnim ishodom povezanim sa primenom hromona rasta kod pedijatrijskih pacijenata sa PWS koji su imali jedan ili više od sledećih faktora rizika: izražena gojaznost (pacijenti kod kojih je odnos telesne mase/visine veći od 200%), prethodna oslabljena respiratorna funkcija ili „sleep apnea“ (prestanak disanja u snu) ili neodređena respiratorna infekcija. Rizik kod pacijenata koji imaju PWS i jedan ili više od navedenih faktora rizika, može biti povećan.

Pre započinjanja terapije somatropinom, kod pacijenata sa PWS treba proveriti da li postoji opstrukcija gornjih disajnih puteva, apnea u snu ili respiratorna infekcija.

Ukoliko se tokom provere da li postoje znaci opstrukcije gornjih disajnih puteva pronađu patološki nalazi, dete treba uputiti specijalisti otorinolaringologije radi lečenja i rešavanja respiratornog poremećaja, pre započinjanja terapije hormonom rasta.

Ako se tokom terapije somatropinom kod pacijenata jave znaci opstrukcije gornjih disajnih puteva (uključujući pojavu ili pojačanje hrkanja), ovu terapiju treba prekinuti i obaviti novi otorinolaringološki pregled.

Kod svih pacijenata sa PWS mora se proveriti postojanje apnee u snu i ako se sumnja na ovo stanje, potrebno je takve pacijente nadzirati. Kod pacijenata se moraju pratiti i eventualni znaci respiratornih infekcija, koja se mora što pre dijagnostikovati i potom agresivno lečiti.

Pre započinjanja i tokom terapije somatropinom, svi pacijenti sa PWS moraju efikasno kontrolisati telesnu masu.

Kod pacijenata sa PWS pojava skolioze je česta. Skolioza može progredirati kod svakog deteta tokom naglog rasta. Tokom terapije treba pratiti pojavu znakova skolioze.

Iskustva sa produženom terapijom odraslih i pacijenata sa PWS su ograničena. Deca rođena mala za gestacijski uzrast

Kod dece/adolescenata niskog rasta, koja su rođena mala za gestacijski uzrast, pre započinjana terapije somatropinom potrebno je isključiti druge medicinske razloge (ili terapije) koji mogu da objasne poremećaj rasta.

Kod dece/adolescenata koji su rođeni mali za gestacijski uzrast, preporučuje se merenje insulina i glukoze u krvi natašte, pre započinjanja terapije i potom jednom godišnje. Kod pacijenata sa povećanim rizikom za razvoj dijabetesa melitusa (npr. usled porodične anamneze dijabetesa, gojaznosti, teške insulinske rezistencije ili akantoze- acanthosis nigricans) potrebno je uraditi test oralnog opterećenja glukozom (OGTT). Ako rezultati pokažu manifestni dijabetes, ne sme se primenjivati hormon rasta.

Kod dece/adolescenata koji su rođeni mali za gestacijski uzrast, preporučuje se merenje koncentarcije IGF-I pre započinjanja terapije i potom dva puta godišnje. Ako na ponovljenim merenjima nivo IGF-I prelazi vrednost od +2SD u odnosu na referentne vrednosti za uzrast i pubertetski status, za korekciju doze može se uzeti u obzir odnos vrednosti IGF-I/IGFBP-3.

Iskustva sa započinjanjem terapije neposredno pre početka puberteta kod dece/adolescenata koji su rođeni mali za gestacijski uzrast su ograničena. Zbog toga se ne preporučuje započinjanje terapije neposredno pre početka puberteta. Iskustva kod pacijenata sa Silver-Russell – ovim sindromom su ograničena.

Ukoliko se terapija hormonom rasta kod dece/adolescenata koji su rođeni mali za gestacijski uzrast prekine pre dostizanja konačne visine, može se izgubiti deo visine koji je postignut lečenjem.

Hronična bubrežna insuficijencija

U slučaju hronične bubrežne insuficijencije, pre započinjanja terapije hormonom rasta funkcija bubrega treba da bude ispod 50% od normalne. Da bi se potvrdio poremećaj rasta, potrebno je pratiti rast tokom jedne godine pre uvođenja terapije. Tokom ovog perioda, potrebno je započeti konzervativno lečenje bubrežne

insuficijencije (koja uključuje kontrolu acidoze, hiperparatireoidizma i nutritivnog statusa) i održavati ga tokom terapije hormonom rasta.

U slučaju transplantacije bubrega terapiju treba prekinuti.

Za sada, nisu dostupni podaci o konačnoj visini kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom koji su lečeni lekom Omnitrope.

Zbog prisustva benzilalkohola, lek se ne sme primeniti kod prevremeno rođene dece ili novorođenčadi. Može uzrokovati toksične ili anafilaktičke reakcije kod odojčadi i dece mlađe od 3 godine.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Istovremeno lečenje glukokortikoidima inhibira delovanje leka Omnitrope na podsticanje rasta. Pacijentima s nedostatkom ACTH-a treba pažljivo prilagoditi supstitucionu terapiju glukokortikoidima kako bi se izbeglo inhibirajuće dejstvo na rast.

Hormon rasta smanjuje pretvaranje kortizona u kortizol i može otkriti prethodno neotkriven centralni hipoadrenalizam ili dovesti do neefikasnosti niskih doza supstitucione terapije glukokortikoidima (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Kod žena na supstitucionoj peroralnoj estrogenskoj terapiji možda će biti potrebna viša doza hormona rasta kako bi se postigao cilj lečenja (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Podaci dobijeni ispitivanjem interakcija kod odraslih osoba sa deficijencijom hormona rasta, pokazuju da primena somatropina može povećati klirens jedinjenja za koje je poznato da ih metabolizuju izoenzimi citohroma P450. Može doći do značajnog porasta klirensa jedinjenja metabolisanih putem citohroma P450 3A4 (kao što su polni hormoni, kortikosteroidi, antikonvulzivi i ciklosporin), što dovodi do niske koncentracije ovih jedinjenja u plazmi. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat. Takođe, pogledajte i podatke koji se odnose na dijabetes melitus i poremećaje tireoideje u odeljku „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i podatke koji se odnose na oralnu supstitucionu terapiju estrogenom u odeljku: „Doziranje i način primene”.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Nema podataka ili postoje samo ograničeni podaci o primeni somatropina kod trudnica. Ispitivanja na životinjama su nedovoljna za konačan zaključak o reproduktivnoj toksičnosti (videti odeljak: „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” iz Sažetka karakteristika leka). Ne preporučuje se primena somatropina tokom trudnoće, niti kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.

Dojenje

Nisu sprovedene kliničke studije sa somatropinom kod žena koje doje. Nije poznato da li se somatropin izlučuje u majčino mleko, ali je resorpcija intaktnih proteina iz gastrointestinalnog trakta odojčeta izuzetno mala. Stoga je neophodan oprez kada se lek Omnitrope primenjuje kod dojilja.

Plodnost

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka Omnitrope na plodnost.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Lek Omnitrope nema uticaj ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila

Kod pacijenata sa nedostatkom hormona rasta prisutna je deficijencija ekstracelularnog volumena. Ova deficijencija se veoma brzo koriguje, nakon početka terapije somatropinom. Kod odraslih pacijenata česte su neželjene reakcije povezane sa zadržavanjem tečnosti, kao što su periferni edem, mišićno-koštana ukočenost, artralgija, mialgija i parestezije. Ove neželjene reakcije su blage do umerene, javljaju se tokom prvih nekoliko meseci terapije i povlače se spontano ili nakon smanjenja doze.

Incidencija ovih neželjenih reakcija povezana je sa primenjenom dozom, starošću pacijenta i verovatno je obrnuto proporcionalna uzrastu pacijenata u vreme pojave nedostatka hormona rasta. Kod dece, ovakve neželjene reakcije javljaju se povremeno.

Lek Omnitrope dovodi do stvaranja antitela kod približno 1% pacijenata. Sposobnost vezivanja ovih antitela bila je mala i njihovo stvaranje nije bilo povezano sa bilo kakvim kliničkim promenama kod pacijenata (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Tabele 1-6 prikazuju neželjene reakcije koje su razvrstane na osnovu klasifikacije prema sistemima organa i učestalosti prema sledećoj konvenciji: veoma često (>1/10), često (>1/100 do <1/10) , povremeno (>1/1000 do < 1/100) , retko (>1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Klinička ispitivanja kod dece sa deficijencijom hormona rasta

* Ova neželjena dejstva uglavnom su blaga do umerena, javljaju se tokom prvih meseci lečenja i prolaze spontano ili nakon smanjenja doze. Incidencija ovih neželjenih dejstava povezana je sa primenjenom dozom, uzrastom pacijenta, a moguće je i da je obrnuto povezan sa uzrastom pacijenta u vreme nastanka deficijencije hormona rasta.

$ Zabeležene su prolazne reakcije na mestu davanja injekcije kod dece.

‡ Klinički značaj nije poznat.

† Zabeleženo kod dece sa deficijencijom hormona rasta lečene somatropinom, ali izgleda da je incidencija slična kao kod dece bez deficijencije hormona rasta.

Klinička ispitivanja kod dece sa Turner-ovim sindromom

* Ova neželjena dejstva uglavnom su blaga do umerena, javljaju se tokom prvih meseci lečenja i prolaze spontano ili nakon smanjenja doze. Incidencija ovih neželjenih dejstava povezana je sa primenjenom dozom, uzrastom pacijenta, a moguće je i da je obrnuto povezana sa uzrastom pacijenta u vreme nastanka deficijencije hormona rasta.

$ Zabeležene su prolazne reakcije na mestu davanja injekcije kod dece.

‡ Klinički značaj nije poznat.

† Zabeleženo kod dece sa deficijencijom hormona rasta lečene somatropinom, ali izgleda da je incidencija slična kao kod dece bez deficijencije hormona rasta.

Klinička ispitivanja kod dece sa hroničnom renalnom insuficijencijom

* Ova neželjena dejstva uglavnom su blaga do umerena, javljaju se tokom prvih meseci lečenja i prolaze spontano ili nakon smanjenja doze. Incidencija ovih neželjenih dejstava povezana je sa primenjenom dozom, uzrastom pacijenta, a moguće je i da je obrnuto povezana sa uzrastom pacijenta u vreme nastanka deficijencije hormona rasta.

$ Zabeležene su prolazne reakcije na mestu davanja injekcije kod dece.

‡ Klinički značaj nije poznat.

† Zabeleženo kod dece sa deficijencijom hormona rasta lečene somatropinom, ali izgleda da je incidencija slična kao kod dece bez deficijencije hormona rasta.

Klinička ispitivanja kod dece koja su rođena mala za gestacijski uzrast

* Ova neželjena dejstva uglavnom su blaga do umerena, javljaju se tokom prvih meseci lečenja i prolaze spontano ili nakon smanjenja doze. Incidencija ovih neželjenih dejstava povezana je sa primenjenom dozom, uzrastom pacijenta, a moguće je i da je obrnuto povezana sa uzrastom pacijenta u vreme nastanka deficijencije hormona rasta.

$ Zabeležene su prolazne reakcije na mestu davanja injekcije kod dece.

‡ Klinički značaj nije poznat.

† Zabeleženo kod dece sa deficijencijom hormona rasta lečene somatropinom, ali izgleda da je incidencija slična kao kod dece bez deficijencije hormona rasta.

Klinička ispitivanja kod Prader-Willi-jevog sindroma

* Ova neželjena dejstva uglavnom su blaga do umerena, javljaju se tokom prvih meseci lečenja i prolaze spontano ili nakon smanjenja doze.Iincidencija ovih neželjenih reakcije povezana je sa primenjenom dozom, uzrastom pacijenta, a moguće je i da je obrnuto povezana sa uzrastom pacijenta u vreme nastanka deficijencije hormona rasta.

$ Zabeležene su prolazne reakcije na mestu davanja injekcije kod dece.

‡ Klinički značaj nije poznat.

† Zabeleženo kod dece sa deficijencijom hormona rasta lečene somatropinom, ali izgleda da je incidencija slična kao kod dece bez deficijencije hormona rasta.

Klinička ispitivanja kod odraslih sa deficijencijom hormona rasta

* Ova neželjena dejstva uglavnom su blaga do umerena, javljaju se tokom prvih meseci lečenja i prolaze spontano ili nakon smanjenja doze. Incidencija ovih neželjenih dejstava povezana je sa primenjenom dozom, uzrastom pacijenta, a moguće je i da je obrnuto povezana sa uzrastom pacijenta u vreme nastanka deficijencije hormona rasta.

$ Zabeležene su prolazne reakcije na mestu davanja injekcije kod dece.

‡ Klinički značaj nije poznat.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Sniženje nivoa kortizola u krvi

Zabeleženo je da somatropin smanjuje vrednosti kortizola u serumu, verovatno zbog uticaja na transportne proteine ili usled povećanja hepatičkog klirensa. Klinički značaj ovih nalaza može biti ograničen. Ipak, pre uvođenja terapije potrebna je optimizacija supstitucione terapije kortikosteroidima.

Prader-Willi-jev sindrom

U postmarketinškom periodu, prijavljeni su retki slučajevi iznenadne smrti pacijenata sa Prader-Willi-jevim sindromom lečenih somatropinom, iako uzročno-posledična povezanost nije dokazana.

Leukemija

Kod dece sa deficijencijom hormona rasta koja su lečena somatropinom, zabeleženi su (retko ili veoma retko) slučajevi leukemije i uključeni su u postmarketinško iskustvo. Međutim, nama dokaza o povećanom riziku od leukemije kod pacijenata bez predisponirajućih faktora, kao što su zračenje glave ili mozga.

Iskliznuće epifize glave femura i Legg-Calvé-Perthes-ova bolest

Iskliznuće epifize glave femura nastaje češće u slučaju endokrinih poremećaja i Legg-Calvé-Perthes-ova bolest zabeležena su kod dece lečene hormonom rasta. Iskliznuće epifize glave femura nastaje češće u slučaju endokrinih poremećaja, a Legg-Calvé-Perthes-ova bolest češća je u slučaju niskog stasa. Međutim, nije poznato da li se ova dva patološka stanja češća ili ne za vreme terapije somatropinom. Ove dijagnoze treba uzeti u obzir kod deteta sa nelagodnošću ili bolom u kuku ili kolenu.

Druge neželjene reakcije

Drugim neželjenim reakcijama mogu se smatrati klasni efekti somatropina, kao što su moguća hiperglikemija prouzrokovana smanjenom osetljivošću na insulin, smanjen nivo slobodnog tiroksina i benigna intrakranijalna hipertenzija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka.Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje

Simptomi:

Akutno predoziranje može dovesti na početku do hipoglikemije, a kasnije do hiperglikemije.

Dugotrajno predoziranje može dovesti do pojave znakova i simptoma za koje se zna da se javljaju kod viška humanog hormona rasta.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

Omnitrope 5 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat

Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat Manitol

Poloksamer 188 Benzilalkohol

Fosforna kiselina (za podešavanje pH) Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekciju

Omnitrope 10 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat

Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat Poloksamer 188

Fenol Glicin

Fosforna kiselina (za podešavanje pH) Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekciju

Omnitrope 15 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat

Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat Natrijum-hlorid

Poloksamer 188 Fenol

Fosforna kiselina (za podešavanje pH) Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekciju

Inkompatibilnost

U odsustvu kompatibilnih studija, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Rok upotrebe

Omnitrope 5 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku 2 godine

Omnitrope 10 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku 18 meseci

Omnitrope 15 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku 18 meseci

Rok upotrebe nakon otvaranja:

Nakon prve upotrebe uložak treba da ostane u penu, pa se mora čuvati u frižideru (2ºC - 8ºC), najduže 28 dana. Čuvati i transportovati u frižideru (2ºC - 8ºC). Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom penu, radi zaštite od svetlosti.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Neotvoreni uložak: Čuvati i transportovati u frižideru (2ºC - 8ºC). Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja leka nakon prve upotrebe, videti odeljak: „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

1,5 mL rastvora za injekciju u ulošku (bezbojno staklo tip I) sa klipom (silikonizirani bromobutil) na jednoj strani i diskom (bromobutil) i zatvaračem (aluminijum) na drugoj strani.

Stakleni uložak je trajno ugrađen u providni plastični držač uloška sa navojima na jednom kraju. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 napunjeni uložak i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Lek Omnitrope je sterilni rastvor za supkutanu primenu koji se nalazi u staklenom ulošku. Lek se može odmah upotrebiti.

Za višekratnuupotrebu. Primenjivati samo sa SurePal 5, injekciono sredstvo specijalno napravljeno za upotrebu Omnitrope, rastvor za injekciju u ulošku 5 mg/1,5 mL, SurePal 10 za upotrebu leka Omnitrope, rastvor za injekciju u ulošku 10 mg/1,5 mL i SurePal 15 za upotrebu leka Omnitrope, rastvor za injekciju u ulošku 15 mg/1,5 mL . Lek treba primeniti pomoću sterilnih pen igala za jednokratnu upotrebu. Lekari i drugo kvalifikovano medicinsko osoblje trebali bi na adekvatan način da obuče pacijente i njihove staratelje kako bi pravilno koristili Omnitrope uložak i pen.

Ispod su navedene opšte preporuke za proceduru primene leka. Instrukcije proizvođača za svaki pen moraju se pratiti radi punjenja uloška, pričvršćivanja injekcione igle i primene leka.

• Potrebno je oprati ruke.
• Ako je rastvor zamućen ili sadrži čestice, ne sme se koristiti. Sadržaj mora biti bistar i bezbojan.
• Dezinfikujte gumenu membranu uloška čistim ubrusom.
• Ubacite uložak u SurePal 5, SurePal 10 odnosno SurePal 15 prateći instrukcije o upotrebi koje se dobijaju sa penom.
• Očistite mesto primene injekcije sa vatom natopljenom alkoholom
• Primenite odgovarajuću dozu u vidu supkutane injekcije pomoću sterilne pen igle. Uklonite pen iglu i bacite je u skladu sa propisima.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Biće implementirano nakon usaglašavanja teksta SPC-a