Omnitrope® 10mg/1.5mL rastvor za injekciju u ulošku

Odojčad, deca i adolescenti

- Poremećaj rasta usled nedovoljne sekrecije hormona rasta (engl. growth hormone, GH) - Poremećaj rasta usled Tarnerovog sindroma

- Poremećaj rasta usled hronične insuficijencijebubrega

- Poremećaj rasta (trenutna visina (engl. standard deviation score, SDS) <-2,5 i visina u odnosu na roditelje SDS<-1, SDS- skor standardne devijacije) kod niske dece/adolescenata koja su rođena mala za gestacijski uzrast (engl. small for gestational age, SGA), sa telesnom masom na rođenju i/ili dužinom ispod -2 standardne devijacije (SD), koja nisu uspela da nadoknade zaostajanje u rastu (brzina rasta (engl. height velocity, HV) SDS<0 tokom poslednje godine) do 4. godine života ili kasnije.

- Prader-Willi sindrom (PWS), za poboljšanje rasta i telesne konstitucije. Dijagnoza PWS mora biti potvrđena odgovarajućim genetskim testiranjem.

Odrasli

- Supstituciona terapija kod odraslih sa izraženom deficijencijom hormona rasta.

- Početak bolesti u odraslom uzrastu: pacijenti sa teškom deficijencijom hormona rasta povezanom sa deficijencijom drugih hormona (usled poznate hipotalamusne ili hipofizne patologije) i nedostatkom najmanje jednog hormona hipofize koji nije prolaktin.

Ovi pacijenti treba da se podvrgnu odgovarajućem dinamičkom ispitivanju u cilju potvrđivanja ili isključivanja dijagnoze nedostatka hormona rasta.

1 od 15

- Početak bolesti u detinjstvu: pacijenti sa deficijencijom hormona rasta u toku detinjstva (usled kongenitalnih, genetskih, stečenih ili idiopatskih uzroka).

Kod pacijenata sa deficijencijom hormona rasta koja je nastupila u detinjstvu, treba ponovo proceniti kapacitet za sekreciju hormona rasta nakon završetka longitudinalnog rasta. Kod pacijenata sa velikom verovatnoćom trajne deficijencije hormona rasta, tj. kongenitalnim uzrokom ili deficijencijom hormona rasta koja je posledica hipotalamusno-hipofiznog oboljenja ili moždanog inzulta, faktor rasta sličan insulinu (IGF-1) unutar skora standardne devijacije trenutne visine (SDS< -2) nakon najmanje 4 nedelje bez terapije hormonom rasta, treba smatrati dovoljnim dokazom teške deficijencije hormona rasta.

Kod svih ostalih pacijenata potrebno je odrediti koncentraciju IGF-1 i sprovesti jedan test stimulacije hormona rasta.

Postavljanje dijagnoze, te započinjanje i praćenje terapije somatropinom treba da sprovode lekari sa odgovarajućom kvalifikacijomi iskustvom u dijagnostici i terapiji pacijenata sa poremećajem rasta. Doziranje

Pedijatrijska populacija

Doziranje i raspored primene leka moraju se odrediti pojedinačno za svakog pacijenta.

Poremećaj rasta usled nedovoljne sekrecije hormona rasta kod pedijatrijskih pacijenata

Generalno, preporučuje se doza od 0,025-0,035 mg/kg telesne mase dnevno ili 0,7-1,0 mg/površine tela dnevno. Primenjivane su čak i većedoze.

Kada deficijencija hormona rasta nastala u detinjstvu nastavi da traje do adolescencije, lečenje treba nastaviti do postizanja potpunog telesnog razvoja (npr. telesna konstitucija, koštana masa). U cilju praćenja, jedan od terapijskih ciljeva tokom prelaznog perioda je postizanje normalne maksimalne koštane mase definisane kao Tskor > -1 (standardizovano prema prosečnoj maksimalnoj koštanoj masi kod odraslih merenoj dvostrukom apsorpciometrijom X-zraka, uzimajući u obzir pol i etničku pripadnost). Za smernice o doziranju, videti odeljak u nastavku, koji se odnosi na odrasle pacijente.

Prader-Willi sindrom, za poboljšanje rasta i telesne konstitucije kod pedijatrijskih pacijenata

Generalno, preporučuje se doza od 0,035 mg/kgtelesne mase dnevno ili 1,0 mg/m² površine tela dnevno. Ne sme se premašiti dnevna doza od 2,7 mg. Terapiju ne treba primenjivati kod pedijatrijskih pacijenata čija je brzina rasta manja od 1 cm za godinu dana i ako se kod ovih pacijenata bliži zatvaranje epifiza.

Poremećaj rasta kod Tarnerovog sindroma

Preporučujese doza od 0,045-0,050 mg/kgtelesne mase dnevnoili 1,4 mg/m² površine tela dnevno.

Poremećaj rasta usled hronične insuficijencije bubrega

Preporučuje se doza od 1,4 mg/m² površine tela na dan (0,045-0,050 mg/kg telesne mase na dan). Ako je brzina rasta suviše mala mogu biti potrebne i veće doze. Nakon 6 meseci terapije može biti potrebna korekcija doze (videti odeljak 4.4).

Poremećaj rasta kod niske dece/adolescenata koja su rođena mala za gestacijsko doba (SGA)

Obično se preporučuje doza od 0,035 mg/kgtelesne mase dnevno(1,0 mg/m² površine tela dnevno) do postizanja konačne visine (videti odeljak 5.1). Terapiju treba prekinuti nakon prve godine terapije ako je brzina rasta SDS<+1. Terapiju treba prekinuti ako je brzina rasta <2 cm/godina i ako je, što je potrebno potvrditi, koštana starost >14 godina (devojčice) ili >16 godina (dečaci), što odgovara zatvaranju epifiza.

Preporuke za doziranje kod pedijatrijskih pacijenata

Indikacija mg/kg telesne mase mg/m² površine tela

2 od 15

Deficijencija hormona rasta Prader-Willi sindrom Tarnerov sindrom

Hronična insuficijencija bubrega

Deca/adolescentirođeni sa malom telesnom masom u odnosu na gestacionu dob (SGA)

dnevno 0,025-0,035 0,035

0,045-0,050 0,045-0,050

0,035

dnevno 0,7-1,0 1,0

1,4 1,4

1,0

Nedostatak hormona rasta kod odraslih pacijenata

Kod pacijenata koji nastavljaju sa terapijom hormonom rasta nakon detinjstva u kome je nastala deficijencija hormona rasta, preporučena doza za ponovni početak terapije iznosi 0,2 – 0,5 mg na dan. Dozu treba postepeno povećavati ili smanjivati u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta, procenjenih na osnovu koncentracije IGF-1.

Kod odraslih pacijenata sa deficijencijom hormona nastalom u odraslom uzrastu, terapiju treba započeti malim dozom od 0,15-0,3 mg/dan. Dozu treba postepeno povećavati u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta, procenjenih na osnovu koncentracije IGF-1.

U oba slučaja, cilj terapije je da se postigne koncentracija insulinu sličnog faktora rasta (engl. Insulin Growth Factor 1, IGF-1) unutar 2SSD od srednje vrednosti korigovane za uzrast. Pacijentima sa normalnom koncentracijom IGF-1 na početku terapije treba davati hormon rasta sve dok koncentracija IGF-1 ne dostigne gornju granicu normalnih vrednosti, ne prelazeći 2 SSD. Klinički odgovor ineželjena dejstva takođe se mogu koristiti kao smernice za titriranje doze. Doza održavanja retko prelazi 1,0 mg dnevno. Kod žena mogu biti potrebne veće doze nego kod muškaraca, pri čemu muškarci pokazuju povećanje osetljivosti na IGF-1 tokom vremena. Ovo znači da postoji rizik od nedovoljnog doziranja kod žena, posebno kojesu na supstitucionoj terapiji oralnim estrogenenima, kao i od prekomernog doziranja kod muškaraca. Primenjivost veličine doze hormona rasta mora kontrolisati na svakih 6 meseci. Budući da se starenjem smanjuje Kako se fiziološko stvaranje hormona rasta, potrebna doza se može smanjitii.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Kod pacijenata starijih od 60 godina, terapiju treba započeti dozom od 0,1-0,2 mg/dan i polako je povećavati, u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta. Potrebno je primenjivati najmanju efektivnu dozu. Doza održavanja kod ovih pacijenata retko prelazi 0,5 mg/dan.

Način primene

Injekciju treba primeniti supkutano. Menjati mesto primene leka radi sprečavanja lipoatrofije.

Za uputstvo o upotrebi i rukovanju, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na somatropin ilina bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Somatropin se ne sme primenjivati ako postoji bilo kakav dokaz tumorske aktivnosti. Intrakranijani tumori moraju biti neaktivni, a antitumorska terapija mora biti završena pre započinjanja terapije hormonom rasta. Ukoliko postoji dokaz o rastu tumora, terapiju treba prekinuti.Somatropin se ne sme primenjivati za stimulisanjerasta kod dece sa zatvorenim epifizama.

3 od 15

Pacijenti sa akutnim teškim oboljenjima praćenim komplikacijama posle operacije na otvorenom srcu, abdominalnih operacija, politraumatskih povreda, akutne respiratorne insuficijencije ili sličnih stanja ne smeju se lečiti somatropinom (za pacijente koji podležu supstitucionoj terapiji, videtiodeljak 4.4).

Maksimalna preporučena dnevna doza se ne sme prekoračiti, videti odeljak 4.2).

Sledljivost

U cilju poboljšanja sledljivosti bioloških lekova, ime i broj serije primenjenog leka treba jasno zabeležiti.

Hipoadrenalizam

Uvođenje terapije somatropinom može rezultirati inhibicijom 11betaHSD-1 i smanjenim koncentracijama kortizola u serumu. Kod pacijenata lečenih somatropinom može se otkriti prethodno nedijagnostifikovani centralni (sekundarni) hipoadrenalizam, tako da može biti potrebna supstituciona terapija glukokortikoidima. Pored toga, pacijentima koji se leče supstitucionom terapijom glukokortikoidima zbog prethodno dijagnostifikovanog hipoadrenalizma može biti potrebno povećanje doze održavanja ili doze u stresnim situacijama nakon što započnu lečenje somatropinom (videti odeljak 4.5).

Primena sa oralnom terapijom estrogenima

Ako žena koja prima somatropin započne oralnu terapiju estrogenima, možda će biti potrebno da se poveća doza somatropina kako bi se koncentracija IGF-1 u serumu održala u rasponu koji je u skladu sa godinama života. I obrnuto, ako žena koja prima somatropin prekine oralnu terapiju estrogenima, možda će biti potrebno smanjenje doze somatropina kako bi se izbegao višak hormona rasta i/ili nastanak neželjenih dejstava (videti odeljak 4.5).

Osetljivost na insulin

Somatropin može smanjiti osetljivost na insulin. Kod pacijenata sa dijabetesom (diabetes mellitus), nakon uvođenja somatropina može biti potrebno prilagođavanje doze insulina. Tokom terapije somatropinom, potrebno je pažljivo pratiti pacijente sa dijabetesom, intolerancijom na glukozu ili dodatnim faktorima rizika za razvoj dijabetesa.

Funkcija štitaste žlezde

Hormon rasta povećava ekstratiroidnu konverziju T4 u T3, koja može dovesti do smanjenja koncentarcije T4 i povećanja koncentracije T3 u serumu. Dok su periferne vrednosti tireoidnih hromona ostale u granicama referentnog raspona kod zdravih ispitanika, kod ispitanika sa supkliničim hipotireoidizmom teoretski se može razviti hipotireoidizam. Zbog toga je neophodno pratiti funkciju štitaste žlezde kod svih pacijenata. Kod pacijenata sa hipopituitarizmom koji uzimaju standardnu supstituionu terapiju, mogući uticaj lečenja hormonom rasta na funkciju štitaste žlezde mora se posebno pažljivopratiti.

Neoplazma

Kod nedostatka hormona rasta, nastale usled lečenja maligne bolesti, preporučuje se praćenje znakova relapsa maligne bolesti. Ukoliko su pacijenti imali tumor u detinjstvu, a koje su lečene somatropinom, primećen je povećan rizik od pojave drugog novog tumora, nakon prvog tumora. Najčešći među tim drugim tumorima bili su intrakranijalni tumori, posebno meningeomi kod pacijenata koji su imali radijacionu terapiju glave zbog prvog tumora.

Skliznuće glave butne kosti

Kod pacijenata sa endokrinim poremećajima, uključujući nedostatak hormona rasta, pojava epifiziolize u predelu kuka češća je nego u opštoj populaciji. Pacijente koji tokom terapije somatropinom hramlju, potrebno je klinički pregledati.

4 od 15

Benigna intrakranijana hipertenzija

U slučaju teških ili učestalih glavobolja, problema sa vidom, mučnine i/ili povraćanja, preporučuje se pregled očnog dna zbog mogućeg edema papile. Ako se utvrdi postojanje edema papile, treba uzeti u obzir dijagnozu benigne intrakranijalne hipertenzije i, prekid dalje terapije hormonom rasta, ukoliko je potrebno. Trenutno nema dovoljno dokaza da bi se mogli dati konkretni saveti o nastavljanju terapije hormonom rasta kod pacijenata sa izlečenom intrakranijalnom hipertenzijom. Ako se ponovo započne terapija hormonom rasta neophodno je pažljivo praćenje stanja pacijenta radi ranog uočavanja simptoma intrakranijalne hipertenzije.

Leukemija

Leukemija je primećena kod malog broja pacijenata sa nedostatkom hormona rasta, od kojih su neki bili lečeni somatropinom. Međutim, nema dokaza da je incidencija leukemije veća kod pacijenata koji primaju hormon rasta, a koji već nemaju neki faktor rizika.

Antitela

Kod malog procenta pacijenata mogu se razviti antitela na lek Omnitrope. Lek Omnitrope doveo je do stvaranja antitela kod približno 1% pacijenata. Ova antitela imaju malu sposobnost vezivanja, pa nemaju uticaja na brzinu rasta. Ispitivanje na prisustvo antitela na somatropin, treba sprovesti kod svih pacijenata sa neobjašnjivim izostankom odgovora na lek.

Pankreatitis

Iako je redak, pankreatitis treba uzeti u obzir kod pacijenata lečenenih somatropinom kod kojih se pojaviabdominalni bol, pogotovu ako se radi o deci.

Skolioza

Poznato je da je skolioza češća kod nekih grupa pacijenata lečenih somatropinom. Pored toga, brz rast kod svakog deteta može izazvati progresiju skolioze. Nije dokazano da somatropin povećava učestalost ili težinu skolioze. Tokom lečenja treba pratitipojavu znakova skolioze.

Akutna kritična bolest

U dve placebo-kontrolisane studije su proučavana dejstva somatropina na oporavak koje su uključivale 522 kritično bolesna odrasla pacijenta sa komplikacijama nakon operacije na otvorenom srcu, abdominalne operacije, višestruke traume ili akutne respiratorne insuficijencije. Smrtnost je bila veća kod pacijenata lečenih sa 5,3 ili 8 mg somatropina dnevno, nego kod pacijenata koji su primali placebo, 42% naspram 19%. Na osnovu ovih informacija, ovakvi pacijenti ne smeju se lečiti somatropinom. Pošto nema dostupnih informacija o bezbednosti supstitucione terapije hormonom rasta kod pacijenata u akutnom kritičnom stanju, potrebno je proceniti koristi od produženja ove terapije u takvoj situaciji, u odnosu na moguće rizike koje to produženje uključuje.

Kod svih pacijenata kod kojih se razvije druga ili slična akutna kritična bolest, mora se proceniti moguća korist

od daljeg lečenja somatropinom u odnosu na moguće rizike koje to produženje uključuje.

Stariji pacijenti

Iskustvo kod pacijenata starijih od 80 godina je ograničeno. Stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na delovanje leka Omnitrope, a pored toga i skloniji razvoju neželjenih reakcija.

Prader-Willi sindrom(PWS)

Kod pacijenata sa PWS, terapiju treba uvek kombinovati sa dijetom sa niskokaloričnomdijetom.

Zabeleženi su slučajevi sa smrtnim ishodom povezanim sa primenom hromona rasta kod pedijatrijskih pacijenata sa PWS koji su imali jedan ili više od sledećih faktora rizika: izražena gojaznost (pacijenti kod kojih je odnos telesne mase/visine veći od 200%), anamnestički podaci o respiratornim poremećajima ili

5 od 15

apneji u toku spavanja, ili pak neidentifikovanoj respiratornoj infekciji. Rizik kod pacijenata koji imaju PWS i jedan ili više od navedenih faktora rizika, može biti povećan.

Pre započinjanja terapije somatropinom, kod pacijenata sa PWS treba proveriti da li postoji opstrukcija gornjih disajnih puteva, apnea u snu ili respiratorna infekcija.

Ukoliko se u toku ispitivanja opstrukcije gornjih disajnih puteva utvrdi postojanje patoloških znakova, pre početka terapije hormonom rasta dete treba uputiti kod specijaliste za uho, grlo i nos u cilju lečenja respiratornog poremećaja.

Apneju u toku spavanja treba ispitati pre početka terapije hormonom rasta koristeći standardne metode, kao što su polisomnografija ili oksimetrija u toku noći, uz monitoring u slučaju suspektne apneje u toku spavanja.

Ako se tokom terapije somatropinom kod pacijenata jave znaci opstrukcije gornjih disajnih puteva (uključujući i pojavu hrkanja ili pojačanje hrkanja), ovu terapiju treba prekinuti i obaviti novi otorinolaringološki pregled.

Kod svih pacijenata sa PWS mora se proveriti postojanje apnee u snu i ako se sumnja na ovo stanje, potrebno je takve pacijente nadzirati. Kod pacijenata se moraju pratiti i eventualni znaci respiratornih infekcija, koja se mora što pre dijagnostikovati i potom agresivno lečiti.

Kod svih pacijenata sa Prader-Willi sindromom takođe treba sprovoditi redovnu kontrolu telesne mase pre i u toku lečenja hormonom rasta.

Iskustva sa produženom terapijom odraslih i pacijenata sa PWS su ograničena.

Deca rođena sa malom telesnom masom u odnosu na gestacionu dob

Kod dece/adolescenata niskog rasta, rođene sa malom telesnom masom u odnosu na gestacionu dob (engl. small for gestational age - SGA), pre započinjana terapije somatropinom potrebno je isključiti druge medicinske razloge (ili terapije) koji mogu da objasne poremećaj rasta.

Kod dece rođene sa malom telesnom masom u odnosu na gestacionu dob, preporučuje se merenje koncentracije insulina i glukoze u krvi natašte, pre započinjanja terapije i potom jednom godišnje. Kod pacijenata sa povećanim rizikom za razvoj dijabetesa melitusa (npr. usled porodične anamneze dijabetesa, gojaznosti, teška rezistencija prema insulinu ili akantoze-acanthosis nigricans) potrebno je uraditi oralni test tolerancije glukoze (OGTT). Ako rezultati pokažu manifestni dijabetes, hormon rasta ne treba da se primenjuje.

Kod dece rođene sa malom telesnom masom u odnosu na gestacioni period (SGA) preporučuje se merenje koncentarcije IGF-I pre započinjanja terapije i potom dva puta godišnje. Ako pri ponovljenim merenjima koncentracije IGF-I prelazi +2 SD u odnosu na referentne vrednosti definisane za starosnu dob i prisustvo puberteta, treba razmotriti odnos IGF-I/IGFBP-3 (engl. insulin-like growth factor binding protein 3) u cilju prilagođavanja doze.

Ograničeno je iskustvo o započinjanju terapije neposredno pre početka puberteta kod dece rođene sa malom telesnom masom u odnosu na gestacionu dob (SGA). Zbog toga se ne preporučuje započinjanje terapije neposredno pre početka puberteta. Iskustva kod pacijenata sa Silver-Russell – ovim sindromom su ograničena.

Nešto od postignutog povećanja telesne visine pri terapiji hormonom rasta niske dece rođene sa malom telesnom masom u odnosu na gestacionu dob (SGA), može biti izgubljeno ukoliko se terapija obustavi pre dostizanja konačne telesne visine.

6 od 15

Hronična insuficijencija bubrega

Pre početka primene leka u hroničnoj insuficijencijibubrega, funkcija bubrega treba da bude manja od 50% u odnosu na normalnu. U cilju potvrde postojanja poremećaja rasta, dinamiku rasta treba kontrolisati u toku jedne godine pre početka terapije. Tokom ovog perioda treba uspostaviti režim konzervativnog lečenja insuficijencije bubrega (koja uključuje kontrolu acidoze, hiperparatireoidizma i nutritivnog statusa) i održavati ga tokom terapije hormonom rasta.

U slučaju transplantacije bubrega terapiju treba prekinuti.

Za sada, nisu dostupni podaci o konačnoj visini kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijombubrega koji su lečeni lekom Omnitrope.

Sadržaj natrijuma

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po ml, što je suštinski „bez natrijuma“

Istovremena upotreba glukokortikoidima inhibira delovanje leka Omnitrope na podsticanje rasta. Neophodno je pažljivo prilagoditi terapiju glukokortikoidima kod pacijenata sa nedostatkom ACTH, kako bi se izbegao svaki inhibitorni uticajna hormon rasta.

Hormon rasta smanjuje pretvaranje kortizona u kortizol i može otkriti prethodno neotkriven centralni hipoadrenalizam ili učiniti neefikasnim male doze supstitucije glukokortikoida (videti odeljak 4.4).

Kod žena na supstitucionoj oralnojterapiji estrogenima možda će biti potrebna veća doza hormona rasta kako bi se postigao cilj lečenja (videti odeljak 4.4).

Podaci jedne studije interakcije sprovedene na odraslim pacijentima sa nedostatkom hormona rasta sugerišu da primena somatropina može povećati klirens onih jedinjenja za koje se zna da se metoblišu pomoću izoenzima citohrom P450. Može doći do značajnog povećanja klirensa jedinjenja metabolisanih putem citohroma P450 3A4 (kao što su polni hormoni, kortikosteroidi, antikonvulzivi i ciklosporin), što dovodi do male koncentracije ovih jedinjenja u plazmi. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat. Takođe, videtii podatke koji se odnose na dijabetes melitus i poremećaje tireoideje u odeljku 4.4 i podatke koji se odnose na oralnu supstitucionu terapiju estrogenom u odeljku 4.2.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni somatropinu kod trudnica ograničeni.. Ispitivanja na životinjama su nedovoljna za konačan zaključak o reproduktivnoj toksičnosti (videti odeljak 5.3). Ne preporučuje se primena somatropina tokom trudnoće, niti kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.

Dojenje

Nisu sprovedene kliničke studije sa somatropinom kod žena koje doje. Nije poznato da li se somatropin izlučuje u majčino mleko, ali je resorpcija intaktnih proteina iz gastrointestinalnog trakta odojčeta izuzetno mala. Zbog toga treba biti oprezan ukoliko selek Omnitrope primenjuje kod dojilja.

Plodnost

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka Omnitrope na plodnost.

7 od 15

Lek Omnitrope nema uticaj ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Kod pacijenata sa nedostatkom hormona rasta prisutanje deficit ekstracelularnog volumena. Ovajdeficit se veoma brzo koriguje, nakon početka terapije somatropinom. Kod odraslih pacijenata veoma česte su neželjene reakcije povezane sa zadržavanjem tečnosti, kao što su periferni edem, , artralgija, česte su mišićino-koštana ukočenost, -mialgija i parestezije.

Ove neželjene reakcije su blage do umerene, javljaju se tokom prvih nekoliko meseci terapije i povlače se spontano ili nakon smanjenja doze.

Incidencija ovih neželjenih reakcija povezana je sa primenjenom dozom, starošću pacijenta i verovatno je obrnuto proporcionalna uzrastu pacijenata u vreme pojave nedostatka hormona rasta.

Lek Omnitrope dovodi do stvaranja antitela kod približno 1% pacijenata. Sposobnost vezivanja ovihantitela bila je mala i njihovo stvaranje nije bilo povezano sa bilo kakvim kliničkim promenama kod pacijenata (videti odeljak 4.4).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Tabela 1 prikazuju neželjene reakcije koje su navedene na osnovu klasifikacije prema sistemima organa i učestalosti prema sledećoj konvenciji: veoma često (>1/10), često (>1/100 do <1/10) , povremeno (>1/1000 do < 1/100) , retko (>1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Tabela 1.

Klasa sistema Učestalost organa

Neoplazme-benigne, maligne neodređene, (uključujući ciste i polipe)

Endokrini poremećaji

Poremećaji metabolima ishrane

– Povremeno: Leukemija†1

i Nepoznato: Leukemija †2,3,4,5

Nepoznato: Hipotireoza **

Nepoznato: Dijabetes melitus tip 2 i

8 od 15

Poremećaji nervnog sistema

Poremećaji kože

i

potkožnog tkiva

Poremećaji mišićno-koštanog

Često: Parestezija* Benigna intrakranijalna hipertenzija5, Sindrom karpalnog tunela6

Nepoznato: Benigna intrakranijalna hipertenzija1,2,3,4,6 Nepoznato: glavobolja**

Često: Osip**, Urtikarija**

Povremeno: Pruritus**

Veoma često: Artralgija*

Često: Mijalgija*, Mišićno-koštana ukočenost*

sistema vezivnog tkiva

Poremećaji

i

Povremeno: Ginekomastija**

reproduktivnog sistema i dojki

Opšti Veoma često: Reakcije na mestu primene injekcije$, poremećaji i Periferni edem*,

reakcije na mestu primene

Ispitivanja

Nepoznato: Edem lica*

Nepoznato: Smanjena koncentracija kortizola u krvi‡

1Klinička ispitivanja kod dece sa GHD

2Klinička ispitivanja kod dece sa Tarnerovim sindromom

3 Klinička ispitivanja kod dece sa hroničnom insuficijencijombubrega

4 Klinička ispitivanja kod dece sa SGA

5 Klinička ispitivanja u PVS

6 Klinička ispitivanja kod odraslih sa GHD

*Uopšteno govoreći, ova neželjena dejstva su blaga do umerena, javljaju se tokom prvog meseca lečenja i nestaju spontano ili nakon smanjenja doze. Učestalost ovih neželjenih dejstava je povezana sa primenjenom dozom, uzrastom pacijenata, a možda i obrnuto povezana sa uzrastom pacijenata na početku nedostatka hormona rasta.

**Neželjena reakcija na lek (engl. Adverse drug reaction, ADR) utvrđene nakon stavljanja leka u promet.

$ Prijavljene su prolazne reakcije na mestu injekcije kod dece.

9 od 15

‡ Klinički značaj nije poznat.

† Prijavljen kod dece sa nedostatkom hormona rasta lečenih somatropinom, ali izgleda da je incidenca slična onoj kod dece bez nedostatka hormona rasta.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Smanjena koncentracija kortizola u krvi

Zabeleženo je da somatropin smanjuje koncentraciju kortizola u serumu, verovatno zbog uticaja na transportne proteine ili usled povećanja hepatičkog klirensa. Klinički značaj ovih nalaza može biti ograničen. Ipak, pre uvođenja terapije potrebna je optimizacija supstitucione terapije kortikosteroidima.

Prader-Willi-jev sindrom

U postmarketinškom periodu, prijavljeni su retki slučajevi iznenadne smrti pacijenata sa Prader-Willi-jevim sindromom lečenih somatropinom, iako uzročno-posledična povezanost nije dokazana.

Leukemija

Kod dece sa deficitomhormona rasta koja su lečena somatropinom, zabeleženi su (retko ili veoma retko) slučajevi leukemije i uključeni su u postmarketinško iskustvo. Međutim, nama dokaza o povećanomriziku od leukemije kod pacijenata bez predisponirajućih faktora, kao što su zračenje glave ili mozga.

Iskliznuće epifize glave femura i Legg-Calvé-Perthes-ova bolest

Iskliznuće epifize glave femura nastaje češće u slučaju endokrinih poremećaja i Legg-Calvé-Perthes-ova bolest zabeležena su kod dece lečene hormonom rasta. Iskliznuće epifize glave femura nastaje češće u slučaju endokrinih poremećaja, a Legg-Calvé-Perthes-ova bolest češća je u slučaju niskog stasa. Međutim, nije poznato da li se ova dva patološka stanja češća ili ne za vreme terapije somatropinom. Ove dijagnoze treba uzeti u obzir kod deteta sa nelagodnošću ili bolom u kuku ili kolenu.

Druge neželjene reakcije

Drugim neželjenim reakcijama mogu se smatrati klasni efekti somatropina, kao što su moguća hiperglikemija prouzrokovana smanjenom osetljivošću na insulin, smanjena koncentracija slobodnog tiroksina i benigna intrakranijalna hipertenzija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka.Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs e-mail: [email protected]

10 od 15

Simptomi:

Akutno predoziranje može dovesti na početku do hipoglikemije, a kasnije do hiperglikemije.

Dugotrajno predoziranje može dovesti do pojave znakova i simptoma za koje se zna da se javljaju kod viška humanog hormona rasta.

Farmakoterapijska grupa: Hormoni hipofize i hipotalamusa i analozi; somatropin i agonisti somatropina

ATC šifra: H01AC01

Lek Omnitrope pripada grupi biološki sličnih lekova (biosimilari). Detaljnije informacije dostupne su na web stranici Evropske agencije za lekove http://www.ema.europa.eu

Mehanizam dejstva

Somatropin je jak metabolički hormon važan za metabolizam lipida, ugljenih hidrata i proteina. Kod dece sa nedovoljno endogenog hormona rasta, somatropin stimuliše linearni rast i povećava brzinu rasta. Kod odraslih i dece, somatropin održava normalan sastav organizma povećavanjem zadržavanja azota i stimulacijom rasta skeletnih mišića, kao i mobilizacijom telesne masti. Viscelarno masno tkivo je naročito osetljivo na somatropin. Pored pojačavanja lipolize, somatropin smanjuje i preuzimanje triglicerida u depoe telesne masti. Somatropin povećava koncentraciju IGF-1 (faktor rasta sličan insulinu-1) i IGFBP3 (protein koji vezuje faktor rasta sličan insulinu-3) u serumu. Pored toga, zabeležena su i sledeća delovanja.

Farmakodinamsko dejstvo

Metabolizam lipida

Somatropin indukuje receptore jetre za LDL holesterol i utiče na profil lipida i lipoproteina u serumu. Primena somatropina kod pacijenata sa deficitom hormona rasta generalno smanjuje koncentraciju LDL i apolipoprotein B u serumu. Takođe se može uočiti i smanjenje ukupne koncentracijeholesterola u serumu.

Metabolizam ugljenih hidrata

Somatropin povećava vrednosti insulina, ali glukoza u krvi izmerena natašte obično ostaje nepromenjena. Kod dece sa hipopituitarizmom može se javiti hipoglikemija natašte. Ovo stanje je reverzibilno sa somatropinom.

Metabolizam vode i minerala

Deficijencija hormona rasta je povezana sa smanjenjem volumena plazme i ekstracelularne tečnosti. Oba volumena se brzo povećavaju nakon lečenja somatropinom. Somatropin indukuje zadržavanje natrijuma, kalijuma i fosfora.

Metabolizam kostiju

Somatropin stimuliše pregradnju kostiju. Dugotrajna primena somatropina kod pacijenata sa deficitom hormona rasta sa osteopenijom dovodi do povećanja sadržaja minerala i gustine kostiju na mestima opterećenja.

11 od 15

Fizički kapacitet

Snaga mišića i sposobnost za fizičke vežbe poboljšavaju se posle dugotrajnog lečenja somatropinom. Somatropin povećava i minutni volumen srca, ali mehanizam još uvek nije razjašnjen. Tom efektu može da doprinese smanjenje perifernog vaskularnog otpora.

Klinička efikasnost i bezbednost

Tokom kliničkih studija kod niske dece/adolescenata koji su rođeni mali za gestacijsko doba za lečenje su korišćene doze od 0,033 i 0,067 mg /kg telesne mase/dan do postizanja konačne visine. Kod 56 neprekidno lečenih pacijenata koji su dostigli (skoro) konačnu visinu, srednja promena u visini od početka lečenja iznosila je +1,90 SDS (0,033 mg/kg telesne mase/dan) i +2,19 SDS (0,067 mg /kg telesne mase/dan). Podaci iz literature od nelečene dece/adolescenata koji su rođeni mali za gestacijsko doba bez ranog spontanog ubrzanog rasta, sugerišu kasniji rast od 0,5 SDS.

Iskustvo postmarketinških studija:

Međunarodni, neinterventni, nekontrolisani, longitudinalni, otvoreni i multicentrični, dobrovoljni PASS kategorije 3, dizajniran da evidentira podatke o bezbednosti i efikasnosti 7359 pedijatrijskih pacijenata lečenih Omnitropom u različitim indikacijama, sproveo je Sandoz između 2006. i 2020. u 11 evropskih zemalja. zemljama, u Severnoj Americi, Kanadi, Australiji i Tajvanu.

Glavne pedijatrijske indikacije bile su: GHD (57,9%), SGA (26,6%), TS (4,9%), ISS (3,3%), PVS (3,2%) i CRI (1,0%). Većina pacijenata nije prethodno primenjivala terapiju rhGH (86,0%). U svim indikacijama, najčešći neželjeni dejstva sa sumnjom na uzročnu vezu sa lečenjem Omnitropeom kod pacijenata bili su glavobolja (1,6%), bol na mestu injekcije (1,1%), hematom na mestu injekcije (1,1%) i artralgija (0,6%), procenjeno u 7359 pedijatrijski pacijenti (SAF). Većina neželjenih dejstava za koje je procenjeno da su povezani sa lečenjem somatropinom očekivani su na osnovu SmPC-a i poznatih za ovu vrstu klase molekula (GH). Intenzitet većine AE je bio blag ili umeren.

Rezultati efikasnosti, procenjeni na 6589 pedijatrijskih pacijenata (EFF koji se sastoji od 5671 pacijenata koji nisu prethodno primenjivali terapiju rhGH, 915 prethodno lečenih rhGH i 3 pacijenta sa nedostajućim informacijama o prethodnoj terapiji), pokazuju da je lečenje somatropinom bilo efikasno i rezultiralo je značajnim povećanjem rasta koji je u skladu sa objavljeno u opservacionim studijama drugih odobrenih rhGH lekova: medijana H SDS se efektivno povećala sa -2,64 na početku na -1,97 nakon 1 godine i na -0,98 nakon 5 godina lečenja kod pacijenata koji prethodno nisu primali ovu terapiju, a medijana H SDS se povećala sa -1,49 na -1,21 posle 1 godine i do -0,98 posle 5 godina lečenja somatropinom kod pacijenata koji su prethodno lečeni. Ukupno 1628/ (24,7%) pacijenata sa EFF-a od njih 6589 dostiglo je konačnu visinu prema mišljenju lekara (prethodno neliječen: 1289/5671; 22,7%); prethodno lečeni rhGH-om: 338/915; 36,9%). Medijan (raspon) konačnog H SDS kod pacijenata koji nisu bili prethodno lečeni -1,51 (-9,3 do 2,7) i -1,43 (-8,7 do 2,1) kod prethodno lečenih pacijenata.

Resorpcija

Bioraspoloživost supkutano primenjenog somatropina iznosi približno 80% i kod zdravih ispitanika i kod pacijenata sa deficitomhormona rasta.

Supkutana doza od 5 mg leka Omnitrope 10 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju kod zdravih odraslih osoba dovodi do vrednosti Cmax od 74 ± 22mikrograma/L u plazmi, odnosno srednje vrednosti tmax od 3,9 ± 1,2 sata.

Supkutana doza od 5 mg leka Omnitrope 15 mg/1,5 mL rastvor za injekciju kod zdravih odraslih osoba dovodi do vrednosti Cmax od 52 ±19 mikrograma /L, odnosno, 3,7 ± 1,2 sata.

12 od 15

Eliminacija

Srednje terminalno poluvreme eliminacije somatropina nakonintravenske primene kod odraslih pacijenata sa deficitomhormona rasta iznosi otprilike0,4 sata. Međutim, nakonsupkutane primene Omnitrope, 10 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju, dostiže se poluvreme eliminacije od 3 sata, a nakon supkutane primene leka Omnitrope 15 mg/1,5 mL dostiže se poluvreme eliminacije od 2,76 sati. Uočena razlika se verovatno javlja zbog spore resorpcije sa mesta primene leka nakon supkutane primene.

Posebne populacije

Čini se da je apsolutna bioraspoloživost slična kod muškaraca i žena nakon supkutane primene.

Informacije o farmakokinetici somatropina kod gerijatrijske i pedijatrijske populacije, kod različitih rasa i kod pacijenata sa insuficijecijom bubrega, jetre ili srca nedostaju ili su nepotpune.

U studijama subakutne toksičnosti i lokalne podnošljivosti leka Omnitrope, nisu uočeni klinički značajni efekti.

U ostalim studijama sa somatropinom koje se tiču generalne toksičnosti, lokalne podnošljivosti i reproduktivne toksičnosti nisu uočeni klinički značajni efekti.

In vitro i in vivo studije genotoksičnosti sa somatropinom, u smislu genskih mutacija i indukcije hromozomskih aberacija bile su negativne.

U jednoj in vitro studiji sprovedenoj na limfocitima pacijenata posle dugotrajnog lečenja somatropinom i posle dodavanja radiomimetičkog leka bleomicina uočena je povećana fragilnost hromozoma. Klinički značaj ovog nalaza nije jasan.

U drugoj studiji sa somatropinom, nije uočeno povećanje hromozomskih nepravilnosti u limfocitima pacijenata koji su dugotrajno lečeni somatropinom.

Omnitrope, 10 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju u ulošku Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat;

Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; Poloksamer 188;

Fenol; Glicin.

Voda za injekciju

Omnitrope, 15 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju u ulošku Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat;

Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; Natrijum-hlorid;

Poloksamer 188; Fenol;

Voda za injekciju.

13 od 15

U odsustvu kompatibilnih studija, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Omnitrope, 10 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju u ulošku 18 meseci

Omnitrope 15 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku 18 meseci

Rok upotrebe nakon otvaranja:

Nakon prve upotrebe uložak treba da ostane u penu, pa se mora čuvati u frižideru (na temperaturi od 2ºC do 8ºC), najduže 28 dana. Čuvati i transportovati u frižideru (na temperaturi od 2ºC od 8ºC). Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom penu, radi zaštite od svetlosti.

Neotvoreni uložak: Čuvati i transportovati u frižideru (na temperaturi od 2ºC od 8ºC). Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja leka nakon prve upotrebe, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje:

1,5 mL rastvora za injekciju u ulošku (bezbojno staklo tip I) sa klipom (silikonizirani bromobutil) na jednoj strani i diskom (bromobutil) i zatvaračem (aluminijum) na drugoj strani.

Stakleni uložak je trajno ugrađen u providni plastični držač uloška sa navojima na jednom kraju. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 napunjeni uložak i Uputstvo za lek.

Lek Omnitrope, 10 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju je sterilni rastvor za supkutanu primenu koji se nalazi u staklenom ulošku.

Ovaj lek je namenjen za višekratnu upotrebu. Primenjivati samo sa SurePal 10, medicinsko sredstvoposebno izrađenog za primenu leka Omnitrope, rastvor za injekciju u ulošku 10 mg/1,5. Lek treba primeniti pomoću sterilnih pen igala za jednokratnu upotrebu. Lekari i drugo kvalifikovano medicinsko osoblje treba na odgovarajućinačin da obuče pacijente i njihove staratelje kako bi pravilno koristili Omnitrope uložak i pen.

Lek Omnitrope, 15 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju je sterilni rastvor za supkutanu primenu koji se nalazi u staklenom ulošku.

Ovaj lek je namenjen za višekratnu upotrebu. Primenjivati samo sa SurePal 15, medicinsko sredstvo posebno izrađenog za primenu leka Omnitrope, rastvor za injekciju u ulošku 15 mg/1,5 mL. Lek treba primeniti pomoću sterilnih pen igala za jednokratnu upotrebu. Lekari i drugo kvalifikovano medicinsko osoblje treba na odgovarajući način da obuče pacijente i njihove staratelje kako bi pravilno koristili Omnitrope uložak i pen.

U nastavku su navedene opšte preporuke za proceduru primene leka. Instrukcije proizvođača za svaki pen moraju se pratiti radi punjenja uloška, pričvršćivanja injekcione igle i primene leka.

14 od 15

1. Potrebno je oprati ruke.

2. Ako je rastvor zamućen ili sadrži čestice, ne sme se koristiti. Sadržaj mora biti bistar i bezbojan. 3. Dezinfikujte gumenu membranu uloška čistim ubrusom.

4. Ubacite uložak u, SurePal 10 odnosno SurePal 15 prateći instrukcije o upotrebi koje se dobijaju sa penom. 5. Očistite mesto primene injekcije sa vatom natopljenom alkoholom.

6. Primenite odgovarajuću dozu u vidu supkutane injekcije pomoću sterilne pen igle. Uklonite pen iglu I odložiteje u skladu sa propisima.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Omnitrope je rekombinantni humani hormon rasta (koji se naziva i somatropin). Ovaj lek ima istu strukuturu kao i prirodni humani hormon rasta koji je neophodanza rast kostiju i mišića. Takođe ubrzava odgovarajući razvoj masnog i mišićnog tkiva. Rekombinantan je, što znači da nije dobijen iz ljudskog ili životinjskog tkiva.

Lek Omnitrope se kod dece primenjuje za lečenje sledećih poremećaja rasta:

• ako ne rastetepravilno i nemate dovoljno svog hormona rasta,

• ako imate Turner-ov sindrom. Turner-ov sindrom je genetski poremećaj kod devojčica koji može uticati na rast -ako bolujete od njega, o tome će Vas obavestiti lekar,

• ako imate hroničnu slabost (insuficijenciju) bubrega. Smanjenje normalne funkcije bubrega može uticati na rast,

• ako ste rođeni mali ili sa malom telesnom masom. Hormon rasta može pomoći da više izrastete ako do četvrte godine života ili kasnije niste uspeli da dostignete vršnjake ili održite očekivanrast,

• ako imate Prader-Willi sindrom (hromozomski poremećaj). Hormon rasta Vam može pomoći da više porastete ako još rastete, a ujedno poboljšava i oblikovanje sastava tela. Prekomerno masno tkivo će se smanjiti, a smanjena mišićna masa će se povećati.

Lek Omnitrope se kod odraslih primenjuje za:

• lečenje osoba sa izraženim nedostatkom hormona rasta. To se može javiti u odraslom dobu ili se nastaviti još od detinjstva.

Ako ste tokom detinjstva lečeni lekom Omnitrope zbog nedostatka hormona rasta, nakon završetka rasta ponovno će se ispitati stanje hormona rasta. Ako se potvrdi težaknedostatak hormona rasta, lekar će Vam predložiti nastavak lečenja lekom Omnitrope.

Samo lekar koji ima iskustva u lečenju hormonom rasta i koji je potvrdio Vašu dijagnozu treba da Vam propiše ovaj lek.

LekOmnitrope ne smete primenjivati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na somatropin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),

• obavestite svog lekara ako imate aktivni tumor (rak). Tumori moraju biti neaktivni a antitumorska terapija mora biti završena pre započinjanja lečenja lekom Omnitrope,

• obavestite svog lekara ako Vam je lek Omnitrope propisan za stimulisanje rasta, a Vi ste već prestali da rastete (zatvorene epifize);

• ako imate ozbiljne bolesni (npr. komplikacije posle operacija na otvorenom srcu, abdominalne operacije, politraumatske povrede, akutna respiratorna insuficijencija ili slična stanja). Ako treba da imate, ili ste imali, veliku operaciju, ili ako idete u bolnicu iz bilo kog razloga, obavestite Vašeg lekara i podsetite druge lekare koje posećujete da koristite hormon rasta.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primenite lek Omnitrope.

• Ako ste na supstitucionoj (zamenska) terapiji glukokortikoidima, redovno se savetujte sa lekarom, jer će Vam možda biti potrebno prilagođavanje doze glukokortikoida.

• Ako ste izloženi riziku od nastanka dijabetesa (šećerna bolest), Vaš lekar će morati da prati vrednosti šećera u Vašoj krvi tokom lečenja somatropinom.

2 od 10

• Ako imate dijabetes, važno je da tokom lečenja somatropinom pažljivo pratite vrednosti šećera u krvi i da o rezultatima obavestite Vašeg lekara kako bi lekar odlučio da li je potrebno da promenite dozu leka za lečenje dijabetesa.

• Nakon započinjanja lečenja somatropinom, kod nekih pacijenata je potrebno započeti terapiju nadoknade tiroidnog hormona (hormona štitaste žlezde).

• Ako dobijate terapiju tiroidnog hormona, može biti potrebno da se prilagodi doza tiroidnog hormona.

• Ako imate povišen intrakranijalni pritisak (koji uzrokuje simptome kao što su izražena glavobolja, problemi sa vidom ili povraćanje) obavestite lekara o tome.

• Ako hramljete ili počnete da hramljete tokom lečenja hormonom rasta, obavestite o tome svog lekara.

• Ako dobijate somatropin zbog nedostatka hormona rasta, a nakon lečenog tumora (raka), potrebno je da redovno obavljate preglede radi mogućnosti ponovne pojave tumora, ili nekogdrugogkancera.

• Ako osetite pogoršanje bola u stomaku, obavestiteo tomesvoglekara.

• Iskustvo kod pacijenata starijih od 80 godina je ograničeno. Starije osobe mogu biti osetljivije na delovanje somatropina i zato, podložnije pojavi neželjenih dejstava.

• Lek Omnitrope može izazvati zapaljenje pankreasa, što uzrokuje jake bolove u stomaku i leđima. Obratite se svom lekaru ako Vi ili Vaše dete dobije bol u stomaku nakon primene leka Omnitrope.

• Povećanje bočne zakrivljenosti kičme (skolioza) može napredovati kod svakog deteta tokom brzog rasta. Tokom lečenja ovim lekom lekar će proveriti Vas (ili vVaše dete) zbog znakova skolioze.

Deca sa hroničnominsuficijencijombubrega

- Vaš lekar će ispitati funkciju Vaših bubrega i stepen rasta pre nego što započne sa primenom somatropina. Terapiju koju dobijateza bubrege treba nastaviti. Lečenje somatropinom treba prekinuti u slučaju transplantacije bubrega.

Deca sa Prader-Wili-jevim sindromom (PWS)

• Vaš lekar će Vam propisati restriktivnu dijetu da bi Vaša telesna masa bila pod kontrolom.

• Vaš lekar će pre započinjanja lečenja somatropinom proceniti da li imate znake opstrukcije gornjih disajnih puteva, apneje u snu (stanje kada se tokom sna Vaše disanje prekida), ili respiratornu infekciju.

• Tokom lečenja somatropinom, obavestite lekara ako se kod Vas jave znaci opstrukcije gornjih disajnih puteva (uključujući započinjanje hrkanja ili pogoršanje hrkanja): U tom će Vas slučaju Vaš lekar pregleda i možda će prekinuti lečenjesomatropinom.

• Tokom lečenja, Vaš lekar će proveriti da li imate znake skolioze, vrste deformiteta kičme.

• Ako se tokom lečenja kod Vas razvije infekcija pluća obavestite lekara da bi mogao da započne lečenje ove infekcije.

Deca koja su rođena mala ili sa malom telesnom masom

• Ako ste na rođenju bili premali ili sa malom telesnom masom i imate između 9 i 12 godina, posavetujte se sa lekarom u vezi puberteta i lečenja ovim lekom.

• Lečenjetreba nastaviti do završetka rasta.

• Vaš lekar će proveravati vrednosti šećera i insulina u Vašoj krvi pre započinjanja terapije kao i jednom godišnje tokom lečenja.

Drugi lekovi i lek Omnitrope

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali, ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

3 od 10

Posebno, obavestite svog lekara ako uzimate ili ste nedavno uzeli bilo koji od u nastavku navedenih lekova. Možda će biti potrebno da lekar prilagodi Vašu dozu leka Omnitrope ili drugih lekova:

• lekove za lečenje dijabetesa,

• tiroidne hormone,

• lekove za kontrolu epilepsije (antikonvulzive),

• ciklosporin (lekovi koji slabe imunski sistem nakon transplantacije),

• estrogen koji uzimate oralnim putem, ili druge polne hormone,

• sintetičke hormone nadubrežne žlezde (kortikosteroide).

Vaš lekar će možda morati da prilagodi dozu ovih lekova ili dozu somatropina.

Trudnoća i dojenje

Lek Omnitrope ne smeteprimenjivati ako ste trudni ili pokušavate da zatrudnite.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Omnitrope sadrži manje od 1 mmol/mL natrijuma (23 mg), tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farnaceut ili medicinska sestra. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom, medicinskom sestrom ili farmaceutom.

Doza zavisi od Vaše telesne visine, stanja zbog koga dobijate ovaj lek i koliko dobro hormoni rasta deluju na Vas. Svako je različit. Lekar će Vas obavestiti o dozi leka Omnitrope u miligramima (mg) koja je određena posebno za Vas prema Vašoj telesnoj masi u kilogramima (kg) ili prema površini tela u kvadratnim metrima (m²) izračunato na osnovu visine i telesne mase, kao i rasporedu lečenja. Nemojte sami, bez savetovanja sa lekarom, menjati dozu ni raspored lečenja.

Preporučena doza je:

Deca sa nedostatkom hormona rasta:

0,025-0,035 mg/kg telesne mase na dan ili 0,7-1,0 mg/m² telesne površine na dan. Mogu se koristi i veće doze. Ako se nedostatak hormona rasta nastavi i tokom adolescencije, lečenje lekom Omnitrope je potrebno nastaviti dok se ne završi fizički razvoj.

Deca sa Turner-ovim sindromom:

0,045-0,050 mg/kg telesne mase na dan ili 1,4 mg/m² telesne površine na dan.

Deca sa hroničnom slabošću bubrega (insuficijencijombubrega):

0,045-0,050 mg/kg telesne mase na dan ili 1,4 mg/ m² telesne površine na dan. Mogu biti potrebne veće doze ako brzina rasta suviše mala. Može biti potrebno prilagođavanje doze nakon 6 meseci terapije.

Deca sa Prader-Willi-jevim sindromom:

0,035 mg/kg telesne mase na dan ili 1,0 mg/m² telesne površine na dan. Dnevna doza ne sme da premaši 2,7 mg. Terapijse ne sme primenjivati kod dece koja su skoro prestala da rastu nakonpuberteta.

Deca koja su rođena manja ili lakša nego što se očekuje i sa poremećajem rasta:

0,035 mg/kg telesne mase na dan ili 1,0 mg/m² telesne površine na dan. Terapiju je važno nastaviti sve dok se ne dostigne konačna visina. Lečenjetreba prekinuti posle godinu dana ako ne reagujete na terapiju ili ako ste dostigli Vašu konačnu visinu i prestali da rastete.

4 od 10

Odrasli sa nedostatkom hormona rasta:

Ako nastavite sa terapijom lekom Omnitrope nakon sprovedenog lečenja tokom detinjstva terapiju treba započeti sa 0,2-0,5 mg na dan. Ovu dozu treba postepeno povećavati ili smanjivati, u zavisnosti od rezultata analiza krvi, pokazanog kliničkog odgovora i ispoljenih neželjenih dejstava.

Ako nedostatak hormona rasta nastane tokom odraslog uzrasta, lečenje treba započeti dozom od 0,15-0,3 mg na dan. Ovu dozu treba postepeno povećavati, u skladu sa rezultatima analiza krvi, postignutogkliničkog odgovora i ispoljenih neželjenih efekata. Dnevna doza održavanja retko premašuje 1,0 mg na dan. Ženama može biti potrebna veća doza nego muškarcima. Doza se mora kontrolisati na svakih 6 meseci. Osobe starije od 60 godina terapiju treba da započnu dozom od 0,1-0,2 mg na dan, koju treba postepeno povećavati u skladu sa individualnim potrebama. Treba koristiti minimalnu efikasnu dozu. Doza održavanja retko premašuje 0,5 mg na dan. Morate se pridržavati uputstava koja ste dobili od svog lekara.

Primena leka Omnitrope

Primenite hormon rasta svakog dana u približno isto vreme. Vreme odlaska na spavanje je dobro vreme, jer ćete to najlakše zapamtiti. Takođe je prirodno da se vrednostihormona povećavaju noću.

Lek Omnitrope je namenjen za supkutanu upotrebu. Ovo znači da se lek se primenjuje pomoću kratkih injekcionih igala u potkožno masno tkivo, neposrednoispod kože. Većina ljudi primenjuje injekciju u butinu ili gluteus. Primeniteinjekciju na mesto koje Vam je pokazaoVaš lekar. Masno tkivo ispod kože može se smanjiti na mestu injekcije. Da biste to izbegli, svaki put odaberite neko malo drugačije mesto za injekciju. To omogućava Vašoj koži i području ispod kože da se oporave od jedne injekcije pre nego što na to isto mesto primenite drugu injekciju.

Vaš lekar je već trebalo da Vam pokaže kako da primenite lek Omnitrope. Uvek primenite lek Omnitrope tačno onako kako Vam je lekar objasnio. Ako niste sigurni posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Kako da primenite lek Omnitrope

U nastavku teksta su navedene instrukcije kako da sami sebi primenite lek Omnitrope. Molimo Vas da pažljivo pročitate instrukcije i pratite ih korak po korak. Vaš lekar će Vam pokazati kako da sami sebi primeniteovaj lek. Nemojte pokušavati sa primenom leka ako niste sigurni da ste razumeli proceduru i opremu za primenu injekcije.

- Lek Omnitrope se primenjujekao potokožna injekcija

- Pažljivo pregledajte rastvor leka pre njegove primene i koristite ga samo ako je bistar i bezbojan.

- Menjajte mesto injekcije da bi se smanjili što je više moguće rizik od lokalne lipoatrofije (lokalizovanog smanjenja potkožnog masnog tkiva)

Priprema:

Pre početka pripreme sve što je potrebno: - uložak sa lekom Omnitrope,

5 od 10

- SurePal 10 ili SurePal 15- medicinska sredstva napravljene za primenu leka Omnitrope 10 mg/1,5 mL rastvor za injekciju u ulošku odnosno leka Omnitrope, 15 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju u ulošku (pen se ne nalazi u pakovanju leka, vidite Uputstvo za upotrebu koje se nalazi u pakovanju, SurePal 10 ili SurePal 15),

- pen igla za supkutanu primenu,

- 2 tupfera za čišćenje (ne nalaze se u pakovanju).

Operite ruke pre nego što nastavite sa sledećim korakom.

Primena leka Omnitrope

- Tupferom za čišćenje očistite gumenu membranu uloška. - Sadržaj mora biti bistar i bezbojan.

- Ubacite uložak u pen za injekciju. Pridržavajte se Uputstva za upotrebu pena. Da bi podesili pen odaberite dozu.

- Izaberite mesto za primenu injekcije. Najbolja mesta za injekciju su tkiva sa slojem masti između kože i mišića, kako što su butina ili stomak (osim predeo pupka ili struka).

- Primenite injekciju na udaljenosti od najmanje 1 cm od prethodnog mesta primene injekcije, menjajte mesto primene leka, kako su Vas obučili.

- Pre primene leka, očistite kožu vatom natopljenom alkoholom. Sačekajte da se osuši. - Uvedite iglu u kožu kako Vas je lekar obučio.

Nakon primene injekcije

- Nakon primene injekcije, pritisnite injekciono mesto malom kompresom ili sterilnom gazom tokom nekoliko sekundi. Nemojte masirati mestoprimene injekcije.

- Izvadite iglu iz pena koristeći spoljašnju kapicu za iglu i iglu bacite. Ovo će sačuvati sterilnost i sprečiti curenje rastvora leka. Takođe će sprečiti vraćanje vazduha u pen i začepljenje igle. Nemojte igledelitisa drugima. Nemojtependeliti sa drugima.

- Ostavite uložak da stoji u samom penu, stavite poklopac na pen i čuvajte ga u frižideru.

- Rastvor mora biti bistar nakon vađenja iz frižidera. Nemojte koristi ako je rastvor mutan ili sadrži čestice.

Ako ste primenili više leka Omnitrope nego što treba

Ako ste uzimali više leka Omnitrope nego što treba, kontaktirajte Vašeg lekara ili farmaceuta što je pre moguće. Vrednost šećera u Vašoj krvi može Vam se suviše smanjiti, a nakon toga suviše povećati. Možete osećati drhtavicu, znojenje, pospanost ili se generalno „ne osećati dobro“, a možete se i onesvestiti.

Ako ste zaboravili da primenite lek Omnitrope

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu. Najbolje je da hormon rasta uzimate redovno. Ako zaboravite da uzmete dozu, uzmite narednu injekciju u uobičajeno vreme narednog dana. Beležite svaku propuštenu dozu i obavestite Vašeg lekara prilikom naredne kontrole.

Ako naglo prestanete da primenjujetelek Omnitrope

Posavetujte se sa lekarom pre nego što prestanete sa primenom leka Omnitrope.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

6 od 10

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Kod odraslih pacijenata, veoma česta i česta neželjena dejstva mogu se pojaviti tokom prvih meseci lečenja i mogu se povući spontano ili nakon smanjenja doze.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) obuhvataju:

• Bolovi u zglobovima

• Zadržavanje vode (koje se ispoljava u vidu oticanja prstiju ili gležnjeva, kratkotrajno na početku lečenja)

• Crvenilo, svrab ili bol na mestu davanja injekcije

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek), obuhvataju:

• Uzdignuća na koži praćene svrabom

• Osip

• Utrnulost/trnci

• Ukočenost u rukama i nogama, bolovi u mišićima

Kod odraslih

• Bol ili osećaj pečenja pošakama ili podlakticama (poznato kao sindrom karpalnog tunela)

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek), obuhvataju:

- Povećanje dojki(ginekomastija) - Svrab

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek) , obuhvataju: Kod dece

• Leukemija (prijavljena je kod malog broja pacijenata sa nedostatkom hormona rasta, od kojih su neki bili lečeni somatropinom (hormonom rasta). Međutim, nema dokaza da je učestalost leukemije povećana kod pacijenata bez predisponirajućih faktora, koji primaju hormon rasta.)

• Povišen intrakranijalni pritisak (koji uzrokuje simptome kao što su jake glavobolje, poremećaj vida ili povraćanje)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Dijabetes melitus tip 2 (šećerna bolest, koja nije zavisna od insulina)

• Smanjenje vrednosti hormona kortizola u krvi

• Oticanje lica

• Glavobolja

• Hipotireoza

Kod odraslih

• Povišen intrakranijalni pritisak (koji uzrokuje simptome kao što su jake glavobolje, poremećaj vida ili povraćanje)

Stvaranje antitela nakon primena injekcije hormona rasta, izgleda da ne ometa delovanje hormona rasta.

7 od 10

Koža u okolini mesta primene injekcije može postati nejednaka i neravna, što se ne događa kada se injekcija primenjujesvaki put na drugom mestu.

U retkim slučajevima, zabeležena je iznenadna smrt kod pacijenata sa Prader-Willi-jevim sindromom, pri čemu nije potvrđena povezanost između tih slučajeva i terapije lekom Omnitrope.

Ukoliko osećate nelagodnost ili bolove u kuku ili kolenu tokom lečenja lekom Omnitrope, Vaš lekar može posumnjati na iskliznuće glave butne kosti ili njeno odvajanje od vrata (epifizioliza glave femura), kao i na Legg-Calvé-Perthes-ovu bolest (osteonekrozu glave butne kosti u periodu rasta).

Druga moguća neželjena dejstva povezana sa terapijom hormonomrasta mogu obuhvatati:

Može doći kod Vas (ili Vašeg deteta) do povećanja vrednostišećera u krvi ili do smanjenja vrednosti hormona štitaste žlezde. Vaš lekar to može utvrditi laboratorijskim pretragama i propisati odgovarajuće lečenje ukoliko bude potrebno.

Kod pacijenata lečenih hormonom rasta, retko je zabeleženo zapaljenje gušterače (pankreatitis).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka.Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija fax: +381 (0)11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Omnitrope posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neotvoreni uložak: Čuvati i transportovati u frižideru (na temperaturi od 2ºC od 8ºC). Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Nemojte koristiti lek Omnitrope ako primetite da je rastvor mutan.

Rok upotrebe nakon otvaranja:

Nakon prve upotrebe uložak treba da ostane u penu, pa se mora čuvati u frižideru (na temperaturiod 2ºC do 8ºC), najduže 28 dana. Čuvati i transportovati u frižideru (na temperaturiod 2ºC do8ºC). Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom penu, radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Omnitrope

Aktivna supstanca je: somatropin.

8 od 10

Omnitrope, 10 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju u ulošku

Jedan mililitar rastvora za injekciju sadrži 6,7 mg somatropina* (što odgovara 20 IU/mL). Jedan uložak sadrži 1,5 mL rastvora za injekciju što odgovara 10 mg somatropina* (30 IU)

Omnitrope, 15 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju u ulošku

Jedan mililitar rastvora za injekciju sadrži 10 mg somatropina* (što odgovara 30 IU/mL). Jedan uložak sadrži 1,5 mL rastvora za injekciju što odgovara 15 mg somatropina* (45 IU)

*proizvedeno tehnologijom rekombinantne DNK u Escherichia coli

Pomoćne supstance u leku su:

Omnitrope, 10 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju u ulošku

Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat; natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; glicin; poloksamer 188; fenol; voda za injekciju.

Omnitrope, 15 mg/1,5 mL, rastvor za injekciju u ulošku

Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat; natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; natrijum-hlorid; poloksamer 188; fenol; voda za injekciju.

Kako izgleda lek Omnitrope i sadržaj pakovanja

Bistar, bezbojan rastvor.

Unutrašnje pakovanje: 1,5 mL rastvora za injekciju u ulošku (bezbojno staklo tip I) sa klipom (silikonizirani bromobutil) na jednoj strani i diskom (bromobutil) i zatvaračem (aluminijum) na drugoj strani.

Stakleni uložak je trajno ugrađen u providniplastični držač uloška sa navojima na jednom kraju. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 napunjeni uložak i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO SANDOZ PHARMACEUTICALS D.D. BEOGRAD, Kneginje Zorke 2, Beograd

Proizvođač:

SANDOZ GMBH - BETRIEBSSTATTE/MANUFACTURING SITE ASEPTICS DRUG PRODUCT SCHAFTENAU(ASEPTICS DPS), Biochemiestrasse 10, Langkampfen, Austrija

NOVARTIS PHARMACEUTICAL MANUFACTURING GMBH, Biochemiestrasse 10, Langkampfen, Austrija

Napomena: Štampano Uputstvo za pacijenta u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi , tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; izuzetno, lek se može izdavati i na lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.

9 od 10

Broj i datum dozvole:

Broj poslednje obnove dozvole:

Broj dozvole za lek Omnitrope; rastvor za injekciju u ulošku; 10 mg/1,5 mL; uložak, 1x1,5mL: 000523640 2024 od 26.08.2024.

Broj dozvole za lek Omnitrope; rastvor za injekciju u ulošku; 15 mg/1,5 mL; uložak, 1x1,5mL: 000523692 2024 od 26.08.2024.

10 od 10