Marocen® 100mg/10mL koncentrat za rastvor za infuziju

Lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju, indikovan je za lečenje sledećih infekcija izazvanih osetljivim bakterijama (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Pre započinjanja terapije potrebno je obratiti posebnu pažnju na dostupne informacije o rezistenciji na ciprofloksacin.

Odrasli

• Infekcije donjih delova respiratornog trakta izazvane Gram-negativnim bakterijama:

- egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća;

Ciprofloksacin se za egzacerbaciju hronične opstruktivne bolesti pluća sme primeniti samo kada se upotreba drugih antibakterijskih lekova koji se obično preporučuju za lečenje tih infekcija smatra neodgovarajućom.

- bronhopulmonalne infekcije kod cističnefibroze ili kod bronhiektazija;

- pneumonija;

• Hronični supurativni otitis media;

• Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa naročito ukoliko je prouzrokovana Gram-negativnim bakterijama;

• Akutni pijelonefritis;

Komplikovane infekcije urinarnog trakta; Bakterijski prostatitis;

• Infekcije genitalnog trakta:

-epididimo-orhitis uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae;

-pelvična inflamatorna bolest, uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae;

• Infekcija gastrointestinalnog trakta (kao što jeputnička dijareja);

• Intraabdominalne infekcije;

• Infekcije kože i mekih tkiva prouzrokovane Gram-negativnim bakterijama;

• Maligniotitis externa;

• Infekcije kostiju i zglobova;

• Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje).

1 od 20

Ciprofloksacin se može koristiti kod pacijenata sa neutropenijom i groznicom, za koje se smatra da su posledica bakterijske infekcije.

Deca i adolescenti

• Bronhopulmonalne infekcije prouzrokovane bakterijom Pseudomonas aeruginosa kod pacijenata sa cističnom fibrozom;

• Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis;

• Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i terapija).

Ciprofloksacin se takođe može koristiti u terapiji teških infekcija kod dece i adolescenata kada se proceni da je neophodno.

Terapiju treba da započne lekar koji ima iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških infekcija kod dece i adolescenata (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke za adekvatnu upotrebu antibiotika.

Doziranje

Doziranje zavisi od indikacije, težine i mesta infekcije, osetljivosti uzročnika na ciprofloksacin, renalne funkcije pacijenta, a kod dece i adolescenata i od telesne mase.

Trajanje lečenja zavisi od težine infekcije i kliničkog i bakteriološkog toka bolesti.

Nakon započinjanja lečenja intravenskom primenom ciprofloksacina, može se, po odluci lekara, ukoliko je indikovano, preći na oralnu terapiju, npr. na film tablete. Što je pre moguće treba sa intravenske primene preći na oralnu primenu leka.

U teškim slučajevima ili ukoliko pacijent nije u stanju da uzima oralnu terapiju (npr. pacijenti na enteralnoj ishrani), lečenje se može nastaviti intravenskom primenom terapije, sve dok se ne steknu mogućnosti za oralnu primenu leka.

Lečenje infekcija uzrokovanih pojedinim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylococci) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih antibiotika.

Lečenje nekih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom, infekcije kostiju i zglobova) može zahtevati istovremenu primenu još nekih antibakterijskih lekova u zavisnosti od uzročnika.

Odrasli Indikacije

Infekcije donjih delova respiratornog trakta

Dnevne doze (u mg)

400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

Ukupno trajanje lečenja (uključujući i, što je

pre mogući, prelazak na oralnu terapiju)

7-14 dana

Akutna egzacerbacija Infekcije gornjih delova sinuzitisa

hroničnog 400 mg dva 7-14 dana puta dnevno

respiratornog trakta i infekcije uha

do 400 mg tri puta dnevno

Hronični supurativni otitis media 400 mg dva 7-14 dana

2 od 20

puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

Maligni otitis externa 400 mg tri 28 dana do 3 meseca puta dnevno

Infekcije urinarnog trakta Komplikovani i nekomplikovani 400 mg dva 7-21 dan, u pojedinim (videti odeljak 4.4) pijelonefritis puta dnevno situacijama lečenje

Infekcije trakta

Bakterijski prostatitis

genitalnog Epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest

do 400 mg tri puta dnevno

400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

može da traje i duže od 21 dana (npr. apsces)

2-4 nedelje (akutni)

najmanje 14 dana

Infekcije gastrointestinalnog trakta

Dijareja uzrokovana patogenim bakterijama, uključujući Shigella spp.

400 mg dva 1 dan puta dnevno

i intraabdominalne (sem Shigella dysenteriae tip I) i infekcije empirijsko lečenje težih oblika

putničke dijareje

Dijareja uzrokovana patogenom 400 mg dva 5 dana bakterijom Shigella dysenteriae tip I puta dnevno

Dijareja uzrokovana patogenom 400 mg dva 3 dana

Infekcije kože i mekih tkiva

Infekcije kostiju i zglobova

bakterijom Vibrio cholerae Tifoidna groznica

Intraabdominalne infekcije uzrokovane Gram-negativnim bakterijama

puta dnevno 400 mg dva puta dnevno 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

7 dana

5-14 dana

7-14 dana

maksimalno 3 meseca

Pacijenti sa neutropenijom koji imaju povišenu telesnu temperaturu za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom

400 mg dva puta dnevno

Terapiju treba nastaviti u toku celog

infekcijom (Ciprofloksacin istovremeno treba primeniti sa još do 400 mg tri perioda dok postoji

nekim antibiotikom u skladu sa zvaničnim vodičem)

Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku

puta dnevno i 400 mg dva

neutropenija

60 dana od potvrde

lečenje), kod osoba kod kojih se zahteva parenteralna primena puta dnevno izlaganja Bacillus leka (lečenje je potrebno započeti što je pre moguće nakon anthracis

suspektnog ili potvrđenog izlaganja uzročniku)

3 od 20

Pedijatrijska populacija Indikacije

Cistična fibroza

Dnevna doza (u mg)

10 mg/kg telesne masetri puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi

Ukupno trajanje lečenja (uključujući što je pre mogući, prelazak na oralnu terapiju)

10 do 14 dana

Komplikovane infekcije 6-10 mg/kg telesne mase tri puta 10 do 21 dan urinarnog trakta i akutni dnevno, maksimalno 400 mg po dozi

pijelonefritis

Inhalacioni antraks (profilaksa 10-15 mg/kg telesne mase dva puta 60 dana od potvrde izlaganja

nakon izlaganja uzročnikui lečenje), kod pacijenatakod kojih je potrebnaparenteralna primena leka (lečenje je potrebno započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili potvrđenog izlaganjauzročniku) Drugi teški oblici infekcija

dnevno, maksimalno 400 mg po dozi

10 mg/kg telesne masetri puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi

Bacillus anthracis

U zavisnosti od tipa infekcije

Stariji pacijenti

Prilikom određivanja doze kod starijih pacijenata treba uzeti u obzir težinu infekcije i klirens kreatinina pacijenta.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre

Preporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije su date u tabeli: Klirens kreatinina (mL/min/1,73m2) Serumski kreatinin Intravenska doza (mg)

>60 30-60 <30

pacijenti na hemodijalizi

pacijenti na peritonealnojdijalizi

(mikromol/L) <124

124-168 >169 >169

>169

Videti uobičajeno doziranje 200-400 mg na svakih 12 sati 200-400 mg na svaka 24 sata 200-400 mg na svaka 24 sata (nakon dijalize)

200-400 mg na svaka 24 sata

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije potrebno prilagođavanje doze. Nije utvrđeno doziranje kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega/jetre.

Način primene

Pre upotrebe treba vizuelno proveriti izgled leka, utvrditi da li je koncentrat za rastvor za infuziju bistar. Ne sme se koristiti ukoliko je zamućen, ima taloga ili je promenio boju.

Pre primene u obliku infuzije, koncentrat za rastvor za infuziju (10 mg/mL) treba razblažiti sa 0,9% natrijum-hloridom ili 5% rastvorom glukoze do koncentracije od 1 - 2 mg/mL.

Nakon razblaživanja lek se mora odmah upotrebiti.

Lek se daje u intravenskoj infuziji. Kod odraslih se preporučuje primena u sporoj intravenskoj infuziji u trajanju od 60 minuta ukoliko se ciprofloksacin daje u dozi od 400 mg, i u trajanju od 30 minuta ukoliko se daje u dozi od 200 mg. Kod dece, preporučeno trajanje infuzije je 60 minuta. Spora infuzija u velike vene smanjuje nelagodnost pacijentu i redukuje rizik od iritacije vene.

4 od 20

Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge hinolonske antibiotike ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenihu odeljku 6.1.

Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina (videti odeljak 4.5).

Primenu ciprofloksacina treba izbegavati kod pacijenata kod kojih su se ranije javila ozbiljna neželjena dejstva prilikom primene lekova koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Terapiju tih pacijenata ciprofloksacinom treba započeti samo ako nema drugih terapijskih mogućnosti, kao i nakon pažljive procene odnosa korist/rizik (takođe videti odeljak 4.3).

Teški oblici infekcija i mešovite infekcije izazvane Gram-pozitivnim i anaerobnim patogenima

Monoterapija ciprofloksacinom nije pogodna za lečenje teških infekcija i infekcija koje su izazvane Gram-pozitivnim ili anaerobnim patogenima. Kod ovih infekcija istovremeno sa ciprofloksacinom je potrebno primeniti i druge odgovarajuće antibiotike.

Streptokokne infekcije (uključujući Streptococcus pneumoniae)

Ciprofloksacin se ne preporučuje za lečenje streptokoknih infekcija zbog nedovoljne efikasnosti.

Infekcije genitalnog trakta

Epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest mogu biti uzrokovane bakterijom Neisseria gonorrhoeae rezistentnom na fluorohinolone.

Za lečenje epididimo-orhitisa i pelvičnih inflamatornih bolesti, empirijski razmotriti primenu ciprofloksacina samo u kombinaciji sa drugim antibiotikom (npr. cefalosporinom), osim ukoliko se na osnovu lokalnih podataka može isključiti ciprofloksacin-rezistentna Neisseria gonorrhoeae. Ukoliko se nakon tri dana terapije ne postignekliničko poboljšanje, potrebno je razmotriti druge terapijske mogućnosti.

Infekcije urinarnog trakta

Rezistencija bakterije Escherichia coli, kao najčešćeg uzročnika urinarnih infekcija, na fluorohinolone, varira u različitim zemljama Evrope.

Savetuje se da se prilikom propisivanja ciprofloksacina uzme u obzir prevalenca lokalne rezistencije E.coli na fluorohinolone.

Intraabdominalne infekcije

Ograničeni su podaci o efikasnosti ciprofloksacina u lečenju postoperativnih intraabdominalnih infekcija.

Putnička dijareja

Prilikom izbora ciprofloksacina u terapiji putničke dijareje treba uzeti u obzir rezistenciju patogenih sojeva u zemlji koju je pacijent posetio.

Infekcije kostiju i zglobova

Ciprofloksacin treba koristiti u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima u zavisnosti od mikrobioloških rezultata.

Inhalacioni antraks

Upotreba kod ljudi je zasnovana na in vitro podacima o osetljivosti i na eksperimentalnim podacima na životinjama, uz ograničene podatke na ljudima. Lekari treba da se rukovode nacionalnim i/ili internacionalno prihvaćenim dokumentima u pogledu terapije antraksa.

Pedijatrijska populacija

Upotreba ciprofloksacina kod dece i adolescenata treba da bude u skladu sa zvaničnim vodičima. Lečenje treba započeti pod kontrolom lekara koji imaju iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških oblika infekcije kod dece i adolescenata.

Utvrđeno je da ciprofloksacin može izazvati artropatiju zglobova opterećenih težinom kod nezrelih životinja. Bezbednosni podaci iz randomizovane, dvostruko slepe studije, koja je pratila upotrebu ciproflokacina kod

5 od 20

dece (ciprofloksacin: n=335; prosečni uzrast=6,3 godine; kontrolna grupa: n=349; prosečni uzrast=6,2 godine; raspon godina = od 1 do 17 godina) pokazuju da je incidenca suspektne artropatije povezane sa upotrebom leka (zaključeno na osnovu kliničkih simptoma i znakova poremećaja zglobova), do 42. dana bila 7,2% i 4,6%. Nakon jednogodišnjeg praćenja incidenca je iznosila 9,0% i 5,7%. Povećanje broja slučajeva, sa lekom povezane suspektne artropatije tokom vremena, nije bilo statistički značajno između grupa. Lečenje ciprofloksacinom treba započeti samo nakon pažljive procene koristi i rizika, zbog mogućeg neželjenog dejstva na zglobove i okolna tkiva (videti odeljak 4.8).

Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno ireverzibilna ozbiljna neželjena dejstva

Zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih dejstava koja zahvataju različite sisteme organa, a ponekad i više njih (poremećaji mišićno-koštanog sistema, poremećaji nervnog sistema, psihijatrijski poremećaji i poremećaji čula) kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone nezavisno od njihove starosne dobi i prethodno prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo kog ozbiljnog neželjenog dejstva primenu ciprofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijentima savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je propisao lek.

Bronhopulmonarne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom

Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 5-17 godina. Ograničeni su podaci o lečenju dece uzrasta 1-5 godina.

Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis

Upotrebu ciprofloksacina za lečenje komplikovanih urinarnih infekcija treba razmotriti kada se ne mogu koristiti drugi lekovi i ukoliko su u skladu sa mikrobiološkim rezultatima.

Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 1-17 godina.

Ostali specifični teški oblici infekcija

Ciprofloksacin je opravdano koristiti kod drugih teških oblika infekcija u skladu sa zvaničnim vodičima ili nakon pažljive procene koristi i rizika kada se ne može koristiti druga terapija ili nakon neuspeha konvencionalne terapije i ukoliko mikrobiološke analize potvrde osetljivost na ovaj antibiotik.

Upotreba ciprofloksacina kod drugih teških oblika infekcija, sem već pomenutih, nije ispitivana u kliničkim studijama i kliničko iskustvo je ograničeno. Iz tog razloga, savetuje se oprez prilikom lečenja pacijenata sa ovim infekcijama.

Preosetljivost

Preosetljivost i alergijske reakcije, uključujući anafilaksu i anafilaktoidne reakcije se mogu javiti nakon primene jedne doze (videti odeljak 4.8) i mogu biti životno ugrožavajuće. Ukoliko se javi ovakva reakcija, treba prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu medicinsku terapiju.

Tendinitis i ruptura tetive

Prilikom upotrebe hinolona i fluorohinolona, čak i tokom prvih 48 sati od početka lečenja, može doći do pojave tendinitisa i rupture tetive (posebno Ahilove, ali i drugih), ponekad i obostrane. Zapaljenje i ruptura tetive se nekad mogu javiti i nekoliko meseci nakon prekida terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive je povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa presađenimčvrstim organima i pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zato istovremenu terapiju kortikosteroidima treba izbegavati.

Ukoliko se javi bilo koji znak tendinitisa (npr. bolni otok, zapaljenje), terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti i razmotriti drugu mogućnost lečenja. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet bude u stanju mirovanja (npr. imobilizacija). Ako se pojave znaci tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Miastenija gravis

Ciprofloksacin treba upotrebljavati sa oprezom kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma (videti odeljak 4.8).

Fotosenzitivnost

6 od 20

Utvrđeno je da ciproflokacin izaziva fotosenzitivne reakcije. Pacijentima koji su na terapiji ciprofloksacinom treba savetovati da izbegavaju izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti ili UV zračenju tokom terapije (videti odeljak 4.8).

Centralni nervni sistem

Poznato je da ciprofloksacin, kao i ostali hinoloni, može izazvati epileptične napade ili smanjiti prag za njihovu pojavu. Bilo je pojedinačnih izveštaja pojave status epilepticus-a. Ciprofloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa poremećajima CNS-a, koji mogu biti predispozicija za nastanak konvulzija. U slučaju pojave konvulzija, terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijske reakcije se mogu javiti i nakon prve primene ciprofloksacina. U retkim slučajevima, depresija ili psihoze mogu progredirati do suicidalnih ideacija/misli do pokušaja ili čak izvršenja samoubistva. U ovim slučajevima, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom.

Periferna neuropatija

Prijavljeni su slučajevi senzorne ili senzo-motorne polineuropatije koja uzrokuje paresteziju, hipoesteziju, dizesteziju ili slabost mišića kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima/fluorohinolonima. Pacijentekoji su na terapiji ciprofloksacinom treba savetovati da pre nastavka lečenja obaveste svog lekara ako se jave simptomi neuropatije, kao što su bol, osećaj žarenja, bockanje, utrnulost, i/ili slabost, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Kardiološki poremećaji

Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući i ciprofloksacin, primenjuju kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za prolongaciju QT intervala kao što su, na primer:

kongenitalni produženi QT sindrom

istovremena primena lekova za koje se zna da produžuju QT interval (npr. antiaritmici iz klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici)

nekorigovan disbalans elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija) stariji pacijenti

srčana oboljenja (npr. srčana slabost, infarkt miokarda, bradikardija).

Starijipacijenti i osobe ženskog pola mogu biti više osetljivina QT-prolongaciju izazvanu lekovima.

Stoga je potreban oprez kod upotrebe fluorohinolona, uključujući i ciprofloksacin, kod ovih grupa pacijenata (videti odeljak 4.2 Stariji pacijenti, odeljke 4.5, 4.8 i 4.9).

Aneurizma i disekcija aorte, i insuficijencija/neadekvatno zatvaranje srčanog zaliska

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, posebno kod populacije starijih, i od aortne i mitralne insuficijencije (regurgitacije) nakon uzimanja fluorohinolona. Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i slučajevesa smrtnim ishodom), kao islučajeviregurgitacije/neadekvatnostibilo kogodsrčanihzalistaka kod pacijenata kojisu uzimalifluorohinolone(videti odeljak4.8).

Stoga fluorohinolone treba primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću ili kongenitalnim oboljenjem srčanih zalistaka. u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili oboljenje srčanih zalistaka ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju:

- za aneurizmu i disekciju aorte, kao i za regurgitaciju/neadekvatnost srčanih zalistaka (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfanov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Tarnerov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno

- za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija, ilipoznata ateroskleroza ili Sjögrenov sindrom) ili dodatno

- za regurgitaciju/neadekvatnost srčanog zaliska (npr. infektivni endokarditis).

Rizik od aneurizme i disekcije aorte, kao i njihove rupture, takođe se može povećati kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima.

7 od 20

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijente treba savetovati da hitno potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novog početka srčanih palpitacija ili razvoja edema trbuha ili donjih ekstremiteta.

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do poremećaja koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8), posebno kod dijabetičara na terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Stoga je neophodno pažljivo praćenje koncentracije glukoze kod dijabetičara.

Gastrointestinalni sistem

Pojava teške i uporne dijareje tokom ili nakon završetka lečenja (uključujući i nekoliko nedelja nakon lečenja) može ukazati na kolitis prouzrokovan upotrebom antibiotika (životno ugrožavajući sa mogućim smrtnimishodom), koji zahteva hitnu terapiju (videti odeljak 4.8). U ovim slučajevima, neophodno je odmah prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu terapiju.

Kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.

Bubrežni i urinarni sistem

Prijavljeni su slučajevi kristalurije povezane sa upotrebom ciprofloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijenti koji su na terapiji ciprofloksacinom treba da budu dobro hidrirani. Trebalo bi izbegavati prekomernu alkalizaciju urina.

Oštećena funkcija bubrega

S obzirom na to da se ciprofloksacin u velikoj meri izlučuje u nepromenjenom obliku putem bubrega, potrebno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kao što je opisano u odeljku 4.2, da bi se izbegla pojava neželjenih dejstava zbog akumulacije leka.

Hepatobilijarni sistem

Prilikom upotrebe ciprofloksacina su zabeleženi slučajevi hepatičke nekroze i životno ugrožavajuće insuficijencije jetre (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave bilo kakvih znakova i simptoma oboljenja jetre (kao što su anoreksija, žutica, tamna prebojenost urina, svrab, bol u abdomenu), lečenje treba prekinuti.

Deficit glukozo-6-fosfat dehidrogenaze

Kod pacijenata sa deficitom glukozo-6 fosfat dehidrogenaze bilo je slučajeva pojave hemolitičkih reakcija. Kod ovih pacijenata treba izbegavati primenu ciprofloksacina, osim ukoliko je procenjeno da korist prevazilazi potencijalni rizik za njegovu primenu. U ovom slučaju, potrebno je pratiti znake eventualne potencijalne pojave hemolize.

Rezistencija

U toku ili nakon lečenja ciprofloksacinom, mogu se izolovati bakterije koje pokazuju rezistenciju na cipofloksacin, sa ili bez klinički vidljivih znakova superinfekcije. Naročit rizik postoji u slučaju produženog lečenja, u slučaju terapije nozokomijalnih infekcija i/ili infekcija uzrokovanih Staphylococcus-om i Pseudomonas spp.

Citohrom P450

Ciprofloksacin inhibira CYP1A2 i tako može povećati koncentracije istovremeno primenjenih supstanci koje se metabolišu preko ovog enzima (npr. teofilin, klozapin, olanazapin, ropinirol, tizanidin, duloksetin, agomelatin) u serumu. Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina je kontraindikovana.U skladu sa tim, pacijente koji uzimaju ove lekove istovremeno sa ciprofloksacinom, neophodno je pažljivo pratiti radi kliničkih znakova predoziranosti, i određivanje koncentracija u serumu, posebno teofilina, može biti neophodno (videti odeljak 4.5).

Metotreksat

8 od 20

Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se ne preporučuje(videti odeljak 4.5).

Uticaj na laboratorijske analize

In vitro aktivnost ciprofloksacina na Mycobacterium tuberculosis može dati lažno negativne rezultate bakteriološkog ispitivanja u uzorcima uzetih od pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom.

Reakcije na mestu primene

Prijavljeni su slučajevi lokalne reakcije na mestu intravenske primene ciprofloksacina. Ovakve reakcije su češće prilikom primene leka u tridesetominutnoj infuziji ili kraćoj. Pojavljuju se u obliku lokalnih reakcija na koži koje nestaju brzo nakon završetka infuzije. Kasnija intravenska primena leka nije kontraindikovana osim ukoliko se reakcija ponovo javi ili se pogorša.

Poremećaji vida

Ukoliko tokom terapije dođe do slabljenja vida ili ispolji bilo kakav efekat na oči, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa.

Važne informacije o pomoćnim supstancama koje ulaze u sastav leka

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Uticaj drugih lekovana ciprofloksacin

Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval

Ciprofloksacin, kao i druge fluorohionolone, treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje se zna da mogu produžiti QT interval (npr. antiaritmici iz klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4).

Probenecid

Probenecid utiče na renalnu ekskreciju ciprofloksacina. Istovremena upotreba probenecida i cipofloksacina povećava koncentracije ciprofloksacina u serumu.

Uticaj ciprofloksacina na druge lekove

Tizanidin

Tizanidin se ne sme primenjivati istovremeno sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.3). U kliničkoj studiji sprovedenoj kod zdravih dobrovoljaca, istovremenom primenom tizanidina i ciprofloksacina, povećava se koncentracija tizanidina u serumu (povećanje Cmax: 7 puta; opseg: 4-21 put; povećanje PIK: 10 puta; opseg: 6-24 puta). Povećanjem serumske koncentracije tizanidina bio je jači hipotenzivni i sedativni efekat.

Metotreksat

Renalni tubularni transport metotreksata može biti inhibiran istovremenom primenom ciprofloksacina, potencijalno dovodeći do povećanja koncentracije metotreksata u plazmi i povećanog rizika od toksičnih reakcija izazvanih metotreksatom. Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se ne preporučuje (videti odeljak 4.4).

Teofilin

Istovremena primena ciprofloksacina i teofilina može dovesti do neželjenog povećanja koncentracije teofilina u serumu. To može izazvati neželjena dejstva uzrokovana teofilinom koja u retkim slučajevima mogu biti životno ugrožavajuća ili biti sa smrtnim ishodom. U toku istovremene primene neophodno je praćenje koncentracija teofilina u serumu i po potrebi smanjenjedoze teofilina (videti odeljak 4.4).

Drugi derivati ksantina

9 od 20

Kod istovremene primene ciprofloksacina i kofeina ili pentoksifilina (oksipentifilina), prijavljene su povećanekoncentracije ovih derivata ksantina u serumu.

Fenitoin

Istovremena primena ciprofloksacina i fenitoina može dovesti do povećanih ili smanjenih vrednosti koncentracija fenitoina u serumu. Potrebno je praćenje koncentracija u serumu.

Ciklosporin

Primećeno je prolazno povećanje koncentracije kreatinina u serumu prilikom istovremene primene lekova koji sadrže ciprofloksacin i ciklosporin. Zbog toga je potrebno dva puta nedeljno kontrolisati koncentraciju kreatinina u serumu kod ovih pacijenata.

Antagonisti vitamina K

Istovremena primena ciprofloksacina sa antagonistom vitamina K može pojačati njegovo antikoagulantno dejstvo. Rizik može da varira u zavisnosti od vrste infekcije, godina i opšteg statusa pacijenta, tako da je uticaj ciprofloksacina na povećanje parametra INR („international normalised ratio“) teško proceniti. Preporučuje se često praćenje INR-a tokom i kratko nakon istovremene primene ciprofloksacina sa antagonistima vitamina K, (kao što su varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion).

Duloksetin

U kliničkim studijama je pokazano da istovremena primena duloksetina i snažnih inhibitora CYP450 1A2 izoenzima kao što je fluvoksamin, može dovesti do povećanja parametara PIK i Cmax duloksetina. Iako nema dostupnih kliničkih podataka o mogućim interakcijama sa ciprofloksacinom, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti odeljak 4.4).

Ropinirol

Kliničko ispitivanje je pokazalo da istovremena upotreba ropinirola sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom izoenzima CYP450 1A2, dovodi do povećanja Cmax i PIK ropinirola za 60%, odnosno 84% tim redom. Zbog toga se preporučuje praćenje dozno-zavisnih neželjenih dejstava i adekvatno prilagođavanje doze ropinirola tokom i neposredno nakon perioda istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).

Lidokain

Pokazano je da kod zdravih ispitanika istovremena primena lekova koji sadrže lidokain sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom CYP450 1A2 izoenzima, smanjuje klirens intravenskog lidokaina za 22%. Iako se terapija lidokainom dobro podnosi, nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom može doći do interakcije i potencijalne pojave neželjenih dejstava.

Klozapin

Nakon istovremene primene 250 mg ciprofloksacina i klozapina tokom 7 dana, koncentracije klozapina i N-desmetilklozapina u serumu su bile povećane za 29%, odnosno 31%. Savetuje se kliničko praćenje i adekvatno podešavanje doze klozapina u toku i kratko nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).

Sildenafil

Cmax i PIK sildenafila su bili povećani približno dva puta kod zdravih ispitanika nakon oralne primene doze 50 mg istovremeno sa 500 mg ciprofloksacina. Iz tog razloga, prilikom istovremenog propisivanja ciprofloksacina sa sildenafilom, uzimajući u obzir korist i rizike terapije.

Agomelatin

U kliničkim studijama je dokazano da fluvoksamin, kao snažan inhibitor CYP450 1A2 izoenzima, značajno inhibira metabolizam agomelatina dovodeći do 60 puta veće izloženosti agomelatinu. Iako nisu dostupni klinički podaci koji ukazuju na moguću interakciju sa ciprofloksacinom, koji je umereni inhibitor CYP450 1A2, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti „Citohrom P450” u odeljku 4.4).

10 od 20

Zolpidem

Istovremena primena ciprofloksacina može povećati vrednosti zolpidema u krvi, tako da se istovremena primena ne preporučuje.

Trudnoća

Dostupni podaci o primeni ciprofloksacina kod trudnica ne ukazuju na pojavu malformacija ili znakova na feto/neonatalnu toksičnost. Studije na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u pogledu reproduktivne toksičnosti. Kod mladunaca i još nerođenih životinja izloženih hinolonima zapaženi su efekti na nezrelu hrskavicu, pa se stoga ne može isključiti da lek može oštetiti zglobnu hrskavicu kod nezrelog ljudskog organizma/fetusa (videti odeljak 5.3).

Kao mera predostrožnosti, potrebno je izbegavati upotrebu ciprofloksacina u toku trudnoće.

Dojenje

Ciprofloksacin se izlučuje u majčino mleko. Zbog potencijalnog rizika od oštećenja zglobova, ciprofloksacin ne treba koristiti tokomdojenja.

Zbog neuroloških efekata, ciprofloksacin može uticati na brzinu reagovanja. Zbog toga, sposobnost upravljanja vozilomi rukovanja mašinama može biti smanjena.

Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek su mučnina i dijareja, povraćanje, prolazno povećanje vrednosti transaminaza, osip i reakcija na mestu primene injekcije/infuzije.

Neželjena dejstva prijavljena u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju leka ciprofloksacina (oralna, intravenska i sekvencijalna terapija) su klasifikovana po sistemima organa i učestalosti javljanja, data u sledećoj tabeli. Prilikom procenjivanja učestalosti uzeti su podaci prijavljeni i kod oralne i intravenske primene leka.

Klasa sistema Česta Povremena Retka Veoma retka Nepoznata

organa (≥1/100 do <1/10)

(≥1/1000 <1/100)

do (≥1/10000, <1/1000)

do (<1/10000) učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Infekcije i infestacije Poremećaji krvi i limfnog sistema

Poremećaji imunskog sistema

Superinfekcija gljivicima Eozinofilija

Leukopenija Anemija Neutropenija Leukocitoza Trombocitopenija Trombocitemija

Alergijske reakcije Alergijski edem/angioedem

Hemolitička anemija Agranulocitoza Pancitopenija (životno ugrožavajuća) Depresija koštane srži (životno ugrožavajuća) Anafilaktička reakcija Anafilaktički šok (životno ugrožavajući)

11 od 20

Endokrini poremećaji

Poremećaji metabolizma i ishrane Psihijatrijski poremećaji*

Poremećaji nervnog sistema*

Poremećaji oka*

Poremećaj uha i labirinta

Kardiološki poremećaji**

Smanjen apetit

Psihomotorna hiperaktivnost/ Agitacija

Glavobolja Vrtoglavica Poremećaj sna Poremećaj čula ukusa

Hiperglikemija Hipoglikemija (videti odeljak 4.4) Konfuzija ili dezorijentacija Anksiozne reakcije Neuobičajenisnovi Depresija (potencijalno kulminira sa suicidalnim ideacijama/mislima ili pokušajem suicida ili suicidom) (videti odeljak 4.4) Halucinacije Parestezija i dizestezija Hipoestezija

Tremor Konvulzije (uključujući status epileptikus, videti odeljak 4.4) Vertigo

Poremećaj vida (npr. diplopija)

Tinitus Gubitak

sluha/oštećenje sluha Tahikardija

(videti odeljak 4.4)

Reakcija slična serumskoj bolesti

Psihotičke reakcije (potencijalno kulminiraju sa suicidalnim ideacijama/misli ma ili pokušajem suicida ili suicidom) (videti odeljak 4.4)

Migrena Poremećaj koordinacije Poremećaj hoda Poremećaj olfaktornog nerva Intrakranijalna hipertenzija i pseudotumor cerebri Poremećaj prepoznavanja boja

Sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH) Hipoglikemijska koma (videti odeljak 4.4) Manija, hipomanija

Periferna neuropatija i polineuropatija (videti odeljak 4.4)

Ventrikularna aritmija, „torsades de pointes“ (prijavljeni uglavnom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala), produženje QT intervala na

12 od 20

Vaskularni poremećaji**

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Vazodilatacija Vaskulitis Hipotenzija

Sinkopa

Dispneja (uključujući astmatična stanja)

EKG-u (videti odeljke 4.4 i 4.9)

Gastrointestinalni poremećaji

Hepatobilijarni poremećaji

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Poremećaj mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva*

Poremećaji bubrega i urinarnog

Mučnina Dijareja

Povraćanje Gastrointestina lni i bol u abdomenu Dispepsija Flatulencija Povećane vrednosti transaminaza Povećane vrednosti bilirubina

Osip Pruritus Urtikarija

Mišićno-skeletni bol (npr. bolovi ekstremiteta, bol u leđima, bol u grudima) Artralgija

Oštećenje funkcije bubrega

Kolitis kao posledica upotrebe antibiotika (veoma retko sa mogućim smrtnim ishodom) (videti odeljak 4.4)

Oštećenje funkcije jetre Holestatskiikterus Hepatitis

Fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4)

Mijalgija Artritis

Povišen tonus mišića i grčevi

Bubrežna insuficijencija Hematurija

Pankreatitis

Nekroza jetre (veoma retko progredira do životno ugrožavajuće insuficijencije jetre) (videti odeljak 4.4) Petehije Erythema multiforme Erythema nodosum

Stevens-Johnson-ov sindrom (potencijalno životno ugrožavajući) Toksična epidermalna nekroliza (potencijalno životno ugrožavajuća) Mišićna slabost Tendinitis Ruptura tetive (predominantno Ahilove)(videti odeljak 4.4) Egzarcerbacija simptoma miastenije gravis (videti odeljak 4.4)

Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP)

Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS)

13 od 20

sistema

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene*

Ispitivanja

Reakcije na mestu primene leka (samo kod intravens ke primene)

Astenija Groznica

Povećanje vrednosti alkalne fosfataze krvi

Kristalurija (videti odeljak 4.4) Tubulointersticijalni nefritis

Edem Znojenje (hiperhidroza)

Povećane vrednosti amilaze

u

Povećane vrednosti INR (kod pacijenata koji se leče antagonistima vitamina K)

* Vezano za primenu hinolona i fluorohinolona zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih dejstava koja zahvataju različite klase sistema organa i čula, ponekad i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima poremećaj hoda, neuropatije povezane s parestezijom, depresija, umor, narušeno pamćenje, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa), u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak 4.4).

** Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), kao i slučajevi regurgitacije/neadekvatnosti bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.4).

Sledeća neželjena dejstva imaju veću učestalost kod pacijenata koji su na intravenskoj ili sekvencijalnoj terapiji (prelazak sa intravenske na oralnu terapiju):

Česta Povremena

Povraćanje, Prolazno povećanje vrednosti transaminaza, Osip

Trombocitopenija, Trombocitemija, Konfuzija i dezorijentacija, Halucinacije, Parestezije i dizestezije, Konvulzije, Vertigo, Poremećaj vida, Gubitak sluha, Tahikardija,

Vazodilatacija, Hipotenzija, Prolazno oštećenje funkcije jetre, Holestatski ikterus, Insuficijencija bubrega, Edem

Retka Pancitopenija, Depresija koštane srži, Anafilaktički šok, Psihotične reakcije, Migrena, Poremećaj olfaktornog nerva, Oštećenje sluha, Vaskulitis, Pankreatitis, Nekroza jetre, Petehije, Ruptura tetive

Pedijatrijski pacijenti

Incidenca prethodno pomenute artropatije (artralgija, artritis), se odnosi na podatke dobijene iz studija koje su sprovedene kod odraslih pacijenata. Kod deceseartropatija češće javljala (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

14 od 20

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje, sa blagim simptomima toksičnosti, javila se prilikom upotrebe 12 g. Prijavljeno je da akutno predoziranjesa 16 g uzrokuje akutnu bubrežnu insuficijenciju.

Simptomi predoziranja su vrtoglavica, tremor, glavobolja, zamor, konvuzije, halucinacije, konfuzija, nelagodnost u abdomenu, oštećenjefunkcijebubrega i jetre, kao i kristalurija i hematurija. Bilo je i slučajeva reverzibilne bubrežne toksičnosti.

Pored rutinskih urgentnih mera, kao što je pražnjenje želuca praćeno primenom medicinskog uglja, potrebno je praćenje funkcije bubrega, uključujući pH urina i po potrebi povećanje aciditeta radi prevencije kristalurije. Potrebno je održavati dobru hidrataciju pacijenta. Antacidi koji sadrže kalcijum i magnezijum teorijski mogu smanjitiresorpciju ciprofloksacina kod predoziranja.

Samo mali deo ciprofloksacina (<10%) se može eliminisatihemodijalizom ili peritonealnomdijalizom.

U slučaju predoziranja, treba primeniti simptomatsku terapiju, treba sprovesti EKG monitoring, zbog mogućeprolongacijeQT intervala.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku upotrebu, fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA02

Mehanizam dejstva

Ciprofloksacin je fluorohinolonski antibiotik, koji antibaktericidnu aktivnost ostvaruje inhibicijom tip II topoizomeraze (DNA-giraze) i topoizomeraze IV, koje su neophodne za replikaciju, transkripciju, reparaciju i rekombinaciju bakterijske DNK.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike (FK/FD)

Efikasnost uglavnom zavisi od odnosa između maksimalne koncentracije leka u serumu (Cmax) i minimalne i inhibitorne koncentracije (MIC) ciprofloksacina za određenu bakteriju, kao i odnosa između površine ispod krive (PIK) i MIC.

Mehanizam rezistencije

In vitro rezistencija na ciprofloksacin može biti stečena kroz postepen proces, određivanja mesta mutacije na DNK girazi i topoizomerazi IV. Stepen ukrštene rezistencije između ciprofloksacina i drugih fluorohinolona je različit. Pojedinačne mutacije ne moraju dovesti do kliničke rezistencije, ali višestruke mutacije generalno dovode do kliničke rezistencije na veliki broj ili sve aktivne supstance iz te grupe.

Rezistencija nastala usled nepropustljivosti ili aktivnog mehanizma izbacivanja aktivne supstance iz ćelije (efluks pumpama), može imati različiti efekat na osetljivost na fluorohinolone, koji zavisi od fizičko-hemijskih svojstava samih fluorohinolona, ali i od afiniteta bakterijskog transportnog sistema za svaku aktivnu supstancu. Svi in vitro mehanizmi rezistencije su često primećeni i kod kliničkih izolata. Mehanizmi rezistencije koji inaktivišu druge antibiotike, kao promena propustljivosti membrane (česta kod Pseudomonas aeruginosa) i efluksni mehanizmi mogu uticati na osetljivost na ciprofloksacin.

Prijavljena je plazmidima posredovana rezistencija kodirana qnr-genima.

15 od 20

Spektar bakterijske aktivnosti

Date su granične vrednosti koncentracija („breakpoints”) na osnovu kojih se definišu osetljive, srednje osetljive i rezistentne vrste bakterija:

EUCAST preporuke Mikroorganizmi Enterobacteriaceae Pseudomonas spp. Acinetobacter spp. Staphylococcus spp.1 Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis Neisseria gonorrhoeae Neisseria meningitidis

Granične vrednosti koncentracija bez obzira na vrstu*

Osetljivost

S ≤ 0,5 mg/L S ≤ 0,5 mg/L S ≤ 1 mg/L S ≤ 1 mg/L S ≤ 0,5mg/L

S ≤ 0,03 mg/L S ≤ 0,03 mg/L S ≤ 0,5mg/L

Rezistencija R > 1 mg/L R > 1 mg/L R > 1 mg/L R > 1 mg/L R > 0,5mg/L

R > 0,06 mg/L R > 0,06mg/L R >1 mg/L

1 Staphylococcus spp.- granične vrednosti koncentracija za ciprofloksacin se odnose na terapiju velikim dozama

*Granične vrednosti bez obzira na vrstu su određene uglavnom na osnovu FK/FD podataka i nezavisne su od minimalnih inhibitornih koncentracija za specifične vrste. Koriste se u slučaju terapije vrsta za koje nisu date granične vrednosti koncentracija, ali ne i za vrste za koje se ne preporučuju testovi osetljivosti.

Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i tokom vremena za navedene vrste mikroorganizama, pa je poželjno postojanje lokalnih informacija o rezistentnosti, posebno prilikom primene leka u terapiji teških infekcija. Ukoliko je neophodno, kada je prevalence rezistencije na lokalnom nivou takva da se dovodi u pitanje korist primene leka u terapiji pojedinih tipova infekcija, trebalo bipotražiti savet stručnjaka.

Vrste grupisane po osetljivosti na ciprofloksacin (za Streptococcus species videti odeljak 4.4):

Uobičajeno osetljive bakterije

Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Bacillus anthracis(1)

Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Aeromonas spp.

Brucella spp. Citrobacter koseri Francisella tularensis Haemophilus ducreyi Haemophilus influenzae* Legionellaspp. Moraxella catarrhalis* Neisseria meningitidis Pasteurella spp. Salmonella spp.* Shigellaspp.*

Vibrio spp. Yersinia pestis

Anaerobni mikroorganizmi Mobiluncus

Drugi mikroorganizmi

16 od 20

Chlamydia trachomatis ($) Chlamydia pneumoniae ($) Mycoplasma hominis ($) Mycoplasma pneumoniae ($)

Bakterije kod kojih se može javiti stečena rezistencija na ciprofloksacin Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi

Enterococcus faecalis ($) Staphylococcus spp.*(2)

Aerobni gram-negativni mikroorganizmi Acinetobacter baumannii+

Burkholderia cepacia + * Campylobacter spp.+* Citrobacter freundii * Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae* Echerichia coli* Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae* Morganella morganii* Neisseria gonorrhoeae* Proteus mirabilis* Proteus vulgaris * Providencia spp.

Pseudomonas aeruginosa* Pseudomonas fluorescens Serratia marcescens*

Anaerobni mikroorganizmi Peptostreptococcus spp. Propionibacterium acnes

Prirodno rezistentne bakterije

Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi Actinomyces

Enterococcus faecium Listeria monocytogenes

Aerobni gram-negativni mikroorganizmi Stenotrophomonas maltophilia

Anaerobni mikroorganizmi Izuzetak su gore navedeni

Drugi mikroorganizmi Mycoplasma genitalium Ureaplasma urealitycum

17 od 20

*Klinička efikasnost u odobrenim indikacijama za osetljive vrste dokazana u kliničkim studijama. +Stepen rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više zemalja EU

($) Prirodna srednja osetljivost u odsustvu stečenih mehanizama rezistencije.

(1) Sprovedenesu studije na eksperimentalnimživotinjama inficiranim inhalacijom spora Bacillus anthracis; studije su pokazale da antibiotici primenjeni ubrzo nakon ekspozicije onemogućavaju ispoljavanje bolesti, ukoliko je definisana terapija takva da smanjuje broj spora kod organizama ispod infektivne doze. Preporučena primena kod ljudi se prvenstveno zasniva na in vitro dobijenim podacima o osetljivosti i eksperimentalnim podacima dobijenim na životinjama zajedno sa ograničenim podacima kod ljudi. Dvomesečna terapija ciprofloksacinom primenjenim oralnim putem u dozi od 500 mg dva puta dnevno kod odraslih pacijenata, smatra se efikasnom u prevenciji infekcije antraksom kod ljudi. Nadležni lekar treba da se pridržava nacionalnihi/ili internacionalnih zvaničnih dokumenata koji se odnose na terapiju antraksa.

(2) Meticilin-rezistentni S.aureus veoma često pokazuje istovremenu rezistenciju na fluorohinolone. Stepen rezistencije na meticilin je oko 20-50% među svim stafilokokama i obično je veći u bolničkim izolatima.

Resorpcija

Nakon intravenske primene leka prosečne maksimalne koncentracije u serumu dostignute su na kraju infuzije. Farmakokinetika ciprofloksacina je bila linearna u opsegu doza do 400 mg, nakon intravenske primene.

Poređenje farmakokinetičkih parametara prilikom intravenske primene leka dva i tri puta dnevno ne ukazuje na akumulaciju ciprofloksacina i njegovih metabolita.

Nakon intravenske primene ciprofloksacina u dozi od 200 mg u trajanju od 60 minuta na 12 sati i nakon oralno primenjenog ciprofloksacina u dozi od 250 mg na 12 sati, uočena je ekvivalentnost u pogledu površine ispod krive (PIK).

Nakon intravenske primene ciprofloksacina u dozi od 400 mg u trajanju od 60 minuta na 12 sati i nakon oralno primenjenog ciprofloksacina u dozi od 500 mg na 12 sati, zabeležena je jednaka površina ispod krive (PIK).

Nakon intravenske primene ciprofloksacina u dozi od 400 mg u trajanju od 60 minuta na 12 sati, uočene vrednosti Cmax bile su identične kao nakon oralne primene ciprofloksacina u dozi od 750 mg.

Nakon intravenske primene ciprofloksacina u dozi od 400 mg na 8 sati i nakon oralne primene ciprofloksacina u dozi od 750 mg primenjenog na svakih 12 sati, uočena je ekvivalentnost u pogledu površine ispod krive (PIK).

Distribucija

Ciprofloksacin se slabo vezuje za proteine plazme (20-30%). Ciproflokscin je prisutan u plazmi, uglavnom u nejonizovanom obliku i ima veliki volumen distribucije u stanju ravnoteže (od 2-3 L/kg telesne mase). Ciprofloksacin dostiže velike koncentracije u različitim tkivima kao što su pluća (epitelijalna tečnost, alveolarni makrofagi, uzorak tkiva za biopsiju), sinusi, lezije praćene zapaljenjem (tečnost plika nakon ujeda španske mušice) i urogenitalni trakt (urin, prostata, endometrijum) gde ukupna koncentracija prevazilazi one koje se dostižu u plazmi.

Metabolizam

Detektovana su četiri metabolita koja su prisutna u malim koncentracijama: desetilenciprofloksacin (M1), sulfociprofloksacin (M2), oksociprofloksacin (M3) i formilciprofloksacin (M4). Metaboliti in vitro pokazuju antimikrobnu aktivnost, aliu manjemstepenu u poređenju sa nemetabolisanomsupstancom.

Poznato je da je ciprofloksacin umereni inhibitor CYP450 1A2 izo-enzima.

Eliminacija

Ciprofloksacin se najvećim delom izlučuje u nepromenjenom obliku preko urina, a u manjoj meri i putem fecesa.

Ekskrecija ciprofloksacina (% od doze)

18 od 20

Urin Ciprofloksacin 61,5 Metaboliti(M1-M4) 9,5

Intravenska primena Feces 15,2

2,6

Renalni klirens je između 180-300 mL/kg/h, a ukupni telesni klirens iznosi između 480-600 mL/kg/h. Ciprofloksacin podleže iglomerularnojfiltracijii tubularnojsekreciji. Kod teškog oštećenja funkcije bubrega dolazi do povećanja poluvremena eliminacije ciprofloksacina do 12 sati.

Ne-renalni klirens ciprofloksacina se uglavnom javlja usled aktivne transintestinalne sekrecije i metabolizma.

Bilijarnim putemse izluči 1% doze. Ciprofloksacin je prisutan u velikojkoncentracijiu žuči.

Pedijatrijski pacijenti

Farmakokinetički podaci kod pedijatrijskih pacijenata su ograničeni.

U studiji sprovedenoj kod dece vrednosti Cmax i PIK nisu bile zavisne od uzrasta (uzrasta iznad 1 godine). Nije zapaženo značajno povećanjevrednostiCmax i PIK nakon ponovljenih doza (10 mg/kg tri puta dnevno).

Kod desetoro dece sa teškom sepsom, vrednost Cmax iznosila je 6,1 mg/L (u opsegu 4,6-8,3 mg/L) nakon intravenske infuzije od 10 mg/kg u trajanju od sat vremena kod dece uzrasta mlađe od 1 godine u poređenju sa 7,2 mg/L (u opsegu 4,7-11,8 mg/L) kod deceuzrasta od 1 do 5 godina. Vrednosti PIK bilesu 17,4 mg*h/L (u opsegu 11,8-32,0 mg*h/L) i 16,5 mg*h/L (u opsegu 11,0-23,8 mg*h/L).

Ove vrednosti se nalaze unutar opsega koji je zabeležen kod odraslih u terapijskim dozama. Bazirano na populacionim farmakokinetičkim analizama pedijatrijskih pacijenata sa različitim infekcijama, predviđeno srednje poluvreme eliminacije kod dece iznosi približno 4-5 sati, a biološka raspoloživost oralne suspenzije varira u opsegu od 50 do 80%.

Pretklinički podaci ne ukazuju na posebne rizike kod ljudi, na osnovu konvencionalnih studija toksičnosti pojedinačnihdoza, toksičnostiponavljanihdoza, karcinogenogpotencijala, ilireproduktivnetoksičnosti.

Kao i brojni drugi hinoloni, ciprofloksacin je fototoksičan kod životinja pri klinički značajnim vrednostima ekspozicije. Podaci o fotomutagenosti/fotokarcinogenosti pokazuju slabo fotomutageno i fotokarcinogeno dejstvo ciprofloksacina in vitro i u eksperimentima na životinjama. Ovaj efekat je bio uporediv sa drugim inhibitorima giraze.

Uticajna zglobove

Kao što je prijavljeno kod drugih inhibitora giraze, ciprofloksacin uzrokuje oštećenje velikih zglobova kod nezrelih životinja. Stepen oštećenja hrskavice varira i zavisi od uzrasta, vrste i doze; oštećenje se može redukovati smanjenjem opterećenja zglobova. U studijama na zrelim životinjama (pacovi, psi) nisu uočena oštećenja hrskavice. U studiji na mlađim beagle psima, ciprofloksacin je nakon dve nedelje terapije, primenjen u terapijskim dozama, prouzrokovao ozbiljno oštećenje zglobova, promene su bile prisutne i nakon5 meseci.

• Mlečna kiselina

• Dinatrijum-edetat

• Hlorovodonična kiselina, koncentrovana

19 od 20

• Voda za injekcije

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Ukoliko nije dokazana kompatibilnost sa drugim infuzijama/lekovima, infuzija leka Marocen se uvek mora primenjivatiodvojeno. Lek ne primenjivati u slučaju da je došlo do vizuelne promene leka u vidu zamućenja, stvaranja taloga ili promene boje leka.

Inkompatibilnost se javlja sa svim infuzionim rastvorima/lekovima koji su fizički ili hemijski nestabilni na pH vrednosti rastvora (npr. penicilini, rastvori heparina), posebno u kombinaciji sa rastvorima koji su prilagođenialkalnim vrednostima pH (pH vrednost rastvora ciprofloksacina: 3,9-4,5).

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.

Rok upotrebe nakon razblaživanja: odmah upotrebiti.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštiteod svetlosti. Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje leka je providna staklena ampula (tip I) sa 10 mL koncentrata za rastvor za infuziju. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi PVC uložak sa 5 ampula i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju sadrži aktivnu supstancu ciprofloksacin. Lek Marocen je antibiotik koji pripada grupi fluorohinolona. Ciprofloksacin deluje tako što ubija bakterije koje su uzročnici infekcija. Deluje samo na određene vrste bakterija.

Odrasli

Lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju, se primenjuje kod odraslih osoba za lečenje sledećih bakterijskih infekcija:

• infekcije disajnih puteva;

• infekcije uha ili sinusa koje dugo traju ili se često ponavljaju;

• infekcije mokraćnih puteva;

• infekcije genitalnih (polnih) organa kod žena i muškaraca;

• infekcije gastrointestinalnog trakta (organa za varenje) i intraabdominalne (stomačne) infekcije;

• infekcije kože i mekih tkiva;

• infekcije kostiju i zglobova;

• izlaganja udisanju uzročnika antraksa.

Lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju, se može koristiti za lečenje pacijenata sa smanjenim brojem belih krvnih zrnaca (neutropenijom) koji imaju povišenu telesnu temperaturu, za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom.

Ukoliko imate težak oblik infekcije ili infekciju koja je izazvana sa više od jedne vrste bakterija, lekar Vam može pored leka Marocen dati još neki antibiotik.

Deca i adolescenti

Lek Marocen koncentrat za rastvor za infuziju se kod dece i adolescenata koristi pod nadzorom lekara specijaliste, za lečenjesledećih bakterijskih infekcija:

• infekcije pluća i bronhija kod dece i adolescenata koji boluju od cistične fibroze;

• komplikovane infekcije mokraćnih puteva, uključujući i infekcije bubrega (pijelonefritis);

• izlaganja udisanju uzročnika antraksa.

Pored pomenutih, lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju se, ukoliko lekar smatra da je to neophodno, može koristiti i za lečenje drugih teških oblika infekcija.

Prenegoštoprimite lekMarocen

Ne bi trebalo da primate fluorohinolonski/hinolonski antibiotik, uključujući ciprofloksacin, ako Vam se u prošlostijavilobilo kakvoozbiljnoneželjeno dejstvo kadsteuzimalihinolonilifluorohinolon.

O tome morate što pre obavestiti svog lekara.

LekMarocenne smete primati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na ciprofloksacin, na druge antibiotike iz grupe hinolona ili na bilo koju od pomoćnihsupstanci ovogleka (navedene u odeljku 6);

• ukoliko uzimate tizanidin (lek koji se koristi za opuštanje mišića) (videti odeljak 2: Drugi lekovi i lek Marocen).

Upozorenjai mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primite lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju:

ukoliko ste imali problema sa bubrezima, jer u tom slučaju može biti potrebno da se prilagodi terapija;

ukoliko imate epilepsiju ili neke druge neurološke probleme;

2 od 14

ukoliko ste ranije, prilikom upotrebe antibiotika kao što je ciprofloksacin imali problema sa tetivama;

ukoliko imate dijabetes, možete imati rizik od hipoglikemije, prilikom upotrebe ciprofloksacina;

ukoliko imate miasteniju gravis (vrsta mišićne slabosti) jer se simptomi mogu pogoršati upotrebom ovog leka;

ukoliko imate probleme sa srcem. Lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju treba koristiti sa oprezom ukoliko imate ili neko od Vaših krvnih srodnika ima urođeno produžen QT interval (što se može videti na EKG-u, snimanje električne aktivnosti srca), imate disbalans (poremećene vrednosti) soli u krvi (posebno male koncentracije kalijuma ili magnezijuma u krvi), imate usporen srčani ritam (tzv. ,,bradikardiju“), imate slabost srca (srčanu insuficijenciju), imali ste srčani udar (infarkt miokarda), ukoliko ste osoba ženskog pola ili ste starije životne dobi ili uzimate druge lekove koji mogu dovesti do poremećaja rada srca, što se može videti kao poremećaj na EKG-u (videti odeljak Drugilekovi i lek Marocen).

ukoliko Vi ili neko od Vaših krvnih srodnika ima deficit glukozo-6-fosfat dehidrogenaze, zbog povećanog rizika od anemije ukoliko se koristi ciprofloksacin;

ako Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispupčenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ilianeurizma velikogperifernogkrvnogsuda);

ako ste već prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida);

ako Vam je postavljena dijagnoza neadekvatnog zatvaranja srčanih zalistaka (regurgitacija ili insuficijencija srčanih zalistaka);

ako u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte, ili kongenitalno oboljenje srčanih zalistaka ili druge faktore rizika ili stanja (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfanov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Tarnerov sindrom, Sjögren-ovsindrom(autoimuna zapaljenska bolest) ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija (visok krvni pritisak), poznata ateroskleroza, reumatoidni artritis (bolest zglobova) ili endokarditis (infekcija srca).

Za lečenje pojedinih infekcija genitalnog trakta, lekar Vam može, pored ciprofloksacina, propisati još neki antibiotik. Ukoliko ne dođe do poboljšanja simptoma nakon 3 dana lečenja, obratite se lekaru.

Dok ste na terapiji lekom Marocen

Ukoliko osetite iznenadan jak bol u trbuhu, grudnom košu ili leđima, što mogu biti simptomi aneurizme aorte ili disekcije odmah idite u službu hitne medicinske pomoći. Rizik može biti povećan ukoliko ste na istovremenoj terapiji sistemskim kortikosteroidima.

Ako vam se iznenada jave simptomi u vidu nedostatka vazduha, posebno kada ležite u krevetu ili primetite oticanje gležnjeva, stopala ili trbuha ili novi početak lupanja srca (osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca), odmah obavestite lekara.

Ukoliko Vam se tokom terapije lekom Marocen desi bilo šta od navedenog u nastavku, odmah se javite Vašem lekaru.

Lekar će odlučiti da li ćete i dalje dobijati lek Marocen.

Iznenadna pojava teškog oblika alergijske reakcije (anafilaktička reakcija/šok, angioedem). Čak i prilikom uzimanja prve doze leka, postoji mala verovatnoća da Vam se javi ozbiljna alergijska reakcija sa sledećim simptomima: stezanje u grudima, vrtoglavica, mučnina ili nesvestica ili vrtoglavica prilikom ustajanja. Ukoliko se ovo dogodi - odmah recite Vašem lekaru, jer se primena leka Marocen mora prekinuti.

Retko se može javiti bol i otok u zglobovima, zapaljenje tetiva (tendinitis) ili pucanje tetive. Rizik je povećan posebno ukoliko ste starijeg životnog doba (stariji od 60 godina), presađen Vam je organ, imate tegobe sa bubrezima ili ste istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zapaljenje i pucanje (ruptura) tetiva se može javiti u prvih 48 sati od početka terapije, pa čak i do nekoliko meseci nakon završetka terapije ciprofloksacinom. U slučaju pojave prvog znaka bola ili zapaljenja tetive (npr. u gležnju, zglobu ručja, laktu, ramenu ili kolenu) prestanite sa daljim primanjem leka Marocen i obratite se lekaru. Zahvaćeni deo tela mora da miruje. Izbegavajte nepotrebnu fizičku aktivnost, jer to može povećati rizik od pucanja (rupture) tetive.

3 od 14

Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno trajna ozbiljna neželjena dejstva Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući ciprofloksacin, povezani su sa vrlo retkim, ali ozbiljnim neželjenim dejstvima, od kojih su neka dugotrajna (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuća ili potencijalno trajna. To uključuje bol u tetivama, mišićima i zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta, otežano hodanje, neuobičajene osećaje kao što su bockanje, trnci, osećaj golicanja, utrnulost ili žarenje (parestezija), poremećaje čula uključujući oštećenje vida, sluha, čula ukusa i mirisa, depresiju, narušeno pamćenje, jak umor i teške poremećaje spavanja.

Ako osetite bilo koje od ovih neželjenih dejstava nakon primanja leka Marocen, odmah se obratite svom lekaru pre nego što nastavite sa lečenjem. Vaš lekar će odlučiti o nastavku lečenja i takođe razmotriti primenu nekog drugog antibiotika.

Ukoliko imate epilepsiju ili druga neurološka oboljenja kao što su slaba prokrvljenost mozga (ishemija mozga) ili moždani udar, možete imati neželjena dejstva povezana sa centralnim nervnim sistemom. Ukoliko se takva neželjena dejstva pojave, odmah se obratite svom lekaru.

Mogu Vam se javiti psihijatrijski poremećaji nakon prve primene ciprofloksacina. Ukoliko bolujete od depresije ili psihoze, može doći do pogoršanja Vaših simptoma nakon primene ovog leka. U retkim slučajevima, depresija ili psihoza se mogu pogoršati i dovesti do pojave misli o samoubistvu, pokušaja samoubistva ili izvršenja samoubistva. Ukoliko Vam se javi pogoršanje simptoma - odmah prekinite sa primanjem leka iobratite se Vašemlekaru.

Retko Vam se mogu javiti simptomi neuropatije (oštećenja živaca), kao što su bolovi, žarenje, bockanje, utrnulost i/ili slabost mišića, naročito u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ukoliko Vam se ovo dogodi – odmah prekinite sa primanjem leka Marocen i obavestite svog lekara kako bi se sprečila pojava trajnih oštećenja.

Hinolonski antibiotici mogu izazvati povećanje vrednosti šećera u krvi iznad uobičajenih (hiperglikemija) ilismanjenje vrednostišećera ispod uobičajenih, štopotencijalno može dovesti do gubitka svesti (hipoglikemijska koma) u težimslučajevima (videti odeljak4). Ovo je važnoza osobe koje boluju od dijabetesa (šećerna bolest). Ukoliko imate dijabetes, tokom terapije ovim lekom biće potrebnoda redovnopratitekoncentraciju šećera ukrvi.

Dijareju (proliv) možete dobiti dok koristite antibiotike, uključujući lek Marocen, ili čak nekoliko nedelja nakon prestanka primene leka Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju. Ukoliko imate težak oblik dijareje ili dijareja dugo traje, ili primetite u stolici tragove krvi ili sluzi, odmah obavestite Vašeg lekara. Ukoliko primate lek Marocen, potrebno je odmah prekinuti terapiju, jer u suprotnom ovo stanje može dovesti do teškog poremećaja koji može biti životno ugrožavajući. Nemojte uzimati lekove koji usporavaju rad creva.

Ukoliko treba da radite laboratorijske analize krvi i mokraće obavestite Vašeg lekara i osoblje laboratorije da primate lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju;

Lek Marocen može uzrokovati oštećenje funkcije jetre. Ukoliko primetite simptome kao što su gubitak apetita, žutica (žuta prebojenost kože i sluzokoža), tamna boja urina, svrab ili preosetljivost

stomaka, odmah se mora prekinuti primena leka Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju;

Lek Marocen može dovesti do smanjenja broja belih kvnih zrnaca, što može dovesti do slabljenja imunskog sistema i smanjene otpornosti organizma. Ukoliko dobijete infekciju sa simptomima kao što su groznica (povišena telesna temperatura) i ozbiljno narušavanje opšteg stanja organizma, ili groznicu sa lokalnim znacima infekcije kao što su zapaljenje grla/ždrela/usta ili infekcije mokraćnih puteva, odmah o tome obavestite lekara. Lekar će tražiti da uradite laboratorijske analize krvi da bi se utvrdilo da li je možda došlo do smanjenja broja belih krvnih ćelija (agranulocitoza). Važno je da obavestite Vašeg lekara da primate lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju.

Ukoliko imate problema sa bubrezima, obavestite lekara, jer je možda potrebno prilagođavanje doze leka Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju;

U toku lečenja ovim lekom Vaša koža postaje osetljivija na sunčevu svetlost ili ultraljubičasto (UV) zračenje. Iz tog razloga izbegavajte izlaganje jakim sunčevim ili veštačkim UV zracima (npr. solarijum);

Ukoliko primetite da slabije vidite ili Vam se jave bilo kakve promene na očima, odmah se javite oftalmologu;

4 od 14

Drugi lekovi i lek Marocen

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta, ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo kojedruge lekove.

Morate reći svom lekaru ako uzimate druge lekove koji mogu da promene vaš srčani ritam:

lekovi koji pripadaju grupi antiaritmika (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid), triciklični antidepresivi, neki antimikrobni lekovi (koji pripadaju grupi makrolida), neki antipsihotici.

Lek Marocen ne smete primati ukoliko istovremeno uzimate tizanidin, zbog moguće pojave neželjenih dejstava kaoštosu padkrvnogpritiska ipospanost (videtiodeljak:„LekMarocenne smete primati“).

Za lekove navedene u nastavku je poznato da stupaju u interakciju sa lekom Marocen. Istovremeno uzimanje leka Marocen koncentrat za rastvor za infuziju sa ovim lekovima, može poremetiti terapijski efekat ovih lekova. Može se, takođe, i povećati rizik za pojavu neželjenih dejstava.

Recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:

• antagoniste vitamina K (npr. varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion) ili druge oralne antikoagulanse (lekove za sprečavanje zgrušavanja krvi);

• probenecid (lek koji se koristi za terapiju gihta);

• metotreksat (lek koji se koristi za lečenjepojedinih vrsta kancera, psorijaze, reumatoidnog artritisa);

• teofilin(koji pripada grupi lekova koji se koriste kod otežanog disanja-bronhodilatatori);

• tizanidin (lek koji se koristi za opuštanje mišića kod multipleskleroze);

• olanzapin (lek za lečenje psihijatrijskih bolesti - antipsihotik);

• klozapin (lek za lečenjepsihijatrijskih bolesti - antipsihotik);

• ropinirol (lek za lečenjeParkinsonovebolesti);

• fenitoin (za lečenje epilepsije);

• ciklosporin (za lečenje nekih kožnih bolesti, reumatoidnogartritisa, kao i kod transplantacije organa);

druge lekove koje mogu da utiču na promenu srčanog ritma: lekovi iz grupe antiaritmika (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid), triciklični antidepresivi, neki antimikrobnilekovi(iz grupe makrolida), nekiantipsihotici.

Lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju, može povećati vrednostisledećih lekova u krvi:

• pentoksifilin (lek za lečenjeporemećaja cirkulacije);

• kofein;

• duloksetin (lek za lečenje depresije, oštećenje nerava povezano sa šećernom bolešću ili nevoljno mokrenje (inkontinenciju));

• lidokain (lek za lečenje problema sa srcemili za anesteziju);

• sildenafil (lek za lečenje erektilne disfunkcijetj. impotenciju);

• agomelatin (lek za lečenje depresije);

zolpidem (lek za lečenje poremećaja spavanja).

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću obratite se Vašem lekaru za savet pre negoštopočneteda primatelekMarocen, koncentrat za rastvor za infuziju.

Trudnoća

Poželjno jeizbegavatiprimenu leka Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju tokom trudnoće.

Dojenje

Nemojte primati lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju ukoliko dojite, jer se ciprofloksacin izlučuje u majčino mlekoi možebitištetanza Vašedete.

5 od 14

Upravljanje vozilima irukovanje mašinama

Lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju može smanjiti brzinu reagovanja. Mogu se javiti i neki neurološki neželjeni događaji. Iz tog razloga, morate biti sigurni da lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju nema takvo dejstvo na Vas, pre nego što započnete upravljanje vozilom i rukovanje mašinama. Ukolikoimatebilo kakvu sumnju, obratiteseVašemlekaru.

LekMarocensadrži natrijum

LekMarocensadrži manjeod1 mmol(23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je,,bez natrijuma”.

Uvek ćete primati ovaj lek onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut ili medicinska sestra. Ukoliko niste sigurni da ste primili odgovarajuću dozu posavetujte se sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskomsestrom.

Načinprimene: Intravenska primena.

Lekar će Vamobjasnitikolikoćeteprimati leka Marocen, koncentrat zarastvor za infuziju ikoliko dugo. Toćezavisitiod vrsteitežine infekcije koju imate.

Recite Vašem lekaru ukoliko imate problema sa bubrezima, jer će Vam u tom slučaju možda biti smanjena doza leka.

Lečenjeuobičajenotraje od5 do21 dan, alikodtežihoblika infekcija možetrajatiiduže.

Lekćeteprimatiu obliku sporeinfuzijeu venu. Trajanje infuzije koddece je60 minuta.

Kod odraslih primena infuzije traje 60 minuta (kod primene doze od 400 mg), odnosno 30 minuta (kod primene dozeod200 mg). Spora primena infuzijesprečava neposrednu pojavu neželjenih dejstava.

Nemojte zaboraviti da pijete dosta tečnostidokste na terapijiovimlekom.

Ako naglo prestanete da primate lek Marocen

Važno je da ne prekidate lečenje pre nego što Vam je to rekao lekar, čak i ukoliko se osećate bolje. Ukoliko pre vremena prekinete sa primanjem leka, Vaša infekcija neće biti potpuno izlečena i može doći do ponovnepojave ilipogoršanja simptoma infekcije. Takođe, se možerazviti irezistencija na antibiotik.

Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni leka Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskojsestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Ukoliko primetite bilo koju od sledećih neželjenih reakcija, odmah se obratite svom lekaru (videti odeljak 2: Upozorenja i mere opreza):

teška, iznenadna alergijska reakcija (anafilaktička reakcija/šok, angioedem); bolovi i otoci zglobova, i zapaljenje tetiva (tendinitis);

neželjena dejstva povezana sa centralnim nervnim sistemom, ukoliko bolujete od epilepsije ili drugih neuroloških stanja;

psihijatrijske reakcije nakon prve primene ciprofloksacina, ukoliko bolujete od depresije ili psihoze; simptomi neuropatije kao što su: bol, osećaj peckanja, golicanja, utrnutosti i/ili slabosti;

smanjenje vrednostišećera u krvi (hipoglikemija) ukoliko bolujete od šećerne bolesti (dijabetesa);

6 od 14

težak ili dugotrajan proliv, ili prisustvo krvi ili sluzi u stolici;

gubitak apetita, žutica, tamna prebojenost mokraće, svrab, ili osetljiv stomak;

infekcija praćena simptomima kao što su groznica i ozbiljno pogoršanje Vašeg zdravstvenog stanja, ili groznica sa lokalnim simptomima infekcije kao što su bol u grlu/ždrelu/ustima, ili problemi sa mokrenjem;

pogoršanje vida ili bilo koji problemi sa očima.

Česta neželjenadejstva (mogudase jave kodnajviše 1 na 10 pacijenatakoji uzimajulek): mučnina, proliv (dijareja), povraćanje;

bolovi u zglobovima kod dece;

lokalne reakcije na mestu primene leka, osip;

privremeno povećanje vrednosti transaminaza u krvi (pokazatelji funkcije jetre);

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): superinfekcija gljivicama;

povećan broj eozinofila, vrste belih krvnih ćelija, smanjen ili povećan broj krvnih pločica (trombociti);

smanjenjeapetita;

hiperaktivnost, uznemirenost, stanje konfuzije, dezorijentacija, halucinacije (kada vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu prisutne);

glavobolja, vrtoglavica, poremećaj spavanja, poremećaj čula ukusa, bockanje, trnjenje, neuobičajena osetljivost na nadražaje čula, napadi (konvulzije) (videti u odeljku 2: Upozorenja i mere opreza), nesvestica;

problemi sa vidom, uključujući duple slike; gubitak sluha;

ubrzan puls (tahikardija);

širenje krvnih sudova (vazodilatacija), smanjenje krvnog pritiska;

bol u stomaku i želucu, problemi s varenjem, kao što su nelagodnost u stomaku (poremećaj varenja/gorušica), gasovi;

poremećaj funkcije jetre, povećanje vrednosti bilirubina u krvi, žutica-žuta prebojenost kože i sluzokoža (holestatski ikterus);

svrab, koprivnjača;

bolovi u zglobovima kod odraslih pacijenata;

slabljenje funkcije bubrega, slabost (insuficijencija) bubrega;

bolovi u mišićima i kostima, osećaj slabosti i nemoći (astenija), groznica, zadržavanje tečnosti (edem);

povećanje vrednosti alkalne fosfataze u krvi.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

zapaljenje creva (kolitis) kao posledica korišćenja antibiotika (u pojedinim slučajevima może biti sa smrtnim ishodom) (videti u odeljku 2: Upozorenja i mere opreza);

promene u broju krvnih ćelija (leukopenija, leukocitoza, neutropenija, anemija), smanjen broj crvenih ili belih krvnih ćelija i krvnih pločica (pancitopenija), koja može biti sa smrtnim ishodom, depresija koštane srži (koja takođe može biti sa smrtnim ishodom) (videti u odeljku 2: Upozorenja i mere opreza);

alergijska reakcija, alergijski otoci (edemi), brza pojava otoka kože i sluzokoža (angioedem), teški oblici alergijskih reakcija (anafilaktički šok, koji može biti životno ugrožavajući) (videti u odeljku 2: Upozorenja i mere opreza);

povećanevrednostišećera u krvi(hiperglikemija);

smanjene vrednostišećera u krvi(hipoglikemija) (videti uodeljku 2: Upozorenja i mere opreza);

anksiozna stanja, neuobičajeni snovi, depresija (potencijalno dovodeći do misli o samoubistvu, pokušaja ili izvršenja samoubistva), mentalni poremećaji (psihotične reakcije koje potencijalno mogu dovesti do misli o samoubistvu, pokušaja samoubistva ili izvršenja samoubistva) (videti u odeljku 2: Upozorenja i mere opreza);

smanjena osetljivost kože, tremor, migrena, poremećajosećaja čula mirisa (olfaktorniporemećaji);

7 od 14

zujanjeu ušima (tinitus), oštećenjesluha;

nesvestica, zapaljenjezida krvnihsudova (vaskulitis); otežano disanje, uključujućiiastmatične napade;

zapaljenje gušterače (pankreatitis);

zapaljenje jetre (hepatitis), izumiranje ćelija jetre (nekroza jetre), što može dovesti do životno ugrožavajuće slabosti (insuficijencije) jetre;

preosetljivost na svetlost (videti u odeljku 2: Upozorenja i mere opreza), mala, tačkasta krvarenja ispod kože (petehije);

bol u mišićima, zapaljenje i bol zglobova, povećan tonus mišića, grčevi, zapaljenje ili pucanje (ruptura) tetiva-posebno velike tetive na gležnju (Ahilova tetiva) (videti u odeljku 2: Upozorenja i mere opreza);

pojava kristala ili krvi u urinu (videti u odeljku 2: Upozorenja i mere opreza), zapaljenje mokraćnih puteva;

pojačano znojenje;

povećane vrednosti enzima amilaze;

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija); drastično smanjenje broja belih krvnih ćelija (agranulocitoza);

teški oblici alergijskih reakcija (anafilaktička reakcija, anafilaktički šok, reakcija slična serumskoj bolesti itd.), koji mogu biti sa smrtnim ishodom(videtiu odeljku 2: Upozorenja i mere opreza);

poremećaj koordinacije, nesigurnost u hodu (poremećaj hoda), pritisak na mozak (povećan intrakranijalni pritisak i pseudotumor mozga);

poremećaj prepoznavanja boja;

pojava teškog životno ugrožavajućeg osipa na koži koja se manifestuje pojavom plikova i čireva na sluzokoži usne duplje, grla, nosa i drugim sluzokožama (genitalne) što može dovesti do široko rasprostranjenih plikova i ljušćenja kože (Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza i dr);

slabost mišića, zapaljenje tetiva, pogoršanje simptoma miastenije gravis (videti u odeljku 2: Upozorenja i mere opreza);

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

poremećaji nervnog sistema praćen bolom, osećajem žarenja, bockanja, utrnulosti i/ili slabosti ekstremiteta (videti u odeljku 2 Upozorenja i mere opreza);

poremećen ubrzan srčani ritam, nepravilan srčani ritam koji može biti životno ugrožavajući, poremećaj srčanog ritma, neregularan srčani ritam (poznat kao „prolongacija QT intervala“, koja se može videti na EKG-u koji registruje električnu aktivnostsrca),

pustularniosip;

uticaj na zgrušavanje krvi (kod pacijenata lečenih antagonistima vitamina K);

poremećajiraspoloženja, u vidu naročitopovećanograspoloženja iushićenja (manija ihipomanija);

pojavu sindroma koji se naziva DRESS sindrom a javlja se u vidu osipa izazvanog lekom sa eozinofilijom i sistemskim sindromima, praćenih ozbiljnom kožnom reakcijom koja je praćena groznicom, uvećanjem limfnihčvorova, povećanimbrojemeozinofila (vrsta belih krvnihzrnaca);

sindrom povezan sa poremećajem izlučivanja vode i smanjenim vrednostima natrijuma u serumu (sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona);

gubitak svesti zbog jakog smanjenja vrednosti šećera u krvi (hipoglikemijska koma). Videti odeljak 2.

Sa primenom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika, povezani su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama) ili trajnih neželjenih dejstava, kao što su zapaljenje tetiva, pucanje tetive, bol u zglobovima, bol u rukama i/ili nogama, otežan hod, neuobičajeni osećaji kao što su bockanje, trnci, osećaj golicanja, žarenje, utrnulost ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, narušeno pamćenje, kao i oštećenje sluha, vida, čula ukusa imirisa.

8 od 14

Zabeleženi su slučajevi povećanja i slabljenja zida aorte ili pucanja zida aorte (aneurizme i disekcije), koji kao komplikaciju mogu imati pucanje i biti sa smrtnim ishodom, kao i neadekvatno zatvaranje srčanih zalistaka, kod pacijenata koji su primali fluorohinolone. Videti takođe odeljak 2.

Prijavljivanjeneželjenihreakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjenereakcije možete da prijavite Agencijiza lekovei medicinska sredstva Srbije(ALIMS):

Agencija za lekovei medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu VojvodeStepe458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nesmete koristiti lek Marocen posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju (''Važi do''). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25ºC, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Nakon razblaženja lek se mora upotrebiti odmah.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lekMarocen

- Aktivna supstanca jeciprofloksacin (u obliku ciprofloksacin-laktata).

Jedna ampula (10 mL) sadrži:100 mgciprofloksacin (u obliku ciprofloksacin-laktata).

- Pomoćne supstance:

mlečna kiselina; dinatrijum-edetat; hlorovodonična kiselina, koncentrovana; voda za injekcije.

Kako izgleda lekMaroceni sadržaj pakovanja

Bistar, žućkasto-zelenkasti rastvor, bez čestičnih onečišćenja.

Unutrašnje pakovanje leka je providna staklena ampula (tip I) sa 10 mL koncentrata za rastvor za infuziju. Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi PVC uložak sa 5 ampula i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

9 od 14

Jul, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

000457608 2023 od 29.07.2024.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju, indikovan je za lečenje sledećih infekcija izazvanih osetljivim bakterijama (videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Pre započinjanja terapije potrebno je obratiti posebnu pažnju na dostupne informacije o rezistenciji na ciprofloksacin.

Odrasli

• Infekcije donjih delova respiratornog trakta izazvane Gram-negativnim bakterijama:

- egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća;

Ciprofloksacin se za egzacerbaciju hronične opstruktivne bolesti pluća sme primeniti samo kada se upotreba drugih antibakterijskih lekova koji se obično preporučuju za lečenje tih infekcija smatra neodgovarajućom.

- bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze ili kod bronhiektazija;

- pneumonija;

• Hronični supurativni otitis media;

• Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa naročito ukoliko je prouzrokovana Gram-negativnim bakterijama;

• Akutni pijelonefritis;

Komplikovane infekcije urinarnog trakta; Bakterijski prostatitis;

• Infekcije genitalnog trakta:

-epididimo-orhitis uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae;

-pelvična inflamatorna bolest, uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae;

• Infekcija gastrointestinalnog trakta (kao što je putnička dijareja);

• Intraabdominalne infekcije;

• Infekcije kože i mekih tkiva prouzrokovane Gram-negativnim bakterijama;

• Maligniotitis externa;

• Infekcije kostiju i zglobova;

• Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje).

Ciprofloksacin se može koristiti kod pacijenata sa neutropenijom i groznicom, za koje se smatra da su posledica bakterijske infekcije.

Deca i adolescenti

• Bronhopulmonalne infekcije prouzrokovane bakterijom Pseudomonas aeruginosa kod pacijenata sa cističnom fibrozom;

• Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis;

10 od 14

• Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i terapija).

Ciprofloksacin se takođe može koristiti u terapiji teških infekcija kod dece i adolescenata kada se proceni da je neophodno.

Terapiju treba da započne lekar koji ima iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških infekcija kod dece i adolescenata (videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke za adekvatnu upotrebu antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

Doziranje zavisi od indikacije, težine i mesta infekcije, osetljivosti uzročnika na ciprofloksacin, renalne funkcije pacijenta, a kod dece i adolescenata i od telesne mase.

Trajanje lečenja zavisi od težine infekcije i kliničkog i bakteriološkog toka bolesti.

Nakon započinjanja lečenja intravenskom primenom ciprofloksacina, može se, po odluci lekara, ukoliko je indikovano, preći na oralnu terapiju, npr. na film tablete. Što je pre moguće treba sa intravenske primene preći na oralnu primenu leka.

U teškim slučajevima ili ukoliko pacijent nije u stanju da uzima oralnu terapiju (npr. pacijenti na enteralnoj ishrani), lečenje se može nastaviti intravenskom primenom terapije, sve dok se ne steknu mogućnosti za oralnu primenu leka.

Lečenje infekcija uzrokovanih pojedinim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylococci) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih antibiotika.

Lečenje nekih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom, infekcije kostiju i zglobova) može zahtevati istovremenu primenu još nekih antibakterijskih lekova u zavisnosti od uzročnika.

Odrasli Indikacije

Infekcije donjih delova respiratornog trakta

Dnevne doze (u mg)

400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

Ukupno trajanje lečenja (uključujući i, što je

pre mogući, prelazak na oralnu terapiju)

7-14 dana

Akutna egzacerbacija hroničnog Infekcije gornjih delova sinuzitisa

400 mg dva 7-14 dana puta dnevno

respiratornog trakta infekcije uha

i

Hronični supurativni otitis media

Maligni otitis externa

do 400 mg tri puta dnevno 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno 400 mg tri puta dnevno

7-14 dana

28 dana do 3 meseca

11 od 14

Infekcije urinarnog trakta (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri

Komplikovani i pijelonefritis

nekomplikovani 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri

7-21 dan, u pojedinim situacijama lečenje može da traje i duže

upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka)

puta dnevno od 21 dana (npr. apsces)

Bakterijski prostatitis 400 mg dva 2-4 nedelje (akutni) puta dnevno

do 400 mg tri puta dnevno

Infekcije genitalnog trakta Epididimo-orhitis i pelvična 400 mg dva najmanje 14 dana inflamatorna bolest puta dnevno

do 400 mg tri puta dnevno

Infekcije gastrointestinalnog Dijareja uzrokovana patogenim 400 mg dva 1 dan

trakta i infekcije

intraabdominalne bakterijama, uključujući Shigella spp. (sem Shigella dysenteriae tip I) i empirijsko lečenje težih oblika putničke dijareje

Dijareja uzrokovana patogenom bakterijom Shigella dysenteriae tip

I

puta dnevno

400 mg dva 5 dana puta dnevno

Dijareja uzrokovana patogenom 400 mg dva 3 dana

Infekcije kože i mekih tkiva

Infekcije kostiju i zglobova

bakterijom Vibrio cholerae Tifoidna groznica

Intraabdominalne infekcije uzrokovane Gram-negativnim bakterijama

puta dnevno 400 mg dva puta dnevno 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno 400 mg dva puta dnevno do 400 mg tri puta dnevno

7 dana

5-14 dana

7-14 dana

maksimalno 3 meseca

Pacijenti sa neutropenijom koji imaju povišenu telesnu temperaturu za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom

400 mg dva puta dnevno

Terapiju treba nastaviti u toku celog

(Ciprofloksacin istovremeno treba primeniti sa još nekim do 400 mg tri perioda dok postoji antibiotikom u skladu sa zvaničnim vodičem) puta dnevno neutropenija Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i 400 mg dva 60 dana od potvrde

lečenje), kod osoba kod kojih se zahteva parenteralna primena leka puta dnevno (lečenje je potrebno započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili

potvrđenog izlaganja uzročniku)

izlaganja Bacillus anthracis

Pedijatrijska populacija cije

Cistična fibroza

Dnevna doza (u mg)

10 mg/kg telesne mase tri puta dnevno,

Ukupno trajanje lečenja (uključujući što je pre mogući, prelazak na oralnu terapiju)

10 do 14 dana

12 od 14

maksimalno 400 mg po dozi

Komplikovane infekcije 6-10 mg/kg telesne mase tri puta 10 do 21 dan

urinarnog trakta i akutni pijelonefritis

Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje), kod pacijenatakod kojih je potrebnaparenteralna primena leka (lečenje je potrebno započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili potvrđenog izlaganja uzročniku) Drugi teški oblici infekcija

dnevno, maksimalno 400 mg po dozi

10-15 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi

10 mg/kg telesne mase tri puta dnevno, maksimalno 400 mg po dozi

60 dana od potvrde izlaganja Bacillus anthracis

U zavisnosti od tipa infekcije

Stariji pacijenti

Prilikom određivanja doze kod starijih pacijenata treba uzeti u obzir težinu infekcije i klirens kreatinina pacijenta.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre

Preporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije su date u tabeli: Klirens kreatinina (mL/min/1,73m2) Serumski kreatinin Intravenska doza (mg)

>60 30-60 <30

pacijenti na hemodijalizi

pacijenti na peritonealnojdijalizi

(mikromol/L) <124

124-168 >169 >169

>169

Videti uobičajeno doziranje 200-400 mg na svakih 12 sati 200-400 mg na svaka 24 sata 200-400 mg na svaka 24 sata (nakon dijalize)

200-400 mg na svaka 24 sata

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije potrebno prilagođavanje doze. Nije utvrđeno doziranje kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega/jetre.

Način primene

Pre upotrebe treba vizuelno proveriti izgled leka, utvrditi da li je koncentrat za rastvor za infuziju bistar. Ne sme se koristiti ukoliko je zamućen, ima taloga ili je promenio boju.

Pre primene u obliku infuzije, koncentrat za rastvor za infuziju (10 mg/mL) treba razblažiti sa 0,9% natrijum-hloridom ili 5% rastvorom glukoze do koncentracije od 1 - 2 mg/mL.

Nakon razblaživanja lek se mora odmah upotrebiti.

Lek se daje u intravenskoj infuziji. Kod odraslih se preporučuje primena u sporoj intravenskoj infuziji u trajanju od 60 minuta ukoliko se ciprofloksacin daje u dozi od 400 mg, i u trajanju od 30 minuta ukoliko se daje u dozi od 200 mg. Kod dece, preporučeno trajanje infuzije je 60 minuta. Spora infuzija u velike vene smanjuje nelagodnost pacijentu i redukuje rizik od iritacije vene.

Lista pomoćnih supstanci

• Mlečna kiselina

• Dinatrijum-edetat

• Hlorovodonična kiselina, koncentrovana

• Voda za injekcije

Inkompatibilnost

13 od 14

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Ukoliko nije dokazana kompatibilnost sa drugim infuzijama/lekovima, infuzija leka Marocen se uvek mora primenjivatiodvojeno. Lek ne primenjivati u slučaju da je došlo do vizuelne promene leka u vidu zamućenja, stvaranja taloga ili promene boje leka.

Inkompatibilnost se javlja sa svim infuzionim rastvorima/lekovima koji su fizički ili hemijski nestabilni na pH vrednosti rastvora (npr. penicilini, rastvori heparina), posebno u kombinaciji sa rastvorima koji su prilagođeni alkalnim vrednostima pH (pH vrednost rastvora ciprofloksacina: 3,9-4,5).

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.

Rok upotrebe nakon razblaživanja: odmah upotrebiti.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je providna staklena ampula (tip I) sa 10 mL koncentrata za rastvor za infuziju. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi PVC uložak sa 5 ampula i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

14 od 14