Marocen® 100mg/10mL koncentrat za rastvor za infuziju

Lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju, indikovan je za lečenje sledećih infekcija izazvanih osetljivim bakterijama (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Pre započinjanja terapije potrebno je obratiti posebnu pažnju na dostupne informacije o rezistenciji na ciprofloksacin.

Odrasli

• Infekcije donjih delova respiratornog trakta izazvane Gram-negativnim bakterijama:

- egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća;

Ciprofloksacin se za egzacerbaciju hronične opstruktivne bolesti pluća sme primeniti samo kada se upotreba drugih antibakterijskih lekova koji se obično preporučuju za lečenje tih infekcija smatra neodgovarajućom.

- bronhopulmonalne infekcije kod cističnefibroze ili kod bronhiektazija;

- pneumonija;

• Hronični supurativni otitis media;

• Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa naročito ukoliko je prouzrokovana Gram-negativnim bakterijama;

• Akutni pijelonefritis;

Komplikovane infekcije urinarnog trakta; Bakterijski prostatitis;

• Infekcije genitalnog trakta:

-epididimo-orhitis uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae;

-pelvična inflamatorna bolest, uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae;

• Infekcija gastrointestinalnog trakta (kao što jeputnička dijareja);

• Intraabdominalne infekcije;

• Infekcije kože i mekih tkiva prouzrokovane Gram-negativnim bakterijama;

• Maligniotitis externa;

• Infekcije kostiju i zglobova;

• Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje).

1 od 20

Ciprofloksacin se može koristiti kod pacijenata sa neutropenijom i groznicom, za koje se smatra da su posledica bakterijske infekcije.

Deca i adolescenti

• Bronhopulmonalne infekcije prouzrokovane bakterijom Pseudomonas aeruginosa kod pacijenata sa cističnom fibrozom;

• Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis;

• Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i terapija).

Ciprofloksacin se takođe može koristiti u terapiji teških infekcija kod dece i adolescenata kada se proceni da je neophodno.

Terapiju treba da započne lekar koji ima iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških infekcija kod dece i adolescenata (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke za adekvatnu upotrebu antibiotika.

Doziranje

Doziranje zavisi od indikacije, težine i mesta infekcije, osetljivosti uzročnika na ciprofloksacin, renalne funkcije pacijenta, a kod dece i adolescenata i od telesne mase.

Trajanje lečenja zavisi od težine infekcije i kliničkog i bakteriološkog toka bolesti.

Nakon započinjanja lečenja intravenskom primenom ciprofloksacina, može se, po odluci lekara, ukoliko je indikovano, preći na oralnu terapiju, npr. na film tablete. Što je pre moguće treba sa intravenske primene preći na oralnu primenu leka.

U teškim slučajevima ili ukoliko pacijent nije u stanju da uzima oralnu terapiju (npr. pacijenti na enteralnoj ishrani), lečenje se može nastaviti intravenskom primenom terapije, sve dok se ne steknu mogućnosti za oralnu primenu leka.

Lečenje infekcija uzrokovanih pojedinim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylococci) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih antibiotika.

Lečenje nekih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom, infekcije kostiju i zglobova) može zahtevati istovremenu primenu još nekih antibakterijskih lekova u zavisnosti od uzročnika.

Odrasli

2 od 20

3 od 20

Pedijatrijska populacija

Stariji pacijenti

Prilikom određivanja doze kod starijih pacijenata treba uzeti u obzir težinu infekcije i klirens kreatinina pacijenta.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre

Preporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije su date u tabeli:

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije potrebno prilagođavanje doze. Nije utvrđeno doziranje kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega/jetre.

Način primene

Pre upotrebe treba vizuelno proveriti izgled leka, utvrditi da li je koncentrat za rastvor za infuziju bistar. Ne sme se koristiti ukoliko je zamućen, ima taloga ili je promenio boju.

Pre primene u obliku infuzije, koncentrat za rastvor za infuziju (10 mg/mL) treba razblažiti sa 0,9% natrijum-hloridom ili 5% rastvorom glukoze do koncentracije od 1 - 2 mg/mL.

Nakon razblaživanja lek se mora odmah upotrebiti.

Lek se daje u intravenskoj infuziji. Kod odraslih se preporučuje primena u sporoj intravenskoj infuziji u trajanju od 60 minuta ukoliko se ciprofloksacin daje u dozi od 400 mg, i u trajanju od 30 minuta ukoliko se daje u dozi od 200 mg. Kod dece, preporučeno trajanje infuzije je 60 minuta. Spora infuzija u velike vene smanjuje nelagodnost pacijentu i redukuje rizik od iritacije vene.

4 od 20

Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge hinolonske antibiotike ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenihu odeljku 6.1.

Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina (videti odeljak 4.5).

Primenu ciprofloksacina treba izbegavati kod pacijenata kod kojih su se ranije javila ozbiljna neželjena dejstva prilikom primene lekova koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Terapiju tih pacijenata ciprofloksacinom treba započeti samo ako nema drugih terapijskih mogućnosti, kao i nakon pažljive procene odnosa korist/rizik (takođe videti odeljak 4.3).

Teški oblici infekcija i mešovite infekcije izazvane Gram-pozitivnim i anaerobnim patogenima

Monoterapija ciprofloksacinom nije pogodna za lečenje teških infekcija i infekcija koje su izazvane Gram-pozitivnim ili anaerobnim patogenima. Kod ovih infekcija istovremeno sa ciprofloksacinom je potrebno primeniti i druge odgovarajuće antibiotike.

Streptokokne infekcije (uključujući Streptococcus pneumoniae)

Ciprofloksacin se ne preporučuje za lečenje streptokoknih infekcija zbog nedovoljne efikasnosti.

Infekcije genitalnog trakta

Epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest mogu biti uzrokovane bakterijom Neisseria gonorrhoeae rezistentnom na fluorohinolone.

Za lečenje epididimo-orhitisa i pelvičnih inflamatornih bolesti, empirijski razmotriti primenu ciprofloksacina samo u kombinaciji sa drugim antibiotikom (npr. cefalosporinom), osim ukoliko se na osnovu lokalnih podataka može isključiti ciprofloksacin-rezistentna Neisseria gonorrhoeae. Ukoliko se nakon tri dana terapije ne postignekliničko poboljšanje, potrebno je razmotriti druge terapijske mogućnosti.

Infekcije urinarnog trakta

Rezistencija bakterije Escherichia coli, kao najčešćeg uzročnika urinarnih infekcija, na fluorohinolone, varira u različitim zemljama Evrope.

Savetuje se da se prilikom propisivanja ciprofloksacina uzme u obzir prevalenca lokalne rezistencije E.coli na fluorohinolone.

Intraabdominalne infekcije

Ograničeni su podaci o efikasnosti ciprofloksacina u lečenju postoperativnih intraabdominalnih infekcija.

Putnička dijareja

Prilikom izbora ciprofloksacina u terapiji putničke dijareje treba uzeti u obzir rezistenciju patogenih sojeva u zemlji koju je pacijent posetio.

Infekcije kostiju i zglobova

Ciprofloksacin treba koristiti u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima u zavisnosti od mikrobioloških rezultata.

Inhalacioni antraks

Upotreba kod ljudi je zasnovana na in vitro podacima o osetljivosti i na eksperimentalnim podacima na životinjama, uz ograničene podatke na ljudima. Lekari treba da se rukovode nacionalnim i/ili internacionalno prihvaćenim dokumentima u pogledu terapije antraksa.

Pedijatrijska populacija

Upotreba ciprofloksacina kod dece i adolescenata treba da bude u skladu sa zvaničnim vodičima. Lečenje treba započeti pod kontrolom lekara koji imaju iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških oblika infekcije kod dece i adolescenata.

Utvrđeno je da ciprofloksacin može izazvati artropatiju zglobova opterećenih težinom kod nezrelih životinja. Bezbednosni podaci iz randomizovane, dvostruko slepe studije, koja je pratila upotrebu ciproflokacina kod

5 od 20

dece (ciprofloksacin: n=335; prosečni uzrast=6,3 godine; kontrolna grupa: n=349; prosečni uzrast=6,2 godine; raspon godina = od 1 do 17 godina) pokazuju da je incidenca suspektne artropatije povezane sa upotrebom leka (zaključeno na osnovu kliničkih simptoma i znakova poremećaja zglobova), do 42. dana bila 7,2% i 4,6%. Nakon jednogodišnjeg praćenja incidenca je iznosila 9,0% i 5,7%. Povećanje broja slučajeva, sa lekom povezane suspektne artropatije tokom vremena, nije bilo statistički značajno između grupa. Lečenje ciprofloksacinom treba započeti samo nakon pažljive procene koristi i rizika, zbog mogućeg neželjenog dejstva na zglobove i okolna tkiva (videti odeljak 4.8).

Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno ireverzibilna ozbiljna neželjena dejstva

Zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih dejstava koja zahvataju različite sisteme organa, a ponekad i više njih (poremećaji mišićno-koštanog sistema, poremećaji nervnog sistema, psihijatrijski poremećaji i poremećaji čula) kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone nezavisno od njihove starosne dobi i prethodno prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo kog ozbiljnog neželjenog dejstva primenu ciprofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijentima savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je propisao lek.

Bronhopulmonarne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom

Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 5-17 godina. Ograničeni su podaci o lečenju dece uzrasta 1-5 godina.

Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis

Upotrebu ciprofloksacina za lečenje komplikovanih urinarnih infekcija treba razmotriti kada se ne mogu koristiti drugi lekovi i ukoliko su u skladu sa mikrobiološkim rezultatima.

Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 1-17 godina.

Ostali specifični teški oblici infekcija

Ciprofloksacin je opravdano koristiti kod drugih teških oblika infekcija u skladu sa zvaničnim vodičima ili nakon pažljive procene koristi i rizika kada se ne može koristiti druga terapija ili nakon neuspeha konvencionalne terapije i ukoliko mikrobiološke analize potvrde osetljivost na ovaj antibiotik.

Upotreba ciprofloksacina kod drugih teških oblika infekcija, sem već pomenutih, nije ispitivana u kliničkim studijama i kliničko iskustvo je ograničeno. Iz tog razloga, savetuje se oprez prilikom lečenja pacijenata sa ovim infekcijama.

Preosetljivost

Preosetljivost i alergijske reakcije, uključujući anafilaksu i anafilaktoidne reakcije se mogu javiti nakon primene jedne doze (videti odeljak 4.8) i mogu biti životno ugrožavajuće. Ukoliko se javi ovakva reakcija, treba prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu medicinsku terapiju.

Tendinitis i ruptura tetive

Prilikom upotrebe hinolona i fluorohinolona, čak i tokom prvih 48 sati od početka lečenja, može doći do pojave tendinitisa i rupture tetive (posebno Ahilove, ali i drugih), ponekad i obostrane. Zapaljenje i ruptura tetive se nekad mogu javiti i nekoliko meseci nakon prekida terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive je povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa presađenimčvrstim organima i pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zato istovremenu terapiju kortikosteroidima treba izbegavati.

Ukoliko se javi bilo koji znak tendinitisa (npr. bolni otok, zapaljenje), terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti i razmotriti drugu mogućnost lečenja. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet bude u stanju mirovanja (npr. imobilizacija). Ako se pojave znaci tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Miastenija gravis

Ciprofloksacin treba upotrebljavati sa oprezom kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma (videti odeljak 4.8).

Fotosenzitivnost

6 od 20

Utvrđeno je da ciproflokacin izaziva fotosenzitivne reakcije. Pacijentima koji su na terapiji ciprofloksacinom treba savetovati da izbegavaju izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti ili UV zračenju tokom terapije (videti odeljak 4.8).

Centralni nervni sistem

Poznato je da ciprofloksacin, kao i ostali hinoloni, može izazvati epileptične napade ili smanjiti prag za njihovu pojavu. Bilo je pojedinačnih izveštaja pojave status epilepticus-a. Ciprofloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa poremećajima CNS-a, koji mogu biti predispozicija za nastanak konvulzija. U slučaju pojave konvulzija, terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijske reakcije se mogu javiti i nakon prve primene ciprofloksacina. U retkim slučajevima, depresija ili psihoze mogu progredirati do suicidalnih ideacija/misli do pokušaja ili čak izvršenja samoubistva. U ovim slučajevima, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom.

Periferna neuropatija

Prijavljeni su slučajevi senzorne ili senzo-motorne polineuropatije koja uzrokuje paresteziju, hipoesteziju, dizesteziju ili slabost mišića kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima/fluorohinolonima. Pacijentekoji su na terapiji ciprofloksacinom treba savetovati da pre nastavka lečenja obaveste svog lekara ako se jave simptomi neuropatije, kao što su bol, osećaj žarenja, bockanje, utrnulost, i/ili slabost, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Kardiološki poremećaji

Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući i ciprofloksacin, primenjuju kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za prolongaciju QT intervala kao što su, na primer:

kongenitalni produženi QT sindrom

istovremena primena lekova za koje se zna da produžuju QT interval (npr. antiaritmici iz klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici)

nekorigovan disbalans elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija) stariji pacijenti

srčana oboljenja (npr. srčana slabost, infarkt miokarda, bradikardija).

Starijipacijenti i osobe ženskog pola mogu biti više osetljivina QT-prolongaciju izazvanu lekovima.

Stoga je potreban oprez kod upotrebe fluorohinolona, uključujući i ciprofloksacin, kod ovih grupa pacijenata (videti odeljak 4.2 Stariji pacijenti, odeljke 4.5, 4.8 i 4.9).

Aneurizma i disekcija aorte, i insuficijencija/neadekvatno zatvaranje srčanog zaliska

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, posebno kod populacije starijih, i od aortne i mitralne insuficijencije (regurgitacije) nakon uzimanja fluorohinolona. Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i slučajevesa smrtnim ishodom), kao islučajeviregurgitacije/neadekvatnostibilo kogodsrčanihzalistaka kod pacijenata kojisu uzimalifluorohinolone(videti odeljak4.8).

Stoga fluorohinolone treba primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću ili kongenitalnim oboljenjem srčanih zalistaka. u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili oboljenje srčanih zalistaka ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju:

- za aneurizmu i disekciju aorte, kao i za regurgitaciju/neadekvatnost srčanih zalistaka (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfanov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Tarnerov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno

- za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija, ilipoznata ateroskleroza ili Sjögrenov sindrom) ili dodatno

- za regurgitaciju/neadekvatnost srčanog zaliska (npr. infektivni endokarditis).

Rizik od aneurizme i disekcije aorte, kao i njihove rupture, takođe se može povećati kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima.

7 od 20

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijente treba savetovati da hitno potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novog početka srčanih palpitacija ili razvoja edema trbuha ili donjih ekstremiteta.

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do poremećaja koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8), posebno kod dijabetičara na terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Stoga je neophodno pažljivo praćenje koncentracije glukoze kod dijabetičara.

Gastrointestinalni sistem

Pojava teške i uporne dijareje tokom ili nakon završetka lečenja (uključujući i nekoliko nedelja nakon lečenja) može ukazati na kolitis prouzrokovan upotrebom antibiotika (životno ugrožavajući sa mogućim smrtnimishodom), koji zahteva hitnu terapiju (videti odeljak 4.8). U ovim slučajevima, neophodno je odmah prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu terapiju.

Kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.

Bubrežni i urinarni sistem

Prijavljeni su slučajevi kristalurije povezane sa upotrebom ciprofloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijenti koji su na terapiji ciprofloksacinom treba da budu dobro hidrirani. Trebalo bi izbegavati prekomernu alkalizaciju urina.

Oštećena funkcija bubrega

S obzirom na to da se ciprofloksacin u velikoj meri izlučuje u nepromenjenom obliku putem bubrega, potrebno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kao što je opisano u odeljku 4.2, da bi se izbegla pojava neželjenih dejstava zbog akumulacije leka.

Hepatobilijarni sistem

Prilikom upotrebe ciprofloksacina su zabeleženi slučajevi hepatičke nekroze i životno ugrožavajuće insuficijencije jetre (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave bilo kakvih znakova i simptoma oboljenja jetre (kao što su anoreksija, žutica, tamna prebojenost urina, svrab, bol u abdomenu), lečenje treba prekinuti.

Deficit glukozo-6-fosfat dehidrogenaze

Kod pacijenata sa deficitom glukozo-6 fosfat dehidrogenaze bilo je slučajeva pojave hemolitičkih reakcija. Kod ovih pacijenata treba izbegavati primenu ciprofloksacina, osim ukoliko je procenjeno da korist prevazilazi potencijalni rizik za njegovu primenu. U ovom slučaju, potrebno je pratiti znake eventualne potencijalne pojave hemolize.

Rezistencija

U toku ili nakon lečenja ciprofloksacinom, mogu se izolovati bakterije koje pokazuju rezistenciju na cipofloksacin, sa ili bez klinički vidljivih znakova superinfekcije. Naročit rizik postoji u slučaju produženog lečenja, u slučaju terapije nozokomijalnih infekcija i/ili infekcija uzrokovanih Staphylococcus-om i Pseudomonas spp.

Citohrom P450

Ciprofloksacin inhibira CYP1A2 i tako može povećati koncentracije istovremeno primenjenih supstanci koje se metabolišu preko ovog enzima (npr. teofilin, klozapin, olanazapin, ropinirol, tizanidin, duloksetin, agomelatin) u serumu. Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina je kontraindikovana.U skladu sa tim, pacijente koji uzimaju ove lekove istovremeno sa ciprofloksacinom, neophodno je pažljivo pratiti radi kliničkih znakova predoziranosti, i određivanje koncentracija u serumu, posebno teofilina, može biti neophodno (videti odeljak 4.5).

Metotreksat

8 od 20

Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se ne preporučuje(videti odeljak 4.5).

Uticaj na laboratorijske analize

In vitro aktivnost ciprofloksacina na Mycobacterium tuberculosis može dati lažno negativne rezultate bakteriološkog ispitivanja u uzorcima uzetih od pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom.

Reakcije na mestu primene

Prijavljeni su slučajevi lokalne reakcije na mestu intravenske primene ciprofloksacina. Ovakve reakcije su češće prilikom primene leka u tridesetominutnoj infuziji ili kraćoj. Pojavljuju se u obliku lokalnih reakcija na koži koje nestaju brzo nakon završetka infuzije. Kasnija intravenska primena leka nije kontraindikovana osim ukoliko se reakcija ponovo javi ili se pogorša.

Poremećaji vida

Ukoliko tokom terapije dođe do slabljenja vida ili ispolji bilo kakav efekat na oči, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa.

Važne informacije o pomoćnim supstancama koje ulaze u sastav leka

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Uticaj drugih lekovana ciprofloksacin

Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval

Ciprofloksacin, kao i druge fluorohionolone, treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje se zna da mogu produžiti QT interval (npr. antiaritmici iz klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4).

Probenecid

Probenecid utiče na renalnu ekskreciju ciprofloksacina. Istovremena upotreba probenecida i cipofloksacina povećava koncentracije ciprofloksacina u serumu.

Uticaj ciprofloksacina na druge lekove

Tizanidin

Tizanidin se ne sme primenjivati istovremeno sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.3). U kliničkoj studiji sprovedenoj kod zdravih dobrovoljaca, istovremenom primenom tizanidina i ciprofloksacina, povećava se koncentracija tizanidina u serumu (povećanje Cmax: 7 puta; opseg: 4-21 put; povećanje PIK: 10 puta; opseg: 6-24 puta). Povećanjem serumske koncentracije tizanidina bio je jači hipotenzivni i sedativni efekat.

Metotreksat

Renalni tubularni transport metotreksata može biti inhibiran istovremenom primenom ciprofloksacina, potencijalno dovodeći do povećanja koncentracije metotreksata u plazmi i povećanog rizika od toksičnih reakcija izazvanih metotreksatom. Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se ne preporučuje (videti odeljak 4.4).

Teofilin

Istovremena primena ciprofloksacina i teofilina može dovesti do neželjenog povećanja koncentracije teofilina u serumu. To može izazvati neželjena dejstva uzrokovana teofilinom koja u retkim slučajevima mogu biti životno ugrožavajuća ili biti sa smrtnim ishodom. U toku istovremene primene neophodno je praćenje koncentracija teofilina u serumu i po potrebi smanjenjedoze teofilina (videti odeljak 4.4).

Drugi derivati ksantina

9 od 20

Kod istovremene primene ciprofloksacina i kofeina ili pentoksifilina (oksipentifilina), prijavljene su povećanekoncentracije ovih derivata ksantina u serumu.

Fenitoin

Istovremena primena ciprofloksacina i fenitoina može dovesti do povećanih ili smanjenih vrednosti koncentracija fenitoina u serumu. Potrebno je praćenje koncentracija u serumu.

Ciklosporin

Primećeno je prolazno povećanje koncentracije kreatinina u serumu prilikom istovremene primene lekova koji sadrže ciprofloksacin i ciklosporin. Zbog toga je potrebno dva puta nedeljno kontrolisati koncentraciju kreatinina u serumu kod ovih pacijenata.

Antagonisti vitamina K

Istovremena primena ciprofloksacina sa antagonistom vitamina K može pojačati njegovo antikoagulantno dejstvo. Rizik može da varira u zavisnosti od vrste infekcije, godina i opšteg statusa pacijenta, tako da je uticaj ciprofloksacina na povećanje parametra INR („international normalised ratio“) teško proceniti. Preporučuje se često praćenje INR-a tokom i kratko nakon istovremene primene ciprofloksacina sa antagonistima vitamina K, (kao što su varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion).

Duloksetin

U kliničkim studijama je pokazano da istovremena primena duloksetina i snažnih inhibitora CYP450 1A2 izoenzima kao što je fluvoksamin, može dovesti do povećanja parametara PIK i Cmax duloksetina. Iako nema dostupnih kliničkih podataka o mogućim interakcijama sa ciprofloksacinom, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti odeljak 4.4).

Ropinirol

Kliničko ispitivanje je pokazalo da istovremena upotreba ropinirola sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom izoenzima CYP450 1A2, dovodi do povećanja Cmax i PIK ropinirola za 60%, odnosno 84% tim redom. Zbog toga se preporučuje praćenje dozno-zavisnih neželjenih dejstava i adekvatno prilagođavanje doze ropinirola tokom i neposredno nakon perioda istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).

Lidokain

Pokazano je da kod zdravih ispitanika istovremena primena lekova koji sadrže lidokain sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom CYP450 1A2 izoenzima, smanjuje klirens intravenskog lidokaina za 22%. Iako se terapija lidokainom dobro podnosi, nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom može doći do interakcije i potencijalne pojave neželjenih dejstava.

Klozapin

Nakon istovremene primene 250 mg ciprofloksacina i klozapina tokom 7 dana, koncentracije klozapina i N-desmetilklozapina u serumu su bile povećane za 29%, odnosno 31%. Savetuje se kliničko praćenje i adekvatno podešavanje doze klozapina u toku i kratko nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).

Sildenafil

Cmax i PIK sildenafila su bili povećani približno dva puta kod zdravih ispitanika nakon oralne primene doze 50 mg istovremeno sa 500 mg ciprofloksacina. Iz tog razloga, prilikom istovremenog propisivanja ciprofloksacina sa sildenafilom, uzimajući u obzir korist i rizike terapije.

Agomelatin

U kliničkim studijama je dokazano da fluvoksamin, kao snažan inhibitor CYP450 1A2 izoenzima, značajno inhibira metabolizam agomelatina dovodeći do 60 puta veće izloženosti agomelatinu. Iako nisu dostupni klinički podaci koji ukazuju na moguću interakciju sa ciprofloksacinom, koji je umereni inhibitor CYP450 1A2, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti „Citohrom P450” u odeljku 4.4).

10 od 20

Zolpidem

Istovremena primena ciprofloksacina može povećati vrednosti zolpidema u krvi, tako da se istovremena primena ne preporučuje.

Trudnoća

Dostupni podaci o primeni ciprofloksacina kod trudnica ne ukazuju na pojavu malformacija ili znakova na feto/neonatalnu toksičnost. Studije na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u pogledu reproduktivne toksičnosti. Kod mladunaca i još nerođenih životinja izloženih hinolonima zapaženi su efekti na nezrelu hrskavicu, pa se stoga ne može isključiti da lek može oštetiti zglobnu hrskavicu kod nezrelog ljudskog organizma/fetusa (videti odeljak 5.3).

Kao mera predostrožnosti, potrebno je izbegavati upotrebu ciprofloksacina u toku trudnoće.

Dojenje

Ciprofloksacin se izlučuje u majčino mleko. Zbog potencijalnog rizika od oštećenja zglobova, ciprofloksacin ne treba koristiti tokomdojenja.

Zbog neuroloških efekata, ciprofloksacin može uticati na brzinu reagovanja. Zbog toga, sposobnost upravljanja vozilomi rukovanja mašinama može biti smanjena.

Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek su mučnina i dijareja, povraćanje, prolazno povećanje vrednosti transaminaza, osip i reakcija na mestu primene injekcije/infuzije.

Neželjena dejstva prijavljena u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju leka ciprofloksacina (oralna, intravenska i sekvencijalna terapija) su klasifikovana po sistemima organa i učestalosti javljanja, data u sledećoj tabeli. Prilikom procenjivanja učestalosti uzeti su podaci prijavljeni i kod oralne i intravenske primene leka.

11 od 20

12 od 20

13 od 20

* Vezano za primenu hinolona i fluorohinolona zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih dejstava koja zahvataju različite klase sistema organa i čula, ponekad i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima poremećaj hoda, neuropatije povezane s parestezijom, depresija, umor, narušeno pamćenje, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa), u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak 4.4).

** Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), kao i slučajevi regurgitacije/neadekvatnosti bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.4).

Sledeća neželjena dejstva imaju veću učestalost kod pacijenata koji su na intravenskoj ili sekvencijalnoj terapiji (prelazak sa intravenske na oralnu terapiju):

Pedijatrijski pacijenti

Incidenca prethodno pomenute artropatije (artralgija, artritis), se odnosi na podatke dobijene iz studija koje su sprovedene kod odraslih pacijenata. Kod deceseartropatija češće javljala (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

14 od 20

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje, sa blagim simptomima toksičnosti, javila se prilikom upotrebe 12 g. Prijavljeno je da akutno predoziranjesa 16 g uzrokuje akutnu bubrežnu insuficijenciju.

Simptomi predoziranja su vrtoglavica, tremor, glavobolja, zamor, konvuzije, halucinacije, konfuzija, nelagodnost u abdomenu, oštećenjefunkcijebubrega i jetre, kao i kristalurija i hematurija. Bilo je i slučajeva reverzibilne bubrežne toksičnosti.

Pored rutinskih urgentnih mera, kao što je pražnjenje želuca praćeno primenom medicinskog uglja, potrebno je praćenje funkcije bubrega, uključujući pH urina i po potrebi povećanje aciditeta radi prevencije kristalurije. Potrebno je održavati dobru hidrataciju pacijenta. Antacidi koji sadrže kalcijum i magnezijum teorijski mogu smanjitiresorpciju ciprofloksacina kod predoziranja.

Samo mali deo ciprofloksacina (<10%) se može eliminisatihemodijalizom ili peritonealnomdijalizom.

U slučaju predoziranja, treba primeniti simptomatsku terapiju, treba sprovesti EKG monitoring, zbog mogućeprolongacijeQT intervala.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku upotrebu, fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA02

Mehanizam dejstva

Ciprofloksacin je fluorohinolonski antibiotik, koji antibaktericidnu aktivnost ostvaruje inhibicijom tip II topoizomeraze (DNA-giraze) i topoizomeraze IV, koje su neophodne za replikaciju, transkripciju, reparaciju i rekombinaciju bakterijske DNK.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike (FK/FD)

Efikasnost uglavnom zavisi od odnosa između maksimalne koncentracije leka u serumu (Cmax) i minimalne i inhibitorne koncentracije (MIC) ciprofloksacina za određenu bakteriju, kao i odnosa između površine ispod krive (PIK) i MIC.

Mehanizam rezistencije

In vitro rezistencija na ciprofloksacin može biti stečena kroz postepen proces, određivanja mesta mutacije na DNK girazi i topoizomerazi IV. Stepen ukrštene rezistencije između ciprofloksacina i drugih fluorohinolona je različit. Pojedinačne mutacije ne moraju dovesti do kliničke rezistencije, ali višestruke mutacije generalno dovode do kliničke rezistencije na veliki broj ili sve aktivne supstance iz te grupe.

Rezistencija nastala usled nepropustljivosti ili aktivnog mehanizma izbacivanja aktivne supstance iz ćelije (efluks pumpama), može imati različiti efekat na osetljivost na fluorohinolone, koji zavisi od fizičko-hemijskih svojstava samih fluorohinolona, ali i od afiniteta bakterijskog transportnog sistema za svaku aktivnu supstancu. Svi in vitro mehanizmi rezistencije su često primećeni i kod kliničkih izolata. Mehanizmi rezistencije koji inaktivišu druge antibiotike, kao promena propustljivosti membrane (česta kod Pseudomonas aeruginosa) i efluksni mehanizmi mogu uticati na osetljivost na ciprofloksacin.

Prijavljena je plazmidima posredovana rezistencija kodirana qnr-genima.

15 od 20

Spektar bakterijske aktivnosti

Date su granične vrednosti koncentracija („breakpoints”) na osnovu kojih se definišu osetljive, srednje osetljive i rezistentne vrste bakterija:

EUCAST preporuke

Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i tokom vremena za navedene vrste mikroorganizama, pa je poželjno postojanje lokalnih informacija o rezistentnosti, posebno prilikom primene leka u terapiji teških infekcija. Ukoliko je neophodno, kada je prevalence rezistencije na lokalnom nivou takva da se dovodi u pitanje korist primene leka u terapiji pojedinih tipova infekcija, trebalo bipotražiti savet stručnjaka.

Vrste grupisane po osetljivosti na ciprofloksacin (za Streptococcus species videti odeljak 4.4):

16 od 20

17 od 20

*Klinička efikasnost u odobrenim indikacijama za osetljive vrste dokazana u kliničkim studijama. +Stepen rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više zemalja EU

($) Prirodna srednja osetljivost u odsustvu stečenih mehanizama rezistencije.

(1) Sprovedenesu studije na eksperimentalnimživotinjama inficiranim inhalacijom spora Bacillus anthracis; studije su pokazale da antibiotici primenjeni ubrzo nakon ekspozicije onemogućavaju ispoljavanje bolesti, ukoliko je definisana terapija takva da smanjuje broj spora kod organizama ispod infektivne doze. Preporučena primena kod ljudi se prvenstveno zasniva na in vitro dobijenim podacima o osetljivosti i eksperimentalnim podacima dobijenim na životinjama zajedno sa ograničenim podacima kod ljudi. Dvomesečna terapija ciprofloksacinom primenjenim oralnim putem u dozi od 500 mg dva puta dnevno kod odraslih pacijenata, smatra se efikasnom u prevenciji infekcije antraksom kod ljudi. Nadležni lekar treba da se pridržava nacionalnihi/ili internacionalnih zvaničnih dokumenata koji se odnose na terapiju antraksa.

(2) Meticilin-rezistentni S.aureus veoma često pokazuje istovremenu rezistenciju na fluorohinolone. Stepen rezistencije na meticilin je oko 20-50% među svim stafilokokama i obično je veći u bolničkim izolatima.

Resorpcija

Nakon intravenske primene leka prosečne maksimalne koncentracije u serumu dostignute su na kraju infuzije. Farmakokinetika ciprofloksacina je bila linearna u opsegu doza do 400 mg, nakon intravenske primene.

Poređenje farmakokinetičkih parametara prilikom intravenske primene leka dva i tri puta dnevno ne ukazuje na akumulaciju ciprofloksacina i njegovih metabolita.

Nakon intravenske primene ciprofloksacina u dozi od 200 mg u trajanju od 60 minuta na 12 sati i nakon oralno primenjenog ciprofloksacina u dozi od 250 mg na 12 sati, uočena je ekvivalentnost u pogledu površine ispod krive (PIK).

Nakon intravenske primene ciprofloksacina u dozi od 400 mg u trajanju od 60 minuta na 12 sati i nakon oralno primenjenog ciprofloksacina u dozi od 500 mg na 12 sati, zabeležena je jednaka površina ispod krive (PIK).

Nakon intravenske primene ciprofloksacina u dozi od 400 mg u trajanju od 60 minuta na 12 sati, uočene vrednosti Cmax bile su identične kao nakon oralne primene ciprofloksacina u dozi od 750 mg.

Nakon intravenske primene ciprofloksacina u dozi od 400 mg na 8 sati i nakon oralne primene ciprofloksacina u dozi od 750 mg primenjenog na svakih 12 sati, uočena je ekvivalentnost u pogledu površine ispod krive (PIK).

Distribucija

Ciprofloksacin se slabo vezuje za proteine plazme (20-30%). Ciproflokscin je prisutan u plazmi, uglavnom u nejonizovanom obliku i ima veliki volumen distribucije u stanju ravnoteže (od 2-3 L/kg telesne mase). Ciprofloksacin dostiže velike koncentracije u različitim tkivima kao što su pluća (epitelijalna tečnost, alveolarni makrofagi, uzorak tkiva za biopsiju), sinusi, lezije praćene zapaljenjem (tečnost plika nakon ujeda španske mušice) i urogenitalni trakt (urin, prostata, endometrijum) gde ukupna koncentracija prevazilazi one koje se dostižu u plazmi.

Metabolizam

Detektovana su četiri metabolita koja su prisutna u malim koncentracijama: desetilenciprofloksacin (M1), sulfociprofloksacin (M2), oksociprofloksacin (M3) i formilciprofloksacin (M4). Metaboliti in vitro pokazuju antimikrobnu aktivnost, aliu manjemstepenu u poređenju sa nemetabolisanomsupstancom.

Poznato je da je ciprofloksacin umereni inhibitor CYP450 1A2 izo-enzima.

Eliminacija

Ciprofloksacin se najvećim delom izlučuje u nepromenjenom obliku preko urina, a u manjoj meri i putem fecesa.

Ekskrecija ciprofloksacina (% od doze)

18 od 20

Renalni klirens je između 180-300 mL/kg/h, a ukupni telesni klirens iznosi između 480-600 mL/kg/h. Ciprofloksacin podleže iglomerularnojfiltracijii tubularnojsekreciji. Kod teškog oštećenja funkcije bubrega dolazi do povećanja poluvremena eliminacije ciprofloksacina do 12 sati.

Ne-renalni klirens ciprofloksacina se uglavnom javlja usled aktivne transintestinalne sekrecije i metabolizma.

Bilijarnim putemse izluči 1% doze. Ciprofloksacin je prisutan u velikojkoncentracijiu žuči.

Pedijatrijski pacijenti

Farmakokinetički podaci kod pedijatrijskih pacijenata su ograničeni.

U studiji sprovedenoj kod dece vrednosti Cmax i PIK nisu bile zavisne od uzrasta (uzrasta iznad 1 godine). Nije zapaženo značajno povećanjevrednostiCmax i PIK nakon ponovljenih doza (10 mg/kg tri puta dnevno).

Kod desetoro dece sa teškom sepsom, vrednost Cmax iznosila je 6,1 mg/L (u opsegu 4,6-8,3 mg/L) nakon intravenske infuzije od 10 mg/kg u trajanju od sat vremena kod dece uzrasta mlađe od 1 godine u poređenju sa 7,2 mg/L (u opsegu 4,7-11,8 mg/L) kod deceuzrasta od 1 do 5 godina. Vrednosti PIK bilesu 17,4 mg*h/L (u opsegu 11,8-32,0 mg*h/L) i 16,5 mg*h/L (u opsegu 11,0-23,8 mg*h/L).

Ove vrednosti se nalaze unutar opsega koji je zabeležen kod odraslih u terapijskim dozama. Bazirano na populacionim farmakokinetičkim analizama pedijatrijskih pacijenata sa različitim infekcijama, predviđeno srednje poluvreme eliminacije kod dece iznosi približno 4-5 sati, a biološka raspoloživost oralne suspenzije varira u opsegu od 50 do 80%.

Pretklinički podaci ne ukazuju na posebne rizike kod ljudi, na osnovu konvencionalnih studija toksičnosti pojedinačnihdoza, toksičnostiponavljanihdoza, karcinogenogpotencijala, ilireproduktivnetoksičnosti.

Kao i brojni drugi hinoloni, ciprofloksacin je fototoksičan kod životinja pri klinički značajnim vrednostima ekspozicije. Podaci o fotomutagenosti/fotokarcinogenosti pokazuju slabo fotomutageno i fotokarcinogeno dejstvo ciprofloksacina in vitro i u eksperimentima na životinjama. Ovaj efekat je bio uporediv sa drugim inhibitorima giraze.

Uticajna zglobove

Kao što je prijavljeno kod drugih inhibitora giraze, ciprofloksacin uzrokuje oštećenje velikih zglobova kod nezrelih životinja. Stepen oštećenja hrskavice varira i zavisi od uzrasta, vrste i doze; oštećenje se može redukovati smanjenjem opterećenja zglobova. U studijama na zrelim životinjama (pacovi, psi) nisu uočena oštećenja hrskavice. U studiji na mlađim beagle psima, ciprofloksacin je nakon dve nedelje terapije, primenjen u terapijskim dozama, prouzrokovao ozbiljno oštećenje zglobova, promene su bile prisutne i nakon5 meseci.

• Mlečna kiselina

• Dinatrijum-edetat

• Hlorovodonična kiselina, koncentrovana

19 od 20

• Voda za injekcije

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Ukoliko nije dokazana kompatibilnost sa drugim infuzijama/lekovima, infuzija leka Marocen se uvek mora primenjivatiodvojeno. Lek ne primenjivati u slučaju da je došlo do vizuelne promene leka u vidu zamućenja, stvaranja taloga ili promene boje leka.

Inkompatibilnost se javlja sa svim infuzionim rastvorima/lekovima koji su fizički ili hemijski nestabilni na pH vrednosti rastvora (npr. penicilini, rastvori heparina), posebno u kombinaciji sa rastvorima koji su prilagođenialkalnim vrednostima pH (pH vrednost rastvora ciprofloksacina: 3,9-4,5).

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.

Rok upotrebe nakon razblaživanja: odmah upotrebiti.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštiteod svetlosti. Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje leka je providna staklena ampula (tip I) sa 10 mL koncentrata za rastvor za infuziju. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi PVC uložak sa 5 ampula i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju sadrži aktivnu supstancu ciprofloksacin. Lek Marocen je antibiotik koji pripada grupi fluorohinolona. Aktivna supstanca ovog leka je ciprofloksacin. Ciprofloksacin deluje tako što ubija bakterije koje su uzročnici infekcija. Deluje samo na određene vrste bakterija.

Odrasli

Lek Marocen koncentrat za rastvor za infuziju, se primenjuje kod odraslih osoba za lečenje bakterijskih infekcija:

• infekcije disajnih puteva
• infekcije uha ili sinusa koje dugo traju ili se često ponavljaju
• infekcije mokraćnih puteva
• infekcije genitalnih (polnih) organa kod žena i muškaraca
• infekcije gastrointestinalnog trakta i intraabdominalne infekcije
• infekcije kože i mekih tkiva•
• infekcije kostiju i zglobova
• izlaganja udisanju uzročnika antraksa

Lek Marocen koncentrat za rastvor za infuziju, se može koristiti za lečenje pacijenata sa smanjenim brojem belih krvnih zrnaca (neutropenijom) koji imaju groznicu, za koju se sumnja da je uzrokovana infekcijom.

Ukoliko imate težak oblik infekcije ili infekciju koja je izazvana sa više od jedne vrste bakterija, lekar Vam može pored leka Marocen dati još neki antibiotik.

Deca i adolescenti

Kod dece i adolescenata lek Marocen koncentrat za rastvor za infuziju se pod nadzorom lekara specijaliste, koristi u sledećim stanjima:

• infekcije pluća i bronhija kod dece i adolescenata koji boluju od cistične fibroze
• komplikovane infekcije mokraćnih puteva, uključujući i infekcije bubrega (pijelonefritis)
• izlaganja udisanju uzročnika antraksa

Pored pomenutih, lek Marocen koncentrat za rastvor za infuziju se, ukoliko lekar smatra da je to neophodno, može koristiti i za lečenje drugih teških oblika infekcija.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aktivnu supstancu leka, kao I na druge antibiotike iz grupe hinolona ili bilo koju pomoćnu supstancu koja ulazi u sastav ovog leka (navedene u odeljku 6)
• ukoliko uzimate lek tizanidin (lek koji se koristi za opuštanje mišića) (Videti odeljak 2: Primena drugih lekova)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primate lek Marocen koncentrat za rastvor za infuziju:

• ukoliko ste imali problema sa bubrezima, jer u tom slučaju može biti potrebno smanjiti dozu leka
• ukoliko imate epilepsiju ili neke druge neurološke probleme
• ukoliko ste ranije, prilikom upotrebe antibiotika kao što je ciprofloksacin imali problema sa tetivama
• ukoliko imate miasteniju gravis (vrsta mišićne slabosti) jer se simptomi mogu pogoršati upotrebom ovog leka
• ako Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispučenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda).
• ako ste već prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida).
• ako u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte, ili druge faktore rizika ili stanja zbog kojih imate veću sklonost za pojavu aneurizme ili disekcije (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).
• ukoliko imate probleme sa srcem. Lek Marocen koncentrat za rastvor za infuziju treba koristiti sa oprezom ukoliko imate ili neko od Vaših krvnih srodnika ima urođeno produžen QT interval (što se može videti na EKG-u, snimanje električne aktivnosti srca), imate disbalans (poremećene vrednosti) soli u krvi (posebno male koncentracije kalijuma ili magnezijuma u krvi), imate usporen srčani ritam (tzv.,,bradikardiju“), imate slabost srca (srčanu insuficijenciju), imali ste srčani udar (infarkt miokarda), ukoliko ste osoba ženskog pola ili ste starije životne dobi ili uzimate druge lekove koji mogu dovesti do poremećaja rada srca, što se može videti kao poremećaj na EKG-u (videti odeljak: Primena drugih lekova)
• obavestite lekara ukoliko Vi ili neko od Vaših krvnih srodnika ima deficit glukozo-6-fosfat dehidrogenaze, zbog povećanog rizika od anemije ukoliko se koristi ciprofloksacin.

Za lečenje pojedinih infekcija genitalnog trakta, lekar Vam može, pored ciprofloksacina, propisati još neki antibiotik. Ukoliko ne dođe do poboljšanja simptoma nakon 3 dana lečenja, obratite se lekaru.

Dok ste na terapiji lekom Marocen

Ukoliko Vam se dok dobijate lek Marocen koncentrat za infuziju desi bilo šta od dole navedenog, odmah se javite Vašem lekaru.

Lekar će odlučiti da li ćete i dalje dobijati lek Marocen.

• iznenadna pojava teškog oblika alergijske reakcije (anafilaktička reakcija/šok, angioedem). Čak i prilikom uzimanja prve doze leka, postoji mala verovatnoća da Vam se javi ozbiljna alergijska reakcija sa sledećim simptomima: stezanje u grudima, ošamućenost, mučnina ili nesvestica ili vrtoglavica prilikom ustajanja. Ukoliko se ovo dogodi - odmah recite Vašeg lekara, jer se primena leka Marocen mora prekinuti,
• ponekad se može javiti bol i otok u zglobovima i zapaljenje tetiva (tendinitis), posebno ukoliko ste starijeg životnog doba ili ste istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zapaljenje i pucanje (ruptura) tetiva se može javiti čak i u prvih 48 sati terapije, ali i do nekoliko meseci nakon završetka terapije. U slučaju pojave prvog znaka bola ili zapaljenja zgloba, terapija se mora prekinuti. Zahvaćeni deo tela mora da miruje. Izbegavajte nepotrebnu fizičku aktivnost, jer to može povećati rizik od pucanja (rupture) tetive,
• ako osetite iznenadan jak bol u trbuhu, grudnom košu ili leđima odmah idite u ustanovu za hitnu medicinsku pomoć ili službu hitne medicinske pomoći.
• ukoliko imate epilepsiju ili druga neurološka oboljenja kao što su slaba prokrvljenost mozga (ishemija mozga) ili moždani udar, možete imati neželjena dejstva kao posledicu nadražaja centralnog nervnog sistema. Ukoliko dođe do epileptičnog napada, lečenje ovim lekom se mora prekinuti.
• mogu Vam se javiti psihijatrijski poremećaji nakon prve primene ciprofloksacina. Ukoliko bolujete od depresije ili psihoze, može doći do pogoršanja Vaših simptoma nakon primene ovog leka. U retkim slučajevima, depresija ili psihoza se mogu pogoršati i dovesti do pojave misli o samoubistvu, pokušaja samoubistva ili izvršenja samoubistva. Ukoliko Vam se javi pogoršanje simptoma - odmah se obratite Vašem lekara i prekinite sa primanjem leka.
• mogu Vam se javiti simptomi neuropatije, kao što su bolovi, žarenje, bockanje, utrnulost i/ili slabost mišića. Ukoliko Vam se ovo dogodi - odmah recite Vašem lekaru i prekinite sa primanjem leka,
• moguć je poremećaj vrednosti šećera u krvi (snižene vrednosti - hipoglikemija ili povećane vrednosti – hiperglikemija) ukoliko bolujete od šećerne bolesti i uzimate lekove kao što je npr. glibenklamid ili ste na terapiji insulinom. Zabeleženi su i slučajevi hipoglikemijske kome. Kod dijabetičara se preporučuje praćenje vrednosti šećera u krvi.
• zabeležen je i pad koncentracije šećera u krvi najčešće kod dijabetičara, i to uglavnom kod starijih osoba. Ukoliko Vam se ovo dogodi, odmah se javite lekaru,
• možete dobiti proliv (dijareju) u toku ili čak nekoliko nedelja nakon prestanka primene leka Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju. Ukoliko imate težak oblik dijareje ili dijareja dugo traje, ili primetite u stolici tragove krvi ili sluzi, odmah obavestite Vašeg lekara. Ukoliko primate lek Marocen koncentrat za rastvor za infuziju, potrebno je odmah prekinuti terapiju, jer u suprotnom ovo stanje može dovesti do teškog poremećaja koji može ugoziti život. Nemojte uzimati lekove koji usporavaju rad creva,
• ukoliko primetite da slabije vidite ili Vam se jave bilo kakve promene na očima, odmah se javite očnom lekaru,
• ukoliko treba da radite laboratorijske analize krvi i mokraće obavestite Vašeg lekara i osoblje laboratorije da primate lek Marocen koncentrat za rastvor za infuziju.
• ciprofloksacin može uzrokovati oštećenje jetre. Ukoliko primetite simptome kao što su gubitak apetita, žutica (žuta prebojenost kože i sluzokoža), tamna boja urina, svrab ili preosetljivost stomaka- odmah se mora prekinuti primena leka Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju,
• ciprofloksacin može dovesti do smanjenja broja belih kvnih zrnaca, što može dovesti do slabljenja imunskog sistema i smanjene otpornosti organizma. Ukoliko dobijete infekciju sa simptomima kao što su groznica i ozbiljno narušavanje opšteg stanja organizma, ili groznicu sa lokalnim znacima infekcije kao što su zapaljenje grla/ždrela/usta ili infekcije mokraćnih puteva-odmah o tome obavestite lekara. Lekar će tražiti da uradite laboratorijske analize krvi da bi se utvrdilo da li je možda doško do smanjenja broj belih krvnih ćelija (agranulocitoza). Važno je da obavestite Vašeg lekara da primate,Marocen koncentrat za rastvor za infuziju,
• ukoliko imate problema sa bubrezima, obavestite lekara, jer je možda potrebno dodatno prilagođavanje doze lekom Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju,
• u toku lečenja ciprofloksacinom Vaša koža postaje osetljivija na sunčevu svetlost ili ultraljubičasto (UV) zračenje. Iz tog razloga izbegavajte izlaganje jakim sunčevim ili veštačkim UV zracima (npr. solarijum).

Drugi lekovi i Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta, ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Marocen ne smete primati ukoliko istovremeno uzimate tizanidin, zbog moguće pojave neželjenih dejstava kao što su pad krvnog pritiska i pospanost (videti odeljak: „Lek Marocen ne smete primati“).

Za dole navedene lekove je poznato da stupaju u interakciju sa lekom Marocen. Istovremeno uzimanje ovih lekova i leka Marocen koncentrat za rastvor za infuziju, može poremetiti njihov terapijski efekat. Može se, takođe, i povećati rizik za pojavu neželjenih dejstava.

Recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:

• antagoniste vitamina K (npr. varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion) ili druge oralne antikoagulanse (lekove za sprečavanje zgrušavanja krvi)
• probenecid (lek koji se koristi za terapiju gihta)
• metotreksat (lek koji se koristi za terapiju pojedinih vrsta kancera, psorijaze, reumatoidnog artritisa)
• teofilin (koji pripada grupi lekova koji se koriste kod otežanog disanja-bronhodilatatori),
• tizanidin (lek koji se koristi za opuštanje mišića u multiploj sklerozi)
• olanzapin (lek za lečenje psihijatrijskih bolesti - antipsihotik,)
• klozapin (lek za lečenje psihijatrijskih bolesti - antipsihotik,)
• ropinirol (za lečenje Parkinsonove bolesti)
• fenitoin (za lečenje epilepsije)
• ciklosporin (za lečenje nekih kožnih bolesti, reumatoidnog artritisa, kao i kod transplantacije organa)
• druge lekove koji mogu uticati na srčani ritam: lekovi iz grupe antiaritmika (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid), triciklični antidepresivi, neki antimikrobni lekovi (iz grupe makrolida), neki antipsihotici.
• zolpidem (za lečenje poremećaja spavanja).

Lek Marocen, koncentrata za rastvor za infuziju, može povećati vrednosti sledećih lekova u krvi:

• pentoksifilin (lek za lečenje poremećaja cirkulacije)
• kofein
• duloksetin (za lečenje depresije, oštećenje nerava povezano sa šećernom bolešću ili nevoljno mokrenje (inkontinenciju))
• lidokain (za lečenje problema sa srcem ili za anesteziju)
• sildenafil (za lečenje erektilne disfunkcije tj. impotenciju)
• agomelatin (za lečenje depresije).

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što počnete da primate lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju.

Trudnoća

Poželjno je izbegavati primenu leka Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju.

Dojenje

Nemojte primati lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju ukoliko dojite, jer se ciprofloksacin izlučuje u majčino mleko i može biti štetan za Vaše dete.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju može smanjiti opreznost. Mogu se javiti i neki neurološki poremećaji. Iz tog razloga, morate biti sigurni da lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju nema takvo dejstvo na Vas, pre nego što započnete upravljanje vozilom i rukovanje mašinama. Ukoliko imate bilo kakvu sumnju, obratite se Vašem lekaru.

Lek Marocen sadrži natrijum

Lek Marocen sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma..Međutim, zbog preporučenog režima doziranja ovog leka, savetuje se oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma. .

Uvek ćete primate ovaj lek onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut ili medicinska sestra. Ukoliko niste sigurni da ste primili odgovarajuću dozu posavetujte se sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Način primene:

Intravenska primena.

Lekar će Vam objasniti kako ćete primati i koliko dugo lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju. To će zavisiti od vrste i težine infekcije koju imate.

Recite Vašem lekaru ukoliko imate problema sa bubrezima, jer će Vam u tom slučaju možda biti smanjena doza leka.

Lečenje uobičajeno traje od 5 do 21 dana, ali u težim oblicima infekcija može trajati i duže. Postoje situacije kada lečenje može da traje i kraće.

Lek ćete primati u obliku spore infuzije u venu. Trajanje infuzije kod dece je 60 minuta, dok se kod odraslih daje u trajanju od 60 minuta (kod primene doze od 400 mg), odnosno 30 minuta (kod primene doze od 200 mg). Spora infuzija sprečava neposrednu pojavu neželjenih dejstava.

Nemojte zaboraviti da pijete dosta tečnosti dok ste na terapiji ovim lekom.

Ako ste primili više leka Marocen nego što treba

Ovaj lek se primenjuje pod strogim nadzorom medicinskog osoblja, tako da nije verovatno da ćete primiti previsoku dozu.Ipak, ukoliko imate bilo kakvih nedoumica oko primene leka obratite se lekaru.

Ukoliko ste primili veću dozu nego što bi trebalo, kod Vas se mogu javiti sledeći simptomi predoziranja: vrtoglavica, tremor, glavobolja, zamor, konvulzije, halucinacije, stanje konfuzije, nelagodnost u stomaku, oštećenje funkcije bubrega i jetre kao i pojava kristala i krvi u mokraći.

Ako ste zaboravili da primite lek Marocen

Vaš lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno dobijete lek, tako da je malo verovatno da će neka doza biti izostavljena.Međutim recite Vašem lekaru ako mislite da niste primili potrebnu dozu leka..

Ako naglo prestanete da primate lek Marocen

Važno je da ne prekidate lečenje pre nego što Vam je to rekao lekar, čak i ukoliko se osećate bolje. Ukoliko pre vremena prekinete sa primanjem leka, Vaša infekcija neće biti izlečena i može doći do ponovne pojave ili pogoršanja simptoma infekcije. Takođe, se može razviti i rezistencija na antibiotik.

Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni leka Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• mučnina, proliv (dijareja), povraćanje
• bolovi u zglobovima kod dece
• lokalne reakcije na mestu primene leka, ospa
• privremeno povećanje vrednosti transaminaza u krvi (pokazatelji funkcije jetre)

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• superinfekcija gljivicama
• povećan broj eozinofila, vrste belih krvnih ćelija, smanjen ili povećan broj krvnih pločica (trombociti)
• gubitak apetita (anoreksija)
• hiperaktivnost, agitacija, stanje konfuzije, dezorijentacija, halucinacije
• glavobolja, vrtoglavica, poremećaj spavanja, poremećaj čula ukusa, bockanje, trnjenje, poremećaj senzibiliteta, napadi (konvulzije) (Videti odeljak 2: Šta treba da znate pre nego što primite lek Marocen), vrtoglavica (vertigo)
• problemi sa vidom, uključujući duple slike
• gubitak sluha
• ubrzan puls (tahikardija)
• širenje krvnih sudova (vazodilatacija), pad krvnog pritiska
• bol u stomaku i želucu, problemi s varenjem, kao što su nelagodnost u stomaku (poremećaj varenja/gorušica), gasovi
• poremećaj funkcije jetre, porast vrednosti bilirubina u krvi, žutica-žuta prebojenost kože i sluzokoža (holestatski ikterus)
• svrab, koprivnjača, osip
• bolovi u zglobovima kod odraslih pacijenata
• slabljenje funkcije bubrega, slabost (insuficijencija) bubrega
• bolovi u mišićima i kostima, osećaj slabosti i nemoći (astenija), groznica, zadržavanje tečnosti (edem)
• porast vrednosti alkalne fosfataze u krvi

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje creva (kolitis) kao posledica korišćenja antibiotika (u pojedinim slučajevima i fatalno)

(Videti odeljak 2: Kada primate lek Marocen posebno vodite računa)

• promene u broju krvnih ćelija (leukopenija, leukocitoza, neutropenija, anemija), smanjen broj crvenih ili belih krvnih ćelija i krvnih pločica (pancitopenija), koja može biti fatalna, depresija koštane srži (koja takođe može biti fatalna )(Videti odeljak 2: Šta treba da znate pre nego što primite lek Marocen)
• alergijska reakcija praćena oticanjem očnih kapaka, usana, jezika i grla koje uzrokuje teškoće pri disanju i gutanju, alergijski otoci (edemi), brza pojava otoka kože i sluzokoža (angioedem), (Videti odeljak 2: Šta treba da znate pre nego što primite lek Marocen)
• povećane vrednosti šećera u krvi (hiperglikemija), smanjene vrednosti šećera u krvi (hipoglikemija)
• anksiozna stanja, čudni snovi, depresija (potencijalno dovodeći do misli o samoubistvu, pokušaja ili izvršenja samoubistva), mentalni poremećaji (psihotične reakcije koje potencijalno mogu dovesti do misli o samoubistvu, pokušaja samoubistva ili izvršenja samoubistva) (Videti odeljak 2: Šta treba da znate pre nego što primite lek Marocen)
• smanjena osetljivost kože, tremor, migrena, poremećaj osećaja čula mirisa (olfaktorni poremećaji)
• zujenje u ušima (tinitus), oštećenje sluha
• nesvestica, zapaljenje zida krvnih sudova (vaskulitis)
• otežano disanje, uključujući i astmatične napade
• zapaljenje gušterače (pankreatitis)
• zapaljenje jetre (hepatitis), izumiranje ćelija jetre (nekroza jetre), što može dovesti do životno ugrožavajuće slabosti (insuficijencije) jetre
• preosetljivost na svetlost (Videti odeljak 2: Šta treba da znate pre nego što primite lek Marocen

mala, tačkasta krvarenja ispod kože (petehije)

• bol u mišićima, zapaljenje zglobova, povećan tonus mišića, grčevi, pucanje (ruptura) tetiva-posebno velike tetive na gležnju (Ahilova tetiva) (Videti odeljak 2: Šta treba da znate pre nego što primite lek Marocen)
• pojava kristala ili krvi u urinu (Videti odeljak 2: Šta treba da znate pre nego što primite lek Marocen) zapaljenje mokraćnih puteva
• pojačano znojenje
• povišene vrednosti enzima amilaze

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija); drastično smanjenje broja belih krvnih ćelija (agranulocitoza);
• teški oblici alergijskih reakcija (anafilaktička reakcija, anafilaktički šok, reakcija slična serumskoj bolesti itd.), koji mogu biti fatalni (Videti odeljak 2: Šta treba da znate pre nego što primite lek Marocen)
• poremećaj koordinacije, nesigurnost u hodu (poremećaj hoda), povećan intrakranijalni pritisak
• pojava teške životno ugrožavajuće ospe na koži koja se manifestuje pojavom plikova i čireva na sluzokoži usne duplje, grla, nosa i drugim sluzokožama (genitalne) što može dovesti do široko rasprostranjenih plikova i ljušćenja kože (Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza i dr.)
• slabost mišića, zapaljenje tetiva, pogoršanje simptoma miastenije gravis (Videti odeljak 2: Šta treba da znate pre nego što primite lek Marocen)

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

• poremećaji nervnog sistema praćen bolom, osećajem žarenja, bockanja, utrnulosti i/ili slabosti ekstremiteta
• teška srčana aritmija koja može ugroziti život pacijenta, a manifestuje se bolom u grudima, nedostatkom vazduha i izrazito nepravilnim otkucajima srca (“torsades de pointes”), promene u srčanom ritmu (tzv. “produženje QT intervala”, koje se može videti na EKG-u, koji beleži električnu aktivnost srca)
• pustularna ospa
• uticaj na zgrušavanje krvi (kod pacijenata lečenih antagonistima vitamina K)
• poremećaji raspoloženja, u vidu naročito povećanog raspoloženja i ushićenja (manija i hipomanija)
• pojavu sindroma koji se naziva (DRESS sindrom) a javlja se u vidu osipa izazvanog lekom sa eozinofilijom i sistemskim sindromima, praćenih ozbiljnom kožnom reakcijom koja je praćena groznicom, uvećanjem linfnih čvorova, povećanim brojem eozinofila (vrsta belih krvnih zrnaca)
• sindrom povezan sa poremećajem izlučivanja vode i niskim vrednostima natrijuma u serumu (sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Marocen posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju (''Važi do''). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25ºC, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Nakon razblaženja lek se mora upotrebiti odmah.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je:

Jedna ampula (10 mL) sadrži:

ciprofloksacin 100 mg

(u obliku ciprofloksacin-laktata)

Pomoćne supstance:

Mlečna kiselina; Dinatrijum-edetat; Hlorovodonična kiselina, koncentrovana; Voda za injekcije.

Kako izgleda lek Marocen i sadržaj pakovanja

Bistar, žućkasto-zelenkasti rastvor, bez čestičnih onečišćenja.

Unutrašnje pakovanje leka je providna staklena ampula (tip I) sa 10 mL koncentrata za rastvor za infuziju. Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi PVC uložak sa 5 ampula i uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Hemofarm A.D., Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-00400-18-002 od 31.01.2019.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Marocen, koncentrat za rastvor za infuziju, je indikovan za lečenje sledećih infekcija (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakodinamski podaci). Pre započinjanja terapije posebnu pažnju obratiti na dostupne informacije o rezistenciji bakterija na ciprofloksacin.

Uzeti u obzir zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Odrasli

• Infekcije donjih delova respiratornog trakta izazvane Gram-negativnim bakterijama
• egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća
• bronhopulmonalne infekcije (kod obolelih od cistične fibroze ili osoba sa bronhiektazijama)
• pneumonija
• Hronični supurativni otitis media
• Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa posebno uzrokovana Gram-negativnim bakterijama
• Infekcije urinarnog trakta
• Infekcije genitalnog trakta
• epididimo-orhitis uključujući one slučajeve uzokovane osetljivom Neisseria gonorrhoeae
• pelvična inflamatorna bolest uključujući one slučajeve uzrokovane osetljivom Neisseria gonorrhoeae
• Infekcije gastro-intestinalnog trakta (npr. putnička dijareja)
• Intraabdominalne infekcije
• Infekcije kože i mekih tkiva uzrokovane Gram-negativnim bakterijama
• Maligni otitis externa
• Infekcije kostiju i zglobova
• Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja patogenu i lečenje).

Ciprofloksacin može da se koristi za lečenje pacijenata sa neutropenijom koji imaju groznicu za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije.

Deca i adolescenti

• Bronhopulmonalne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom, uzrokovane sa Pseudomonas aeruginosa
• Komplikovane infekcije urinarnog trakta i pijelonefritis
• Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja patogenu i lečenje).

Ciprofloksacin se može koristiti za lečenje teških oblika infekcija kod dece i adolescenata, u slučajevima gde se smatra da je to neophodno.

Lečenje treba da započne lekar koji ima iskustvo u lečenju pacijenata sa cističnom fibrozom i/ili u lečenju teških oblika infekcija kod dece i adolescenata (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakodinamski podaci).

Doziranje i način primene

Doziranje

Doziranje zavisi od indikacije, težine i mesta infekcije, osetljivosti uzročnika na ciprofloksacin, renalne funkcije pacijenta, a kod dece i adolescenata i od telesne mase.

Dužina terapije zavisi od težine infekcije i kliničkog i bakteriološkog toka bolesti.

Nakon započinjanja lečenja intravenskom primenom ciprofloksacina, može se, po odluci lekara, ukoliko je indikovano, preći na oralnu terapiju, npr. na film tablete. Što je pre moguće treba sa intravenske primene preći na oralnu primenu leka.

U teškim slučajevima ili ukoliko pacijent nije u stanju da uzima oralnu terapiju (npr. pacijenti na enteralnoj ishrani), lečenje se može nastaviti intravenskom primenom terapije, sve dok se ne steknu mogućnosti za oralnu primenu leka.

Lečenje infekcija uzrokovanih pojedinim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylocoocci) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih antibiotika.

Lečenje nekih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom, infekcije kostiju i zglobova) može zahtevati istovremenu primenu još nekih antibakterijskih lekova u zavisnosti od uzročnika.

Odrasli

Pedijatrijska populacija

Stariji pacijenti

Prilikom određivanja doze kod starijih pacijenata treba uzeti u obzir težinu infekcije i klirens kreatinina pacijenta.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre

Preporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije su date u tabeli:

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije potrebno prilagođavanje doze. Nije utvrđeno doziranje kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega/jetre.

Način primene

Pre upotrebe treba vizuelno proveriti izgled leka, utvrditi da li je koncentrat za rastvor za infuziju bistar. Ne sme se koristiti ukoliko je zamućen, ima taloga ili je promenio boju.

Pre primene u obliku infuzije, koncentrat za rastvor za infuziju (10 mg/mL) treba razblažiti sa 0,9% natrijum-hloridom ili 5% rastvorom glukoze do koncentracije od 1 - 2 mg/mL.

Nakon razblaživanja lek se mora odmah upotrebiti.

Lek se daje u intravenskoj infuziji. Kod odraslih se preporučuje primena u sporoj intravenskoj infuziji u trajanju od 60 minuta ukoliko se ciprofloksacin daje u dozi od 400 mg, i u trajanju od 30 minuta ukoliko se daje u dozi od 200 mg. Kod dece, preporučeno trajanje infuzije je 60 minuta. Spora infuzija u velike vene smanjuje nelagodnost pacijentu i redukuje rizik od iritacije vene.

Kontraindikacije

• Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge hinolonske antibiotike ili na bilo koju pomoćnu supstancu navedenu u odeljku Pomoćne supstance.
• Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina (Videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Teški oblici infekcija i mešovite infekcije izazvane Gram-pozitivnim i anerobnim patogenima

Monoterapija ciprofloksacinom nije pogodna za lečenje teških infekcija i infekcija koje su izazvane Gram- pozitivnim ili anaerobnim patogenima. U ovim slučajevima istovremeno sa ciprofloksacinom je potrebno primeniti i druge odgovarajuće antibiotike.

Streptokokne infekcije (uključujući Streptococcus pneumoniae)

Ciprofloksacin se ne preporučuje za lečenje streptokoknih infekcija zbog nedovoljne efikasnosti.

Infekcije genitalnog trakta

Epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest može biti uzrokovana N.gonorrhoeae rezistentnom na fluorohinolone.

Za lečenje epididimo-orhitisa i pelvičnih inflamatornih bolesti, empirijski razmotriti primenu ciprofloksacina u kombinaciji sa drugim antibiotikom (npr. cefalosporinom), samo ukoliko se na osnovu lokalnih podataka može isključiti ciprofloksacin-rezistentna N.gonorrhoeae. Ukoliko nakon tri dana lečenja ne postigne kliničko poboljšanje, potrebno je razmotriti druge terapijske mogućnosti..

Infekcije urinarnog trakta

Rezistencija na fluorohinolone Escherichia coli, kao najčešćeg uzročnika urinarnih infekcija, varira u različitim zemljama Evrope.

Savetuje se da se prilikom propisivanja ciprofloksacina uzme u obzir prevalenca lokalne rezistencije E.coli

na fluorohinolone.

Intraabdominalne infekcije

Ograničeni su podaci o efikasnosti ciprofloksacina u lečenju postoperativnih intraabdominalnih infekcija.

Putnička dijareja

Prilikom izbora ciprofloksacina u terapiji putničke dijareje treba uzeti u obzir rezistenciju patogenih sojeva u zemlji koju je pacijent posetio.

Infekcije kostiju i zglobova

Ciprofloksacin treba uzimati u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima u zavisnosti od mikrobioloških rezultata.

Inhalacioni antraks

Upotreba kod ljudi je zasnovana na in vitro podacima o osetljivosti i na eksperimentalnim podacima na životinjama, uz ograničene podatke na ljudima. Lekari treba da se rukovode nacionalnim i/ili internacionalno prihvaćenim dokumentima u pogledu terapije antraksa.

Pedijatrijska populacija

Upotreba ciprofloksacina kod dece i adolescenata treba da bude u skladu sa zvaničnim vodičima. Lečenje treba započeti pod kontrolom lekara koji imaju iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških oblika infekcije kod dece i adolescenata.

Utvrđeno je da ciprofloksacin može izazvati artropatiju zglobova opterećenih težinom kod nezrelih životinja. Bezbednosni podaci iz randomizovane, dvostruko slepe studije, koja je pratila upotrebu ciproflokacina kod dece (ciprofloksacin: n=335; prosečni uzrast=6,3 godine; kontrolna grupa: n=349; prosečni uzrast=6,2 godine; raspon godina = od 1 do 17 godina) pokazuju da je incidenca suspektne artropatije povezane sa upotrebom leka (zaključeno na osnovu kliničkih simptoma i znakova poremećaja zglobova), do 42. dana bila 7,2% i 4,6%. Nakon jednogodišnjeg praćenja incidenca je iznosila 9,0% i 5,7%. Porast, sa lekom povezane suspektne artropatije tokom vremena, nije bio statistički značajan između grupa. Lečenje ciprofloksacinom treba započeti samo nakon pažljive procene koristi i rizika, zbog mogućeg neželjenog dejstva na zglobove i okolna tkiva (videti odeljak Neželjena dejstva)

Bronhopulmonarne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom

Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 5-17 godina. Ograničeni su podaci o lečenju dece uzrasta 1-5 godina.

Komplikovane infekcije urinarnog trakta i pijelonefritis

Upotrebu ciprofloksacina za lečenje komplikovanih urinarnih infekcija treba razmotriti kada se ne mogu koristiti drugi lekovi i ukoliko su u skladu sa mikrobiološkim rezultatima.

Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 1-17 godina.

Drugi specifični teški oblici infekcija

Ciprofloksacin je opravdano koristiti u drugim teškim oblicima infekcija u skladu sa zvaničnim vodičima ili nakon pažljive procene koristi i rizika kada se ne može koristiti druga terapija ili nakon neuspeha konvencionalne terapije i ukoliko mikrobiološke analize potvrde osetljivost na ovaj antibiotik.

Upotreba ciprofloksacina u drugim teškim oblicima infekcija, sem već pomenutih, nije ispitivana u kliničkim studijama i kliničko iskustvo je ograničeno. Iz tog razloga, savetuje se oprez prilikom lečenja pacijenata sa ovim infekcijama.

Preosetljivost

Preosetljivost i alergijske reakcije, uključujući anafilaksu i anafilaktoidne reakcije se mogu javiti nakon primene jedne doze (Videti odeljak Neželjena dejstva) i mogu ugroziti život. Ukoliko se javi ovakva reakcija, prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu medicinsku terapiju.

Muskuloskeletni sistem

Generalno, ciprofloksacin ne bi trebalo koristiti kod pacijenata koji su ranije imali poremećaj/oboljenje tetiva povezano sa lečenjem hinolonima. Međutim, u veoma retkim slučajevima, nakon mikrobiološke potvrde uzročnika i procene odnosa koristi i rizika, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima za lečenje određenih težih oblika infekcija, posebno u slučaju neuspeha standardne terapije ili bakterijske rezistencije, kada mikrobiološki podaci opravdavaju upotrebu ciprofloksacina.

Prilikom upotrebe ciprofloksacina, čak i tokom prvih 48 sati od početka lečenja, može doći do pojave tendinitisa i rupture tetive (posebno Ahilove), ponekad i obostrane. Rizik od tendinopatije može biti povećan kod starijih pacijenata i pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima (videti odeljak Neželjena dejstva).

Ukoliko se javi bilo koji znak tendinitisa (npr. bolni otok, zapaljenje), terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet bude u stanju mirovanja.

Ciprofloksacin sa oprezom treba upotrebljavati kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma (videti odeljak Neželjena dejstva).

Aneurizma i disekcija aorte

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte nakon uzimanja fluorohinolona, posebno kod populacije starijih.

Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Marfan-ov sindrom, vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Poremećaji vida

Ukoliko tokom terapije dođe do slabljenja vida ili ispolji bilo kakav efekat na oči, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa.

Fotosenzitivnost

Utvrđeno je da ciproflokacin izaziva fotosenzitivne reakcije. Pacijentima treba savetovati da izbegavaju izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti ili UV zračenju tokom terapije ciprofloksacinom (videti odeljak Neželjena dejstva).

Centralni nervni sistem

Poznato je da ciprofloksacin, kao i ostali hinoloni, može izazvati napade ili sniziti prag za njihovu pojavu. Bilo je pojedinačnih izveštaja pojave status epilepticus-a. Ciprofloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa poremećajima CNS-a, koji mogu biti predispozicija za nastanak konvulzija. U slučaju pojave konvulzija, terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti (videti odeljak Neželjena dejstva).

Psihijatrijske reakcije se mogu javiti i nakon prve primene ciprofloksacina. U retkim slučajevima, depresija ili psihoze mogu progredirati do suicidalnih ideacija/misli do pokušaja ili čak izvršenja samoubistva. U ovim slučajevima, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom.

Prijavljeni su slučajevi polineuropatije (zasnovani na neurološkim simptomima kao što su bol, osećaj žarenja, senzorni poremećaji ili slabost mišića, koji se mogu javiti samostalno ili u kombinaciji sa drugim

simptomima) kod pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom. Terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti kod pacijenata kod kojih se jave simptomi neuropatije, uključujući bol, osećaj žarenja, bockanje, utrnulost, i/ili slabost, kako bi se sprečila pojava ireverzibilnog stanja (videti odeljak Neželjena dejstva).

Kardiološki poremećaji

Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući i ciprofloksacin, primenjuju kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za prolongaciju QT intervala kao što su, na primer:

• kongenitalni produženi QT interval
• istovremena primena lekova za koje se zna da produžuju QT interval (npr. antiaritmici iz klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici)
• nekorigovan disbalans elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija)
• srčana oboljenja (npr. srčana slabost, infarkt miokarda, bradikardija).

Stariji pacijenti i osobe ženskog pola mogu biti više osetljive na QT-prolongaciju izazvanu lekovima.

Stoga je potreban oprez kod upotrebe fluorohinolona, uključujući i ciprofloksacin, kod ovih grupa pacijenata.

(videti odeljak Doziranje i način primene, Stariji pacijenti, odeljke Interakcija sa drugim lekovima i druge vrste interakcija, Neželjena dejstva i Predoziranje).

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do poremećaja nivoa glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak Neželjena dejstva), posebno kod dijabetičara na terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Stoga je neophodno pažljivo praćenje nivoa glukoze kod dijabetičara.

Gastrointestinalni sistem

Pojava teške i uporne dijareje tokom ili nakon završetka lečenja (uključujući i nekoliko nedelja nakon lečenja) može ukazati na kolitisa prouzrokovan upotrebom antibiotika (opasan po život sa mogućim fatalnim ishodom), koji zahteva hitnu terapiju (videti odeljak Neželjena dejstva). U ovim slučajevima, neophodno je odmah prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu terapiju.

Kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.

Bubrežni i urinarni sistem

Prijavljeni su slučajevi kristalurije udruženi sa upotrebom ciprofloksacina (Videti odeljak Neželjena dejstva). Pacijenti koji su na terapiji ciprofloksacinom treba da budu dobro hidrirani. Trebalo bi izbegavati prekomernu alkalizaciju urina.

Oštećena funkcija bubrega

S obzirom na to da se ciprofloksacin u velikoj meri izlučuje u nepromenjenom obliku putem bubrega, potrebno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kao što je opisano u odeljku Doziranje i način primene, da bi se izbegla pojava neželjenih dejstava zbog akumulacije leka.

Hepatobilijarni sistem

Prilikom upotrebe ciprofloksacina su zabeleženi slučajevi hepatičke nekroze i po život opasne insuficijencije jetre (videti odeljak Neželjena dejstva). U slučaju pojave bilo kakvih znakova i simptoma oboljenja jetre (kao što su anoreksija, žutica, tamna prebojenost urina, svrab, bol u abdomenu), lečenje treba prekinuti.

Deficit glukozo-6- fosfat dehidrogenaze

Kod pacijenata sa deficitom glukozo-6 fosfat dehidrogenaze bilo je slučajeva pojave hemolitičkih reakcija. Kod ovih pacijenata bi treba izbegavati primenu ciprofloksacina, osim ukoliko je procenjeno da korist prevazilazi potencijalni rizik za njegovu primenu. U ovom slučaju, potrebno je pratiti znake eventualne potencijalne pojave hemolize.

Rezistencija

U toku ili nakon lečenja ciprofloksacinom, mogu se izolovati bakterije koje pokazuju rezistenciju na cipofloksacin, sa ili bez klinički vidljivih znakova superinfekcije. Naročit rizik postoji u slučaju produženog lečenja, u slučaju terapije nozokomijalnih infekcija i/ili infekcija uzrokovanih Staphylococcus-om i Pseudomonas spp.

Citohrom P450

Ciprofloksacin inhibira CYP1A2 i tako može povećati serumske koncentracije istovremeno primenjenih supstanci koje se metabolišu preko ovog enzima (npr. teofilin, klozapin, olanazapin, ropinirol, tizanidin, duloksetin, agomelatin). U skladu sa tim pacijentea koji uzimaju ove lekove istovremeno sa ciprofloksacinom, neophodno je pažljivo pratiti radi kliničkih znakova predoziranosti i određivanja serumskih koncentracija, posebno teofilina, može biti neophodno (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina je kontraindikovana.

Metotreksat

Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se ne preporučuje (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Uticaj na laboratorijske analize

In vitro aktivnost ciprofloksacina na Mycobacterium tuberculosis može dati lažno negativne rezultate bakteriološkog ispitivanja u uzorcima uzetih od pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom.

Reakcije na mestu primene

Prijavljeni su slučajevi lokalne reakcije nakon intravenske primene ciprofloksacina. Ovakve reakcije su češće prilikom primene leka u tridesetominutnoj infuziji ili kraćoj. Pojavljuju se u obliku lokalnih kožnih reakcija koje nestaju brzo nakon završetka infuzije. Kasnija intravenska primena leka nije kontraindikovana osim ukoliko se reakcija ponovo javi ili se pogorša.

Važne informacije o pomoćnim supstancama koje ulaze u sastav leka

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno esencijalnog ‘’slobodnog natrijuma’’.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Uticaj drugih lekova na ciprofloksacin

Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval

Ciprofloksacin, kao i druge fluorohionolone, treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje se zna da mogu produžiti QT interval (npr. antiaritmici iz klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (Videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Probenecid

Probenecid utiče na renalnu ekskreciju ciprofloksacina. Istovremena upotreba probenecida i cipofloksacina povećava serumske koncentracije ciprofloksacina.

Uticaj ciprofloksacina na druge lekove

Tizanidin

Tizanidin se ne sme primenjivati istovremeno sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.3). U kliničkoj studiji rađenoj na zdravim dobrovoljcima, istovremenom primenom tizanidina i ciprofloksacina, povećava se serumska koncentracija tizanidina (povećanje Cmax: 7 puta; opseg: 4-21 put; porast PIK: 10 puta; opseg: 6-24 puta). Povećanjem serumske koncentracije tizanidina bio je jači hipotenzivni i sedativni efekat.

Metotreksat

Renalni tubularni transport metotreksata može biti inhibiran istovremenom primenom ciprofloksacina, potencijalno dovodeći do porasta koncentracije metotreksata u plazmi i povećanog rizika od toksičnih reakcija izazvanih metotreksatom. Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se ne preporučuje (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Teofilin

Istovremena primena ciprofloksacina i teofilina može dovesti do neželjenog porasta koncentracije teofilina u serumu. To može voditi pojavi neželjenih dejstava uzrokovanih teofilinom koja u retkim slučajevima mogu ugroziti život ili biti fatalna. U toku istovremene primene neophodno je praćenje serumskih koncentracija teofilina i po potrebi redukcija doze teofilina (Videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Drugi derivati ksantina

Kod istovremene primene ciprofloksacina i kofeina ili pentoksifilina (oksipentifilina), prijavljene su povećane serumske koncentracije ovih derivata ksantina.

Fenitoin

Istovremena primena ciprofloksacina i fenitoina može dovesti do povišenih ili sniženih vrednosti serumskih koncentracija fenitoina. Potrebno je praćenje serumskih koncentracija.

Ciklosporin

Primećeno je prolazno povećanje koncentracije serumskog kreatinina prilikom istovremene primene lekova koji sadrže ciprofloksacin i ciklosporin. Zbog toga je potrebno dva puta nedeljno kontrolisati koncentraciju kreatinina u serumu kod ovih pacijenata.

Antagonisti vitamina K

Istovremena primena ciprofloksacina sa antagonistom vitamina K može pojačati njegovo antikoagulantno dejstvo. Rizik može da varira u zavisnosti od vrste infekcije, godina i opšteg statusa pacijenta, tako da je uticaj fluorohinolona na povećanje parametra INR („international normalised ratio“) teško proceniti.

Preporučuje se često praćenje INR-a tokom i kratko nakon koadministracije ciprofloksacina i oralnih antikoagulantnih proizvoda (antagonista vitamina K, kao što su varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion).

Duloksetin

U kliničkim studijama je pokazano da istovremena primena duloksetina i snažnih inhibitora CYP450 1A2 izoenzima kao što je fluvoksamin, može dovesti do povećanja parametara PIK i Cmax duloksetina. Iako nema dostupnih kliničkih podataka o mogućim interakcijama sa ciprofloksacinom, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Ropinirol

Kliničko ispitivanje je pokazalo da istovremena upotreba ropinirola sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom izoenzima CYP450 1A2, dovodi do povećanja Cmax i PIK ropinirola za 60%, odnosno 84% tim redom. S toga se preporučuje praćenje dozno-zavisnih neželjenih dejstava i adekvatno prilagođavanje doze ropinirola tokom i neposredno nakon perioda istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Lidokain

Pokazano je da kod zdravih ispitanika istovremena primena lekova koji sadrže lidokain sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom CYP450 1A2 izoenzima, redukuje klirens intravenskog lidokaina za 22%. Iako se terapija lidokainom dobro podnosi, nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom može doći do interakcije i potencijalne pojave neželjenih dejstava.

Klozapin

Nakon istovremene primene 250 mg ciprofloksacina i klozapina tokom 7 dana, serumske koncentracije klozapina i N-desmetilklozapina su bile povećane za 29%, odnosno 31%. Savetuje se kliničko praćenje i adekvatno podešavanje doze klozapina u toku i kratko nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Sildenafil

Cmax i PIK sildenafila su bili povećani približno dva puta kod zdravih dobrovoljaca nakon oralne primene doze 50 mg istovremeno sa 500 mg ciprofloksacina. Iz tog razloga, prilikom istovremenog propisivanja ciprofloksacina sa sildenafilom, uzimajući u obzir korist i rizike terapije.

Agomelatin

U kliničkim studijama je dokazano da fluvoksamin, kao snažan inhibitor CYP450 1A2 izoenzima, značajno inhibira metabolizam agomelatina dovodeći do 60 puta veće izloženosti agomelatinu. Iako nisu dostupni klinički podaci koji ukazuju na moguću interakciju sa ciprofloksacinom, koji je umereni inhibitor CYP450 1A2, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti ‘’Citohrom P450’’ u odeljku Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Zolpidem

Istovremena primena ciprofloksacina može povećati vrednosti zolpidema u krvi, tako da se istovremena primena ne preporučuje.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Dostupni podaci o primeni ciprofloksacina kod trudnica ne ukazuju na pojavu malformacija ili znakova na feto/neonatalnu toksičnost. Studije na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u pogledu reproduktivne toksičnosti. Kod mladunaca i još nerođenih životinja primećeno je da izloženost hinolonima imalo efekte na nezrelu hrskavicu, pa se stoga ne može isključiti oštećenje zglobne hrskavice kod jedinki kod kojih nije završen razvoj kao I štetan efekat na zglobnu hrskavicu kod nezrelog ljudskog organizma/fetusa (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka).

Kao mera predostrožnosti, potrebno je izbegavati upotrebu ciprofloksacina u toku trudnoće. Dojenje

Ciprofloksacin se izlučuje u majčino mleko. Zbog potencijalnog rizika od oštećenja zglobova, ciprofloksacin

ne treba koristiti tokom dojenja.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Zbog neuroloških efekata, ciprofloksacin može uticati na vreme reakcije, pa sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama može biti smanjena.

Neželjena dejstva

Neželjene reakcije su prema učestalosti definisane na sledeći način: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 i

<1/10); povremeno (≥1/1000 i <1/100); retko (≥1/10 000 i <1/1000); veoma retko (<1/10 000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Najčešće prijavljena neželjena dejstva su nauzeja, dijareja, povraćanje, prolazno povećanje transaminaza, raš i lokalne reakcije na mestu primene.

Neželjena dejstva prijavljena u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju leka ciprofloksacina (oralna, intravenska i sekvencijalna terapija) su klasifikovana po organskim sistemima i učestalosti javljanja, data u niže navedenoj tabeli. Prilikom procenjivanja učestalosti uzeti su podaci prijavljeni i kod oralne i intravenske primene leka.

Sledeća neželjena dejstva imaju veću učestalost kod pacijenata koji su na intravenskoj ili sekvencijalnoj terapiji (prelazak sa intravenske na oralnu terapiju):

Pedijatrijski pacijenti

Incidenca artropatije (artralgija, artritis), gore pomenuta, se odnosi na podatke dobijene iz studija koje su sprovedene kod odraslih pacijenata. Kod dece je češće prijavljivana artropatija (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Predoziranje

Predoziranost, sa blagim simptomima toksičnosti, javila se prilikom upotrebe 12 g. Prijavljeno je da akutna predoziranost sa 16 g uzrokuje akutnu bubrežnu insuficijenciju.

Simptomi predoziranosti su vrtoglavica, tremor, glavobolja, zamor, konvuzije, halucinacije, konfuzija, nelagodnost u abdomenu, oštećenje funkcije bubrega i jetre, kao i kristalurija i hematurija. Bilo je i slučajeva reverzibilne bubrežne toksičnosti.

Pored rutinskih urgentnih mera, kao što je pražnjenje želuca praćeno primenom medicinskog uglja, potrebno je praćenje bubrežne funkcije, uključujući pH urina i po potrebi povećanje aciditeta radi prevencije kristalurije. Potrebno je održavati dobru hidrataciju pacijenta. Antacidi koji sadrže kalcijum i magnezijum teorijski mogu redukovati resorpciju ciprofloksacina prikikom predoziranja.

Samo mali deo ciprofloksacina (<10%) se može eliminisati hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.

U slučaju predoziranja, treba primeniti simptomatsku terapiju. Potrebno je sprovesti EKG monitoring, zbog moguće prolongacije QT intervala.

Lista pomoćnih supstanci

• Mlečna kiselina
• Dinatrijum-edetat
• Hlorovodonična kiselina, koncentrovana
• Voda za injekcije

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima sem sa onima navedenim u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom.

Ukoliko nije dokazana kompatibilnost sa drugim infuzijama/lekovima, infuzija leka Marocen se uvek mora davati odvojeno. Lek ne primenjivati u slučaju da je došlo do vizuelne promene leka u vidu zamućenja, stvaranja taloga ili promene boje leka.

Inkompatibilnost se javlja sa svim infuzionim rastvorima/lekovima koji su fizički ili hemijski nestabilni na pH vrednosti rastvora (npr. penicilini, rastvori heparina), posebno u kombinaciji sa rastvorima koji su prilagođeni alkalnim vrednostima pH (pH vrednost rastvora ciprofloksacina: 3,9-4,5).

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.

Rok upotrebe nakon razblaživanja: odmah upotrebiti.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je providna staklena ampula (tip I) sa 10 mL koncentrata za rastvor za infuziju. Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi PVC uložak sa 5 ampula i uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.