MANNITOL/VIOSER 20% 200mg/mL rastvor za infuziju

Lek MANNITOL/VIOSER 20% rastvor za infuziju, koristi se kao osmotski diuretik u sledećim situacijama:

 Pospešivanje diureze u prevenciji i/ili lečenju oligurične faze akutne bubrežne insuficijencije pre nego što nastupi ireverzibilna bubrežna insuficijencija.

 Snižavanje povišenog intrakranijalnog pritiska i smanjenje cerebralnog edema, ukoliko je krvno-moždana barijera intaktna.

 Snižavanje povišenog intraokularnog pritiska koji se ne može sniziti na drugi način.

 Pospešivanje eliminacije toksičnih supstanci (koje se izlučuju preko bubrega) kod trovanja.

Doziranje

Izbor određene koncentracije manitola, doziranja i brzine primene, zavise od životne dobi, telesne mase, kliničkog i biološkog stanja pacijenta, kao i od istovremeno primenjene terapije.

Odrasli i adolescenti

Akutna bubrežna insuficijencija

Uobičajeni raspon doza iznosi 50 do 200 g manitola tokom 24 sata (250 do 1000 mL/dan), sa ograničenjem pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (250 mL). U većini slučajeva odgovarajući terapijski odgovor postiže se dozom od 50 do 100 g manitola/dan (250 do 500 mL/dan).

1 od 12

Brzina davanja infuzije se obično prilagođava tako da se održi protok urina od najmanje 30-50 mL/h.

Samo u hitnim situacijama, maksimalna brzina davanja infuzije može da iznosi i 200 mg/kg, datih tokom 5 minuta (videti deo o test dozi). Posle 5 minuta, brzinu davanja infuzije treba ponovo podesiti tako da održi protok urina od najmanje 30-50 mL/h, uz maksimalnu dozu od 200 g/24 sata.

 Primena kod pacijenata sa oligurijom ili oštećenjem funkcije bubrega

Pacijentima sa izraženom oligurijom, kao i kod onih kod kojih se sumnja na oštećenje funkcije bubrega, prvo treba dati tzv. test dozu od približno 200 mg manitola/kg telesne mase (1 mL/kg telesne mase) tokom 3 do 5 minuta. Na primer, kod odraslog pacijenta sa telesnom masom od 70 kg: približno 75 mL 20% rastvora manitola. Smatra se da je terapijski odgovor na test dozu adekvatan ako se najmanje 30-50 mL/h urina ekskretuje tokom 2-3 sata. Ukoliko izostane adekvatan odgovor, može se primeniti naknadna test doza. U slučaju da ni na drugu test dozu nema adekvatnog odgovora, terapiju manitolom treba prekinuti i ponovo izvršiti procenu stanja pacijenta jer postoji mogućnost da je bubrežna insuficijencija već nastupila.

Snižavanje povišenog intrakranijalnog pritiska, cerebralnog volumena i intraokularnog pritiska

Uobičajena doza je 1,5, do 2 g/kg telesne mase (7,5 do 10 mL/kg telesne mase), u infuziji tokom 30 do 60 min. Kod preoperativne primene, infuziju treba dati 1 do 1,5 sat pre hirurške intervencije radi postizanja maksimalnog efekta.

Pospešivanje eliminacije toksičnih supstanci (koje se izlučuju preko bubrega) kod trovanja

Kod izazivanja forsirane diureze, u okviru dodatne terapije teške intoksikacije lekovima, doza manitola treba da bude tako podešena da održava diurezu od najmanje 100 mL/sat i pozitivni bilans tečnosti od 1-2 L. Može se dati inicijalna udarna doza od približno 25 g manitola (125 mL).

Pedijatrijska populacija

Kod bubrežne insuficijencije treba dati test dozu od 200 mg manitola/kg telesne mase (1 mL/kg telesne mase) tokom 3 do 5 minuta. Terapijska doza je u rasponu od 0,5 do 1,5 g/kg telesne mase (2,5 do 7,5 mL/kg telesne mase). Ova doza se, ukoliko je potrebno, može ponoviti jednom ili dva puta u intervalu od 4 do 8 sati.

Kod povišenog intrakranijalnog i intraokularnog pritiska, ova doza može da se da tokom 30 do 60 minuta, kao kod odraslih.

Stariji pacijenti

Kao i kod odraslih, doziranje zavisi od telesne mase, kliničkog i biološkog stanja pacijenta i istovremeno primenjene terapije. Uobičajeni raspon doza je isti kao i kod odraslih i iznosi 50 do 200 g manitola tokom 24 sata (250 do 1000 mL/dan), sa ograničenjem pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (250 mL). Zbog mogućnosti postojanja početnog stadijuma bubrežne insuficijencije, pre određivanja doze potreban je poseban oprez pri proceni stanja pacijenta.

Način primene

Intravenska upotreba

Hiperosmolarni rastvori manitola mogu da dovedu do oštećenja vena. Potrebno je proveriti osmolarnost leka pre primene. Ovaj hipertonični rastvor treba dati u veće periferne vene ili najbolje centralnim venskim putem. Brzo davanje infuzije u periferne vene može da dovede do oštećenja.

2 od 12

Za podatke o inkompatibilnosti, dodavanje dodatnih lekova u rastvor i pripremi leka za upotrebu, videti odeljke 6.2 i 6.6.

Kontraindikacije za primenu MANNITOL/VIOSER 20% rastvora za infuziju su:

- Već postojeća hiperosmolarna plazma; - Teška dehidracija;

- Dijagnostikovana anurija;

- Teška srčana insuficijencija;

- Teška plućna kongestija ili plućni edem;

- Aktivno intrakranijalno krvarenje, izuzev u slučaju krvarenja tokom kraniotomije; - Narušena hemato-encefalna barijera;

- Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 - Nereagovanje na probno doziranje – videti odeljak 4.2

- Progresivno oštećenje ili disfunkcija bubrega nakon uvođenja terapije manitolom, uključujući povećanje oligurije i azotemije.

Upozorenja

Preosetljivost

Zabeležene su anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije, uključujući anafilaktički šok, kao i druge reakcije preosetljivosti i reakcije na infuziju. Prijavljena je reakcija sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8).

Ukoliko se pojave bilo kakvi znaci ili simptomi koji navode na sumnju na reakciju preosetljivosti, infuzija se odmah mora obustaviti. Adekvatne terapijske protivmere moraju odmah da se uvedu, u skladu sa kliničkim preporukama.

Manitola ima u prirodi (npr. u nekim vrstama voća i povrća) i u širokoj je upotrebi kao pomoćna supstanca u lekovima i kozmetici. Iz tog razloga, pacijenti mogu da budu senzibilisani, a da prethodno nisu primali intravensku terapiju koja u svom sastavu sadrži manitol.

Toksični uticaj na centralni nervni sistem (CNS)

Zabeležen je toksični uticaj na CNS koji se ispoljava npr. konfuzijom, letargijom, komom kod pacijenata koji su lečeni manitolom, a pogotovu kod pacijenata sa već postojećim poremećajem funkcije bubrega. Prijavljeni su i smrtni ishodi.

CNS toksičnost može da nastane kao posledica: - visoke koncentracije manitola u serumu,

- hiperosmolarnosti seruma što rezultira intracelularnom dehidratacijom unutar CNS-a,

- hiponatremije ili drugih poremećaja elektrolita i acido-bazne ravnoteže, nastalih kao posledica primene manitola.

Pri visokim koncentracijama, manitol može da prođe krvno-moždanu barijeru i da dovede do poremećaja sposobnosti mozga da održava pH cerebrospinalne tečnosti, pogotovu kod postojeće acidoze.

Kod pacijenata kod kojih je krvno-moždana barijera već narušena, individualno se mora proceniti rizik od pogoršanja cerebralnog edema (generalizovanog ili fokalnog), udruženog sa ponovljenom ili kontinuiranom primenom manitola, imajući u vidu očekivane koristi po pacijenta.

Nekoliko sati po primeni manitola, može da dođe do rebound povećanja intrakranijalnog pritiska, pri čemu su

3 od 12

pacijenti sa narušenom krvno-moždanom barijerom pod povećanim rizikom.

Rizik od komplikacija bubrega

Kod pacijenata kod kojih je pre terapije manitolom funkcija bubrega bila normalna, a koji su primili velike intravenske doze ovog leka, zabeležena je reverzibilna, akutna oligoanurična bubrežna insuficijencija. Opisana su i progresivna oštećenja ili disfunkcije bubrega nakon uvođenja terapije manitolom, uključujući povećanje oligurije i azotemije.

Iako je osmotska nefroza koja je povezana sa primenom manitola u principu reverzibilna, za osmotsku nefrozu je, uopšteno govoreći, poznato da može da napreduje do hronične bubrežne insuficijencije ili čak do njenog završnog stadijuma.

Pacijenti sa već postojećim oboljenjem bubrega, ili oni koji primaju potencijalno nefrotoksične lekove su pod povećanim rizikom od bubrežne insuficijencije kao posledica primanja manitola.

Manitol treba davati sa oprezom pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2).

Ako se izlučivanje urina smanji tokom infuzije manitola, klinički status pacijenta treba pažljivo proceniti u smislu razvoja bubrežne insuficijencije, a infuziju manitola obustaviti, ako je potrebno.

Rizik od hipervolemije

Pre primene manitola treba izvršiti procenu kardiovaskularnog statusa pacijenta.

Primena visokih doza i/ili brze infuzije, kao i akumulacija manitola (usled nedovoljne bubrežne ekskrecije ovog leka), za posledicu mogu da imaju hipervolemiju i prekomerno nakupljanje ekstracelularne tečnosti, što dalje može da dovede do kongestivne srčane insuficijencije ili do njenog pogoršanja ukoliko je već postojala.

Ukoliko diureza nastavi da opada tokom primene manitola, može da dođe do njegove akumulacije, što može da intenzivira već postojeću ili latentnu kongestivnu srčanu insuficijenciju.

Ukoliko kod pacijenata dođe do pogoršanja rada srca ili pluća, terapiju treba obustaviti.

Rizik od disbalansa vode i elektrolita, hiperosmolarnost

Osmotska diureza izazvana manitolom, može da prouzrokuje ili pogorša dehidrataciju/hipovolemiju i hemokoncentraciju. Primena manitola može takođe da izazove i pojavu hiperosmolarnosti.

Osim toga, u zavisnosti od doziranja i trajanja primene, elektrolitni i acido-bazni disbalans mogu da nastanu kao posledica pomeranja vode i elektrolita među ćelijama, osmotske diureze i/ili drugim mehanizmima. Takvi disbalansi mogu da budu teški i da dovedu do smrtnog ishoda.

Disbalansi do kojih može da dođe tokom terapije manitolom su sledeći:

 Hipernatremija, dehidratacija i hemokoncentracija (kao posledica prekomernog gubitka vode)

 Hiponatremija (pomeranje intracelularne tečnosti u ekstracelularni prostor nakon infuzije manitola može dovesti do snižavanja koncentracije natrijuma u serumu i do pogoršanja već postojeće hiponatremije.

Hiponatremija može da izazove glavobolju, mučninu, epileptičke napade, letargiju, komu, cerebralni edem i smrt. Akutna simptomatska hiponatremijska encefalopatija smatra se hitnim stanjem.

Rizik od razvoja hiponatremije je povećan, npr. kod: - dece,

- starijih pacijenata, - žena,

- postoperativno,

4 od 12

- osoba sa psihogenom polidipsijom.

Rizik za nastanak encefalopatije kao komplikacije hiponatremije, povećan je npr. kod: - pedijatrijskih pacijenata (≤ 16 godina),

- žena (posebno premenopauzalno), - pacijenata sa hipoksemijom,

- pacijenata sa postojećim oboljenjem centralnog nervnog sistema

 Hipokalemija  Hiperkalemija

 Disbalans drugih elektrolita  Metabolička acidoza

 Metabolička alkaloza

Primena manitola može da prikrije i intenzivira neadekvatnu hidrataciju ili hipovolemiju.

Reakcije na mestu davanja infuzije

Prilikom upotrebe manitola, zabeležena je pojava reakcija na mestu davanja infuzije, koje uključuju znake i simptome iritacije i inflamacije, kao i teške reakcije (kompartment sindrom i bulozne erupcije) kada su povezane sa ekstravazacijom (videti odeljak 4.8.).

Manitol treba davati sa oprezom pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije bubrega. Treba primeniti test dozu i terapiju manitolom nastaviti samo ako se postigne adekvatan protok urina (videti odeljak 4.2).

Pacijenti sa već postojećim oboljenjem bubrega ili oni koji primaju potencijalno nefrotoksične lekove imaju povećan rizik od bubrežne insuficijencije nakon primene manitola. Osmolni jaz u serumu i funkciju bubrega treba tesno pratiti i preduzeti odgovarajuće mere ukoliko se pojave znaci pogoršanja funkcije bubrega.

Manitol ne treba primenjivati kod pacijenata sa šokom i poremećajem funkcije bubrega, pre potpune nadoknade volumena (tečnost, krv) i elektrolita.

PREVENTIVNE MERE

• Zapremine i zamena elektrolita pre upotrebe

Manitol se ne sme primenjivati kod pacijenata sa hipovolemijskim šokom ili disfunkcijom bubrega sve dok volumen i elektroliti ne budu nadoknađeni.

 Monitoring

Za identifikaciju prekomerne promene tečnosti i elektrolita i za rano otkrivanje bubrežnih, srčanih i drugih komplikacija, neophodno pratiti:

- osmolarnost seruma,

- serumske elektrolite i kiselo-bazni balans, - znake dehidracije ili hipervolemije i

- funkciju bubrega, srca i pluća.

 Inkompatibilnost sa transfuzijom krvi

Manitol ne treba davati zajedno sa transfuzijom krvi, jer može da dovede do aglutinacije i skupljanja (smežuravanja) ćelija krvi.

 Kristalizacija

5 od 12

Pri izlaganju rastvora manitola niskim temperaturama, može da dođe do njihove kristalizacije. Pre

primene, proveriti da li su prisutni kristali. Ukoliko su kristali vidljivi, potrebno je ponovo izvršiti rastvaranje grejanjem rastvora na 60°C, pri čemu je rastvor potrebno mućkati. Videti odeljak 4.2.

Interferencije sa laboratorijskim testovima

Manitol može da prouzrokuje lažno niske rezultate u nekim sistemima testova za određivanje koncentracije neorganskog fosfora u krvi.

Manitol dovodi do lažno pozitivnih rezultata u testovima za određivanje koncentracije etilenglikola u krvi, gde se manitol na početku oksidira u jedan aldehid.

 Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost u pedijatrijskoj populaciji, nisu utvrđene u kliničkim ispitivanjima.

 Stariji pacijenti

Opšta preporuka kod starijih osoba je da treba biti oprezan pri izboru doze, imajući u vidu češću zastupljenost smanjene funkcije jetre, bubrega i srca, kao i udružene bolesti ili terapiju drugim lekovima.

 Rizik od vazdušne embolije

Nemojte spajati fleksibilne plastične posude u seriju kako biste izbegli vazdušnu emboliju zbog mogućeg zaostalog vazduha sadržanog u primarnom kontejneru.

- Pod pritiskom intravenskih rastvora koji se nalaze u fleksibilnim plastičnim posudama radi povećanja protoka može doći do vazdušne embolije ako preostali vazduh u kontejneru nije potpuno evakuisan pre primene.

- Upotreba seta za intravensku primenu sa ventilacijom sa otvorom za ventilaciju u otvorenom položaju može dovesti do vazdušne embolije. Setove za intravensku primenu sa otvorom za ventilaciju u otvorenom položaju ne treba koristiti sa fleksibilnim plastičnim kontejnerima.

Kada se koristi manitol, potrebno je pažljivo pratiti kiselinsko-bazni balans, funkciju bubrega i osmolarnost seruma.

Ukoliko se osmolarnost seruma pacijenata poveća tokom lečenja, efekat manitola može dovesti do smanjenja diureze i poremećaja intrakranijalnog i intraokularnog pritiska.

Pacijente koji primaju manitol treba pratiti zbog bilo kakvog pogoršanja bubrežne, srčane ili plućne funkcije i

tretman prekinuti u slučaju neželjenih događaja.

Kardiovaskularni status pacijenta treba pažljivo proceniti pre brzog davanja manitola 20% rastvora za infuziju jer naglo širenje ekstracelularne tečnosti može dovesti do iznenadne kongestivne srčane insuficijencije.

Prebacivanje intracelularne tečnosti bez natrijuma u ekstraćelijski prostor nakon infuzije manitola može smanjiti koncentracije natrijuma u serumu i pogoršati već postojeću hiponatremiju. Natrijum se može izgubiti u urinu. Manitol može zamagliti i intenzivirati neadekvatnu hidrataciju i hipovolemiju.

Izlučivanje urina, ravnoteža tečnosti, centralni venski pritisak i ravnoteža elektrolita (naročito natrijum u serumu i nivoe kalijuma) treba pažljivo pratiti.

Može doći do akumulacije manitola ako izlučivanje urina nastavi da opada tokom primene i to može da intenzivira postojeću ili latentnu kongestivnu srčanu insuficijenciju.

6 od 12

Ne koristite plastične posude u serijskim spojevima. Takva upotreba može dovesti do vazdušne embolije zbog zaostalog vazduha izvučenog iz primarnog kontejnera pre nego što se završi davanje tečnosti iz sekundarnog kontejnera.

Na nižim temperaturama manitol može da formira kristale. Čuvanje na temperaturi od 20°C do 30°C će svesti na minimum taloženje kristala. Ponovo rastvorite kristalizovani manitol umerenim zagrevanjem proizvoda u vodenom kupatilu, nežno periodično mešajući rastvor.

OBEZBEDITE DA SE RASTVOR OHLADI NA 37°C PRE INFUZIJE.

Dodavanje drugih lekova ili korišćenje pogrešne tehnike primene može izazvati febrilne reakcije zbog mogućeg uvođenja pirogena. U slučaju neželjene reakcije, infuzija se mora odmah prekinuti. Za informacije o

nekompatibilnosti i pripreme proizvoda i aditiva, pogledajte odeljke 6.2 i 6.6.

Pojačavanje dejstva

Delovanje manitola se može pojačati istovremenom primenom diuretika, tako da se doza manitola mora prilagoditi.

Inhibicija dejstva

Manitol pojačava izlučivanje urina što može uticati na lekove koji se u velikoj meri reabsorbuju u bubrezima tako da povećanje njihovog klirensa može oslabiti delovanje ovih lekova.

Manitol povećava bubrežnu eliminaciju litijuma pa istovremena primena ova dva leka može da umanji terapijski odgovor na litijum.

Nefrotoksičnost lekova usled disbalansa tečnosti povezanog sa primenom manitola

Iako se kod ljudi ne očekuje pojava takve interakcije, pacijente koji uz manitol primaju ciklosporin i aminoglikozide, treba pažljivo pratiti na pojavu znakova nefrotoksičnosti.

Neurotoksični lekovi

Istovremena primena neurotoksičnih lekova (npr. aminoglikozida) i manitola može da pojača toksičnost neurotoksičnih lekova (videti odeljak 4.4.).

Lekovi na koje utiče elektrolitni disbalans

Razvoj elektrolitnog disbalansa (npr. hiperkalemije, hipokalemije) povezan sa primenom manitola, može da izmeni dejstvo lekova koji su osetljivi na takve disbalanse (npr. digoksin, lekovi koji mogu da dovedu do produženja QT intervala, mišićni relaksansi).

Druge interakcije mogu da se jave pri istovremenoj primeni sa tubokurarinom i depolarizujućim mišićnim relaksansima (manitol pojačava njihovo dejstvo), oralnim antikoagulansima (manitol može da umanji njihov efekat povećanjem koncentracije faktora koagulacije usled dehidratacije) i digoksinom (ako posle terapije manitolom nastupi hipokalemija, postoji rizik od ispoljavanja toksičnog dejstva digoksina), iako postoje mali dokazi da se takve interakcije mogu javiti kod ljudi.

7 od 12

Trudnoća

Nema odgovarajućih objavljenih podataka o primeni manitola kod trudnica.

Nema adekvatnih objavljenih podataka iz studija na životinjama, koji se odnose na uticaj manitola na trudnoću, i/ili embrio-fetalni razvoj, i/ili porod, i/ili postnatalni razvoj.

Manitol ne bi trebalo primenjivati tokom trudnoće, osim ako to stvarno nije neophodno.

Dojenje

Ne postoje podaci o izlučivanju manitola u majčino mleko.

Manitol ne bi trebalo primenjivati tokom dojenja (laktacije), osim ako to stvarno nije neophodno.

Nema podataka o uticaju manitola na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

U tabeli su navedena neželjena dejstva koja su prijavljivana u postmarketinškom praćenju. Učestalost neželjenih reakcija leka navedene u ovom odeljku ne mogu se proceniti iz dostupnih podataka.

8 od 12

*Može se manifestovati kožnim, gastrointestinalnim i teškim cirkulatornim (hipotenzija) i respiratornim manifestacijama (npr. dispneja). Druge reakcije preosetljivosti/infuzije uključuju hipertenziju, pireksiju, jezu, znojenje, kašalj, mišićno-skeletnu ukočenost i mijalgiju, urtikariju/osip, pruritus, generalizovani bol, nelagodnost, mučninu, povraćanje i glavobolju.

**Uključujući hipervolemiju, periferni edem, dehidraciju, hiponatremiju, hipernatremiju, hiperkalemiju, hipokalemija.

Druge neželjene reakcije

Teška anafilaksa sa srčanim zastojem i smrtnim ishodom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Ukoliko postoji sumnja da je došlo do predoziranja, neophodno je odmah obustaviti primenu leka.

9 od 12

Produžena primena ili brza infuzija velikih količina hiperosmotskih rastvora može da rezultira hipervolemijom i acidozom. Početni znaci/simptomi koji mogu da se jave su glavobolja, mučnina i drhtavica bez promene telesne temperature. Potom, može da se razvije konfuznost, letargija, konvulzije, stupor i koma.

Terapija je simptomatska i suportivna, uz praćenje statusa tečnosti i elektrolita. Manitol može da se dijalizira, tako da i hemodijaliza može biti od pomoći.

Farmakoterapijska grupa: Sredstva za zamenu krvi i perfuzioni rastvori; rastvori za osmotsku diurezu

ATC šifra: B05BC01

Manitol je ugljeni hidrat koji se raspoređuje samo po ekstracelularnom prostoru. Poseduje osmotski efekat koji prouzrokuje prelazak tečnosti iz intracelularnog u ekstracelularni prostor.

Manitol se slobodno filtrira u bubrežnim glomerulima i manje od 10% se reapsorbuje nazad iz bubrežnih tubula. Zadržan u bubrežnim tubulima, manitol ispoljava svoje osmotsko dejstvo, čime sprečava reapsorpciju tečnosti iz glomerularnog filtrata i izaziva diurezu. Na taj način podstiče protok urina kod oligurije/anurije ili u situacijama gde kod pacijenata postoji rizik od nastanka akutne bubrežne insuficijencije. Manitol takođe povećava izlučivanje elektrolita, posebno natrijuma, kalijuma i hlorida. Povećano je i izlučivanje toksičnih supstanci koje se inače izlučuju putem bubrega, kao što su acetilsalicilna kiselina i barbiturati.

Manitol pod normalnim okolnostima ne prolazi kroz krvno-moždanu barijeru. Zadržan u plazmi, manitol stvara osmotski pritisak, uzrokujući povlačenje tečnosti iz moždanog tkiva čime smanjuje zapreminu mozga i snižava intrakranijalni pritisak.

Manitol ne prodire u oko. Manitol podstiče izlučivanje očne vodice i tako snižava intraokularni pritisak.

Kada se primeni intravenski, manitol se u najvećoj meri eliminiše preko glomerula, nemetabolisan. Slobodno se filtrira u glomerulima, sa manje od 10% tubularne reapsorpcije i tubularne ćelije ga ne sekretuju. Poluvreme eliminacije kod odraslih je približno 2 sata, ali je u slučaju bubrežne insuficijencije duže. 80% intravenski primenjene doze se izlučuje nepromenjeno unutar 3 sata.

Pretklinička procena bezbednosti manitola, rastvora za infuziju 20%, kod životinja nije relevantna, jer je manitol supstanca sa već dobro poznatom primenom kod pacijenata, što je potkrepljeno adekvatnim referencama iz farmakopeje.

Voda za injekcije.

10 od 12

MANNITOL/VIOSER 20% rastvor za infuziju ne sme se primenjivati u istom infuzionom setu sa transfuzijom krvi, pre, tokom ili posle transfuzije, zbog opasnosti od pseudoaglutinacije.

Pre dodavanja drugog leka u rastvor manitola, mora se proveriti njihova kompatibilnost. Mora se konsultovati i uputstvo za primenu, priloženo uz lek koji se namerava dodati.

Pre nego se doda bilo koji lek, proveriti njegovu rastvorljivost i stabilnost u vodi pri pH vrednosti koja je jednaka pH vrednosti rastvora manitola (4,5 do 7,0).

Na primer, cefepim, imipenem, cilastin, filgrastim i mnogi drugi lekovi nisu kompatibilni sa rastvorom manitola.

Dodavanjem kalijuma ili natrijum hlorida 20% rastvoru manitola, može se izazvati precipitiranje manitola.

Rok upotrebe gotovog leka u plastičnim polietilenskim bocama: 3 godine.

Pre upotrebe treba proveriti hemijsku i fizičku stabilnost svakog leka koji se namerava dodati rastvoru manitola pri pH vrednosti jednakoj pH vrednosti rastvora manitola.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisan rastvor treba da se upotrebi odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi skladištenja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i normalno ne bi trebalo da je duže od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, izuzev u slučaju da je rastvor rekonstituisan u kontrolisanim i dokumentovano aseptičnim uslovima.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Unutrašnje pakovanje je plastična polietilenska boca u kojoj se nalazi 250 mL rastvora za infuziju. Unutrašnje pakovanje je istovremeno i spoljašnje pakovanje, uz koje ide i Uputstvo za lek.

Rastvor za intravensku infuziju treba pre upotrebe pregledati. Rastvor upotrebiti samo ako je bistar, bez vidljivih čestica i ako je ambalaža neoštećena, a rastvor ne curi.

Primeniti odmah posle postavljanja infuzionog seta.

Ne koristiti serijski povezane plastične vrećice. Takva primena može dovesti do razvoja vazdušne embolije, usled uvlačenja zaostalog vazduha iz prve vrećice pre nego što se primena tečnosti iz druge vrećice završi.

Rastvor mora da se primeni pomoću sterilne opreme, uz primenu aseptične tehnike. Iz opreme - sistema za primenu rastvora mora se istisnuti vazduh, tako što će se sistem napuniti rastvorom.

Aditivi (lekovi/supstance) mogu biti dodati pre infuzije ili tokom same infuzije, kroz otvor za dodavanje leka na vrećici (injection port).

Na nižim temperaturama manitol može kristalizovati.

Pre upotrebe, rastvor se može zagrejati u vodenom kupatilu (na temperaturi od oko 60°C), uz snažno protresanje ambalaže u pravilnim intervalima. Pre uključivanja infuzije, rastvor se ohladi na telesnu

11 od 12

temperaturu (na 37°C).

Za primenu rastvora se koristi infuzioni set sa ugrađenim filterom (in-line filter). Rastvor posle jedne primene odbaciti. Bilo koju preostalu količinu neupotrebljenog rastvora odbaciti.

Nisu ustanovljeni posebni zahtevi za odlaganje otpada.

Boca sa delimično iskorišćenim rastvorom ne sme se ponovo povezivati sa setom za infuziju.

Lek MANNITOL/VIOSER 20% rastvor za infuziju sadrži aktivnu supstancu manitol koja pripada grupi lekova koji su poznati kao osmotski diuretici, a koji deluju na bubreg tako što povećavaju količinu izlučenog urina (mokraće). Na taj način se smanjuje količina tečnosti u Vašem organizmu.

Lek MANNITOL/VIOSER 20% infuzioni rastvor daje se u venu kao infuzija.

Lek MANNITOL/VIOSER 20% rastvor za infuziju, namenjen je za:

 Povećanje izlučivanja mokraće (diureza) kada Vam bubrezi ne rade dobro (kod akutne bubrežne insuficijencije ili slabosti bubrega) odnosno kada izlučuju premalo mokraće. To može pomoći da se spreči dalje trajno oštećenje bubrega.

 Smanjenje pritiska unutar lobanje (glave) koji je uzrokovan nakupljanjem tečnosti u mozgu (edem mozga). To je ponekad neophodno nakon povrede mozga ili pre operacije mozga pod uslovom da je krvno-moždana barijera neoštećena.

 Snižavanje povišenog očnog pritiska koji se ne može regulisati drugim lekovima. To je ponekad potrebno kod operacije oka ili kod napada glaukoma (bolest koja izaziva povećanje očnog pritiska).

 Podsticanje izbacivanja toksičnih materija (koje se inače izbacuju preko bubrega), kod trovanja ili prekoračenja doze nekih lekova. Manitol pomaže bubrezima da toksične materije uklone iz krvi, nakon čega se one izluče iz organizma putem mokraće.

Lek MANNITOL/VIOSER 20% ne smete primenjivati:

 ukoliko ste alergični (preosetljivi) na manitol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),

 ukoliko imate povećanu koncentraciju soli u krvi (hiperosmolarnost), koja nastaje zbog velikog gubitka vode iz krvi i može da bude uzrokovana problemima kao što su:

 produženo, obilno znojenje,

 predoziranje lekovima za izbacivanje vode iz organizma (diuretici),  oboljenje bubrega,

jer u tim slučajevima lek MANNITOL/VIOSER 20% može još više da poveća osmolarnost krvi.

 ukoliko imate tešku dehidrataciju (gubitak tečnosti iz organizma), npr. usled povraćanja ili dijareje. Kod teške dehidratacije usta će Vam biti suva i bićete veoma žedni,

 ako imate izraženi prestanak mokrenja (anurija),  kod teške srčane slabosti (srčana insuficijencija),

 ukoliko imate tešku plućnu kongestiju (prepunjenost krvnih sudova) ili plućni edem (nakupljanje tečnosti u plućima),

 kod akutnog moždanog krvarenja (krvarenje unutar glave), osim za vreme kraniotomije (operacija na mozgu),

 ako imate oštećenje prirodne zaštitne barijere između krvnih sudova glave i mozga (krvno-moždane barijere), do čega može da dođe posle teške povrede glave (npr. koja je izazvala prelom kostiju lobanje),

 ako izostane terapijski odgovor po primljenoj test dozi manitola (test doza se daje ukoliko lekar posumnja da imate oštećenje bubrega),

 kod progresivnog oštećenja bubrega ili disfunkcije (poremećaj rada) nakon terapije manitolom, uključujući razvoj oligurije (oslabljeno mokrenje) i azotemije (porast azotnih jedinjenja u krvi).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek MANNITOL/VIOSER 20%, i upozorite ih ukoliko imate ili ste imali:

 oboljenje bubrega ili oslabljenu funkciju bubrega,

2 od 10

 primate lekove koji mogu da oštete Vaše bubrege (npr. neki antibiotici ili lekovi za terapiju kancera).

Vaš lekar će znati ako bi bilo koji od lekova koje uzimate, mogao da deluje na Vaše bubrege.  srčanu slabost,

 niska koncentracija natrijuma (soli) u Vašoj krvi (hiponatremija),  nedovoljno tečnosti u organizmu (dehidratacija),

 nisku zapreminu krvi u krvnim sudovima (hipovolemija), odnosno stanje kod koga tkiva nisu dovoljno snabdevena krvlju (šok). U tom slučaju, Vaš lekar će morati kod Vas da izvrši nadoknadu tečnosti i elektrolita, pre nastavka primene leka MANNITOL/VIOSER 20%,

 preosetljivost na manitol (pošto ga ima u prirodi - npr. u nekim vrstama voća i povrća i u širokoj je upotrebi kao pomoćna supstanca u lekovima i kozmetici), možda ste razvili osetljivost na ovu supstancu, a da Vam prethodno manitol nije primenjivan intravenski,

 poremećaj nervnog sistema koji je povezan sa već postojećom nedovoljnom funkcijom prirodne zaštitne barijere koja razdvaja Vaš krvotok i mozak, pogotovu u slučaju oslabljene funkcije bubrega.

Kada primate infuziju ovog leka, Vaš lekar će redovno kontrolisati:  rad Vašeg srca, pluća i bubrega,

 količinu tečnosti koju primate,

 količinu urina koju stvaraju Vaši bubrezi,

 krvni pritisak u venama koje krv vraćaju u Vaše srce (centralni venski pritisak),  količinu natrijuma i kalijuma u Vašoj krvi i urinu (elektroliti),

 kiselost Vaše krvi i urina (acido-bazna ravnoteža).

Vaš lekar će uzeti u obzir da li primate parenteralnu ishranu (ishranu koja se daje infuzijom u venu). Tokom dugotrajnog lečenja infuzijom Manitola 150 mg/mL možda će vam trebati dodatna ishrana.

Infuzija rastvora kroz iglu u venu, može da dovede do nadražaja i zapaljenja na mestu gde je igla uvedena u venu.

Ovaj rastvor ne treba da se daje kroz istu iglu kao i transfuzija krvi, jer to može da ošteti crvena krvna zrnca ili da dovede do njihovog slepljivanja.

Interferencije sa laboratorijskim testovima:

- Manitol može da prouzrokuje lažno niske rezultate u nekim sistemima testova za određivanje koncentracije neorganskog fosfora u krvi.

- Manitol dovodi do lažno pozitivnih rezultata u testovima za određivanje koncentracije etilenglikola u krvi, gde se manitol na početku oksidiše u jedan aldehid.

Drugi lekovi i lek MANNITOL/VIOSER 20%

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Neki lekovi mogu da utiču na infuziju leka MANNITOL/VIOSER 20%, ili ovaj lek može da utiče na njih. Ukoliko uzimate neki od tih lekova, možda će biti potrebno promeniti dozu.

Za sledeće lekove se zna da utiču na infuziju rastvora MANNITOL/VIOSER 20%, ili ovaj lek utiče na njih:  diuretici (lekovi koji povećavaju izlučivanje urina) – pojačavaju dejstvo manitola,

 ciklosporin (lek koji se koristi za sprečavanje odbacivanja presađenog organa) – može imati toksično dejstvo na bubrege pa je potrebno pažljivo praćenje stanja pacijenta,

 litijum (koristi se kod mentalnih poremećaja) – brže se eliminiše iz organizma i zato ima slabije dejstvo

kada se daje uz lek MANNITOL/VIOSER 20%,

 aminoglikozidi (vrsta antibiotika) – lek MANNITOL/VIOSER 20% pojačava njihovo toksično dejstvo na čulo sluha,

3 od 10

 depolarizujući miorelaksansi (koriste se tokom anestezije za opuštanje mišića). O njihovom dejstvu vodi računa Vaš anesteziolog. Lek MANNITOL/VIOSER 20% pojačava njihovo dejstvo,

 oralni antikoagulansi (lekovi koji „razređuju“ krv, npr. varfarin) – manitol može da oslabi njihovo dejstvo,

 digoksin (pojačava snagu srčane kontrakcije) – zbog mogućeg smanjenja koncentracije kalijuma u krvi, lek MANNITOL/VIOSER 20% može da poveća rizik od pojave toksičnosti digoksina.

Primena leka MANNITOL/VIOSER 20% sa hranom, pićima i alkoholom

Morate pitati svog lekara o vrsti hrane i pića koja vam je dozvoljena.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Nema odgovarajućih objavljenih podataka o primeni manitola kod trudnica.

Nema adekvatnih objavljenih podataka iz studija na životinjama koji se odnose na uticaj manitola na trudnoću, i/ili embrio-fetalni razvoj, i/ili porod, i/ili postnatalni razvoj. Manitol se ne bi trebao primenjivati tokom trudnoće, osim ako to stvarno nije neophodno.

Ne postoje podaci o izlučivanju manitola u majčino mleko. Manitol se ne bi trebao primenjivati tokom dojenja (laktacije), osim ako to stvarno nije neophodno.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nema podataka o uticaju manitola na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanje mašinama.

Odrasli

Intravensku infuziju leka MANNITOL/VIOSER 20% daće Vam medicinsko osoblje. Potrebnu dozu i vreme primene leka odrediće Vaš lekar. To će zavisiti od Vašeg uzrasta, telesne mase, stanja i razloga za primenu ovog leka. Količina leka koju primite takođe može da zavisi i od drugih lekova koje primate.

Lek MANNITOL/VIOSER 20% ne smete da primite ukoliko su u rastvoru vidljive čestice ili ako je ambalaža leka oštećena na bilo koji način.

Lek MANNITOL/VIOSER 20% primićete kroz set za primenu infuzije kroz iglu uvedenu u venu. Zbog svoje koncentracije, rastvor manitola može da izazove bol i da dovede do oštećenja vene na mestu primene infuzije.

Izbor određene koncentracije manitola, doze i brzine primene, zavisi od starosti, telesne mase, kliničkog stanja pacijenta i druge terapije koja se uzima u isto vreme. Brzina primene infuzije se obično prilagođava tako da se održi protok urina od najmanje 30-50 mL/sat.

Ukoliko Vaši bubrezi ne funkcionišu normalno, Vaš doktor će Vam dati probnu dozu kroz infuziju (tetst doza). Zatim će biti izmerena količina urina koju izlučite i ukoliko Vaši bubrezi ne reaguju u dovoljnoj meri na terapiju manitolom, primićete drugu terapiju.

Lek MANNITOL/VIOSER 20% ne sme se davati istovremeno sa transfuzijom krvi, niti kroz isti set zbog opasnosti od nespecifičnog nakupljanja ili gomilanja eritrocita (pseudoaglutinacija).

Tokom primene leka MANNITOL/VIOSER 20% bićete pod nadzorom lekara.

4 od 10

Deca i starije osobe

Lek MANNITOL/VIOSER infuziju mogu takođe da prime i deca i starije osobe (iznad 65 godina). Vaš lekar će dozu prilagoditi Vašim potrebama i stanju organizma.

Ako ste primili više leka MANNITOL/VIOSER 20% nego što treba

U slučaju predoziranja ili je lek dat suviše brzo, mogu se pojaviti simptomi kao što su glavobolja, mučnina i drhtavica bez promene telesne temperature. Potom se mogu razviti konfuznost, letargija, konvulzije, stupor i koma.

Terapija je simptomatska i suportivna, uz praćenje statusa tečnosti i elektrolita. Hemodijaliza može biti od pomoći.

Ako naglo prestanete da primate lek MANNITOL/VIOSER 20%

Vaš lekar će odlučiti kada će prestati da vam se daje infuzija.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Ukoliko se javi neko od sledećih neželjenih dejstava odmah se obratite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri. To mogu biti znaci veoma teške ili čak smrtonosne reakcije preosetljivosti (alergije), poznate i kao anafilaktički šok:

- oticanje kože lica i otok grla, - otežano disanje,

- nizak krvni pritisak (hipotenzija), - osip po koži,

- koprivnjača (urtikarija)

- gastrointestinalne smetnje.

Vaš lekar će kod Vas primeniti terapiju u skladu sa Vašim simptomima.

Druge reakcije preosetljivosti, odnosno reakcije vezane za primenu infuzije uključuju: povišen krvni pritisak, povišenu telesnu temperaturu, jezu, znojenje, kašalj, mišićno-koštanu ukočenost i bolove u mišićima, koprivnjaču/osip, svrab, osećaj bola u celom telu, osećaj nelagodnosti, mučninu, povraćanje i glavobolju.

Neželjena dejstva koja mogu da se jave su: poremećaj ravnoteže tečnosti i koncentracije elektrolita u krvi (elektrolitni disbalans), uključujući:

- preveliku količinu krvi u krvnim sudovima (hipervolemija); pojavu perifernih edema (nakupljanje tečnosti pod kožom, naročito oko zglobova); nedovoljno tečnosti u organizmu (dehidratacija, što dovodi do pojave žeđi, gubitka apetita, suvoće kože, naleta crvenila kože, tamnog urina, suvoće usta, zamaranja, slabosti, jeze, vrtoglavice, nesvestice ili omaglice); sniženu ili povećanu koncentraciju natrijuma u krvi (hiponatremija ili hipernatermija); sniženu ili povećanu koncentraciju kalijuma u krvi (hipokalemija ili hiperkalemija),

- alergijska reakcija, - glavobolja,

- epileptični napadi, - vrtoglavica,

- povišeni moždani pritisak, koji prouzrokuje glavobolje, mučninu, povraćanje, bol u leđima, zamućen vid i druge poremećaje vida, kao što su otežano pomeranje očiju (okularna paraliza),

- zamućen vid,

- poremećaj srčanog ritma (aritmije),

- subjektivni osećaj lupanja srca (palpitacije),

- srčana slabost (kongestivna srčana insuficijencija),

5 od 10

- nakupljanje tečnosti u plućima (pulmonalni edem), što dovodi do pojave kratkog daha, posebno u ležećem položaju, otežanog disanja, kašlja, nelagodnosti, nemira, znojenja i bledila kože;

- zapaljenje sluzokože nosa (rinitis), - suvoća usta, žeđ,

- mučnina,

- povraćanje,

- odumiranje (nekroza) na delu površine kože, - koprivnjača (urtikarija),

- grčevi,

- izlučivanje velike količine urina,

- oštećenje bubrega (osmotska nefroza), koja dovodi do otežanog mokrenja ili do smanjenog izlučivanja tečnosti, otoka na člancima nogu, prstima ruku ili na licu, usled nakupljanja tečnosti u organizmu;

- nemogućnost izlučivanja urina, - jeza,

- bol u grudima (anginozni bol), - groznica,

- kongestivna srčana insuficijencija (srčana slabost, udružena sa pojavom tečnosti na plućima i otokom članaka nogu),

- metabolička acidoza (kada Vaš organizam stvara previše kiseline ili Vaši bubrezi ne uklanjaju dovoljno kiseline iz Vašeg organizma),

- koma,

- zbunjenost,

- letargija (osećaj nedostatka energije),

- akutna bubrežna insuficijencija (nagli razvoj slabosti bubrega, sa izraženim smanjenjem izlučivanja urina),

- azotemija (jedinjenja koja sadrže azot u krvi su u koncentraciji višoj nego što je to normalno), - anurija (bubrezi ne mogu da stvaraju urin),

- oligurija (bubrezi stvaraju malu količinu urina), - poliurija (bubrezi stvaraju veliku količinu urina), - astenija (opšta slabost),

- malaksalost,

- reakcije na mestu primene infuzije:

 zapaljenje vene na mestu primene infuzije, sa crvenilom, otokom i bolom na koži iznad puta pružanja vene (tromboflebitis na mestu primene infuzije),

 otok na mestu primene infuzije (zapaljenje),  bol na mestu primene infuzije,

 osip na mestu primene infuzije,

 crvenilo na mestu primene infuzije,

 osećaj svraba na mestu primene infuzije,

- prodor infuzionog rastvora u tkiva oko vene (ekstravazacija) i otok na mestu uboda, što može da dovede do smanjenja protoka krvi i težeg oštećenja okolnog tkiva.

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

6 od 10

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: [email protected]

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek MANNITOL/VIOSER 20% posle isteka roka upotrebe naznačenog na boci nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Nakon otvaranja, rastvor se mora odmah iskoristiti

Nemojte koristiti ovaj lek ako primetite da nije bistar, ako ima vidljivih čestica i ako je ambalaža oštećena, a rastvor curi.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek MANNITOL/VIOSER 20%

Aktivna supstanca je manitol.

100 mL rastvora za infuziju sadrži 20,0 g manitola.

Pomoćna supstanca je voda za injekcije.

Kako MANNITOL/VIOSER 20% izgleda i sadržaj pakovanja

MANNITOL/VIOSER 20% je bistar, bezbojan rastvor bez vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje je plastična polietilenska boca u kojoj se nalazi 250 mL rastvora za infuziju. Unutrašnje pakovanje je istovremeno i spoljašnje pakovanje uz koje ide i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

BEOCOMPASS DOO BEOGRAD, Zvečanska 60/22, Beograd

Proizvođač:

VIOSER S.A. PARENTERAL SOLUTIONS INDUSTRY,

9th km National Road Trikala- Larisa, Taxiarches Trikala, Grčka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Mart, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

7 od 10

515-01-05446-17-001 od 09.03.2023.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek MANNITOL/VIOSER 20% rastvor za infuziju, koristi se kao osmotski diuretik u sledećim situacijama:

 Pospešivanje diureze u prevenciji i/ili lečenju oligurične faze akutne bubrežne insuficijencije pre nego što nastupi ireverzibilna bubrežna insuficijencija.

 Snižavanje povišenog intrakranijalnog pritiska i smanjenje cerebralnog edema, ukoliko je krvno-moždana barijera intaktna.

 Snižavanje povišenog intraokularnog pritiska koji se ne može sniziti na drugi način.

 Pospešivanje eliminacije toksičnih supstanci (koje se izlučuju preko bubrega) kod trovanja.

Doziranje i način primene

Doziranje

Izbor određene koncentracije manitola, doziranja i brzine primene, zavise od životne dobi, telesne mase, kliničkog i biološkog stanja pacijenta, kao i od istovremeno primenjene terapije.

Odrasli i adolescenti

Akutna bubrežna insuficijencija

Uobičajeni raspon doza iznosi 50 do 200 g manitola tokom 24 sata (250 do 1000 mL/dan), sa ograničenjem pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (250 mL). U većini slučajeva odgovarajući terapijski odgovor postiže se dozom od 50 do 100 g manitola/dan (250 do 500 mL/dan).

Brzina davanja infuzije se obično prilagođava tako da se održi protok urina od najmanje 30-50 mL/h.

Samo u hitnim situacijama, maksimalna brzina davanja infuzije može da iznosi i 200 mg/kg, datih tokom 5 minuta (videti deo o test dozi). Posle 5 minuta, brzinu davanja infuzije treba ponovo podesiti tako da održi protok urina od najmanje 30-50 mL/h, uz maksimalnu dozu od 200 g/24 sata.

 Primena kod pacijenata sa oligurijom ili oštećenjem funkcije bubrega

Pacijentima sa izraženom oligurijom, kao i kod onih kod kojih se sumnja na oštećenje funkcije bubrega, prvo treba dati tzv. test dozu od približno 200 mg manitola/kg telesne mase (1 mL/kg telesne mase) tokom 3 do 5 minuta. Na primer, kod odraslog pacijenta sa telesnom masom od 70 kg: približno 75 mL 20% rastvora manitola. Smatra se da je terapijski odgovor na test dozu adekvatan ako se najmanje 30-50 mL/h urina ekskretuje tokom 2-3 sata. Ukoliko izostane adekvatan odgovor, može se primeniti naknadna test doza. U slučaju da ni na drugu test dozu nema adekvatnog odgovora, terapiju manitolom treba prekinuti i ponovo izvršiti procenu stanja pacijenta jer postoji mogućnost da je bubrežna insuficijencija već nastupila.

Snižavanje povišenog intrakranijalnog pritiska, cerebralnog volumena i intraokularnog pritiska

8 od 10

Uobičajena doza je 1,5, do 2 g/kg telesne mase (7,5 do 10 mL/kg telesne mase), u infuziji tokom 30 do 60 min. Kod preoperativne primene, infuziju treba dati 1 do 1,5 sat pre hirurške intervencije radi postizanja maksimalnog efekta.

Pospešivanje eliminacije toksičnih supstanci (koje se izlučuju preko bubrega) kod trovanja

Kod izazivanja forsirane diureze, u okviru dodatne terapije teške intoksikacije lekovima, doza manitola treba da bude tako podešena da održava diurezu od najmanje 100 mL/sat i pozitivni bilans tečnosti od 1-2 L. Može se dati inicijalna udarna doza od približno 25 g manitola (125 mL).

Pedijatrijska populacija

Kod bubrežne insuficijencije treba dati test dozu od 200 mg manitola/kg telesne mase (1 mL/kg telesne mase) tokom 3 do 5 minuta. Terapijska doza je u rasponu od 0,5 do 1,5 g/kg telesne mase (2,5 do 7,5 mL/kg telesne mase). Ova doza se, ukoliko je potrebno, može ponoviti jednom ili dva puta u intervalu od 4 do 8 sati.

Kod povišenog intrakranijalnog i intraokularnog pritiska, ova doza može da se da tokom 30 do 60 minuta, kao kod odraslih.

Stariji pacijenti

Kao i kod odraslih, doziranje zavisi od telesne mase, kliničkog i biološkog stanja pacijenta i istovremeno primenjene terapije. Uobičajeni raspon doza je isti kao i kod odraslih i iznosi 50 do 200 g manitola tokom 24 sata (250 do 1000 mL/dan), sa ograničenjem pojedinačne doze na maksimalno 50 g manitola (250 mL). Zbog mogućnosti postojanja početnog stadijuma bubrežne insuficijencije, pre određivanja doze potreban je poseban oprez pri proceni stanja pacijenta.

Način primene

Intravenska upotreba

Hiperosmolarni rastvori manitola mogu da dovedu do oštećenja vena. Potrebno je proveriti osmolarnost leka pre primene. Ovaj hipertonični rastvor treba dati u veće periferne vene ili najbolje centralnim venskim putem. Brzo davanje infuzije u periferne vene može da dovede do oštećenja.

Za podatke o inkompatibilnosti, dodavanje dodatnih lekova u rastvor i pripremi leka za upotrebu, videti odeljke „Inkompatibilnost” i „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Lista pomoćnih supstanci

Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

MANNITOL/VIOSER 20% rastvor za infuziju ne sme se primenjivati u istom infuzionom setu sa transfuzijom krvi, pre, tokom ili posle transfuzije, zbog opasnosti od pseudoaglutinacije.

Pre dodavanja drugog leka u rastvor manitola, mora se proveriti njihova kompatibilnost. Mora se konsultovati i uputstvo za primenu, priloženo uz lek koji se namerava dodati.

9 od 10

Pre nego se doda bilo koji lek, proveriti njegovu rastvorljivost i stabilnost u vodi pri pH vrednosti koja je jednaka pH vrednosti rastvora manitola (4,5 do 7,0).

Na primer, cefepim, imipenem, cilastin, filgrastim i mnogi drugi lekovi nisu kompatibilni sa rastvorom manitola.

Dodavanjem kalijuma ili natrijum hlorida 20% rastvoru manitola, može se izazvati precipitiranje manitola.

Rok upotrebe

Rok upotrebe gotovog leka u plastičnim polietilenskim bocama: 3 godine.

Pre upotrebe treba proveriti hemijsku i fizičku stabilnost svakog leka koji se namerava dodati rastvoru manitola pri pH vrednosti jednakoj pH vrednosti rastvora manitola.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisan rastvor treba da se upotrebi odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi skladištenja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i normalno ne bi trebalo da je duže od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, izuzev u slučaju da je rastvor rekonstituisan u kontrolisanim i dokumentovano aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Priroda i sadržaj pakovanja i posebne opreme za upotrebu, primenu ili implantaciju leka

Unutrašnje pakovanje je plastična polietilenska boca u kojoj se nalazi 250 mL rastvora za infuziju. Unutrašnje pakovanje je istovremeno i spoljašnje pakovanje, uz koje ide i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rastvor za intravensku infuziju treba pre upotrebe pregledati. Rastvor upotrebiti samo ako je bistar, bez vidljivih čestica i ako je ambalaža neoštećena, a rastvor ne curi.

Primeniti odmah posle postavljanja infuzionog seta.

Ne koristiti serijski povezane plastične vrećice. Takva primena može dovesti do razvoja vazdušne embolije, usled uvlačenja zaostalog vazduha iz prve vrećice pre nego što se primena tečnosti iz druge vrećice završi.

Rastvor mora da se primeni pomoću sterilne opreme, uz primenu aseptične tehnike. Iz opreme - sistema za primenu rastvora mora se istisnuti vazduh, tako što će se sistem napuniti rastvorom.

Aditivi (lekovi/supstance) mogu biti dodati pre infuzije ili tokom same infuzije, kroz otvor za dodavanje leka na vrećici (injection port).

Na nižim temperaturama manitol može kristalizovati.

Pre upotrebe, rastvor se može zagrejati u vodenom kupatilu (na temperaturi od oko 60°C), uz snažno protresanje ambalaže u pravilnim intervalima. Pre uključivanja infuzije, rastvor se ohladi na telesnu temperaturu (na 37°C).

Za primenu rastvora se koristi infuzioni set sa ugrađenim filterom (in-line filter). Rastvor posle jedne primene odbaciti. Bilo koju preostalu količinu neupotrebljenog rastvora odbaciti.

Nisu ustanovljeni posebni zahtevi za odlaganje otpada.

10 od 10